Page images
PDF
EPUB

Вашарий, на, но, н. п. доба, Mart.
Me, nundinalis.

Вашарџија, m. ber бен Mart, bie
Messe, besucht, nundinarius.
Вашина, f. грање сирово, Safinen,
fascis virgultorum.

Вашица, као мала чибуљица, што
изиђе на нози под кожом па сврби.
Вашка, f. vide псето.
Вашљив, ва, во, vide ушљив.
Вашљивац, вца, m. vide ушљивац,
Вашљивица, f. vide ушљивица.
Веверица, 1. (Рес. Срем.) vide вјеве-
рица..

Вегд, да, до, vide вет.

Ведар, дра, po, beiter, serenus. Веденик, m, eine 2irt Viftole (von Bes педія), teli minoris genus. Веденички, ка, ко, н. п. пиштољ, злато, Benetianer, Venetus. Веднути, нем, (у Ресави и у Лијевчу) vide виђети.

Ведрина, f. bie Seiterfeit, serenitas. Ведриши, им, v. impf. beitern, seгеро. Види онај, који ведри и об

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Вёзилац, зиоца, m. m. ј. што веже виноград.

Везиља, f. діе Stiderin, quae acu pingit.
Везир *, m. ber Befir, vezirus.
Безирев, ва, во, vide везиров.
Везиревица, vide везировица.
Везиров, ва, во, дев Beftre, veziri.
Везировица, f. bie Grau bев Венев,
veziri uxor.

Везирски, ка, ко, 1) Befir, vezirorum. 2) mie cin Befir, more veziri, Везирство, п. дав Befirthum, vezira

tus :

"Дао би му на Босни везирство Вејавица, f. (Рес. и Срем.) vidę вија

вица.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

„Ој девојко селен велен! „Не узвијај обрвама Веленац, нца, m. (у Сријему) vide ша реница. (доље пре

Велигдан (велики дан), т.

ко Мораве) vide васкрсеније. Велика, f. Уrauenname, nomen femi

[blocks in formation]

В`ндрековица, f. bie ähnori 8 = $rau, Берност, f. (Рес. и Срем.)vide вјерност. uxor vexilliferi.

Венење, п. дав Belten, marcor. Бенуши, венем, v. impf. mellen, marceo. Венчавање, п. (Рес. и Срем.) vide вен

чавање.

Венчавати, ам, (Рес. и Срем.) vide

венчавати.

Венчавалисе, амсе, (Рес. и Срем.) vde вјенчаватисе.

Венчани, на, но, (Рес, и Срем.) vide сјенчани.

Венчаница, f. (Рес. и Срем.) vide вјен

чаница.

Венчање, п, (Рес. и Срем.) vide вјен

чање.

Венчати, ам, (Рес. и Срем.) vide вјен

чати.

Венчатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide

венчамисе.

(zum

Вења, f. (у Сријему, у Бачк. н у Бан.)
Die Beeren son Bad holder
Räuchern,) baccae juniperi.
Веома, fеђе, valde.

Вепар, пра, т. крмак, бравац, нази-
Man, das Schwein (Männchen), porcus.
Вера, f. (Рес. и Срем.) vide вјера.
Веран (веран), рна, но, (Рес. и Срем.)
vide вјеран.

Верање, п. Сab heimliche Umbergehen, clandestina circuitio. Вератисе, ремсе, v. r. impf. критисе, провлачишисе, heimli aeben, clam circuire:

„Не чудимсе лији ни ђердану, „Већ се чудим зецу и гаћама: „Куд се вере како не издере Вергија*, f. vide пореза.

[ocr errors]

Вергијаш, m. ber ber пореза untermer. fen ift, vectigalis :

„А Турака Јањи донесоше

,,

[ocr errors]

"Пелі стотина онђе укопаше, Вергијаша ни носили нису Вереница љуба, f. (ст. Рес. и Срем.) vide вјереница.

Вересија, $rebit, fides: узео на вересију; отишао да купи вересију. Вериге, f. pl., vie Reffellette, catena e qua pendet aenum, Верижице, f. pl. dim.. вериге. Верижњача, f. der Salten, an дет діе Kesselkette befestiget ist, trabs e qua pendet catena aeni, Верица, f, dim. v. вера. Веркање, p. dim. 9. верање. Веркатисе, амсе, dim. 9. верашисе. Вермати, ам, v. impf. ahten, für ten, curo: он њега не верма ни у што. Beрмâш, m. (cm.) der Feldmarschall, summus dux exercitus :

„Вермаш оде Нишу и Видину; "Узе Ниша, не може Видина

Веровање, и. (Рес. и Срем.) vide вјеровање.

Веровати, рујем, (Рес. и Срем.) vide вјеровати.

Веровитица, f. vide Вировитица. Верта, f. (у Сријему) 1) даš gürtuh, praecinctorium. 2) die Fürtuchleinwand, lintem praecincturiis conficiendis: дај Ми верте за кецељу. Вершен, т, діє Ягippe (ber Geburt Christ), die die Schulknaben um Weihnachten umherführen, praesepe Christi Веругање, п. baš Solängeln, sinua

tio.

Веругашисе, амсе, . г., impf. fich schlängeln, sinuari.

Bec, m. das rothe türkische Käppchen, galericulum turcicum.

Веса, м. (Рес. и Срем.) vide Весо. Весела, f. Grauennâme, nomen feminae. Веселин, п. Тапи патe, nomen viri. Веселити, им, v. impf. freuen, gau dio afficio:

Веселищисе, имсе, v. r. impf. fih freu= en, gaudeo.

Весељак, m. luftiger Runbe, hilarator. Весеље, п. 1) bie gujigteit hilaritas. 2) die Hochzeit, nuptiae. cf. cвад6а. Весељење, и, дав Steuen, hilaratio. Весео, села, ло, 1) [uflig, hilaris. Be

село срце куђељу преде. 2) armfelig, miser: камо тај мој весели брат? Весина, f. augm. . вес. Весић, m, dim. . вес.

Веслање, п. давхидеи, remigatio. Веслаши, ам, v. impf. rubern, remigo. Весло, п. дав Rubet, remus. у пјесмама пјевасе in pl. и веслепта: „Дај ти мене ораову лађу

,,

„И веслета дрва шимширова Весо, ш. (Ерц.) һур. . Веселин. Вести, везем, v. impf, fliđen, pingere

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Ветрогоња, m. (Рес. и Срем.) vide вјетрогоња.

Ветромет, m. (Рес. и Срем.) vide вјепромет.

Већ, 1) fon, jam. 2) fonbern, sed: ни је тако, већ овако: 3) већ ако, außer menn, nisi si.

Већа, f. (Рес. и Срем.) vide вијећа. Бећање, п. (Рес. и Срем.) vide вијећање.

Већати, ам, (Рес. и Срем.) vide вијеКами.

Веће, vide већ.

Векал*, m. ber Stelvertreter, vicarius: „Мустај - пашу царева већила – Бећма, mеhr, magis.

,,

Вечање, п. дає Medern, mutitio. Вечати, чим, v. impf. međern, mutio, Bêче, вечера, a.) der Abend, vesper, vesВечер, ри . Грега; quh m.in: добар

вече!

Вечера, f. дав Иbеndе fen, сoena (in Serbien baš Saupteffen, alfo ganz eigentlich die classische coena). Вечеравање, п. даš Sffen зи беnб,

[blocks in formation]

Вигањ, m. (у Сријему) баз Brauens kleid, vestis feminae.

Вигањ, гња, m. vide ковачница.
Вигови, т. pl. vide омче.

Вид, т. ðаз ehen, visus: тако ми вида
очињега; дошао за вида.
Вид, т. Таnnšname, nomen viri.
Вида, f. Grauenname, nomen feminae.
Видак, т. Таппêname, nomen viri.
Видање, п. vide лијечење.
Видар, m. vide љекар.
Видарина, f. vide љекарина.
Видарица, f. vide љекарица.
Видати, ам, vide лијечити.
Видач, т. Тапп пате, nomen viri.
Видело, п. (Рес.) vide виђело.
Видети, дим, (Рес.) vide виђети.
Видетисе, димсе, (Рес.) vide ви
ђетисе.

Видик, m. ber nolid, conspectus:
„У ко поља, свјету на видику
Бидило, п. (Срем.) vide виђело.
Видин, m. Bioin, Vidinum.
Видинац, нца, m. човек из Видина.
Видинлија *, m. vide Видинац.
Видински, ка, ко, von Видин.
Видиши, им, (Срем.) yide виђети.
Видишисе, имсе, (Срем.) vide виђе-

тисе.

Видов дан, ва дне, m. 15ти јунија,

кад су Србљи изгубили на Косову, St. Beits Zag, jugh. Infpielung auf вид. Видовиш, та, то, дијете, које се роди у кошуљици, зовесе видовито; и шакови послије човек (приповиједају), или жена, иде са вилама, и зна више него други људи, ein Sonntagskind, albae gallinae filius (?).

Видовка, f. eine et site, cerasi ge

nus.

Видоје, т. Тапивнате, uomen viri. Видојевица, f. Berg ober Љешница, mit Ruinen auf seinem Gipfel. Видосава, f. сценname, nomen fe

minae.

Видра, f. bie (if) Otter, lutra. Виђање, п. 1) дав Dftfehen, visio. 2)

die Aufsicht über die Küche, z. B. bey Hochzeiten, ministerium culinarium. Виђати, ам, v. impf. 1) oft fehen, video. 2) готовити јело, діе Айфеnuffit führen, procuro culinam. Виђашисе, амсе, v. r. imf. fich Теђен, zusammen kommen, convenio. Buheлo, n. (Epy.) das Licht, lumen. Изићи ће ђело на виђело. Виђеније, п. (Ерц.) дав ehen, visio: срешно виђеније, дугу љубав, од Бога живот и здравље (напијасе уз чашу).

Виђеши, дим, v. pf. (Ерц.) бебеn, video.

[ocr errors][ocr errors]
[blocks in formation]

Вијар, т. бег Birbelwinb, turbo :

Да га вијар вјешар не однесе Вијати, ам, v. impf. Керати, jagen, agito.

Бијати, јем, v. impf. (Ерц.) wurfeln,

ventilo.

, V. r.

Вијашисе, јамсе, v. r. impf.win.
Вијашисе, емсе impf. Jden, vol-
vi, torqueri:
„Вије ли се црвен барјак

Над милим кумом
Вијек, (Ерц.) 1) bie Lebenszeit, vita: у
мом вијеку. 2) никад (ни) до вије-
ка, in mеіnеm £eben nie, ewig nie,

nunquam.

Вијенац, нца, m. (Ерц.) бer Srans,

corona.

Вијење, п. бав Binden, vietio (?)
Вијерница, f. (Ерц.) vide вјереница.
Вијећа, г. (Ерц.) Conferent (Berat
gung), deliberatio.
Вијећање, п. (Ерц.) дав Brath аgеn,

deliberatio.

-а кад

планинама и по камењацима око.
вода. Вила је свака млада, лијепа,
у бијелу танку аљину обучена, и
Дугачке, низ леђа и прси распу-
штене косе. Виле ником не ће зла
учинити, докле и ко не увриједи
(нагазивши на њиово коло, или на
вечеру, или друкчије како),
и ко увриједи, онда га различно
наказе: устријеле га у ногу или у
руку, у обје ноге или у обје руке,
или у срце, те одма умре.
Вилает*, м. 1) земља, баз Land, terra:
опишао на вилает. 2) geute, homines:
чу] (те) вилаете! cf. свијет.
Вилаешлија, m. vide земљак.
Вилаетски, ка, ко, Canbeš =, 3. 3.
Geld, Richter, publicus.

Вилдиш*, m. дав [fenbein, ebur.
Виле, f. pl. eugabel, furca foenaria.
Вилиман, m. велики вир, ein groffer
Wirbel, vortex major.

Вилин, на, но, бег Bile gehörig,

vilae.

Вилина коса, f. Gladhfeibe, cuscuta
europaea Linn.

Вилиндар, т. намастир у Светој го-
ри. Вилиндарац (рца), калуђер из
Вилиндара. Вилиндарски, ка, ко,
он Вилиндар (fonft hilenbar).
Вилип, т. Фрір, Philippus.
Вилипац, пца, m. dim. 9. Вилип.
Вилица, f. bie Kinntabe, maxilla.
Вило, само у овој загонетки: Мо-

товило вило, по гори се вило,
кући долазило, соли не лизало (пп.
1. челе).

Вилован, вна, но, 1 silenßaft, lym-
Виловит, ша, та, phaticus (?):
І.,,На ђогату коњу виловноме
(Berathschla. „На —
Вилотије, m. Philotheus, Philotheus,
Виљушке, f. pl. діє gabel, furca.
Виме, мена т. дав Cuter, uber.
Вимешце, n. dim. 9. виме.
Винарина, f. новци што се дају спа-
ији мјесто десетка виноградскога,
Beingelo, vectigal vinarium.
Вини, на, но, (у Сријему, у Бачк. и у
Бан.) vide ваин.

Вијећати, ам, v. impf. (Ерц.) berath. schlagen, delibero.

Вијугање, п. дав Gəlängeln, sinuatio Вијугашисе, амсе, у. r. impf. fich schlängeln, sinuor.

Вика, f. 1) baš Sefhrey, clamor. Hа курјаке вика, а лисице месо једу. 2) ein Getreidemaß, mensurae genus (in der Batschka).

Викало, m. (pl. викачи) Der Goren
hals, clamosus.

Викање, п. даš $renen, clamor.
Викати, вичем, v. impf. schreyen,

clamo.

[blocks in formation]

Винко Лозић, m. eine tomifhe perfoni=
ficirung des Weins (etwa Weinhold
Хевтапп), Iacchus: ударио га Винко
Лозић у главу, ш. ј. опиосе.
Винковци, ваца, m. pl. Stäòthen in
Strmien. Винковчанин Човек из
Винковаца. Винковачки, ка, ко,
доп Винковци.

[ocr errors]
[blocks in formation]
[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Bup, m. der Wirbel, vortex. Виргаз, т. (у Сријему, у Бачк. и у ьан.) dieRuthe, Rathenstreiche, virgae. Вирење, и, дав páben, speculatio. Вирити, им, v. impf, fpäßen, speculor.

Вирић m. dim. 9. вир.

Вировит, та, то, н. п. вода, wir= belobll, vorticosus.

Вировитица, f. мала варошица у Славонији.

Вис, m. Bergfpike, cacumeu montis : ,,Када будеш вису на планину Висибаба, f. даš neeglöd eй, ga

lanthus nivalis Linn. Висина, f. діе Söße, altitudo. Висити, им, v. impf. bangen, pen

deo. Што виси нек отпада. Висок (comp. вишӣ), ка, ко, боб, altus. Висуљак, љка m. само у овој загонетки : Виси виси висуљак, трчи трчи трчуљак; Бога моли точуљак, да отпадне висуљак? т.ј. жир

ка и свињче.

[blocks in formation]

Вишко, ш. Mann name, nomen viri. Вишлање, п. дав hwingen, vibratio. Вишлаши, ам, v. impf, fhwingen, vi

bro.

Витлић, m. 1) dim. 9. вишао. 2) н. п. клободана, или злата. Витомир, т. Mannsname,

viri.

nomen

Биторог, га, го, mit gewunbenem Sörnern, cornibus tortis:

,,

Младе воке випороге Вића, m. (Рес. и Срем.) vide Вићо. Вићан, т. Тапивнате, пomen viri. Вићентија, 1 Вићентије, Vincenz Vincentius. Вићо, m. (Ерц.) 1) һур. v. Вилип. 2} һур. у. Вићентије.

Вичан, чна, но, bemanbert, versatus: није он вичан шоме послу. Вишак, шка, m. čaš Mehr, Der über schuß, plus.

Више, обес, supra.

Вишеград, m. Drt an der Drina, füð. lich von Zwornik, berühmt (im Sprichworte) дисф feine Brüde: Остаде као ћуприја на Вишеграду. Вишек*, м. Діe Matrone, embolns igni

arius.

Вишеклук *, m. bie Matrontafhe, pera embolorum igniariorum.

Вишење, п. даš Sangen, suspensio. Вишина, f. bie Söße, altitudo, cf. висина. Вишња, f. bie Beihfellir[he, cerasum apronianum Linn,

Вишњеви, adj. indecl. meichfelfarb, соlorem habens cerasi aproniani. Вишњица, f. dim. v. вишња. 2) eine Hrt Gifolen, phaseoli genus. (5 село ниже Бијограда.

[ocr errors]

Вишњичица, f. dim. 9. вишњица : „Вишњичица род родила Вишњов, ва, во, ber Beichfe[tir[фе gehörig, cerasi aproniani.

Вишњовац, вца, m. ein tab yon Beidh= felholz, baculus e ligno cerasi aproniani. Вишњовача, f. Beichfelfod, fustis e ligno aproniano.

Вишњовик, т, ber baš Beichfelmein, vinum e ceraso aproniano Linn. Вишњовина, f. дав Beifelhols, lignum cerasi aproniaui Linn. Вјеверица, f. (Ерц.)даві фöсифен, сіцrus. cf. јеверица. Вјековање, п. (Ерц.) дав Dur le5en feiner Lebenseit, vita. Вјековати, кујем, v. impf. (Брц.) fcin Leben durchleben, vitam vivo: „Да заједно вијек вјекујемо — Вјенчавање, п. (Ерц.) дав Zrauen (von Cheleuten), copulatio' conjugialis.

« PreviousContinue »