Почети, чнем, v. pf. beginnen, anfan» gen, incipio.

Почетисе, чнемсе, v. r. pf. beginnen, соері: почела се крајина. Почешати (почесали?), шем, v. pf, kraßen (wo es juckt), frica. Почивање, п. дав Ruben, quies. Почивати, ам, v. impf. ruben, quiesco. Починиши, им, v. pf. паф ber Reihe maфen, facio aliud ex alio: починио Присма јада...

Починути, нем, v. pf, aubraften, conquiesco.

Почињање, п. дав Beginnen, orsio. Почињати, њем, v. impf. anfangen, beginnen, ordior, incipio. Почињатисе, њемсе,, v. r. impf. begin neu, incipior, coepi. Почистити, им, vide помести. Почитлучити, им, v. pf. unter eine zweite Abhängigkeit bringen (z. B. wenn ein Bauer nebst den Abgaben an seinen Zinsherrn, noch dem Pascha das Neun. tel geben muß), alteri vectigali subji

persuo.

Пошкропити, им, vide покропити. Пошљедак, шка, т. (Ерц.) даз Сиде, was am Ende heraus kommt, finis. Пошљедњи, ња, ње, der lente, ultimus, postremus..

Пошокчити, им, v. pf. зum щокац maфen, facio esse шокциm. Пошокчимисе, имсе, v. г. pf. ein щокап тerden, fio щокац. Пoшma, f. die Post, cursus publicus. Поштански, ка, ко, н. п. коњи, Форма, cursus publici.

Поштацање, п. дав tüßen auf ben Stab im Gehen, innisio baculo. Поштапашисе, амсе (и поштапљемce), v. r. impf. sich auf den Stab ftü. ben, innitor baculo.

Поштар, т. бег Poffmeifter, cf. пош

та.

,

sparen,

parco :

Поштарев, ва, во Поштаров, ва, во, des Postmeisters. Поштедети, дим, у. pf. (Рес.) Поштедити, им, v. pf. (Срем.) Поштеђеши, дим, v. pf. (Ерц.). немој поштедити труда. Поштен, на, но, 1) reòlim, probus, 2) (у Србији) аuh, unð ¿mar meiften= theils, enthaltsam im Genuß der Liebe, castus: добар човек, али није пощтен. 3) да си поштен! fagt man, wenn einer seinen Namen gesagt hat. А. Како ши је име!

Б. Обрен.

А. Да си поштен!

Б. И ти да си жив и здрав.
also wohl in der alten Bedeutung &
geehrt, honoratus,

Поштење, п. bie Rebliheit, Ehrlich=
Feit, honestas, probitas.

Пошшин, на, но, Voft, currus publici, Поштипивање, п. дав îneipen, 3mi cken, vellicatio.

Поштипивати, пујем, v. impf. ¿wis den, Eneipen, vellico. Hoшmo, 1) wie theuer, quanti. 2) nachдет, posteaquam. 3) по што? cf. по. Поштовање, n. baš ihten, cultus, obe servantia, cum quis magni fit ab omnibus.

Поштовати, шујем, v. impf. ahten, magni facio, colo.

Поштовалисе, шујемсе, v. r. impf.

поштуј се, fфäте діф (баб ф tung vor dir selbst, und vor andern). Пра, праа (или пра), m. 1) ber Staub, pub vis. 2) das Pulver (jum Einnehmen, ale Mediçin), pulvis. 3) das Pulver (Schießpulver), pulvis pyrius: „Неспаде им праа и олова „Праа има, ал олова нема Прабаба, f. bie Urgroßmutter, abavia, Прабабин, на, но, bet Urgroßmutter,

abaviae.

Прав, ва, во, 1) unfulbig, insons. 2) gerabe, rectus. Право реци, па гледај те утеци; и криво сједи, а право реци. Правац, вца, m. 1) ber Berechte, Un. fulvige, justus. 2) на правац, gera de aus, recta,

Правда, f. дав Reht, bie Gerehtigteit, justitia, justum.

Правдање, п. дав Rechtfectigen, excusatio, purgatio.

Правдами, ам, v. impf. re$tfertigen,

purgo.

Праведан, дна, но, gerecht, justus. Праведник, m. ber Gere$te (biblif$), justus.

Прави, ва, во, recht, echt, verus: прави Србин, прави Турчин, прави РишКанин и т. д.

Правило, п. н. п. црквено, bie Rirchen.

regel, directorium: не зна правила. Правити, им, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide градили 1. Правишисе, имсе, vide градитисе. Правица, f. і. д. правда. Прављење, п. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide грађење.

Правоје, т. Таппšname, nomen viri. Прав правцит, права правцита, прово правцитю, 1) ganz gerade, aequissimus. 2) ganz gerecht, justissimus, in

nocentissimus.

Праг, m. bie hwelle, limen.
Прадед, m. (Рес. и Срем.) vide прађед.
Прадедов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide
прађедов.

Прађед, т. (Ерц.) ber Urgroßvater, ab

avus.

Прађедов, ва, во, (Ерц.) urgroßväter lich, abavitus.

is

Пражење, п. дав Seräufch be verbrennen= ben Vulvers, sonus pulveris pyrii adusti. Пражити, им, v. impf, verpufen, sonum edo pulveris pyrii adusti. Празан, зна, но, leer, vacuus. Празна рука мртвој друга. Празник, m. Der Seiertag, dies festus. Празнина, f. bie Deere, Deerheit, vасніtas. Пуно празнине. Празновање (празновање), п. ба ern, diei festi actio, celebratio. Празновати (празновати), нујем, v. impf. feiern, diem festum ago. Празнослов, m. који изоставља слова кад пише, ein Shreiber, бес Вифа staben ausläßt, qui literam omittit. Празнословити, им, v. impf. Вифна ben auslaffen im Schreiben, omitto elementum in scribendo. Празнословљење, п. дав lustaffen von Buchstaben im Schreiben, omissio literae in scriptura.

Праља, f. периља, bie äferin, lotrix. Праљин, на, но, бес 2Bafhfeau, ber *Wäscherin, lotricis.

Ipam, m. ein Schiff, größer als ein Kahn (чун), navis genus. Прам, 1 vide према. }

Прама,

Прамен, т. дав Büfchel, ber Shopf, cirrus, н. п. косе, вуне, unð figürl.

магле.

Прамење, п. (coll.) bie ü, cirrí.

Прапорчић, m. dim. v. прапорац. Пpac, m. (eine Art Lauch) die Porre, allium porrum Linn. cf. prasius im gat. und Griechischen.

Прасад, f. (coll.) bie Bertel, porcelli.
Пpáca, cпà, m. ein schon erwachsenes
Schwein,
porcus:

,,Поручује Варица Божићу,

„Да јој пошље од прасца ножицу — Ipace, cema, n. ein Ferkel, porcellus. Прасетина, f. Bertelfi, porcellina. Прасећи, на, ће, Çerfelo, porcellinus. Прасиши, им, v. impf. ferfeln, (porcos) pario.

Праситисе, имсе, v. r. impf, ferfeln pario.

Прасица, f. (ријешко се говори) vide

назимица.

Праска, 1. дав кафеn, crepitus: стоји праска.

Праскати, ам, v. impf. Frachen, crepo. Прасква, f. vide бресква.

Праснуши, нем, v. pf. entschlossen, hur tig aufbrechen, erumpo. Прасци, саца, m. pl. (coll.) bic Serfel, porculi.

Прати, перем, v. impf. mafchen, lavo. Пратилац, тиоца, m. ber Begleiter,

comes.

Прашиши, им, v. impf. begleiten, со

mitor.

Прашљача, 1. дрво (као мала лопашица), што жене лупају њим кошуље кад перу. Пратња, 1. діе Begleitung, comitatio. Праћа, f. пударка, òі leuder, funda. IIpakaкame, n. das herumschlagen mit den Füßen, agitatio pedum. Праћакашисе, амсе, v. r. impf.

umwerfen (wie der Fisch im Trockenen), agitari.

Праћење, п. дав Begleiten, comitatio. Праћица, f. 1) dim. 9. праћа. 2) на са

мару она узица (мјесто узенђије) на којој се држи нога кад се јаше, der Steigbügel am Saumrosse, stapia jumenti clitellarii.

Праунук, m. der Urentel, pronepos.
Прашак, шка, n. dim. v. пра.
Прашан, шна, но, flaubig,
pulverulentus.
Прашење, п. 1) bab Stäuben, Erregen

des Staubes, pulveratio. 2) das Lockern (im Weinberge), pulveratio. 3) das Wers fen (berau), баßßerteln, partus porcae. Прашидба, f. bie gođerung im Beinber. ge, pulveratio." Прашина, f. augm. . пра Прашити, им, v. impf. 1)

ben, pulvero, pulverem excito. 2) виноград, lockern, pulvero. Прашка, f. ein Stäublein, pulvisculus, atomus : нема брашна ни једне прашке.

Праштање, п. 1) baš Bezeђen, Ber. geben, veniae datio, venia. 2) das Ab. Іфіеднектеп, salutatio discedentis aut vel decedentis.

Прашташи, ам, v. impf, verzeißen, ig

nosco.

Праштатисе, амсе, v. r. impf. 216$teð nehmen, sich beurlauben (fagen прости брате!), saluto discedens vel decedens.

Праштење, п. дав Srachen (menn 3. 3. ein Rind durch ein dichtes Gehölz durchbringt), fragor. Праштити, шпи, v. impf. Erahen, fragorem edo. Прашћење, n. vide праштење. Прашчићи, m, pl. (coll.) dim. v. прасци. Повашњї, ња, ње, neulih, nuperus. Повенац, нца, т. т.ј. рој, ber r[t ling (der erste Schwarm), apum examed primum.

Пови, ва, во, ber erite, primus, Првине, f. pl. bie Srfflinge, erffe Zhat,

primitiae: нијесу то њему првине. Пpв, neulich, nuper. Првоженац, нца, m. ber bie erfte he eingeht, qui primas nuptias facit. Пpra, f. ein Gericht, das gerößtet ist, cibi tosti genus: миришу ти уста, као да си пргу јела (у приповијешки). Пода, f. ber urs, crepitus (ventris): пр

нашега Мују над прдењак

клицнути.

Подеми, дим, (Pec.) vide прђети.
Прдешко, m. ein (mеrshaftes helt.
wort der Mütter gegen Kinder: du
Farser! peditor!
Подити, им, (Срем.) vide прђеши.
Подлање, п. дав фmäßen, uugatio.
Прдлати, ам, v. impf. диттев Зид
fchwäßen, nugor.

Поднути, нем, v. pf. einen Sur la fen, crepitum (ventris) edo.)

Подњава, f. дав árjen, crepitus; стоји га прдњава,

Прдоња, m. 1) попрдан, т.ј. гра онај, што је крупан као боб, bie größte Battung Sifolen, phaseoli genus. 2) де Farzer, qui pedit.

Прдосија, f. Shimpfmort you altem schlechten Rauchtaback, Schießpulver, res parum valens. Пођење, п. дає Sarzen, crepitus emissio. Прђеши, дим, v. impf. (Ерц.) 1) fars en, pedo. 2) за кога, или за шпо sich um etwas scheren, curo rem: нe hу и не прдим (за mo); прди Мара за пудара; шпи синко и не прдиш за науку (Прдим, В. Е., прдим). Пре, (Рес. и Срем.) vide прије. Пре, 1) еh, uber, per-, in прекра

сан, прелиjеп. 2) über», allzu, zusehr, nimium: прекувано, преслано, преучен.

Пребајати, јем, vide обајати. Пребацивање, п. 1) дав inübermerfen, Ueberwerfen, trajectio. 2) das Vorrücken, Vorwerfen, exprobratio. Пребациващи, цујем, v. impf. 1) bin

Übermerien, trajicio. 2) überswerfen, trajicio. 3) vorwerfen, exprobro, objicio. Пребацити, им, v.pf. 1) преко куће, iber bas paus hinüber merfen. 2) куky, das Haus überwerfen, (z. B. mit einem Stein), trajicio. 3) vorrücken, vormerfen, exprobros objicio.

Пребег, т. (Рес. и Срем.) vide пребјег. Пребећи (говорисе и пребегнути),

бегнем, (Рес. и Срем.) vide пребјећи. Пребијање, п. 1) бав Brechen, fractio. 2) das Berechnen, cómpensatio. Пребијащи, ам, v. impf. 1) brechen, frango, 2) berechnen, compenso. Пребирање, п. дав Цebertlauben, Цебега "Tefen, perpurgatio.

Пребирати, ам, v. impf. überlefen iberilauben, perpurgo.

Пребити, бијем, v. pf. 1) rfhlagen Berbrechen, fraugo: нож, ногу, дрес и т. д. 2) једно за друго, gegen einz ander berechnen, compenso. Пребјег, m. (Ерц. ст.) ber lüditling. der iüchtige, profugus

Пребледети, дим, v. pf. (Рес.) Пребледити, им, v.pf. (Срем.); Преблијеђети, дим, v. pf. (Ерц.) den, pallesco. Преболеши, лим, v.pf. (Рес.) genefen, Преболити, им, v. pf. (Срем.) Пребољети, лим, v.pf. (Ерц.)] lesco : ,, Ако га глава заболе, ,Да Бог да да га преболи

conva

Имаде ми ђетић Цинцар Јанко, "Ал' још није ране пребољео Преборавити, им, v. pf. bur leben, durchbringen, exigo (aevum). Пребранац, нца, т. т.ј. пасуљ, eine Art Fisolengericht, cibi genus ex fabis. У Србији по селима кажу (као у шали) оцин гра (зашто га највише једу калуђери), а по варошима саганлија. Пребрати, берем, v. pf. übertlauben, überlesen, perpurgo. 2) пacy, mit Del und 3miebeln tohen, coque fabas cum oleo et cepis et pipere. Пребродити, им, v. pf, дитhmaten, vado transeo.

Превести, везем, v. pf. übеrführen, trajicio.

Превешање, п. (Рес. и Срем.) vide пре вјешање.

Превешати, ам, (Рес. и Срем.) vide превјешати.

Превијање, п. 1) дав lebermideln. circumvolutio. 2) das Verändern der Stim3 vocis inflexio.

me,

Превијати, ам, v. impf. 1) berwis deln, circumvolyo. 2) die Stimme verändern, inflecto vocem: „Закукаћу као кукавица, „Превијаћу као ластавица Превијатисе, амсе, v.r impf. fich twen den und drehen, torqueri, Превијача, f, щ. ј. колиба, eine lut Teidhter Hütte, tugurii genus. Превитця, вијем, у pf, übеriсin circumvolvo.

Превјесити, им, v. pf. (Ерц.) йбегäпе gen, appendo.

Превјешање, п. (Ерц.) дав Цебеграц gen, appensio. Превјешати, ам, v. impf. (Ерц.) йбек überhängen, appendo. Превлачење, п. 1) дав Цебетереп, transportatio. 2) das langfame Fahren mit dem Fidelbogen über die rycлe, ductatio arctus per fides.

Превлачити, им, v. impf. 1) йбекер pen, transporto trahendo. 2) mit дет Sidelbogen langfam über vіе гусле fabren, arcum ducto per fides. Преводищи, им, v. impf. ţinüberfüh, ten, traduco. Превођење, п. дав іnüberführen, traductio.

Превожење, п. дав Цебе й і nen Fluß, trajectio. Прéвоз, m, die Ueberfuhr, das Fahr: geld, naulum.

Превозити, им, v. impf. übeевен, trajicio.

Преврата, f. превратуша, ein Вел richt von Eiern, placentae genus ex ovis. Кукурузно брашно закувасе јајима (у каквом суду), па се онда онај скроб изасне у піигањ на врућу маст; кад се од оздо потпече, онда се преврне, те се и с друге стране испече; потом се једе (највише вруће). Превратити, им, v. pf. umkehren, iuverto. Превратуша, f. vide преврата. Превраћање, n. baš Umtehren, inver

sio.

Превраћати, ам, v. impf. umlehren,

inverto.

Преврети, рим, у..pf. abgäýren, de fervesco,*