Page images
PDF
EPUB

Приповедало, т. (Рес. и Срем.) vide приповиједало.

Приповедање, п. (Рес. и Срем.) vide приповиједање.

Приповедати, ам, (Рес, и Срем.) vide приповиједати.

Приповедити, им, (Рес. и Срем.) vide приповједити.

Приповест, f. (Рес. и Срем.) vide приповијест.

Приповетка, f. (Рес. и Срем.) vide приповијетка.

Приповиђети, дим, vide приповје

дити.

Приповиједало, т. (Ерц.) vide причало. Приповиједање, п. (Ерц.) дав rzäý. fen, narratio. Приповиједами, ам, v. impf. (Ерц.) erzähien, narro,

Приповијест, f. (Ерц.) бав prichwort, proverbium: Благовијест приповијест, mit Maria Bertünðigung (25. März) ist der Winter noch nicht vorbei. Приповијешка, f. (Ерц.) Dic Srzählung, narratio, fabula,

Приповједити, им, v. pf. (Ерц.) ег. zählen narro,

Припојавање, п. baš inlöten, adgluglutinatio.

Припојавати, ам, v. impf. anlöten, adglutino.

Припојаснице, f. pl. m, j, кесе, діе Patronriemen,die Patrontasche (als Gür. tel), zona embolorum igniariorum. Припојити, им, v. pf. anlöten, adglutino ferruminando.

Приправа, f. vide преправа.

Приправищи, им, vide преправити. Приправљање, n. vide преправљање. Приправљати, ам, vide преправљати, Припрдивање, п. даš Dreiufhmäßen, interfabulatio.

Припрдивати, дујем, v. impí, òrein. schwäßen, in den Kram sch**ßen, interfabulor.

Припузати, ужем, v. pf. Бесbeirie= chen, adrepo.

Припушиши, им, v. pf. anblafen, sensn obnoxio et subobsceno (futuo). Прирадити, им, v. pf. injureiten, hinzuerwerben, adquiro. Прирађивање, n. baš Sinzuermerben, adquisitio.

Прирађивати, ђујем, v. impf. Kinzu= ermerben, adqniro.

Прирастање, п. дав Seranmahfen, suc

crementum.

Прирастати, ам, v. impf. berаnmаф fen, succresco.

Прирасти, стем, v. pf. beranafen,

succresco.

Присад, m. ber Sesling, taleola.

Присвајање, п. баз Queignen, arrogatio. Присвајати, ам, v. impf. ¿ueignen, viudico, arrogo.

Присветлити, им, (Рес. и Срем.) vide присвијетлими.

Присвијетлити, им, v. pf. (Ерц.) да zuleuchten, lumen admoveo. Присвојавање, n. vide присвајање. Присвојаваши, ам, vide присвајати. Присвојити, им, v. pf. ¿ucinen, vindico, arrogo.

Приседање, п. (Рес. и Срем.) vide при. сједање.

Приседами, да, (Рес. и Срем.) vide присједати.

Присестни, седе (и приседне), (Рес. и Срем.) vide присјести. Присетитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide присетитисе.

Присећање, п. (Рес. и Срем.) vide присјећање.

Присећатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide присјећатисе.

Присипање, п. дав Sinjufhütten, ad.

fusio.

[blocks in formation]

Приседаши, да ми, v. impf (Ерц.) im Munde stecken bleiben, adhaereo in faucibus.

Присјести (говорисе и присједнути), сједе (говорисе и присједне), v. pf, (Epy.) im Munde stecken bleiben, adhae. reo in faucibus : присјело ти да Бог Aa! mögest du daran ersticken! Присјетитисе, имсе, v. г. pf. (Ерц.) fich anders bedenken, muto consilium. Присјећање, п. (Ерц.) аnòrent Bung, mutatio consilii. Присјећашисе, амсе, v. г. impf. fi anders bedenken, muto sententiam. Прискочити, им, v. pf. berbeifpringen, adsilio.

Прислављање (преслављање?), п. бав Mitfeiern, celebratio simultanea. Прислављати (преслављати?), ам, v. impf. mitfeieru, concelebro. У Србији и у Ерцеговини и данас при слављају још који дан осим креное га имена , тако, н. п. млоги Буре Бевштаци прислављају Ђурђиц, а ђекоји Аранђелов дан; а Николштаци ога маија, и т. д. Кад се приславља, онда се не части ви ше, него само онај дан. Прислањање, п. дав inlenen, adclidas

natio.

Прислањати, ам, v. impf. anlernen, adclino.

Прислонити, им, v. pf, аnе nen, adclino. Прислоњање, n. vide прислањање. Прилоњати, ам, vide прислањати. Прислуживање, п. дав лизинден (ber Andachtslampe), accensio. Прислуживати, жујем, v. impf. m.j. кандило, діе Лида alber geftiftete (gewöhnliche) Lampe anzünden, accendo lucernam deo aut sancto dicatam. Прислужити, им, v. pf. m. ј. канди10, die Andachtslampe anzünden, accendo lucernam sancto dicatam. Прислушкивање, п. дав Дофен, ацscultatio clandestina.

Прислушкивати, кујем, v. impf. бот. chen, auscultor clam. Присмакање, п. дaš Subsißen zuin Brot, conditio panis ope casei aut carnis, ne solus (siccus) comedatur. Присмакати, мачем, v.impf.ubeißen zum Brote, panem quasi humectare caseo. Присмочити, им, v. pf. zubeißen zum Brote, baš trodene Brot gteidham anfeuchten, humecto panem. Присмодети, дим, v. pf. (Рес.) не Присмодими, им, v. pf. (Срем.) смије Присмођети, дим, v. pf. (Ерц.)

он

тамо ни присмођети, er barf fid dort gar nicht bliđen laffen, compareo invisus (proprie: adfeteo). Приснилисе, нисе, v. г. pf. коме што, es hat ihm geträumt, somniavit. Присоје, п. eine fonnige Gegend, locus apricus.

Пробјкиња гуја, f. bie

$lange, bie

fich fonnt, serpens apricans. Приспивање, п. (Рес. и Срем.) vide

приспјевање. Приспівати, ам, (Рес. и Срем.) vide приспјевати.

Приспети, ем, (Рес. и Срем.) vide приспјети.

Приспијевање, n. vide приспјевање. Приспијевати, ам, vide приспјевати. Приспјевање, п. (Ерц.) 1) дав и

kommen, adventus. 2) das Zeitigwer. den, maturatio.

[ocr errors]

Приспјевати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) зи rehter Beit Fommen, venio. 2) zeitig werden, maturesco. Приспјети, пијем, v. pf. (Ерц.) 1) зн. recht kommen, venio. 2) zeitig werden,

maturesco.

Пристав, m. слуга, што ради код куће (у крајини Неготинској и у Браничеву), деr neht, Maustnet, Wirthschaftsknecht, servus villicus. Приставити, им, v. pf, н. п. лонац, sufeßen, admoveo.

Пристављање, и. дав Bufeßen, admotio. Пристављати, ам, v. impf. н. п. ло нац, jujeßen, admoveo ollam igni.

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Притаћи (говорисе и притакнути),
такнем, v. pf, н. п. гра, Фроте п
cken, für die Fisolen pflocken, figere
paxillo.
Притворање, u. das Anlehnen, Zalehnen
ber Zhure, portae (januae) adclinatio.
Притворати, ам, v. impf. zulnen
(die Thüre), accludo januam.
Притворити, им, v. pf. н. п. врата,
(die Thüre) zulehnen, accludo portam.
Притегнути, нем, v. pf. ferer angiea
hen, attraho.

Приméзаже, п. das festere Anziehen (des
Surts), attractio.
Притезаши, ежем, v. impf. fefter an
ziehen, adduco.

Притисак, ска, m. die Dachstange, pertica defendendo a vento tecto stramineo. Притискови се међу по кровнатим кућама (и осталим зградама) да вјешар не однесе кровину.

[ocr errors]

Притискивање, п. дав Инðrüden, adpressio.

Притикивати, кујем, v. impf. brüden, adprimo.

Притиснути, нем, V. pf. andrücken, adprimo.

Притицање, п. дав

flöten ber Safe ten (Sifolen), paxillorum infixio. Припицами, ичем, v. impf, н. п. гра, pfloden, paxillis figo.

Пришка, f. мошка, шшо се удара у кућицу граа причаника, те гра уза њу пушта вријеже, ber Vflo, paxillus.

Приповариши, им, v. pf. auflaben, impono (jumento).

Приўшак, шка, m. bie Shrfeige, alapa, colaphus.

Приушити, им, v. pf. ohrfeigen, alapam impingo.

Прицврљити, им, v. pf. beiß auforit cken (daß es faust), imprimo candens quid cum sonitu.

Прича, f. 1) Erzählung, narratio, 2) Sprühwort, proverbium: за причу, брате!

Причало, m. ber bicl ju erzählen meiß, qui multa narrat. Причаник, m. ш.ј. гра, bie flocioTe, faseolus qui pasillis sustentatur. Причање, п. баê rzählen, narratio. Причати, ам, v. impf. erzählen, narro. Причекати, ам, v. pf. zumarten, ein menig marten, exspecto. Причесник, т. ber Communicant, hospes sacrae coenae. Причестиши, им, v. pf. einen commu= niciren, sacram coenam praebeo. Причеститисе, имсе, v. r. pf. com= municiren, sacram coenám sumo. Причешало, п. in ber inebote flatt причетће. Удариле Ере с коњма натовареним (зашто они обично иду с коњма и носе свакојаке товаре, као Бачвани на колима) поред некаква намастира; онда један од њи рече друштву: деде јадан ви ћерајте коње, а ја идем часом да узмем причешало И наворњак (т. ј. причешће и навору). Кад уђе у цркву, а он почне викати: Камо ко даје овђе причешало и наворњак: зашто немам кад чекати, одоше ми коњи. Кад га виде калуђерски ђаци и чују шпа говори, познаду одма да је човек прост, и да није може бити никад у свом вијеку виђео цркве нити се причеспіно, па га заведу у крај и почну га питати, да није што јео, кад оће да узме причешало; а он им каже управо, да је ручао

(изјео пун лонац овсена скроба, и не знам шта јошт); онда ђаци кажу му да мало причека, а један од њи отрчи ше донесе у једној чаши најљућега сирћеща и паприке, па му реку те зине и саспу му оно у уста; онда Еро, кад га оно уједе, уватисе руком за уста па побјегне преко цркве, a један га (Бак) дочека у препрати с ба шином: стани Еро да ти дам и наворњак! ше га испрати до на врапіа. Кад одмакне Еро од нама стира, срете човека ђе води не колико ђеце, па га запиша куда ће с ђецом; а човек му каже да и води намастиру да причести; онда Еро рече: „Бог и Божја вјера! Може бити да ће то које веће и остати али мање ље не ће ни једно; и које би остало од причеша. ла, од наворњака не ће." с. шијак. Причешће, п. Die Communion, coena

sacra.

,

Причешћивање, п. дав Communiciten, coenae sacrae praebitio et usus. Причешћивами, ћујем, v. impf. com

municiren, praebco coenam sacram. Причешћивашисе, ћујемсе, v. r. impf. communiciren, sumo coenam. Причути, чујем, v. pf. fi einbilben zu hören, videor audire. Пришабаниши, им, v. pf. (Ccinem eine Waare) anhangen, mercém obtrudó malam.

Пришапшати, пћем, v. pf. ¿ulifpeln

zumifpelt, adsusurro in aurem. Пришивање, п. baš Znnäßen, adsutic. Пришивати, ам, v. impf, annähen, ad

suo,

Пришити, шијем, v. pf. annäßen, ad

suo.

Пришић, m. dim. 9. пришо. Пришљунишисе, имсе, v.r. pf. да zugesellen (zum Essen, als ungebetenet Gaft), admoveor.

Пришо, m. 1 һур. . пријешељ. Пришт, m. eine Beute, tumor, tuber. Пришлић, m. dim. . пришт. Приштунути, нем, v. pf. anquetfchen

Eneipen (an etmas), adprimo. Прканце, цета, n. dim. 9. пркно: „Не испијај свакој чаши данце, „Изврнућем у небо прканце. Покно, n. vide гузица. Пркос, m. der Éroß, contumacia: уз пркос, zum troße! Пркосити, им, v. impf, коме, troßen, obsisto per contumaciam alicui. Пркошење, п. даš Zroßen, contumacia. Прли, ла, ло, in der Кеденôart: у прлу

земљу (н. п. побјегоше), in vіе weite

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Прњаворче, ета, n. ein Mind soт прњавор, verna e pago monasterii. Прњад, f. faules Sols, lignum putre. Прњадовиш, та, то, н. п. пањ, faul, und daher phosphorisch leuchtend, truucus putris, in tenebris lucens. Пра, f. vide проја.

Проба, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) die Probe, das Muster, specimen. Пробадало, n. ein Bettieug zum Дисф. frechen, instrumentum transfigendo: „Када види женски чунак: „Какво ј ово пробадало? Пробадање, п. даš Durden, transfixio.

Пробадаши, ам, v. impf. деп, transfigo.

Пробајати, јем, v. pf, ein wenig the. Ten, incantamentis utor modice, ехperior incantamentis. Пробати, ам, v. pf. (у Сријему у Бачкоји и у Бан.) vide огледати. Пробеседити, им, (Рес. и Срем.) vide. пробесједити. Пробесједити, им, v. pf. (Ерц.) 1) beginnen 4 fprechen, proloquor. 2) сій wenig sprechen, paululum loquor,

v. pf. durchstechen,

Пробраши, берем, v. pf. mäßlen, qua lauben, deligo, seligo.

Пробријали, јем, v. pf. einen leđen abscheren, adtondeo.

Пробрцнутисе, несе, v. r. pf. н. п.

MANjEKO, zusammengehen (von der Mild), coagulor,

Пробудити, им, v. pf. aufmeđen, ex

cito.

Пробудишисе, имсе, v. r. pf. erma chen, excitor, expergiscor. Пробуразипін, им, v. pf. bеп Заи durchstechen, confodio. cf. 6ypar.. Пробушити, им, v. pf. дисфофеси perforo.

Провађање, п. baš Umßerführen (De Pferdes), circumductio.

Провађати, ам, v. impf. н. п. коња, herumführen, circumduco. Провалија, f. bie luft, caverna, hia

tus.

[ocr errors]
[ocr errors]

Провáлиши, им, v. pf. aufreißen, divello, rumpo: провалили коњи пут (ausgetreten), говеда градину (дисф= brochen) вода брану; провалили Турци. Провалитисе, имсе, v. r. pt. fih auf. reigen, rumpi: провалила се земља провалио се чир, облак. Проваљивање, п.бав ufreißen, Durd bredhen, perruptio. Проваљивати, љујем, v. impf. aufrei ßen, durchbrechen, perrumpo. Проваљиватисе, љујемсе, ѵ. г. impf. auf geben, aufgerißen werden, perrumpi. Проваритисе, рисе, v. r. pf, m. млијеко, gerinnen, cogor. Провеселитисе, имсе, v. r. pf. erluftigen, exhilaror.

Провести, едем, v. pf. 1) burführen, duco per-. 2) zubringen, ago, exigu : провео три године. Провешаши, ам, (Рес. и Срем.) vida провјешати.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors]
[blocks in formation]

писе.

vide прометну

Провунта, f. der Proviant, das Com. migbrot, panis militaris. Провуhи, учеm, v. pf. durchziehen, trajicio.

Пporámáшe, n. das Brüsten, superbitio. Прогањашисе, амсе, v. r. impf. fi brüsten, den grossen Herrn machen, superbio.

Пporámamи, am, v. pf. ein wenig weis. fagen, vaticinor paululum. Прогаташисе, амсе, ѵ. г. pf. Beiffager, Wahrsager werden, vaticiuari incipio. Прогласити, им, v. pf. betannt madjet, promulgare.

Проглаши, ам, vide прогледати. Пpoглéдаье, n. 1) das Durchschauen,

perspectio. 2) der Anfang des Sehens, das Deffnen der Augen, dispectio. Прoглéдаши, ам, v. imрf. 1) durchsehen, specto per 2) die Augen aufschlagen, dispicio.

Прогледаmи, am, v. pf. 1) durchsehen, perspicio. 2) die Augen aufschlagen, dispicio. 3) ein wenig ansehen, aspicio paululum.

Пpoгнamи, am, vide пpokeрami. Пpoговáраmе, n. das Reden, der Anfang des Redens, Sprechens, prolocu

Проводими, им, v. impf. 1) hindurch-
führen, duco per
dego.
Пров hêе, n. 1) das Hindurchführer, du-
ctio per
2) das Zubringen, actio.
Проврвеш, вимо, v. pf. (Pec.) baufen-
Проврвиши, имо, v. pf. (Срем.) rmeife ge=
Проврвьеши,вимо, v. рf.(Eрu.) rannt

tio. · 2) zubringen, ago,

[ocr errors]

kommen, concurro catervation. Провргнути, нем, vide проврћи. Провргнутисе, немсе, vide проврћисе. Провреши, ври, v. pf. 1) ein wenig ftes den, bullio paululum. 2) anfangen zu fieden, coepi bullire. 3) hervorquellen,. probullio

„Јер је крвца из земље проврела Провршети, вршим, (Рес.) vide проврћеми.

Провотетисе, вртимсе, (Рес.), vide проврћетисе.

Провртиши, им, (Срем.) vide проврћети.

Провршишисе, имсе, (Срем.) vide проврћетисе.

Проврћеши, вршим, v. pf. (Ерц.) ður. bohren, perioro. Проврћетисе, вршимсе, ѵ. г. pf.

auf einem Beine umdrehen (statt genau erer Besorgung) und wieder fortgehen, obiter negotium curo. Проврћи (говорисе и провргнуши), провргнем, vide прометнути. Проврћисе (говорисе и провргнути

Проговарати, ам, v. impf, fprефеп, аив tufen, proloquor.

Пporовориши, им, v. pf. 1) anfangen zu sprechen, proloquor, 2) ein wenig fprechen, loquor paululum. Прогонити, им, vide проћеривати. Прогонитисе, имсе, vide прогања

тисе.

[blocks in formation]
« PreviousContinue »