Приповиједаши, ам, v. impf. (Ерц.) erzäbien, narro. Приповијест, f. (Ерц.) баб Gpricmort, proverbium : Благовијест приповиjecm, mtt Macia Bertunbigung (25. März) ist der Winter noch nicht vorbei, Приповијетка, f. (Ерц.) bic Grzählung,

narratio, fabula, Приповједити, им, v. pf. (Ерц.) ее. zählen, narro,

Припојавање, n, bas unlöten, adgluglutinatio.

Припојавами, ам, v. impf. anlötest, adglutino.

Припојаснице, f. pl. m, j. кесе, діе
Patronriemen, die Patrontasche (als Gür-.
tel), zona embolorum igniariorum.
Припојити, им, v. pf. anlöten, adglu-
tino ferruminando.
Приправа, f. vide преправа.
Приправищи, им, vide преправими.
Приправљање, n. vide преправљање.
Приправљати, ам, vide преправљати,
Припрдивање, n. Das Dreiufdmägen,

interfabulatio.

Припрдивами, дујем, v. impl. òrein. schwäßen, in den Kram sch**ßen, interfabulor.

Припузами, ужем, v. pf. berbeitrieden, adrepo.

Припушиши, им, v. pf. anblafen, sen. su obnoxio et subobsceno (futuo). Прирадими, им, v. pf. binguarbeiten, binguermerben, adquiro. Прирађивање, п. Das Singuerwerben, adquisitio.

Прирађивами, ђујем, v. impf. bingu= ermerben, adquiro.

Прирастање, n. bas Seranmadfen, suc.

присвајање, п. да. Bueignen, arrogatio. Присвајами, am, v. impf. zueignen, viudico, arrogo.

Присветлими, им, (Рес. и Срем.) vide присвијетлими.

Присвијетлими, им, v. pf. (Ерц.) Das zuleuchten, lumen admoveo. Присвојавање, n. vide присвајање. Присвојавати, ам, vide присвајати. Присвојими, им, v. pf, gueignen, vindico, arrogo.

Приседање, п. (Pec. и Cpem.) vide при. сједање.

Приседами, да, (Рес. и Срем.) vide присједами.

Присестни, седе (и приседне), (Рес. и Срем.) vide присјести. Присемитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide присјетимисе. присећање, п. (Рес. и Срем.) vide присјећање.

Присећатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide присјећамисе.

Присипање, n. Das Sinzu dütten, ad.

fusio.

Присипами, ам, (и присипљем), v. impf. binzufdüttes, affundo. Присједање, п. (Ерц.) да Steden, bleis ben im Munde (Rachen), adhaesio in faucibus.

Присједати, да ми, v. impf (Ерц.) im Munde stecken bleiben, adhaereo in faucibus.

V.

Присјести (говориме и присједнути), сједе (говорисе и присједне), pf. (Epu.) im Munde stecken bleiben, adhae. reo in faucibus : присјело ши да Бог aa! mögest du daran ersticken! Присјетимисе, имсе, v. r. pf. (Ерц.) fich anders bedenken, muto consilium. Присјећање, п. (Ерц.) andre Entiolies fung, mutatio consilii. Присјећатисе, амсе, v. r. impf. fid

anders bedenken, muto sententiam. Прискочити, им, v. pf. berbeifpringen, adsilió.

Прослављање (преслављање ?), n. bat Mitfeiern, celebratio simultanea. Прислављати (преслављати ?)

ам,

у. impf. mitfeiern, concelebro. V Cpбији и у Ерцеговини и данас при. слављају још који дан осим креное га имена, мако, н. п. мʌоги Ђуре ђевштаци присʌављају Ђурђиц, а ђекоји Аранђелов дан; а Никољштаци эга маија, и т. д. Кад се

приславља, онда се не части виз ше, него само онај дан. Прислањање, n. das Anlehnen, adcli

natio.

Прислонити, им, v. pf. anle,nen, adclino. Прислоњање, n. vide прислањање. Прилоњати, ам, vide прислањаши. Прислуживање, n. Das ungungen (ber Andachtslampe), accensio. Прислуживами, жујем, v. impf. m. j. кандило, vie unvadts balber geftiftete (gewöhnliche) Lampe anzünden, accen do lucernam deo aut sancto dicatam.

Прислужити, им, v. pf. m. j. кандиAo, die Andachtslampe anzünden, accendo lucernam sancto dicatam. Прислушкивање, п. да. Sоrden, auscultatio clandestina.

Прислушкивами, кујем, v. impf. без chen, auscultor clam. Присмакање, п. Das 3ubsißen zum Brot, conditio panis ope casei aut carnis, ne solus (siccus) comedatur. Присмаками,мачем,v.impf. zubeigen zum Srote, panem quasi hu m e ct a re caseo. Присмочити, им, v. pf, gubeigen zum Brote, bas trodene Brot gteidam anfeuchten, humecto panem. Присмрдеши, дим, v. pf. (Рес.) не Присмрдити, им, v. pf. (Срем.), смије Присмођети, дим, v. р. (Ерц.) он тамо ни присмрђети, ее 𐐀arf fid Dort gar nidt bliđen laffen, compareo invisus (proprie: adfeteo). Приснилисе, нисе, v. г. pf. коме што, es hat ihm geträumt, somniavit. Присоје, n. eine fonnige Gegend, locus

werden, maturesco.

Приспјети, пијем, v. pf. (Ерц.) 1) u. recht kommen, venio. 2) zeitig werden, maturesco.

Пристав, м. слуга, што ради код куће (у крајини Неготинској и у Браничеву), дег Knedt, Jaustnedt, Wirthschaftsknecht, servus villicus. Приставити, им, v. р. н. п. лонац, gulegen, admoveo. Пристављање, u. Das gufeken, admotio. Пристављати, ам, v. impf. н. п. ло нац, jujeken, admoveo ollam igni.

Пристајање, п. 1) bab gradlaufen, insecutio, 2) das Einwilligen, consensus. 3) das Kommen zu rechter Zeit. Пристајати, јем, v. impf. 1) за ким, binter einem herlaufen insequor, 2) на што, einwilligen, consentio. 3) пристаје ми у посао, Commt mit even recht, accidit in tempore.

Пристами, анем, v. pf. 1) за ким, nadlaufen, insequor. 2) на што, einz miligen in etmas, consentio. 3) пристало ми у посао, ift mit eben zu rechter Zeit gekommen, accidit in tempore, gratum.

Приемранак, нка, m. ber ubhang bes Berges, die Anhöhe, locus devexus. Приступ, m. Dec 3utritt, aditus, ac

Примаћи (говориме и примакнути), макнем, v. pf, н. п. гра, flode ite cken, für die Fisolen pflocken, figere paxillo.

Притворање, u. Das unlehnen, заlеbnеn

der Thüre, portae (januae) adclinatio. Притворами, ам, v. impf. zulehnen (die Thüre), accludo januam. Притворами, им, v. pf. н. п. врата, (die Thüre) zulehnen, accludo portam. Притегнути, нем, v. pf. felter angies hen, attraho.

Притезање, п. Das feftere unziehen (Des Gurts), attractio. Примезами, ежем, v. impf. fefter ans giehen, adduco. Притисак, ска, m. die Dachstange, pertica defendendo a vento tecto stramineo. Притискови се мећу по кровнашим кућама (и оспалим зградама) да вјешар не однесе кровину.

Припискивање, п. дов индеüden, adpressio. Притикиваши, кујем, v. impf. òrüđen, adprimo.

Притиснути, нем, v. pf. an𐐨rüden, adprimo.

Протицање, п. 𐐨as flöden ber Jafer ten (Fiiolen), paxillorum infixio. Праницами, ичем, v. impf. н. п. гра, pflöcken, paxillis figo.'

.

Примка, f. мотка, шшо се удара у кућицу граа причаника, me гра уза њу пушта вријеме, дег flod, paxillus.

Примовариши, им, v. pf. auflaben, impono (jumento).

Приушак, шка, m. Die Dhrfeige, alapa, colaphus.

Приушими, им, v. pf, obrfeigen, alapam impingo.

Прицврљити, им, v. pf. beif auforu= cken (daß es saust), imprimo candens quid cum sonitu.

Прича, f. 1) Grzählung, narratio. 2) Gvrüdmort, proverbium :' за причу, брате!

Причало, m. Der vici ju erzählen weiß,
qui multa narrat.
Причаник, m. m.j. гра, Die polo fiio-
Te, faseolus qui paxillis sustentatur.
Причање, п. баз Grzählen, narratio.
Причати, ам, v. impf. erzählen, narro.
Причекати, ам, v. pf gumarten, ein
menig marten, exspecto.
Причесник, m. Der Communicant, ho-

spes sacrae coenae.

Причеспиши, им, v. pf. einen commuz niciren, sacram coenam praebeo. Причесмитисе, имсе, v. г. pf. com.

municiren, sacram coenám sumo. Причешало, п. in Der Minetyote flatt причешће. Удариле Ере с коњма натовареним (зашто они обично иду с коњма и носе свакојаке моваре, као Бачвани на колима) поред некаква намастира; онда један од њи рече друштву: деде јадан ви Ћерајте коње, а ја идем часом да узмем причешало и навор. њак (м. ј. причешће и навору). Кад уђе у цркву, а он почне викаши: Камо ко даје овђе причешало и наворњак: зашто немам кад чекати, одоше ми коњи. Кад га виде калуђерски ђаци и чују шта говори, познаду одма да је човек прост, и да није може бити никад у свом вијеку виђео цркве ними се причеспшо, па га заведу у крај и почну га питаши, да није umo јео, кад оће да узме причешало; а он им каже управо, да је ручао

(изјео пун лонал овсена скроба н не знам шта јошт); онда ђаци кажу му да мало причека, а један од њи отрчи ше донесе у једној чаши најљућега сирћема и паприке, па му реку me зине и са пу му оно у уста; онда Еро, кад га оно уједе, уваписе руком за уста на побјегне преко цркве, а један га (Бак) дочека у препрати с ба мином: стани Еро да ти дам и наворњак! ме га испрати до на врата. Кад одмакне Еро од нама спира, среме човека ђе води не колико ђеце, па га запита куда ће с ђецом; а човек му каже да и води намастиру да причестти; онда Еро рече: „Бог и Божја вјера! може бити да ће то које веће и осмами, али мање ље не е једно ; и које би остало од причеша ла, од наворњаћа не ће.” сѓ. шијак. Причешће, п. Die Gommunion, coena

sacra.

ни

Причешћивање, n. Da Gommuniciren coenae sacrae praebitio et usus. Причешћивами, ћујем, v. impf. com municiren, praebco coenam sacram. Причешкисашисе, ћујемсе, v. r. impf. communiciren, sumo coenam. Причути, чујем, v pf. fid einbilder zu bören, videor audire. Пришабаниши, им, v. pf. (einem eine Waare) anhangen, mercem obtrudó malam.

Пришапмами, пием, v. pf. zulifpelni

jumifpelft, adsusurro in aurem. Пришивање, n. Das unnäljen, adsutic. Пришивати, ам, v. impf. annälen, ad

suo.

Пришити, шијем, v. pf. annähen, ad

suo.

Пришић, m. dim. v. пришо. Пришљунишисе, имсе, v. г. pf. даз zugefellen (zum Essen, als ungebetenet Gaft), admoveor.

Пришо, m. als hyp. 5. пријешељ. Пришт, m. eine Beute, tumor, tuber. При . dim.. пришт. Пришмунути, нем, v. pf. anqueti en Eneipen (an etmas), adprimo. Прканце, цета, n. dim. v. пркно: „Не испијај свакој чаши данце, ,,Изврнуће у небо прканце. Пркно, . vide гузица. Пркос, m. Der Frog, contumacia: у пркос, zum troge! Пркосими, им, v. impf, комe, trogen obsisto per contumaciam alicui. Пркошење, n. 𐐨aš Zrogen, contumacia. Прли, ла, л, in der Revenβart: у прлу

земљу (н. п. побјегоше), in vie weite

Прљаши, ам, v. impf. f mußen, maculo Прљење,, п. дa ubfengen init beigen 23affer, deustio ope aquae calidae. Прљиши, им, v, impf. mit beißen Daf= fer abfengen, aqua fervida aduro. Прљужа, f. ein abidüffiger Flect Be birgserde, locus devexus.

Прљужање, п. даô 23älzen in ber прљу. жа, volutatio per declive. Прљужатисе, амсе, v. r. impf. mälzen in Der прљужа, volatari per declive. Прљужица, f. dim. v. прљужа. Прљчић, m. dim y. прљак. Прнути, нем, v. pf. aufflattern, vole.

Прнули, нем, vide прднути. Прњавор, ш. дав lefteriorf, Beiler,

pagus monesterii.

Прњаворац, рца, m. ein $loffers, Un= terthan, homo monasterii. Прњаворка, f. ein Weib ym прњавор, mulier e pago monasterii. Прњаворски, ка, ко, vom прњавор, pagi monasterii.

Прњаворчад, f. (coll.) Die Jugend aus Dem прњавор, juventus e pago mona

sterii.

Прњаворче, ешa, n. ein Ring vom прњавор, verna e pago monasterii. Прњад, f. faules sols, lignum putre. Прадовиш, ма, мо, н. п. пањ, faul, und baber phosphoriid leudteno, truncus putris, in tenebris lucens. Пра, f. vide проја.

Проба, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) die Probe, das Muster, specimen. Пробадало, n. ein Berzeug zum Durds freden, instrumentum transtigendo: „Када види женски чунак: „Какво ј’ово пробада о? Пробадање, n. Das Durd) fted en, trans

fixio.

Пробиjати, aw, v. impf. Suedjfdlagen, pertundo.

Пробирање, п. аз älen, ulusHaus ben, delectio.

Пробирати, ам, v. impf. wählen, deligo, muto sententiam de re lecta. Пробирач, m. Der wähler, ulustlauber, difficilis delectus. Пробирач нађе оширач (кад се који жени). Пробитачан, на, но, voetheillaft, proficuus. Пробнмачно му као јарцу јуфка.

Пробити, бијем, v. pf. Durdfdlagen, pertundo, penetro.

Пробости, одем, v. pf. burdßteden, transfigo.

Пробраши, берем, v. pf. mählen, auss tlauben, deligo, seligo.

Пробријати, јем, v. pf. einen Fleđen abideren, adtondeo.

Пробрцнутисе, несе, v. г. pf. н. п. MAиjeko, zusammengehen (von der Wild), coagulor.

Пробудиши, им, v. pf. aufwecken, excito.

Пробудишисе, имce, v. r. pf. etmas фек, excitor, expergiscor. Пробуразити, им, v. pf. Den Baud Surd fleden, confodio, cf. бураг. Пробушити, им, v. pf. Durdlödern, perforo.

Провађање, n. 𐐨аз umberführen (De
Pferdes), circumductio.
Провађаши, ам, v. impf. н. п. коња,
berumführen, circumduco.

Провалија, f. Die luft, caverna, hia

tus.

Провадити, им, v. pf. aufrrißen, divello, rumpo: провалили коњи пуш (ausgetreten), говеда градину (Durф. broden), вода брану; провалили Турци. Провалитисе, имсе, v. r. pt. fi auf. reifen, rumpi: провалила се земља провалио се чир, облак. Проваливање, п. баб, ulufreigen. Durdys brechen, perruptio. Проваљивати, љујем, v. impf. aufreis Ben, durchbrechen, perrumpo. Проваливатисе, љујемсе,. r. impf. auf geben, aufgerifen merden, perrumpi. Проваритисе, рисе, v. г. pf, m. I млијеко, gerinnen, cogor. Провеселитисе, имсе, V. r. pf. fich erluftigen, exhilaror. Провести, едем, v. pf. 1) burdführen, duco per-. 2) zubringen, ago, exigu: провео три године. Провешами, ам, (Рес. и Срем.) vide провјешами.

се), провргнемсе, vide прометну

mace.

Провунmа, f. der Proviant, das Commigbrot, panis militaris. Провући, учем, v. pf. burdzichen, trajicio.

Ipoгáшаше, n. das Brüsten, superbitio. Прогањашисе, amce, v. r. impf.

brüsten, den grossen Herrn machen, superbio.

Пporámamи, aм, v. pf. ein wenig weis. fagen, vaticinor paululum. Прогámатисе, амсе, v. г. pf. Beiffager,

Wahrsager werden, vaticiuari incipio. Прогласити, им, v. pf. betannt madjen, Проглати, ам, vide прогледаши.

Проглéдаье, n. 1) das Durchschauen, perspectio. 2) der Anfang des Sehens, das Deffnen der Augen, dispectio. Пporлéдamи, aм, v. impf. 1) durchsehen, specto per 2) die Augen aufs fchlagen, dispicio.

Пpoгледamи, am, v. pf. 1) durchsehen, perspicio. 2) die Augen aufschlagen, dispicio. 3) ein wenig ansehen, aspicio paululum.

Прoгнamи, аm, vide пpokepamи. Пpoгоsáраmе, n. das Reden, der Anfang des Redens, Sprechens, prolocu

Проговарами, ам, v. impf. fpreфеn, aub tufen, proloquor.

ctio per

Провргнути, нем, vide проврки. Провргнутисе, немсе, vide проврћисе. Провреmи, ври, v. pf. 1) ein wenig ste den, bullio paululum. 2) anfangen zu fieden, coepi bullire. 3) hervorquellen,, probullio

:

„Јер је крвца из земље проврела Пpоврmenin, врмим, (Рес.) vide npoврћеми.

Проврметисе, вртимсе, (Рес.), vide проврћемисе.

Проврмиши, им, (Срем.) vide проврћеши.

Ipоврmишисе, Hмсе, (Сpeм.) vide npoврћемисе.

Проврћеми, вртим, v. pf. (Ерц.) дисф bohren, perioro. Проврћемисе, вртимсе, v. г. pf. fid auf einem Beine umdrehen (statt genaus erer Besorgung) und wieder fortgehen, obiter negotium curo. Проерки (говориме и провргнути), провргнем, vide прометнути. Провркисе (говорнсе и провргнути

Iporoвориши, им, v. pf. 1) anfangen zu sprechen, proloquor, 2) ein wenig fprechen, loquor paululum. Прогонити, им, vide проверивати. Прогонитисе, имсе, vide прогања

мисе.