Преврнути, нем, v. pf. umwensen,

couverto.

Превртање, п. vide превраћање. Превртати, врћем, vide превраћати. Превући , вучем, v. pf. uberziehen, traho alio, traho per aliquid. Прегазили, им, v. pf. 1) übermaten, vado transeo, воду одет преко воде. 2) darüber treten, zertreten, conculcu. Прегача, f. cine Art wollener физе, praecinctorium laneum.

ПperiGame, n. das Beugen, flexio. Прегибао, бли, f. baš Delente, articulus. Прегибати, бљем (и прегибам), v. impf. - beugen, flecto.

Прегледалица, f. bie Borfhrift, дав Schreibmuster, exemplum scribendi. Прегледање, п. 1) баз Цeberichquen Uebersehen, Durchfehen, perlustratio. 2) das Absehen nach einem Muster, imitatio. Прегледати, ам, v. impf. 1) ӥбесе hen, perlustro. 2) nach dem Muster machen, facio ad exemplum. Прегледаши, ам, v. pf. überfeßen, übеr. blicken, pervideo.

Преглодати, ђем, v. pf. burinagen, perrodo.

Прегнути, нем, v. pf. biegen, ber. beugen, inflecto.

Прегонити, им, v. impf. nüber trei. ben, ago trans-.

Прегонитисе, имсе, v. r. impf. mit Xnet. doten gegen einander fechten, einander aufziehen, ludrficari, ducere se invicem, Прегоњење, п. 1) баš Sinübertreiben, trausmissio, transjectio. 2) bав luf ziehen, traductio, ludificatio. Прегорети, им, v. pf. 1) н. п. дрво, bur brennen, peruror. 2) vermerzen, tolero, obliviscor.

Преградак, шка, m. eine 216theilung, Verschlag im Haust, zotheca, locus assibus separatus.

Преградити, им, v. pf. überf lagen, verichlagen, assibus separo. Преграђивање, п. bas Berlagen, separatio per asses.

Преграђивати, ђујем, v. impf. ver fchlagen, assibus separo. Прегризање, п. даš Dut beißen, per

morsio.

Прегризати, ам, v. impf. bur beißen, permordeo, peredo. Прегристи, ризем, v. pf. дис$beißen, permordeo.

Прегрмежи, ми, ч. pf. (Рес.) док ово Прегомити, ми, v. pf. (Срем.) прегрПрегомљети, им, v. pf. (Ерц.) ми, бі 1 dieses Gewitter (fig.) vorbei ist, dum haec tempestas praeterierit. Прегреши, f. pl. beibe Нафе Бände,

zum Fassen hingehalten, ambae volae ad accipiendum quid paratae: пуне прегршти; дај ми једне прегріти брашна; пије воду прегрштима. Пред, Ivor, ante: пред кућом; пред Преда, Богом; преда мном; пред кућу (cum acc.); пред Бога; преда ме; из кесе, па преда сe, nur Sel her, so hat man's

Предавање, n. bie Uebergabe, deditio. Предавати, дајем, v. impf. 1) überges ben, dedo. 2) zur Uebergabe nöthigen, adigo ad deditionem.

Предаја, f. bie Webergabe, deditio: изн шао (н. п. ајдук) на предају. Предати, ам, v. pf, 1) ubergeben, dedo. 2) zur uebergabe nöthigen, adigo ad deditionem,

Пpèдamисе, амсе, v. r. pf. sich ergeben,

dedo me.

Предвостручање, п. дas Berzmeifa chen, Verdoppeln, duplicatio. Предвостручати, ам, v. impf. бера pelt falten, duplico. Предвостручити, им, v. pf. boprelt falten, duplico.

Предовање, п. (Рес. и Срем.) vide преДијевање.

Пред ваши, ам, (Рес. и Срем.) vide предијевати.

Преденуши, нем, vide предести.
Предење, и. дав Spinnen, netio.

Предерати, , рем, vide предријети.
Предести (говорисе и преденути),
денем, (Рес. и Срем.) vide пређеспи.
Предиво, п. der Glads (offerr. дав
Flachs das
Spinnhaar), pensum lini, lanae:
„Кецељице шанано предиво
Предијевање, п. (Ерц.) бег Патеп
wechiel, nominis mutatio.
Предијевати, ам, v. impf. (Ерц.) т.ј.
име, einen andern Namen annehmen,

nomen mutare.

Предраг, м. Жann name, nomen viri. Предрети, ем, предръо, (Рес. и Срем.) vide предријеши. Предријети, рем, предро, v. pf. (Ерц.) 1) zerreißen, lacero, perrumpo. 2) предро преко пошока, er ift durchgedrungen, durch das Thal, perrupit.

Пређа, f. 1) дав Sarn, fila. 2) дав Barn, Nek, rete. Пређенути, нем, v. pf. (Ерц.) 1 т.ј. Пређести, ђенем, v. pf. (Ерц.) име, einen andern Namen annehmen, muto nomen, Ја нијесам чуо у Србији, да је ко своје име пређео (већ ако жене ђеци од милости, или кад зшто врачају или какав рђав човек, кад учини какво зло па утече куда), док није покојни Теодор Филиповић дошао у Србију (1805) и назваосе Божа Грујовић; а Јован Савић, Иван Југовић (ваља да је изабрао име за пријестол Српски); потом је било ушло као у обичај, те су и Други ђекоји своја презимена одбацили и друга изабрали. Сиромаа мога (друга) Арсу Андреевића (или Андријка) Кадијау да објесе, да не утече у Влашку, што се назвао КастриоПІ.

Пређешина, f. augm. . пређа.

Schlafe, excussio somni, circumspe

ctatio anxia.

ex somno.

aus dem

Презање, n. vide упрезање. Презаши, прежем, vide упрезати. Презати, ам, v. impf. Презаписе, амсе, v. r. impf. Shlafe auffahren, und umherblicken, circumspicio Презиме, мена, п. ber Žuname, cognomen. cf. подријетло. Презимењак, т. бес деп пämlichen Bu namen hat, ejusdem cognominis. Презимити, им, v. pf. übermintern, hiberno, perhiemo. Преисподњи, ња, ње, (у Сријему и у Бачкој) äußeet, ultimus: прейсподња уља, лажа и т. д. Прејаати, јашем, vide прејати. Прејаивање, п. 1) дав іnüberreiten, transequitatio. 2) das Reiten eine Zeit (Strecke) hindurch, equitatio per tempus.

Прејаивати, јаујем, v. impf. 1) in

überreiten, trausequito, 2) hindurchreiten, equito per tempus, locum. Прејаши, јашем, v. pf. коња (на коњу) преко воде, binüber reiten, transvehor, transeo equo. Прејездити, им, v. pf. (ст.) Survei ten, perequito:

,,И честишу Босну прејездише Прејестисе, једемсе, v. г. pf. по

übereffen, ingurgitare se, cibo obrui.Прејуриши, им, v. pf. beftig binüber= treiben, ago trans - cf. прећерапіи. Прекадити, им, v. pf. mit Weihrauch, und Gebet weihen (bei der Kirchmesse), suffio.

Прекађивање, п. das Weihen durch Weihrauch, suffitio.

Прекађивати, ђујем, v. impf. сäифети, suffio.

Прека, ка, ко, (Рес. и Срем.) vide пријеки.

Прекивање, п. дав Цебек[eißen, Цебетschmieden, recusio.

Schnalle, fibula.

Пређурина, f. vide пређетина.

Прежање, п. vide вребање.

Прежати, ам, vide вребами.

Преживање, п. дав Biebertäuen, ruminatio.

Преживати, ам, v. impf. wіеdеräuen,

rumino.

Преживети, вим, v. pf. (Рес.) fort Преживити, им, v. pf. (Срем.) Небеп, Преживљеши, вим, v. p. (Ерц.) vitam duco:

"Не би л и ми уз њи преживљели Прежина, f. vide прегача. Презање, п. baš Auffahren лив дет

recudo.

Прелијетање, п. (Ерц.) баз Ueberflie. gen, pervolatio, transvolatio. Прелијетати, лијећем, v. impf. (Ерц.) überfliegen, transvolo, pervolo. Прелити, лијем, v. pf, 1) übergießen, transfundo. 2) begießen, perfundo. Прело, п. діе рinnverfammlung, Spinn. gesellschaft, coetus netricum. 2) als Gpisname für einen Mann, ber де= sponnen (wie Hercules, der Omphale zu Liebe), vir qui net feminae modo. Преломити, им, v. pf. entzmeibrееn, diffringo.

Преља, f. bie Spinnerinn, netrix. Прељевање, п. (Ерц.) дав Цеbergießen,

transfusio.

Прељевати, ам, v. impf. (Ерц.) übe gießen, transfundó, Прељетиши, им, v. pf. (Ерц.) йбек fommern, aestivo.

Прељешни, на, но, (Ерц.) н. п. сланина, maš über einen Sommer lang geblieben, quod aestatem perduravit. Прељубити, им, v. pf. (ст.) wider die Pflicht lieben, lieben den man nicht foll, amare, quem non oporteret (cf. приљубиши):

„Или ме је са свим оставила, „И јелена другог прељубила — Према, 1) gegenüber, ex adverso, е те gione. 2) тражи ђевојку према себu, die zu die paßt, deines Gleichen, parem. 3) према глави, (eš geht) um ben Ropf, agitur de capite. Према глави и оца по глави. Премазати, мажем, v. pf überschmie ten, perlino: премазали му зубе, Пе haben ihn mit einer Kleinigkeit abged fertigt.

Премазивање, n. baš (nothòütfe Abspeisen eines, der um mehr bittet. Премазивати, зујем, v. impf einen, der viel verlangt, nothdürftig abspeisen, cf. премазати. Премакнутисе, несе, vide према

Кисе.

Премаћисе (говорисе и премакну мисе), макнесе, v. г. pf. fich verru den, forte discessit res e loco: пpes макло ми се (т.]. нестало ми сад. а добићу опет) новаца, жита и т. д. Премашити, им, v.pf. über etmas weg reiden, porrigor ultra (.. кошуља кољено).

Преместити, им, (Рес. и Срем.) vide преместити.

Премешање, п. дав Цевеrmerfen, transjectio.

Премешаши, мећем, v. impf. überer fen, circumjicio, pervolvo. Премешашисе, мећемсе, v. r. 'impf. sich überwerfen, überburzeln, provolvor. Преметнути, нем, v. pf. übermerfen, pervolvo.

Преметнутисе, немсе, v. r. pf. über burzein, provolvor.

Премештање, п. (Рес. и Срем.) vide премјештање,

Премештати, ам, (Рес. и Срем.) vi де премјештати. Премештатисе, амсе, (Рес. и Срем vide премјештатисе.

Премислитисе, имсе, v. r. pf fi anvers bedenken, muto sententiam. Премицање, п. дав Berrüđen (von Beib-, u. a. Verlegenheiten), perturbatio. Премицаписе, мичесе, v. r. impf. fi verrücken.

Премишљање, п. дав Цeberbenten, percogitatio. Премишљати, ам, v. impf. übеrеn, percogito, reputo. Премишљатисе, bedenken, delibero. Премјестити, имсе, v. pf. (Ерц.) йбес» tragen, transfero.

ам,

v. r. impf. fih

Премјеститисе, имсе, v. г. pf. (Ерц:) den Ort ändern, locum muto. Премјештање, п. (Ерц.) дав Цeberfeßen, Uebertragen, translatio. Премјештати, ам, v. impf. (Ерц.) übersehen, übertragen, transfero. Премјешташисе, амсе, v. г. impf. (Ерц.) fi übericken, ven Drt ändern, transfero me, transporto me. Пренемагање, п. дав Дритächtig.wers

Den vor hmerz,deliquium prae dolore. Пренемагатисе, мажемсе, у. r. impf. vor Schmerz in Ohnmacht fallen, deficio prae dolore.

Пренемоћисе, могнемсе, v. г. pf. vot Somers in Shuma t fallen, deficio prae dolore.

Пренети, несем, (Рес. и Срем.) vide пренијети.

Пренијети, несем, пренијо (пренијела, ло), v. pf. (Ерц.) іüессгаден, transporto.

Пренитиши, им, v. pf. m. ј. ниши, das Trumm erneuern, licia renovo. Пренос, m. (Рес. и Срем.) vide пријенос. Преносими, им, v. impf. übertragen, transporto.

Преноћиши, им, v. pf. übernaten, pernocto.

Препошење, дав Цеertragen, transportatio.

Пренутисе, немсе, v. г. pf. aus dém Schlafe überrascht aufblicken, e somno

Преобући, бучем, v. pf. umfleiden, alias vestes induo.

Преобућисе, бучемсе, v. r. pf. i um fleiden, vestes muto. Преодести (говорисе и преоденути), Денем, (Рес. и Срм.) vide преовести. Преодити, им, v. impf. binubergehen, von einem Ende bis zum andern hin. durchgehen, pervado, percurro.

Преодница, f. т.ј. звијезда, òer Stern der den Himmel durch vandelt, stella percurrens coelum :

„Од сестрице звезде преоднице, „Што преоди преко ведра неба Преођенути, нем; vide преођести. Пресђење, п. дав Дит дерев, percursio. Преођести (говорисе и преођенути),

ђенем, v. pf. (Ерц.) wiever befleiden, umfleiden, aliter vestio :

"Док се гора преођене листом, „А рудине правом ђешелином Предшєти, отмем, v. pf. vormegne men, praecipio, praeripio: Преопимање, п. дав Востедентен, praeceptio.

Преотимати, ам (и преотимљем), v, impf. vorwegnehmen, praecipio. Препасти (говорисе и препаднути),

паднем, v. pf. erfhreden, exterreo. Препастисе (говорисе и препаднушисе), паднемсе, v. г. pf. erre= den, expavesco. Препевати, ам, (Рес. и Срем.) vide препјевати.

Препелица, f. 1) діе Sahtel, coturnix. 2)beim Heumachen ein G a ǹ g (der Reihe der Mäder bis ans Ende der Wiese, wo sie dann, wieder eine neue Reihe vornehmen), (noсmam bei den Schnits tern, Kukuruzgräbern), vices (?) Препеличић, m. bie junge cl pullus coturnicis.

Препеличіи, чја, чје, Bahtel, со

turnicis.

Препеши, пнем, v. pf. н. п. коња, ein wets

dendes Pferd an eine andere Stelle bins den, alio loco religo equum pascentem.