чуо никад прије, осим у пјесми како се женио Ђурађ Смедеревац : „А привенца Косанчић Ивана Привенчати, ам, (Рес. и Срем.) vide привјенчаши.

Привести, ведем, v. pf. berbeiführen, adduco, н. п. коња. Привести, зем, v. pf. лађу, 𐐨аз Gdiff herbeiführen, navim admoveo. Привидети, дим, (Pec.) vide привиПривидими, им, (Срем.) / Беши. [ Привиђање, п. Das Ginbilben, imaginatio. Привиђами, ам, v. impf, fid etmas cins bilden, zu sehen glauben, in animum induco, imaginor. Привиђеши, дим, v. pf. (Ерц.) fid eins bilden etwas zu sehen, videor mihi videre aliquid.

Привијање, п. да8 Daranmiđeln, eircumvolutio,

Привијати, ам, v. impf. Daranmidcln,

circumvolvo.

Привикавање, n. Das ungemöhnen, as

suefactio.

Привикáватисе, амсе, v. r. impf. fid angewöhnen, assuesco. Привикнутисе, немсе, vide привиКисе.

Привиривање, n. Das Serzublicen, a spectio. Привиривати, рујем, v. impf.l berzuПривирими, им, v. . pf. Jblicken, aspicio. Привити, вијем, v. pf. baranmideln,

circumvolvo.

Пpuramи, am, v. impf. rösten (in Schmalz, österr. bachen, lies: pachen), frigo. Приглавак, вка, m. Der guf am Strum. pfe, tibialis pars inferior. Приглавчина, f. augm. v. приглавак. Приглавчић, m. dim. 9. приглавақ. Пригњечими, им, у. pf. cintneten, таnu deprimo, apprimo. Приговарање, n. a8 Gaelten cines ania dern, das eigentlich einem dritten, den man aber schonen will, gilt, objurgatio minus nocentis, ut alter, cui parcere aut debemus aut volumus, audiat sibi que adplicet ipse.

Приговарами, ам, v. impf. коме, је manden mittelbar Borwürfe machen, objurgo minus nocentem ut alter nocentior audiat et sibi applicet. Majка ћерку кара, снаши приговара. Приговор, m. ber mittelbare Bormurf, objurgatio alterius pro altero. Приговорити, им, v. р. коме, jemano

mittelbar Vorwürfe machen, ihn meis nen, objurgo alterum pro altero, Пригодити, им, v. pf. treffen, von una gefähr kommen, forte venio. Пригодишисе, имсе, vide догодишисе. Приготовитни, им, v. pf. bereiten, paro. приготовљавање, п. баб Borbereiten, praeparatio.

Приготовљавати, ам, v. impf. fertig machen, vorbereiten, praeparo. Пригревање, п. (Рес. и Срем.) vide пригријевање.

Пригревами, ам, (Рес. и Chem.) vide пригријевами.

Пригрејати, јем, (Рес. и Срем.) vide пригријати.

Пригријати, јем, v. р. (Ерц.) 1) gun Seuer helen, admoveo igni. 2) пригријало сунце, Die Gonne feate beig gu, adurebat sol. Пригријевање, п. (Ерц.) 1) баз 9 обеn. das_Nahe-" rüden ans Feuer, admotio ad ignem. 2) das Schwülbrennen der Sonne, aestus solis (nimius).

ctor.

Пригрмами, грћем, v. impf. 1) berbeis scharren, corrado. 2) umnehmen, circumdo.

Пpurрmamice, гpheмce, v. r. impf. ums nehmen, circumdor.

Пpia, m. die Draufgabe bei einem Taus sche, lucrum in commutatione.

Придигнути, нем, vide придићи.
Придигнутисе,
немсе, vide приди-
Кисе.

Придизање, n. vаs Selfen beim Seben,
adjutio in levando.
Придизами, дижем, v. impf. ђебеn bеl
fen, adjuvo levantem.
Придићи (говорисе и придигнути),
pl. heben helfen, opem fero tollenti.
Приди исе (говориме и придигушисе),
Дигнемсе, v. r. pf. aufstehen (vom
Krankeniager), convalesco.
Придобијање, n. baš Geminnen, lucra-

V.

tio.

Признати, ам, v. pf. 1) anertennen, aguosco. 2) eingestehen, confiteor. Пpspен, m. 1) Stadt in Serbien. 2) Art pistolen.

Призренски, ка, ко, Wrifrener.
Приja, f. byp. 9. пријатељица.
Пријак, m. vide пријатељ: пријаче!
зовни мог пријака.

Пријаков, ва, во, да3 пријак, amici,

familiaris.

Ipijame, m. 1) der Freund, amicus. 2) der Befreundte, propinquus: oшишао у пријатеље.

Пpиjameлâе, n. das пpиjameь - Neunen, appellatio nomine amici aut propinqui Пpujameьашисе, амсе, v. r. impf. sich пријатељ пепnen mit einem, amicum appello aliquem aut propinquum. Пpujameлев, Bа, BO, 1) des Freundes, amici. 2) des Befreundten, propinqui Пpujameьéне, n. das Befreunden, junctio affinitatis. Пpиjamèьишисе, имсе, v. r. impf. e KHM, sich befreunden, propinquitate jungi. Пријатељица, f. 1) bie Freundin, amica. 2) die Verwandte, propinqua.

Пријатељичин, на, но, ее пријате

љица, amicae.

Пријатељов, ва, во, vide пријате

pиjaméлcтво, n. 1) die Freundschaft, amicitia. 2) die Verwandtschaft, necessitudo, affinitas.

Пријаши, ја ми, v. impf, geveiken, gut anfchlagen, alo, prosum: не приjа му што једе.

Прије, (Ерц.) 1) praep. vor, ante: прије мене, прије зоре и т. д. 2) ehevor, antea: како је било прије, тако је и сад ; и прије и послије; од прије. 3) ehe, d. i. leichter, prius, potius: пpиje ће дами мени него теби. Прnjeвара, f. (Epn.) der Betrug, dolus. Пријеворница, f. (Ерц.) ber Querbalten (z. B. beim Thore), trabs transversa. Приjекй, ка, ко, gerade, nächste, kürzeste, reetus, proximus, н. п. пут, лијек, Пρиjеклад, m. (Epn.) der Seitenstein am Herde, damit die Klöße nicht auseinander fallen, saxum continens ligna sue per foco (in den Bauerküchen). Пријелаз, m. (Eрц.) 1) на води, діе Furt, vadum. 2) на плоmу, der Ues bersteig (österr.) über eine Hecke. transcensus in sepe.

་་་

Пријеноо, m. (Ерц.) бег umgang, bie Umtragung des Kelches und der Patene in der Kirche, circumlatio poculisacri. Пријепис, м. (Ерц.) Die Confcription, conscriptio.

Пријепољац, љца, m. човек из Прије

поља.

Пријепоље, п. град и варош у Ерцеговини (на ријеци Лиму): „Па кад дођеш Пријепољу твоме Пријепољче, чема, п. момче, или дие јеме из Пријепоља: „Брежи јадно момче Пријепољче Пријеранак, нка, m. (Ерц.) vide изво

да.

Пријеров, m. (Ерц.) Der Graben, bie Furche im Weinberge, fossa vineae. Пријесан, сна, но, (Ерц.) н. п. месо "(које није сољено ни сушено), млијеко (које није кисело), љеб (који није кисео, н. п. погача), рана (која није смара, него одма кад се човек ра. ни), купус (који није кисео, него онако зелен), кожа (која није сува, него онако одма кад се скине са Живинчета), frifc, recens. Прије сјед, m. (Ерц.) bie Пафзифt (von den Bienen) zur Fortpflanzung, fetus apum, relictus propaginis ergo. При есть, тола, m. (Ерц.) Det Shron, Приј смол, м. thronus.

Пријеступ, m. (Ерц.) ове је године пријеступ, Беuer in ein daltjabr, (weil dadurch die Feyertage um einen Zag meiter binausrüden), est annus in, tercalaris.

Пријешими, им, v. impf. (Ерц.) ого ben, minor.

Пријетња, f. (Ерц.) bie Drobung, minae. Пријешоп, m. (Ерц.) ^ jett, Das von einem Gameine" (3. 2.) beim 'Braten herausträufelt, adeps qui defluit a carne quae assatur.

,

Пријемран, на, но, fett (su effen), mis . Drigfert, pinguis: јегуља је пријетрана. Пријећење, п. (Ерц.) 𐐨аз Drolen, minae, minatio.

Пријећи, пријеђем, v. pf. (Ерц.) 1) Бін. übergeben, transeo. 2) überlaufen, exe undo.

Пријенање, п. (Ерц.). 1) 𐐨a. Binven (Der Dpanten) in bie Duere (übergweed), consartio transversa. 2) das Ansehen Überzwerd, aspectus torvus. Пријечати, ам, v. impf. (Ерц.) н. п. опанке, uber werd) binven, per trans. versum ligo. Пријечатисе, awce, v. r. impf. (Ерц.) на кога, einen idel anfehen, oblique

intueor.

Пријечњак, ы. (Ерц.) бес абдеваuene

Fuß eines bratenden Lamms, der als Haken den ausgeweideten Bauch zus fammen bält, pes agni resectus, et fi

bulae loco ventrem continens.

Пријин, на, но, ее прија, amicae. Пријо, m. Maun name, nomen viri. Приказаније, n. a. 2orgeiden, osten

tum.

Приказати, кажем, v. pf. m. j. част, herzählen, recito, recenseo, cf. женидба. Приказатисе, кажесе, v. г. pf. Rowe што, es ahnt mir, praesagio. Приказивање, п. 1) да еrzählen, re censio. 2) das Ahnen, Vorbed uten, portentio (?).

Приказивати, зујем, v. impf. m. j. част, herzählen, recito. Приказиватисе, зујесе, v. r, impf. al= nen, praesagio.

Прикивање, п. да8 unfdmieven, adcusio.

Прикивати, ам, v. impf. anidmieven,

adcudo,

Прикладан, дна, но, dön, mufterhaft (Dem Korper nad), pulcer, formesus. Прикʌапало, m. Der laučerer, homo loquax, nugator.

Приклапање, n. bas plaubern, nugae. Прикʌапати, ам, v. impf. plaubern, in einem fort scherzhafte Dinge erzählen, nugor.

Приклапи, кољем, v. pf. anfteden (ein
Thier, das sterben willy, macto,
Прикʌопиши, им, v. pf. ein treffenbes
Bort morauf jagen, apte excipio di-
ctum, convenienter respondeo,
Прико, (у Бачк.) vide преко.
Приковани, кујем, v. př. anídmieven,

adcudo.

Прикрајак, ајка, м. н. п. из прикрај ка, von der Seite, ex parte. Прикрастисе, радемсе, т. г. рf. fid herbeischleichen, adrepo: ,,Прикраде се овчар од оваца „Те украде кошуљу девојци Прикумак, мка, m, кумов момак, који на крштењу додаје крзницу, а у сватовима (у Србији, у Босни и у Ерцеговини) носи барјак; у Сриje му кажу: кумовски момак, дег Вісе Kum, cumi vicarius, adjutor. Прикупити, им, v. pf. singeln gufaras menbringen, colligo.

Прикупљање, n. Das eingelne gufammen= 7 bringen, collectio successiva, Прикупљати, ам, v. impf. cingeln guz fammenbringen, colligo sigillatim. Прикучивање, п. доз мähеr, admo

tio.

Прикучивати, чујем, v. impf. пabebrine gen, admoveo.

Прикучими, им, v. pf. nabebringen, ad

moveo.

Прилагање, п. 𐐨аз Datbringen, oblatio. Прилагами, лажем, v. impf, carbringen, offero.

Прилагами, лажем, v. pf, bingulügen, admentior, addo per mendacium. Прилегање, п. (Pec. и Cpem.) vide прилијегање.

Прилегами, лежем, (Рес. и Срем.) viде прилијегами.

Прилепити, им, (Рес. и Срем.) vide прилијепиши.

Прилепишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide прилијепишисе. Прилепљивање, п. (Рес. и Срем.) vide приљепљивање. Прилепљивати, љујем, (Рес. и Срем.) vide прилепљивати. Прилетање, п. (Pec. и Cpem.) vide при. Слијешање.

Прилетами, декем, (Рес. и Срем.) vide прилијемами. Прилетети, летим v. pf. (Pec.) Прилетити, им, v. pf. (Cpem.) Прилећеши, летим v. pf. (Ерц.) Прилећи, лежем Canliegen, adjaceo. Приливање, п. (Срем.) vide приљевање. Приливати, ам, (Срем.) vide приле

вами.

(и прилегнем), *. pf.

Прилиjегање, n. (Epn.) bas tieberties gen, prostratio. Прилијегати, јежем, v. impf. (Ерц.) fich niederbücken, humi procido. Прилијепити, им, v. pf. (Ерц.) anfleis ben, adfigo.

Прилијепитисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) tleven bleiben, adhaeresco. Придијешање, n. (Ерц.) cas Jerbeiflies gen, advolatatio.

Прилијемати, лијекем, v. impf. (Ерц.) berbei fliegen, advolito. Прилика, f. Sleiden, ejusdem sortis: по свој прилици, alem unfehen nad ; није то његова прилика, ніфt fei nes Gleichen (alt und jung), paßt nicht za ibm; на прилику, зим Beifpiel. Нашла слика прилику. Приликовати, кује, v. impf. paffen i

convenio.

adfusio.

Приљевами, ам, v. impf. (Ерц.) зидiс. Ben, adfundo. Прилепљивање, п. (Ерц.) 1) Da6 2in fleben, adhaesio. 2) das Ankleiben, applicatio. Приљепљивати, љујем, v. impf. (Ерц.) angleiben, applico, adlino. Прилепљивашисе, љујемсе, v. г. impf. (Ерц.) antleben, adhaeresco. Приљубиши, им, v. pf. liebgeminnen,

adamo (vom Schafe, dem, nach dem Tode seines Lammes, ein anderes zu fäugen gegeben wird, das sie nur allmählia fich gefallen läßt). Приљубиписе, бисе, v. . pf. pajfen, schön schließen, congruo. Приљубљивање, п. 1) dae Liebgewinnen, adamatio. 2) das Passen, congruentia.

Приљубљивати, бљујем, v. impf. lieb. gewinner, adamo. Приљубљивашисе, љујесе, v. г. impf. schön worauf passen, congruo,

/ venio.

con

Примакнути, нем, vide примаки. Примакнутисе, немсе, vide прима. нисе,

Примање, n. as Nehmen, Empfangen, Bekommen, acceptio. Примами, ам, v. impi. nehmen, ema pfangen, bekommen, capio. Приматисе, амсе, v. r. impf. 1) чега, sich annehmen, suscipio, curam gero. 2) уз брдо, fid) begeben. auf Den Beg maden, abiisse. 3) прима се купус, greifen, Nurgel foffen', radices ago. Примаки (говорисе и примакнути), макнем, v. pf. berzurüden, admoveo. Примакисе (говориме и примакнушиce), Макнемсе, v, r. pf. berzuruđen,

admoveor.

и

Применими, им, (Рес. и Срем.) vide примијеними.

Примешање, п. Das Singufeken, ad

ditio.

Приметнами, мекем, v. impf, фінзия fügen, addo. Приметнути, нем, v. pf. lingufügen,

addo.

Примијенити, им, v. pf. anmeinen, vorbebeuten, omino, ominor : не буди примијењено, absit omen.

Примирими, им, v. pf. 1) einen gue Ruhe bringen, facere ut quis quiescat. 2) примири ђаволе! gib gtube (fagt Die Stutter gum Kinbe), quiesce. Примиритисе, имce, v. r. pf fid) gue Ruhe geben (vom vorigen unsteten Les ben), conquiesca.

Примити, им, v. pf. nehmen, beloms inen, empfangen, capio, н. п. болест, сијасем, коња.

Примитисе, имсе, ү. г. pf. 1) чега, fid annehmen, curo. 2) уз брдо, jid aufmachen, dedit se in viam. 3) при « милосе цвијеће, greifen, Burzel fala fen, radieem ago.

Примицање, п. Das Herbeirüden, Nä herfommen, admotio. Прiмицами, мичем, v. impf. Gerbels rücken, admoveo. Промицaтисе, Мичемсе v. r. impf. herbeirücken, admoveri. Приморе, n. òie Süfte, ora, ora maritima. Приморски (приморски), ка, ко, Gees, Kufens, maritimus.

Принављање, n. Das guneuen, Neus bingu - maden, novi additio. Принављати, ам, v. impf. neu bingu machen, bekommen, novi quid adjungere. Прин ми, несем, (Рес. и Срем.) vide принијеми.

Принијети, несем, принијо (принијела, ло), v. pf. (Ерц.) bergubringen, adfero. Приновити, им, v. pf, neu binzu ma, chen, novi qnid adjungo. Принос, m. ie Gabe, donum oblatum: Он Кулину често одлажаше, Под чадоре принос доношаше Приносини, им, v. impf. berbeibringen, adfero, fero, porto. Приношење, n. bag Bringen, adlatio. Принцип, m, ber güeft, Drins, princeps: „Поред мога Ђонлије принципа Принципов, ва, во, Des Pringen, Gürs ften, principis.

Принциповина, f. a. urftenthum, principatus (terra principis).

Пр кушиши, им, v. pf. befanoffeln, odoror.

При купити, им, v.pf, in Saufen yor sich hertreiben, cogo gregem. При нутни, нем, v. pi. 1) Eleben, adhaero. 2) zugreifen (bei Der urbeit); labori incumbo. Прионуо као чичак за јаје. Припадање, п. 1) vas Falfen (gür Éroe), inclinatio. 2) дав Žufalen (zum Ctb. theil), cum quid evenit, obtingit. Припадати, ам, v. pf. 1) fallen (zur St. De), decido, inclinor. 2) zufaken, evenit. Припадом, in reben unden, tempore subsecivo: : що је он начинио при

падом.

Припазити, им, vide

Припаљивати, љујем, v. impf. angüns ven, accenso.

Припанути, нем, vide припасти. Припасами, пашем, v. pf. umgürten, circumdo, cingo.

Припасивање, п. да umgurten, circumdatio, cinctio. Припасивами, сујем, v. impf. umgur. tesi, circumdo, accingo.

пасти, паднем, v. pf. 1) falten (zur Erde), accido. 2) zufallen, zu Theil merden, obvenit. 3) (см.) на ум, bei fallen, venit (in mentem): „Доцкан Симу на ум припануло Припевање, п. (Pec. и Cpeм.) vide припијевање.

--

Припеваши, ам, (Рес. н Срем.) vida припијеваши.

Припевами, ам, (Рес. и Срем.) vide припјевами.

Припека, f. bie Gomüle, Die beiße Gong ne, fervor solis. Припети, пнем (и припењем), v. pf. 1) "ein weidendes Pferd anbinden, funi adligo equum pascentem. 2) in die Hös be beben, tollo.

Прип тисе, пнемсе (и припењемсе), v. r. pf. binauffteigen, ascendo. Припеки, ечем, v. pf. 1) јагње, праce, anfangen zu braten, anbraten, igni admoveo assandum. 2) heiß brens nen (yon Der Gonne), aduro. Принијевање, п. (Ерц.) 𐐨ав Jingufina gen, accentio.

Припијевами, ам, v. impf. (Epi.) mit befingen, simul canto, celebro. Припињање, n. baš Mnbinčen ves meiz

denden Pferdes, adligatio equi pascentis. Припињати, њем, v. impf. as pfero an einem langen Stricke anbinden, adligo equum pascentem.

Прицитомити, им, v.pf. зäßmen, cicuro. Припит минее, име, v. r. pf. jahmu merDen, cicurari.

Припитомљавање, п. да забммафен, Zähmen, cicuratio. Припицомљавати, ам, v. impf. zabn

machen, cicuro.

Припишавање, п. доз Иnpiffen, ad

minctio.