Page images
PDF
EPUB

2

dico , arrogo.

[ocr errors]

Приповедало, т. (Рес. и Срем. ) vide Присвајање , р. Вав Зueignen, arrogatio. приповиједало.

Присвајапи, ам, т. іmрr. sueignen, Приповедање, п. (Рес, и Срем.) vide

viudico, arrogo. приповиједање.

Присвёллили, им , (Рес. и Срем.) vide Приповедали, ам, (Рес, и Срем.) vide присвијетлини. приповнједати.

Присвијетлинии, им , v. pf. (Ерц.) дая Приповедити, им, (Рес.. и Срем.) vide zuleuchten , lumen admoveo. приповједипи..

Присвојавање, n. vide присвајање. Приповест, f. (Рес, и Срем.) vidе при- Присвојавати, ам, vide" присвајали. повијеса.

1Присвојипи, им, v. pf, sueignen, vinПриповёпика, f. (Рес. и Срем.) vide приповијека.

Приседање, n. (Рес. и Срем.) vide

при. Припбвиђети, дим, vide приповје сједање. дити.

Приседатпи, да, (Рес. и Срем.) vide Приповиједало, m. (Epiц.) vide причало, присједан. Приповиједање, д. (Epiц.), даф” сrsäbя. Присестни, седе (и приседне), (Pec. Ten, narratio.

и Срем.) vide присјести. Приповиједали, ам, y, impf. (Ерц.) Присетиписе, имce, (Рес. и Срем.) erzähien, narro.

"vidе приејептитисе. Пріповијестi, f. (Ерц.) бав Сpri) mort, Лpricehање, п. (Рес. и Срем. )

vide proverbium : Благовијест припови

присјећање. јесп, mit Xaria Bertünjigung (25. Присећаписе, амсе, (Рес. и Срем.)

März) ist der Winter noch nicht vorbei, vidе присјећатисе. Припевијепка, f, (Ерц.) Pic rzählung, Присипање, т. дав фіnѕufbütten, ad. narratio, fabula,

fusio. Приповједиши, им, v. pf. (Ерц.) et» Првісигнали, ам, (и присипљем), т. jählen, narro.

impf. binzuschütteri, atfundo. Припојавање, п, дав 2nlüten, adglu- Прісједање , n. (Ерц.) бав еtеden • beta glutinatio.

ben im Munde (Rachen), adhaesio in Припојавати, ам, v, impf, anltet, faucibuѕ. . adglutino.

Прісједапти; да ми, т. impf (Ерц.) Припојаснице, f. р. м. ј. кесе, die im Munde stecken bleiben, adhaereo in

Patronriemen,die Patrontasche (als Gür:. faucibus.

tel), zona embolorum igniariorum. Прісјести (говорисе и присједнути), Припојини, им, v. pf. anlüten, adulu сједе (говорисе и присједне), v. pf, tino ferruminando.

(Épr.) im Munde stecken bleiben, adhae. Приправа, f vіdе преправа.

reo in faucibus : присјело ли да Бог Приправници, им, vide преправити. Aa! mögest du daran ersticken! Приправљање, р. vide преправљање. Присјетитисе, имce, v, r, pf. (Ерц.) Приправљали, ам, vide преправљали, fich anders bedenken, mutó consilioan. Припрдивање, п. Das Oreinfфwäsen, Прісјећање, п. (Ерц.) апore &ntfФlier interfabulatio.

Bung, mutatio consilii. Припрдівати, дујем, у. inspi. Breins Присјећаписе, амce, v. r. impf. jiф

ichwäßen, in den Kram d**gen, inter anders bedenken, muto sententiam. fabulor.

Прискочни, им, т. pf. herbeispringen, Припузати, ужем, v. pf. perbeitrica adsilio. dheii, adrepo.

Пріслављање (преслављање ?), п. Зав Прiпутиитпи, им, v. pf. antlafen, sen. Mitfeiern, celebratio simultanea.

sn obnoxio et subobsceno (futuo). Пріслављати (преслављаи ?), ам, Прирадили, им, т. pf, binguarbeiten, v. impf. mitfeierii, concelebro. y Cphinzuerwerben, adquiro,

бији и у Ерцеговини и данас при. Прирађивање, п. бав фіng uerwerben, слављају још који дан осим креноadquisitio.

га имена, пако, н. п. млоги Тур. Приpaty.iвали, ђујем, y, imрt. Ninjus февшаци прислављају Ђурђиц, а erwerben, adqniro.

ѣекоји Аранђелов дан; a"НикољПрирастање, n. Tag реrаптафfen, ѕuс. шпаци 9га ҳаија, и т. д. Кад се crementum.

приславља, онда се не часпи ви: Прирастати, ам, т. impf. bеrаnmафа ше, него само онај дан. fen, succresco.

Пріслањање, n. das Anlehnen, adcliПрирäсти, спем, т. pf, bеrаnmафfen, natio. succresco,

Пріслањапи, ам, т. impf, anlepиen , Присад, m. per Cesling, taleola.

adclino.

cessus.

cessus

Прислоники, им, v. pf, antehnen, adclino. Присmajäње, п. 2) бав ТафLaufen, inприслоњање, п. vilе прислањање. secutio, 2) das Eiuwilligen, consensus. Прилоњапи, ам, vidе прислањапи. 3) das Kommen“ zu rechter Zeit. Прислуживање, и. дав Дnsйпдеи (0er Приспајати, јем , v. impf. 1) за ким, Andachtslampe), accensio.

hinter einem herlaufen insequor. 2) Ha Прислужвати, жујем, v. impf. п. ј. што, einmiligen, consentio, 3) приKaHaung, die Andachts balber gestiftete стаје ми у посао, tommt mit even (gewöhnliche). Lampe anzünden, accen recht , accidit in tempore.

do lucernam deo aut sancto dicatam. Пристали, анем, v. pf. 1) за ким, Прислужити, им, т. pf. п. ј. канди nachlaufen, insequor. %) Ha wmo, ein:

40, die Andadtölampe anzünden, ac willigen in etwas, consentio. 3) mpucendo lucernam sancto dicatam.

cmało mu y 'rocao, ist erir.eben zu Прислушкивање, р. бав фоthеrt, au rechter Zeit gekommen, accidit iu temscultatio clandestina.

pore, gratum. Прислушківати, кујем, у. impf. боrѕ Пристранак, яка, m. See 265ang bes den, auscultor clam.

Berges, die anhöhe, locus devexus. Присмакање , п. дав Зubeigen un Brot, Принситуп, m. Der Зutritt, aditus , ас

conditio panis ope casei aut carnis , ne solus (siccus) comedatur.

Приступање, р. бав іnѕutreten, ac. Присмаками, мачем,y.impf. зubeigen gum

Brote, panem quasi h umectare caseo. Приспіўпан, ам, v. impf, binjutreten, Присмочипти, им, v. pf. зubeigen gum

accedo, adeo. "Brote, дав trофеие $rot gleidjam Приступачая, чна Ho, der Zutritt anfeuchten, humecto panem.

bat, qui accessum habet. Присмрдепти, дим, v. pf. (Рес.)1

не

Приступили, им, v. pf, bingutreten, Присмрдини, им , v. pf. (Срем.) смије accedo. Присмођепти, дим, v. pf. (Ерц. он Присути, стием, т. pf. binsufфütten, піамо ни присмрђен, ее бarf fіф

affundo. dort gar nicht bliden lassen, compareo Upcywvbane, n. das Auftrocknen, reinvisus (proprie: adfeteo).

siccatio. Приснилисе , нисе, т. г. pf. коме што, Присушиватисе, шујесе, т. г. impf. es hat ihm geträumt, somniavit.

etwas trochen werden, resiccari. Присоје , р. віnе fontige ®egeno, locus Присушитисе, шиce, y. г. pf. etmas apricus.

trochen werden, resiccari. Прсојкиња гуja, f, bie ефlange, bie Притајансе, јимсe, v. г. pf. niepera sich sonnt, serpens apricants.

bucken, sich versteden, humise abscouПриспевање , n. (Рес. и Срем.) vide

dere. приспјевање.

Притакнути, нем, vide

примаћи. Приспівати, ам, (Рес. и Срем.) vide Пріпапкалки, ам, v. pt. suftampfen, приспјевами.

conculco. Приспепи, ем, (Рес. и Срем. ) vide Приптаћи (говорисе и приптакнути), приспjети.

такнем, v. pf, н. II. гра, Фflöcfe fte. Приспијевање , n. vіdе приспјевање. den, für die Fisolen pfloden, figere Приспијеkапи, ам, vidе приспјевати.

paxillo Приспіёвање, р. (Ерц.) і дав Зurecht. Притворање, и. дав 21nlefnen, 3:lebnen

kominen, adventus. 2) das Zeitigwers der Thüre, portae (jannat) adclinatio. den, maturatio.

Притворати, ам, v. inpf. 8u1ebnen Приспјевати, ам , v, impf. (Ерц.) 1) зи (die Thüre), accludo januam,

reter 3€it Роттеп, yenio. 2) зеіtіg Припіврипи, им, v. pf. н. п. врата, i werden, maturesco.

(nie Thüre) zuiehnen , accludo portam. Приспјели , пијем; v. pf. (Ерц.) i) suПришёгнути, нем, v. pf, ferter ansie. recht kommen, venio. 2) zeitig werden,

nen, átiraho. maturesco.

Прите зање, п. Вав feftеrе 2Insieben (ves Пристав, m. слуга, што ради код

Gurts), attractio. куће (у крајини Неготинској и у Прилізати, ежем , v. impf. ferter and Браничеву), беr #net, разів#net, ziehen, adduco.

Wirthschaftsknecht, seryus villicus. Притисак, ска, die Dachstange, Приставили , им, т. pf, н, п, лонац, pertica defendendo a vento tecto strasufeken, admoyeo.

mineo. Припискови се међу по Пристављање, в. дав Зufeken, admоtіо. кровнапим кућама (и осталим Приспављапи, ам, v. impf. н. п. ло зградама) да вјешар не однеса Hay, jujeßen, admoyeo ollam igni. кровину.

2

а

Шином:

[ocr errors]

остаћи

[ocr errors]

sacra.

кажу мр ,

Приптисківање, n. das Andrücken, ad (изјео пун лонац овсена скроба н pressio.

не знам јошп) ; онда қатні Притикiвацій, кујем , уѕ impf. Bručen,

мало причека, а један adprimo.

од њи отрчи піе донесе у једној Притиснупи, нем, v. pf. ansrufen, чаши најљубега сирһеца и паприadprimo.

ке, па му реку піе зине и саспу Притицање, п. Зав Рflöten bеr Заје. му оно ууста ; онда Еро, кад га ten (Fifolen), paxillorum infixio.

оно уједе, увапінсе руком за уста Приницами, ичем, v. impf, н. п. гра, на побјегне преко цркве, један pflöden, paxillis figo.

га (Бак) дочека у препратки с баПримка , f. мопка , шшо се удара

спани Еро да ти дам и у кућицу граа причаника, те гра наворњак ! Inte га испрапи до на уза њу пушпа вријеже, Оer pflod, вралia. Кад одмакне Еро од намаpaxillus.

citiира, срете човека ће води нея Приловариши, им, pf. aufladen, колико ћеце, па га запиша куда impono (jumento).

ће с ћецом; а човек му каже да и Пріушак, шка, m. Die Shrfeige , alapa, води наміаспиру да прически ; онcolaphus.

да Еро рече: „Бог и Божја вјера! При ушили, им, Ү: pf, obrfeigen, ala може бити да ће по које веќе и pam impingo.

али мање ље не fе ни Прицврљини, им, y, pf. beip auftria једно; икоје би остало од причеша.

den (daß es fa ust), imprimo candens ла, од наворњаќа не ће.” cf. Шијак, quid cum sonitu,

IIpuineuke, ai die Communion, coena Прича, f. 1) Srblung, narratio. 2)

Sprüфwort, proverbium : за причу, Причешћивање, р. Фав Communiciten, брате!

coenae sacrae praebitio et usus. Прiчало, m. Sеr рiсl 3u ergiblen weig, Причешћивами, ћујем, v. impf. сота qui multa narrát.

municire, praebco coenam sacram. Причаніік, т. п. ј. гра , bie profi jo- Причешћиваrilice, hyjevice, v. r. impi.

le, faseolus qui paxillis sustentatur. communiciren, sumo coenam. Приічање, п. бав Srbählen, narratio. Прикчули, чујем, v. pf. fit #insilbe Приічапи , ам , v. impf. ersählen, narro. zu hören , videor audire. Прiчекапии, ам, v. pf. su marten, ein Пришабаниши, им , v. pf. (cinem eine wenig warten, exspecto.

Waare) anhängen i mercém obtrudő Причёсніп, m. Ber Communicant,

ho

malam. spes sacrae coenae.

Пришаппапи, пhем , v. pf. kulifpeln; Прическипи, им, т. pf. einen commua zuwispelit, adsusurro in aurem.

nicirevi, sacram coenam praebeo. Пришівање, р. Вав 2nnifen, adѕutід. Причёспиписе, имce, v. r. pf. com= ІІришивати, ам, у. impf. annifen, ad

municiren, sacram coenam sumo. Причешало, п. in Ser 24netoote att Принципи, шијем, y, pf. annaben, ad

причепле. Удариле Кре с коњма натовареним (зашто они обично Прішйi, m, dim, p. пришо. иду с коњма и носе свакојаке по- Приймуниписе, имce, v. г. pf. Яф раз варе, као Бачвани на колима) поред zugesellen (zum Essen, als ungebetenet некаква намаспира; онда један од Gast), admoveor. њи рече друштву: деде јадан ви Пришо , m. als hyp. 4. пријепељ. Керајте коње, а ја идем часом да прип, m. eine Beute, tumor, tuber. узме приче шало навор. Пріштић, m. dim. р. приш. њак (п. ј. причешће и навору). Пришпўнути, нем, v. pf. anquetјфе, Кад уђе у цркву, а он почне ви Eneipen (an etwas), adprimo. капи: Камо ко даје овђе причеша- Прғанце, цепа, п. dim. 2. бркно : ло и наворњак : зашто немам кад „Не испијај свакој чаши данце, чекати, одоше ми коњи. Кад га „Изврнућеш у небо прғанце. виде калуђерски ђаци и чују штпа Іркно, . vіdе гузица. говори, їioзнaду одма да је човек пркос, m. Ber grot, contamacia: уз прос, и да није може бити никад

пркос, 3um troke ! у свом вијеку внђео цркве нити се пркосили, им , v. impf, коме, frokti/ причеcпно, па га заведу у крај и obsisto per contumaciam alicui. почну га питапи, да није био Пркошење , п. бав Хrogen, contumacia. jeo, кад оже да узме причешало; поли, ла, лh, in per перепваrt: у пру а он им каже управо, да је ручао

земљу (н. п. објегоше), in pie wei

2

[ocr errors]

Su0.

и

[ocr errors]

tio,

жа,

Welt, ohne daß man weiß wohin, in IIpoốújałe, n. das Durchschlagen, pene

diversa (abiere), in patulum mundum. tratio. Прљав, ва, вo, befфтиst, maeula- Пробијатни , ам, т. impf. Burbf%lage, , tus (usu longo).

pertundo. Прљай, љка, т. фіlѕ еn, ligellum (?). Пробирање, п. бав blen, 28Elайэ прљање, п. das Schmugen, macula. ben. delectio.

Пробирати, ам, у. impf. Фähler, deПрљапи, ам, у. impf. fфтидеп, maculo ligo, muto sententiam de re lecta. Прљење ,. п. Вав аbjеngеn іnіt beigen Пробирач, m, Ber 23hler, Austlauber,

93affеr, deustio ope aquae calidae.. difficilis delectus. Пробирач нађе оПрљигри, им, y, imрt. mit beigen 93af. пирач (кад се који жени).

ser absengen, aqua fervida aduro. Пробиптачан, чна, но, portbeilbaft, proПрљужа, f. ein qofфüјfiger Slect Be» ticus. Пробишачио му као jарцу birgserde, locus devexus.

јуфка. Прљужање, п. За8 213äljen in Ser прљу- Пробиппи, бијем, v. pf. дисфjblagen, volutatio

per
declive.

pertundo, penetro. Прљўжатисе, амсе, у.

г. impf. fі, пробеспи, одем, т. р. дисфiteфen, wälzen in der npbyxa, volalari per transfigo. declive.

Пробрапии, берем, v. pf. Фақlen, au. Прљужица, f. dim. b. нрљужа.

Flauben, deligo, seligo. Прљчић, m. dim p. прљак.

Пробријалин, јем, v. pf. einen Slee Прнуши, нем, т. pt. aufflattern, abscheren, adtondeo. volo.

Пребрцнуписе, несе, v. г. р. н. Прнули , нем, vidе прднупи.

млијеко, зufammеngeben (pon бес Прњавор, ш. дав $leftеrѕоrf, 21Beiler, Milc), coagulor, pagus monesterii.

Пробудипи, им, v. pf. aufmedte, exПрњаворац, рца, m. ein #tojter , Иn= cito. terthan, homo monasterii.

Пробудитисе, имсе, т. г. pf. erma Прњаворка, f. ein Beib bот прњавор,

cheri, excitor, expergiscor. muliere pago monasterii.

Пробуразити, им, v. pf. Ben Baud Прњаворскii , кa, кo, poin прњавор, Durchstechen, confodio, cf. 6ypar. pagi monasterii.

Пробушили, им, v. pf. Burhlüфеси, Прњаворчад, f. (coll.) бie Зrgenѕ аие perforo.

дет прњавор, juventus e pago mona- Провађање, п, ба 8 Иmberführen (реф sterii.

Pferdes), circumductio. Прњаворче , епа, p. cin kino рoт пр- Провађали, ам, v. impf. н. в. коња,

Habop, verna e pago monasterii. berumführen, circumduco. Прњад, f. faules pois, lіgnum рutre. Провалија, f. Die fluft, caverna,

hia. Прьадовиш, па , то, н. п. пањ, faul, und daher phosphorisch leuchtend, tran- IIpoBasumit, im, v. pf. aufrrißen, dicus putris, in tenebris lucens.

vello, rumpo : провалили коњи пути Пр'a, f. vіdе проја.

(аиваеtrеtein), говеда градину (дисф? Проба, f. (у Сријему, у Бачко и у Бан.) brофен), вода брану;

провалил die Probe, das Muster, specimen. Турци. Пробадало, n. ein Betteug sum Durфія Провалитисе, имce, v, r. pf. fit auf.

siechen, instrumentum transfigendo: reifen, rumpi : провалила се земља ; „Када види женски чунак:

провалио се чір, облак. „Какво і ово пробадало?

Проваљивање, п. Бав, Дufreipen, Burda Пробадање , п, тав Финф) ftефеn, trans brechen, perruptio. fixio.

Проваљівании, љујем, т. іmрt. aufrei Пробадати, ам, v. impf. BurФteфen, Ben, durch brechen, perrumpo. transfigo.

Проваљиватисе, љујемсе, у.г. impf. aufs Прiбајати, јем, v. pf. ein menig yes gehen, aufgerißen werden, perrumpi.

pen , incantamentis utor modice, ex- Провариптисе, енсе, v. г. р. п. perior incantamentis.

млијеко, gerinnen, cogor. Пробали, ам, v. pf. (у Сријему у Провеселитисе, имce, v. г. pf. ico Бачкоји и у Бан.) vidе огледали.

erlustigen, exhilaror. Пробеседили, им, (Рес, и Срем.) vide. Провести, едем, v. pf. 1) Surführee, пробесједици.

duco per -; 2) zubringen, ago, exigo: Пробесједиши, им, v. pf. (Ерц.) :) провео при године. беgіnnеn #u fprehen, proloquor. 2) filt Провешали, ам, (Рес. и Срем.) vids wenig sprechen, paululum loquor. провјешапии.

tus.

eductio per

Провиделисе, дисе,

се), , провргнемсе, vidе променуа ү. r. pf. (Рес.)

писе.

hins Провидиттисе , дисе,

man sieht &

Провуна, f. Der Prpoiant , бав Soma v. г. pf. (Срем.)

durch, trauspi. Провитеписе, дисе,

cio, perspicio.

mißbrot, panis militaris.

Провіли, учем, v. pf, Burgieben, tra. v. г. pf. (Ерц.)

jicio, Провиз ўр, ш. беr рrоvifor, provisor Прогањање, п. Зав Stüftet, superbіtіо. (villicus).

Прогањаписе, амce, y. т. impf. ft) Првизӯров, ва, во, бев Provifors, brüsten, den grossen Heren machen, su. provisoris.

perbio. Првизуровица, f. Die Provifor® : Зrаи, Прoгaшaшн, ам, v. pf. ein wедig tweif. villici uxor.

sagen, vaticinor paululum. Провікати, ичем, v. pf. ein menig aufa Прoгaпaписе, амce, v. г. pf. Beifager, schreyen, inclamo.'

Wahrsager werden, vaticiuari incipio. Провјешали, ам, . pf. (Ерц.) ein menig Прогласипти, имі, v. pf. betannt madett, hängen, paullum suspeudo : ne ke му promulgare. ништа учинити, само мало провје. Проглалпи, ам, vide прогледати. шати па пустити.

Прогледање, п. 1) бав OurФfauen, ТПровлак, m. eine geogene 93афвЕerje, perspectio. 2) der Unfang des Sehens, cereus ductus.

Das Deffnen der Augen, dispectio. Провлачење, п. Вав фіnѕurфзieben, Прогледали, ам, v. impf. Burfe.

hen, specto per 2) die Augen aufs Провлачити, им, v. impf. binsurgica schlagen, dispicio. hen, duco per

Прогледали, ам, v. pf. 1) бифfeben, Провідати, ам, v. pf. ein menig ит? perspicio. 2) die Augen aufschlagen herführen, circumduco.

dispicio. 3) ein wenig ansehen, aspicio Проводација, m. Ber guringes, Sre) pauiulum.

perber, qui procarat uxorem aut mari- Прогнати, ам, vidе проћерапии. tum.

Проговарање, д. Вав Хереіt, Ber and Проводили, и, у. impf. 1) binsurф. fang des Redens, Sprechens, prolocuführen, duco per — 2) zubringen, agos

tio. dego.

Проговарапи, амі, v. impf, fpr ефеп, аива Провођење, п. 1) Тав іnѕurbführer, du tufen, proloquor.

2ј дав Зubringen, actio. Проговорити, имі, v. pf. 1) аnfаngеt Проврвепти, вимо, v. pf. (Рес.)| baufen» zu sprechen, proloquor. 2) ein wenig Проврвипи, имо, v. pf. (Срем.) Sweife ge= sprechen, loquor paululum. Проврвљепи, вимо, v. pf. (Ерц. )) капіt Прогонити, им, vide проfеривати.

kommen, concurro catervatir. Прогонитисе, имce, vide прогањаТресвргнути, нем, vidе проврћи. писе. Провергнутисе, немсе, vidе проврћисе. Прогоњење , n. vіdе проfеривање. Провpепи, ври, v. pt. 1) ein menig fte: Прогорепи, рим, у. pf. Suetybrennen,

den, bullio paululum. 2) anfangen zu fieben, coepi bullire. 3) bеrроrquelen,, Прогристти, рйзем, v. pf. Burbeigen, probullio :

perinordeo, perrodo. „Јер је крвца из земље проврела . Прогрушатисе, шace, v. г. pf. п. ј. Проерпепти, врпим, (Pec.) vide про. млијеко, gerinnen, coagulari. врћепи.

Прогупати, ам, v. pf. perfwlingen, deПрoвртежисе, вртимісе , (Pec.), vide gluiio проврһәтисе.

Продавање, п. бав 23erfaufen, vendiПІровршини, им, (Срем.) vide про tio. врђепти.

Продавапи, дајемі, v. impf. реrtаufen, Провршитисе, ймсе, (Срем.) vide про vendo. врћеписе.

Продаја, f. See 23erEauf, venditio: jели Проврћепи, вртимі, v. pf. (Ерц.) Burф. на продају, іft eв feil ? estne veuale ? bohren , pertoro.

Продан, пл. ein Dann&name, nomen viПроврћелисе, врпимсе, y. т. pf. ft ri; Daher das Wortspiel : npogah ank

auf einem Beine uindrehen (statt genau: није операн. erer Besorgung) und wieder fortgehen, Ipogana, f. Frauenname ; nomen femi

obiter negotium curo. Проврћи (говорисе и провргнулон), Продан, ам', v. pf. verPaufen, vendo. провргнем, vide

прометнути. Прздер, m. Der Зей (@eibjфадеn), harts Прбврђисе (говорисен провогиудни

шia, cf. кила.

ciio, per

exuror.

[ocr errors]
« PreviousContinue »