Page images
PDF
EPUB

Вашарни, на, но, н. п. доба, Matt
Meß, nundinalis.
Baшapuuja, m. der den Markt, die
Messe, besucht, nundinarius.
Вашина, f. грање сирово, Žajdinen,
fascis virgultorum.

Вашица, г. као мала чибуљица, што
изиђе на нози под кожом па сврби.
Вашка, f. vide пcemo.
Вашљив, ва, во, vide
ушљив.
Вашљивац, вца, m. vide ушљива.
Вашљивица, f. vide ушљивица.
Веверица, 1. (Рес. Срем.) vide вјеве-
рица.

Вегд, да, до, vide веш.

Ведар, дра, po, beiter, serenus. Веденик", m. eine uirt piftole (von Bes nevig), teli minoris genus. Веденички, ка, ко, н. п. пиштољ злато, Benetianer., Venetus. Ведиуми, нем, (у Ресави и у Лије вчу) vide виђеши.

Ведрина, f. Die Seiterfeit, serenitas. Ведриши, им, v. impf. beitern, sereno. Види онај, који ведри и об

лачи.

Бедритисе, рисе, v. г. impf. es mits beiter, serenatur coelum, Ведрица, f. vide ведро 1. Ведро, п. 1) дрвен суд водени, е Saffereimer, situla, 2) на бунару, Der Baffereimer, situla. 3) (у крајини Неготинској) мјера од 12 ока, Ci mer von 12 taf, amphora: пошто jе ведро вина?

Bês, m. die Stickerey, pictum per acum. Везак, ска, m. hyp. 5. вез:

,,Везак везла сеја Тефтедара — Везање, п. да& Sinden, ligatio. Везами, вежем, v. impf. binen, ligo. Везамисе, ежемсе, v, r. impf. fich mie gebungen verhalten, ligor: веж, ce! ruft der Räuber beim Eintritt ins Haus.

Béзembе, n. das Sticken, pictura per

[blocks in formation]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]
[ocr errors]

В.ʼндрековица, f. bie Fähnòride = Frau, Bépносm, f.(Pec. и Cpem.)vide вјерност. uxor vexılliferi.

Венѓње, п. 𐐨аб хelten, marcor.

Бенуши, венем, v. impf. wellen, marceo. Бенчавање, п. (Pec. И Cpem.) vide вjен

чавање.

Венчаваши, ам, (Рес. и Срем.) vide венчавати.

Венчавалисе, амсе, (Рес. и Срем.) Vid. вјенчаватисе.

Венчани, на, но, (Рес. и Срем.) vide Кренчани

В 'нчаница, f. (Рес. и Срем.) vide вјен

чаница.

Венч ње, п, (Рес. и Срем.) vide вјен

чање.

Венчами, ам, (Рес. и Срем.) vide вјен

чами.

Венчашисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide вјенчалисе.

(zum

Вења, f. (у Сријему, у Бачк. н у Бан.)
die Beeren von Wachholder
Räuchern,) baccae juniperi.
Вeoмa, sehr, valde.

Вепар, пра, м. крмак, бравац, нази-
Mail, das Schwein (Männchen), porcus.
Вера, f. (Рес. и Срем.) vide вјера.
Веран (веран), рна, но, (Рес. и Срем.)
vide вјеран.

Верање, n. a. heimli e umberge еn,

clandestina circuitio.

umbers

Вератисе, ремсе, v. r. impf. кримисе, провлачимисе, heimli atten, clam circuire: „Не чудимсе лији ни ђердану, ,,Већ се чудим зецу и гаћама: „Куд се вере како не издере Вергија*, f. 'vide пореза. Вергијаш, m. Der Der пореза untermorfen ift, vectigalis :

--

„А Турака Јањи донесоше „Пет стотина онђе укопаше, „Вергијаша ни носили ни су Вереница љуба, f. (см. Рес. и Срем.) vide вјереница.

Вересија, Kredit, fides: узео на вересију; отишао да купи вересију. Bepure, f. pl. die Kesselkette, catena e qua pendet aenum, Верижице, f pl. dim. 9. вериге. Верижњача, f. ber Balten, on дем біе Kesselkette befestiget ist, trabs e qua pendet catena aeni, Верица, f, dim. v. вера. Веркање, р. dim. 9. верање. Веркатисе, амсе, dim. y. верашисе. Вермати, ам, v. impf. adten, für ten, curo : он њега не верма ни у што. Beрмâш, m. (cm.) der Feldmarschall, summus dux exercitus :

,,Вермаш оде Нишу и Видину; „Узе Ниша, не може Видина

[ocr errors]
[ocr errors]

Веровање, п. (Рес. и Срем.) vide Bjeровање.

Веровали, рујем, (Рес. и Срем.) vide вјеровати.

.

Веровитица, f vide Вировитица. Верта, 'f. (у Сријему) i) bas Gürtum, praecinctorium. 2) die Fürtuchleinwand, lintem praecincturiis conficiendis: дај ми верме за кецељу. Вермен, m. Die frippe (der Beburt Christ), die die Schulknaben um Weihnachten umherführen, praesepe Christi, Веругање, п. Das Gelängeln, sinua. v. r. impf. fich

tio. Веругамисе, амсе, schlängeln, sinuari. Bect, m. das rothe türkische Käppchen, ga

lericulum turcicum.

Веса, м. (Рес. и Срем.) vide Beco. Весела, f. Frauenname, nomen feminae. Веселин, n. Manngname, nomen viri. Веселими, им, v. impf. freuen, gau dio afficio:

Веселищисе, имсе, v. г. impf. fid freus en, gaudeo.

Весељак, m. Iufiger Runbe, hilarator. Веселе, п. 1) Die Cultigeit hilaritas. 2)

bie Sod geit, nuptiae. cf. свадба. Весељење, n, Das Greuen, hilaratio. Весео, села, лó, 1) [ußlig, hilaris. Beсело срце куђељу преде. 2) астfelige miser: камо тај мој весели брат? Весина, f. augm. v. Bес. Весић, m, dim. v. Bес.

Веслање, п. да Huvern, remigatio. Веслами, ам, v. impf. rubern, remigo. Весло, п. даѣ Kuber, remus. у пјесмаma njeвace in pl. и весɅета : „Дај ти мене ораову лађу „И веслета дрва шимширова Весо, m. (Ерц.) hyp. v. Веселин. Вести, везем, v. impf. ftiden, pingere

[blocks in formation]
[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

coenor.

ves

Вечерање, n. bag ubenomalen, coenatio (?) Вечерас, Diefen bend, hac Вечераске, pera. Вечерами, ам, v. impf. u. pf. abenò. mablen, coeno.

Вечерашњи, ња, ње, уоп дiеfеm ubeno, hujus vesperae.

Вечерин, m. Mann name nomen viri. Вечерњи, ња, ње, Ибеп., 3. 55. ubenoftern u. f. n. vespertinus. Вечером, абей𐐀8, vespere: „Џосади ми јутром и вечером Вечит, та, то, (Рес. и Срем.) vide вјечит.

Вешала, f. (Рес. и Срем.) vide вјешала. Вешалица, f. (Pec. и Cpem.) vide вје

шалица.

Вешање, п. (Рec. n Cpem.) vide вje

шање.

Вешати, ам, (Рес. и Срем.) vide вје

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

.

Виган, m. (у Сријему) аз Frauen

Eleid, vestis feminae.

Вигањ, гња, m. vide ковачница.
Вигови, m. pl. vide омче.
Вид, m. 𐐨aš Gehen, visus: тако ми вида

очињега; дошао за вида.
Вид, м. Жаnniname, nomen viri.
Вида, f. Frauenname, nomen feminae.
Видак, m. Mann name, nomen viri.
Видање, n. vide лијечење.
Видар, m. vide љекар.
Видарина, f. vide љекарина.
Видарица, f. vide љекарица.
Видати, ам, vide лијечити.
Видач, m. )ann name, nomen viri.
Видело, п. (Рес.) vide виђело.
Видеши, дим, (Рес.) vide виђети.
Видетисе, димсе, (Рес.) vide ви-
Ђемисе.

[ocr errors]

Видик, m. Der unblis, conspectus:
„У ко поља, св'јему на видику
Бидило, п. (Срем.) vide виђело.
Видин, m. Wiòin, Vidinum.
Видинац, нца, m. човек из Видина.
Видинлија*, m. vide Видинац.
Видински, ка, ко, von Видин.
Видиппи, им, (Срем.) yide виђети.
Видишисе, имсе, (Срем.) vide виђе-

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

minae.

Видра, f. bie (Gifd) = ) Dtter, lutra. Виђање, п. 1) баз Dftfehen, visio. 2)

die Aufsicht über die Küche, z. B. bey Hochzeiten, ministerium culinarium. Виђати, ам, v. impf. 1) oft fehen, video. 2) готовити јело, ie üфеnаuffi t führen, procuro culinam. Виђатисе, амсе, v. г. imf. fid) Геђен, zufammen tommen, convenio. Buheлo, n. (Epy.) _das_Licht, lumen. Изићи ће ђело на виђело. Виђеније, п. (Ерц.) Das ehen, visio: сремно виђеније, дугу љубав, од Бога живот и здравље (капијасе уз чашу).

Bihemu, AM, Y. pf. (Epy.) fehen, video.

[blocks in formation]

Вијећами, ам, v. impf. (Ерц.) beraths schlagen, delibero. Вијугање, п. дab Gdlängeln, sinuatio Вијугамисе, амсе, v. r. impf. fich fchlängeln, sinuor.

Вика, f. 1) дав Gefdren, clamor. На курјаке вика, а лисице месо једу. 2) ein Getreidemaß, mensurae genus (in der Batschka).

Викало, m. (pl. викачи) Dee Goren. hals, clamosus.

Викање, д. да8. Gdreyen, clamor. Виками, вичем, v. impf. schreyen, clamo.

Викач, m. vide викало. Викнути, нем, v. pf, auff reyen, exaufschreyen,

clamo.

Вила, f. bie bile (eine Urt Nymphe), Vila (nympha). Виле живе по великим

планинама и по камењацима оКО. вода. Вила је свака млада, лијепа, у бијелу танку аљину обучена, и дугачке, низ леђа и прси распуштене косе. Виле ником не ће зла чиниши, докле и ко не увриједи (нагазивши на њиово коло, или на вечеру, или друкчије како), а кад и ко увриједи, онда га различно наказе: устријеле га у ногу или у руку, у обје ноге или у обје руке, или у срце, ме одма умре. Вилаем *, m. 1) земља, баз Land, terra опишао на вилает. 2) leute, homines: чуј (те) вилаете! cf. свијем. Вилаешлија, m. vide земљак. Вилáемски, ка, ко, Canbe6-, ¿. В. Geld, Richter, publicus.

Вилдиш*, m. Das Glfenbein, ebur. Виле, f. pl. Seugabel, furca foenaria. Вилиман, m. велики вир, ein groffer Bitbel, vortex major.

Вилин, на, но, бес Bile gehörig ;

vilae.

Вилина коса, f. Flac feive, cuscuta europaea Linn. Вилиндар, m. намастир у Светој гори. Вилиндарац (рца), калуђер из Вилиндара. Вилиндарски, ка, ко, von Вилиндар (fonft Ehilendar). Вилип, m. Philipp, Philippus. Вилипац, пца, m. dim. v. Вилип. Вилица, f. bie Kinnlade, maxilla. Вило, само у овој загонетки: Момовило вило, по гори се вило, кући долазило, соли не лизало (т. ј. челе). Вилован, вна, но, I vilenhaft, lymВиловим, та, ma, phaticus (?) ,,На ђогаму коњу виʌовноме Вилотије, m. hiiotheus, Philotheus. Виљушке, f. pl. Die Eggabel, furca. Виме, мена m. Das Cuter, uber. Вимешце, n. dim. y. виме. Винарина, f. новци што се дају спаији мјесто десетка виноградскога, Beingelo, vectigal vinarium. Вини, на, но, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide ваин.

Винко Лозић, m. eine Zomifce Perfont=
ficirung des Weins (etwa Weinhold
Rebmann), Iacchus: ударио га Винко
Лозић у главу, м. з. опиосе.
Винковци, ваца, m. pl. Städtden in
Strmien. Винковчанин, човек из
Винковаца. Винковачки, ка, ко,
von Винковци.

Вино, д. бес Bein, vinum.
Винобоj, m. fermes, phytolacca de-

candra Linn.

Винов, ва, во, з. 5. лоза, Weinz, j. B. Stebe, vitis.

Haarzöpfe, cirri.

Випко, m. Manniname, nomen viri.
Вишлање, n. baš Gamingen, vibratio.
Витлаши, ам, v. impf, fomingen, vi-

Виновес, m. feinere jef-müe (q. Випице, f. pl. eine urt ungriice d. fino fes?), mitrae genus. Виновесак, m. hyp. v. виновес: ,. На глави јој весак виновесак Биноград, m. Weinberg, vinea. Виноградац, граца m. hyp.. виноград. Виноградски (виноградски), ка, ко, zum Beinberg gehörig, vineae. Бинош (планина), m. (сп.)

w

„Па ти ајде на Винош планину: Вински, ка, ко, 3. Б. суд, Wein - géídirr. Винути, нем, v.pf. mebeln, agito caudam. Док кучка репом не вине, не ће пас за њом потрчами. Винушина, 1. augm. v. вино. Винце, n. Weinden, vinulum (?): винце

кисело срце весело.

Вињага, f. 1) milber Beinftod, vitis
silvestris. 2) die Frucht davon, uva sil-
vestris.

Bup, m. der Wirbel, vortex.
Виргаз, m. (у Сријему, у Бачк. и у
ьан.) dieRuthe, Rathenstreiche, virgae.
Вирење, д, дa Gpáhen, speculatio.
Вирими, им, v. impf. fpähen, spe-
culor.

wir

Вирић m. dim. 9. вир.
Вировим, ма, мо, н. п. вода,
belybul, vorticosus.
Вировитица, f. мала варошица у
Славонији.

Búc, m. Bergipige, cacumeu montis :
„Када будеш вису на планину
Рисибаба, f. bas Goneeglödфей, gа-

lanthus nivalis Linn.
Висина, f. Die Höhe, altitudo.
Висими, им, v. impf. bangen, pen-

deo. Што виси нек отпада. Висок (comp. виши), ка, ко, bo, altus. Висуљак, љка м. само у овој загонемки : Виси виси висуљак, трчи трчи мрчулак; Бога моли мрчу. љак, да отпадне висуљак? m. j. жир

ка и свињче.

[blocks in formation]

bro.

Витлић, m. 1) dim. 9. випао. 2) н. п.
клободана, или злата.
Витомир, m. Manniname,

viri.

1

nomen

Биторог, га, ro, mit gemunbenen
Sörnern, cornibus tortis:

[ocr errors]

Младе воке випороге
Вића, м. (Рес. и Срем.) vide Вићo.
Вићан, m. Mann name, nomen viri.}
Вићентија,

Викентије, I
} Sinceng Vincentius.

Buko, m. (Ерц.) 1) hyp. 9. Вилип. 2)
hyp. v. Вићентије.

Вичан, чна, но, bewanvert, versatus:
није он вичан поме послу.
Вишак, шка, м. 𐐨аз Mehr, ber übers
schuß, plus.

Више, ober, supra.

Вишеград, m. Drt an Her Drina, füb.
lich von Zwornik, berühmt (im Sprich-
worte) дисф feine brüde: Остаде
као ћуприја на Вишеграду.
Вишек *, ra. Die Natrone, embolus igni-
arius.

Вишеклук*, m. bie Patrontalde, pera
embolorum igniariorum.

Вишење, п. Das Sangen, suspensio.
Вишина, f. Die Söbe, altitudo. cf, висина.
Вишња, f. bie Beid felPirfфe, cerasum
apronianum Linn.

Вишњеви, adj. indecl. meidfelfarb, co-
lorem habens cerasi aproniani.
Вишњица, f. dim. v. вишња. 2) eine
urt Fifolen, phaseoli genus. (5 село
ниже Бијограда.

Вишњичица, f. dim. 9. вишњица: ,Вишњичица род родила Вишњов, ва, во, деr

[ocr errors]

gehörig, cerasi aproniani. Вишњовац, вца, m. ein Stab von Beid) = felholz, baculus e ligno cerasi aproniani. Вишњовача, f. Weidfelftoc, fustis e ligno aproniano.

Вишњовик, m. Der 𐐨аз ei felmein, vi-
num e ceraso aproniano Linn.
Вишњовина, f. bas Beidfelholg, lig-
num cerasi aproniaui Linn.

Вјеверица, f. (Ерц.)давсiфьörnфен,scin-
rus. cf. јеверица.
вјековање, n. (Ерц.) дав Дurdle5en
feiner Lebenzeit, vita.
Вјековати, кујем, v. impf. (Брц.) fein
Leben durchleben, vitam vivo:
„Да заједно вијек вјекујемо
Вјенчавање, п. (Ерц.) Daë Krauen (yon
Cheleuten), copulatio' conjugialis.

« PreviousContinue »