Page images
PDF
EPUB

лачи.

nae.

Вашарні, на, но, н. п. доба , Rartt. Вејање ,n. (Рес. и Срем.) vidе вијање. Met: , nundinalis.

Вејапи , јем, (Рес. и Срем.) vidе вліBawapquja, m. der den Markt, die јапи. Mejle, besucht, nundinarius.

век, m, (Рес. и (Срем.) vidе вијек. Вашина, f. грање сирово, Safфіnеп, Век, т. і козји глас, Вав Reteen, mufascis virgultorum.

Beka,

f.

Ї titiо. . Вашнца, f. као мала чибуљица, шпо Векавица, f. коза, бie 92ecвerin (als

изиђе на нози под кожом па сврби. Upposition von der Ziege), mutitrix. Вашка , f. vіdе псепто.

cf. бекавица. Вашљив, ва, во, vide' ушљив.

Beкeпaње, п. Сае Stefern, mutіtіо. Вашивац, вца, m. yidе ушљива. Веќепати, векеfем, т. impf. mettern, Baruљивица , f. vіdе ушљивица.

mutio. Веверица, 1. (Рес. Срем.) vidе вјеве- Bёкнули, нем, v. pf. mederi, mutio. рица.

Вековање, п. (Рес. и Срем.) vidе вјевегд, да, до,. уіdе вет.

Ковање, Ведар, дра, po, beiter, ѕеrеnus. Вековали, кујем (Рес. и Срем.) vide Beqenúk, m. eine Art Pistole (von Ves вјековапти. nedia), teli minoris genus.

Béia, f. die Art, Gattung, genus. Веденички, кa, кo, н. п. пиштољ, Веле, (ст.) geop, magnum : злато, Зenetianeri, Venetus.

„0 мој вранче веле добро моје Веднупи , нем, (у Ресави и у Лије. Bелен, (спі.) вчу) vidе виђептіи.

„Ој девојко селен велен ! Ведрина , f. Die: peiterfeit, serenitas. „Не узвијај обрвама Ведрипи, им , 7. impf. beitern, se- Веленац, нца, т. (у Сријему) vidе ша. repo. Види онај, који ведри и об. реница.

Велигдан (велики дан), m. (доље преВедриписе, рисе, т. г. impf. eB miro ко Мораве) vidе васкрсеније. beiter, ѕеrеnаtur coelam.

Велика, f. Trauenna me uomen femiВедрица, f. vіdе ведро 1. Ведро, п. 1) дрвен суд водени, де Велика неђеља, f. Die Sharpoфe , heb

21 аfereimer, situla, 2) на бунару, domas antepaschalis, Der Bajfereimer, situla. 3) (у крајини Великäчак, чка, кo, augm. 6. велики, Неготинској) мјера од 12 ока, Сіз sehr groß, valde magnus, vastus. теr bоt 12 бгар, amphora : пошпо Великӣ (comp. већії) , ка , ко", 1) grов, је ведро вина?

magnus, 2) у велике, rефt mitten brin, Be3, m. die Stickerey, pictum per acum. magnopere.

, Вéзак, ска, т. hyp. р. вез :

Велим , vide вељу. „Везак везла сеја Тефпедара — Benump, m. Männsname, nomen viri. Везање, п, дав Binsen, ligatio.

Величање, п. Сав @reptbun, ostentatio. Вёзапи, вежем, v. impf. binsen, ligo. Величаписе, амce, v. г. iinpf, geoptһип, Вéзаписе, ежемсе, V, т. impf. fich оѕtеntаrе ѕе. .

wie gebunden verhalten, ligor : Bex Beanulha, f. die Größe, magnitudo, ce! ruft der Räuber beim Eintritt ins altitudo. фаив.

Величко, m. OxannBname, nomen yiri. Bézete, n. das Sticken, pictura per Benkep, m. (öfterr. der Feldicherer), der

ShirurguB, chirurgus. Везилац, зиоца, m, п. ј. што веже Веллеров, ва, во, Зев Chirurgив,chirurgi. виноград.

Веллеровица , f. Sie stau бев Shirura Bezisa, f. die Sticerin, quae acu pingit. див, uxor chirurgi. Везир *, m. Ser Befir, vezirus. Велћерски, кa, кo, 1) chirurgif chiБезпрев, ва , вo, vide везиров.

rurgicus. 2) adv. chirurgisd), chirurВезиревица , vide везировица.

gice. Везиров, ва, во, бев зеffев, veziri. Вељача , (једни говоре и авељача н Везировица, f. Die Srаи бев 23eftев, овељача) vidе бабини укови. veziri uxor.

Вељко (Вељко),

m. Mannsname, nomen Везирски, кa, кo, 1) Vestr: , 'veziro- viri.

rum. 2) wie ein Vesir, more veziri, Вељу, (Ерц.), велим, fagen, ajo, dico. Везирство, п. Вав Зеfіrtbum, vezira- Венац, нца , m. (Рес. и Срем.) vide

вијенац. Дао би му на Босни везирство Вендрек, т. дer Söhnəri, signifer. Вејавица, . (Рес. и Срем.) vidе вија- Вендреков, а, во, де Supnoriфе, Вица.

signiferi,

acum.

tus:

чавање.

чаница.

чање.

чати.

[ocr errors]

в'ндрековица, . Vie Sabnori6 = Seau, Bёрност, f.(Рес. и Срем.)vidе вјерності. uxor vexilliferi.

Веровање, п. (Рес. и Срем.) vidе вјеВенње, п. Сав Шеffen, marcor.

ровање. внупи, венем, v. impf. melten, marceo. Веровали, рујем, (Рес, и Срем.) vide Венчавање, р. (Рес: и Срем.) vidе вјен- вјеровати.

Веровитица, f. ride Вировиптица. Венчавали, ам, (Рес, и Срем.) vide Верта , 'f. (у Сријему) і дав Surfum, венчавами.

praecinctorium. 2) die Fürtuchleinwand, Венчавалінсе, амсе, (Рес. и Срем.) lintem praecincturiis conficiendis : Aaj у!іс вјенчаваписе.

ми верпе за кецељу. Венчаний, на, но, (Рес, и Срем.) vide Верпен, т, дie Stippe (ber Beburt :јенчани.

Shrist:), die die Schulknaben um WeihВ нчаница, f. (Рес. и Срем.) vidе вјен- . nachten umherführen, praesepe Christi.

Веругање, и. дав ефіängelin, sinuaВенч "вье, и, (Рес. и Срем.) vidе вјен- tio.

Веругaписе, амсе, т. г., impf. , ft Венчати, ам, (Ресь и Срем.) vidе вјен- schlängeln, sinuari.

Bèc*, m. das rothe türkische Käppchen, gaВенчатисе, амсе, (Рес» и Сремс.) vide lericulum turcicum. вјенчансе.

Beca, m. (Рес. и Срем.) vide Весо. Вења, f. (у Сријему, у Бачк. н у Бан.) Весела, f. Seauename, uomen feminae..

die Beeren von Wachholder (zum Becennh, n. Mannsname, nomen viri. Räuchern,) baccae juniperi.

Веселини, им, V. impf. freuen, gau Bedma, sehr, valde.

dio afficio: Вепар, праm. крмак, бравать, нази- Весёлиписе, имce, v, r. impf. fіth freus

Mais, das Schwein (Männchen), porcus. en, gaudeo. вера, f. (Рес. и Срем.) Vidе вјера. Весељак, m, Tutiger Runbe, hilarator. веран (веран), рна, но, (Рес. и Срем.) Весеље, п. 1) vie gujtiffeit hilaritas. 2) уіdе вјеран.

bie бофseit, nuрtiae. cf. свадба. Верање, а. Тав beimliфе Иmbergeben, Весељење, и, дав $resen, bilаrаtiо. clandestina circuitio.

Весео, села, ло, і) Ilig, hilaris. BeВераписе, ремсе, т. г. impf. крипти- село срце куђељу преде. 2) armfelia,

се, провлачитисе, beimli umbers miser: камо тај мој весели брапі ? aeben, clam circuire :

весина, f, augm. p. вес. „Не чудимсе лији ни Ђердану, Весић, m, dim, y. вес. „Већ се чудим зецу и гаћама : Веслање, р. бав Хибеrn, rеmіgаtіо. „Куд се вере како не издере Веслаши, ам, у. impf. rupern, remigo, Вергија*, f. vіdе пореза.

Bécao, n. das Ruder, remus. y njecmaBepruj&iu, m. der der nopeza unterwor. ма пјевасе in pl. и веслеnia : fen ist, vectigalis :

„Дај и мене ораову лађу „A Турака Јањи донесоше

„И веслепа дрва шимширова. „Пепі стопина онђе укопаше, Beco, . (Ерц.) hyp, p. Веселин. „Вергијаша ни носили ни'су

Веспи, везем, т. impf, tičen, pіngere Вереница љуба, f. (ст. Рес. и Срем.) vidе вјереница.

Bem (Ерцеговци говоре и вегд), па, Вересија, Srebit, fides : узео на вере- mo, alt, vetus.

сију; опишао да купи вересију. Ветар, прa, n. (Рес. и Срем.) vide Bepure, f. pl., die Keiselkette, catena e вјепар. qua pendet aenum,

Bemma, *, f. das Fetwa (Grief des Mufti), Верижице, f. pl. din. v. вериге. res judicata a Muftio. Верижњача , f. Der Salten, an Pen Sie Ветрењак, m, (Рес. и Срсм.) vidе ғје.

Kesselkette befestiget ist,, trabs e qua прењак. pendet catena aeni,

Велірењача, f. (Рес. и Срем.) vide Верица , f, dim. р. вера.

вјетрењача. Веркање, p. dim. р. верање. Ветрење, и. (Рес. и Срем.) vidе вјешВеркапнсе, амсе,

dim.
р. вератисе.

рење.
Вермапи, ам, v, impf. akten, fürten, Ветрина, f, augm. 6. ветар.

curo : он њега не верма ни у што. Велірити, им, (Рес. и Срем.) vide Вермаш, ш. ()

(cm.) der Feldmarschall, вјеприпи. summus dux exercitus :

Ветрић, m, dim, p. ветар. „Верманш оде Нишу и Видину; Ветровит, па , по , (Рес. и Срем.) „Узе Ниша, не може Видина - vidе вјетровиш.

acu.

coenor.

Вепрогоња, m, (Рес. и Срем.) vide Вигањ, m. (у Сријему) Вав . Seauen. вјетрогоња.

kleid, vestis feminae. Ветромеп, m, (Рес. и Срем.) vidе вје. Вигањ, гња, m. vіdе ковачница. трометі.

Вигови, m. pl. vіdе омче.
Bef, 2) fфоn, jam. 2) fontеrn, sed: ни Вид, m. Pag Ceben, visus: Пако ми вида

је пако, већ овако: 3) већ ако, auper очињега ; дошао за вида.
wenn,
nisi si.

Bud, m. Mannsname, nomen viri. Beka, f. (Рес. и Срем.) vidе вијека. Bйда, f. Seauenname, pomen feminae, Већање, р. (Рес. и Срем.) vidе вије. Видак, m. Лаппвпате, поmеn yiri. Кање.

Відање, п. vіdе лијечење. Већапи, ам, (Рес. и Срем.) vidе вије- Видap, m, vide љекар. Ками.

Видарина, f. vіdе љекарина. Beke, vide bek.

Видарица , f. vіdе љекарица. Векті *, m. per Ctenvertretеr, ticarius : Видали, ам, vidе лијечити. „Mycпaj - пашу царева већила - Bugu, m. Mannsname, nomen viri. bekva, mehr, magis.

Видело, п., (Pec.) vidе виђело. Вечање, п. ба Хеdern, mutіtіо. Видеши, дим, (Pec.) vidе виђеми. Вечапти, чим, v. impf, metern, mutіо, Видеписе, димсе, (Pec.) vidе ви. вече, вечера, р.1 Теr аbеni, vesper, ves- фетисе. Вечер, ри f. Jpera ; аиф m,in : добар Видйк, т. беr аnbrid, conspectus : вече !

у ко поља, св'јету на видику Вечера, f. Сав 26enseffen, coena (in Бидило, п. (Срем.) vidе виђело.

Serbien das Hauptessen, also ganz BhAh, m. Didin, Vidinum. eigentlich die classiche coena).

Видинац, нца, m. човек из Видина. Вечеравање,. п. бав ffen iu 26en, Видинлија*, m. vide Видинац. coenatio.

Видински , кa, кo, von Видин. Вечераваи , ам, y, impf. пафtmalen, Видин, им, (Срем.) yidе виђепти.

Видиписе, имсё, (Срем.) vidе виђеВечерање, р. бав беnѕmаlеnt, coe.

мисе. natio (?)

Видов дан, ва днe, m. 15ти јунија, Benepac, l diesen Abend, hac ves- кад су Србљи изгубили на Косову, pera.

Gt. Beit& Eag, sugt. 2Infpielung auf вид. Вечераши, ам, т. impf. к. pf. абенд. Видовипі , ма, по, дијете, које се mablen , coeno.

роди у кошуљици, зовесе видови. Вечерашњи, ња, њe, poin piefem 26eno, mo; и такови послије човек (приhujus vesperae.

повиједају), или жена, иде са вила. Вечерин, т. 9XannBname nomen viгi, ма, и зна више него други :људи, Вечерњи, ња, ње, 26eno 5, 3. 3. ein Sonntagskind, albae gallinae fi

Abendstern u. f. w. vespertinus. Вечером, абеѕiов, vespere:

Видовка, f. eine art Sirfфе, сеrаsi geДосади ми јутром и вечером. Вечип, па, пio, (Рес. и срем.) vide Відоje, m. Rannérame, uomen viri. вјечно.

Відојевица, f. Berg оber Љешница, Вешала, f. (Рес. и Срем.) vidе вјешала. mit Ruinen auf seinem Gipfel. Вешалица, f. (Рес. и Срем.) vidе вје- Видосава, f. Seaueыпате, поmеn feшалица.

minae, . Вешање, п. (Рес. и Срем.) vidе вје. Відра, f. Die (8ifф • ) Otter, lutra.

Виђање, п. 1) дав Oftfeben, visio. 2) Вешали, ам, (Рес, и Срем.) vidе вје- die Aufsicht über die Küche, g. B. bey

Hochzeiten, ministerium culinarium. Вешті, па, по, (Рес. и Срем.) vide Buiђапли, ам, v. impf. 1) оft feben, video, вјешп.

2) готовити јело, бie füфenauffit Вешпан, ш. (Rec. и Срем.) vidе вје- führen, procuro culinam. так.

Віђантисе, амсе, т. т. imf. fit febet, Вешац, вешца, т. (Рес. и Срем.)

zusammen kommen, convenio. vidе вјештац.

Вђело, п. (Ерц.) бав gif, lumen. Вешітіна. f. (Рес. и Срем.) vidе вје- Изићи ће ћело на виђело.

Виђеније, р. (Ерц.) Вав ееkеn, vіѕіо: вештица, f. (Рес. и Срем.) vidе вје. сретно виђеннје, дугу љубав, од шпица.

Бога живот и здравље (напијace Вёшличина, f. augm. p. вештица.

уз чашу). Вівак, вка, д. феr fіbіg, garia. Віђешуи, дим, т. р. (Ерц.) feben, yidео.

Венераске, }

[ocr errors]

lius (?).

nus.

шање.

шати.

Шпина.

m.

Віђенисе, димсе, т. г. pf. (Ерц.) 1) планинама и по камењацима око.

fit feben, convenio. 2) како ми се вода. Вила је свака млада, лијепа, види, fфеint, videor. 3) види ли се, у бијелу панку аљину обучена, и sieht man, nonne est obscurum ?

дугачке, низ леђа и прси распу: Вижао, жлa, m. vіdе вижле,

штене косе. Виле ником не ће зла Вижласті, ща, пio, 3. 3. девојка, учинити, докле и ко не увриједи

die viel umbergafft, puella impuden- (нагазивши на њиово коло, или на. tior.

вечеру, или друкчије како), -а кад Вижле, леmа n.. Ber 2Вафtelbunə, canis и ко увриједи, онда га различно. avicularius Linn.

наказе: устријеле га у ногу или у Вижлйн, m. Турски новац од бо па- руку, у обје ноге или у обје руке,

pa, cine türkische Münze von 60 Para, или у срце, ме одма умре. pumi Turciсi genus.

Вилаеші*, m. 1) земља, ба& #ano, terra: Вијавица , f. (Ерц.) Сфneepturm, im- опишао на вилает. 2) Reute, homines: ber nivium (?), cf. Mekaba.

чуі (пе) вилаете! cf. свијеп. Вијање, р. 1) Керање, гав Sagen, agi- Вилаёплија, m, vidе земљак. tatio. 2) das Winden, volutio , versa

Вилäетски, кa, кo, Вандев г, 3. 3. tio.

Geld, Richter, publicus. Вијање, п. (Ерц.) бав Зurfeln, venti- Вилдиш*, m. Вав &lfenbein, ebur. latio.

Bie, f. pl. Heugabel, furca foenaria. Bujáp, m. der Wirbelwind, turbo : Вилиман, велики вир, cin grоffеr „Да га вијар вјепар не однесе Wirbel, vortex major. Вијати, ам, v. impї. ћерали, јagen, Вилин, на, но, Der 23ile gehörig ; agito.

vilae. Бијанни, јем, т. impf. (Ерц.) murfeln, Bнлина коса, f. Slab8feise, cuscuta ventilo.

europaea Linn. Виjаписе, јамсе, т. г. impf.lib min. Вилиндар, т. намастир у Светој гоВиjаписе, емсе, т. г. impf.jven, vol- ри. Вилиндарац (рца), калуђер из vi, torqueri :

Вилиндара. Вилиндарски, кa, кo, „Вије ли се црвен барјак

on Вилиндар (font Chilencat). Над милим кумом

Brann, m. Philipp, Philippus. Вијек, (Ерц.) 2) бie gepenegrit, vita: у Вильпац, пца, m. dim. p. Вилип.

мом вијеку. 2) никад (ни) до вије. Вилица, f. Die Winnlace, maxilla. кa , in meinem geбen nie, ewig nie, Вило, само у овој загонетки: Моnunquam.

повило вило, по горн се вило, Вијенац, нца, м. (Ерц.) беr grani, кући долазило, соли не лизало (п.

ј. челе). Вијење, п. бав 2Binsen, vіеtіо (?) Вилован, вна, но, 1 vilenhaft, lymВијерница, f. (Ерц.) vidе вјереница, Виловип, та, па, і phaticus (?) : Вијећа, г. (Ерц.) Conferens (Serathfфіа. „На ђогашу коњу виловноме — gung), deliberatio.

Bunomuje, m. Philotheus, Philotheus. Вијећање, р. (Ерц.) бав Зеrаtbf%lagen, Виљушке, f. pi. Die Sigabel, furca. deliberatio.

Виме, менa ш. бав &uter, uber. Вијећали, ам, у. impf. (Ерц.) беrаth. Bймешце, п. dim. р. виме. schlagen, delibero.

Винарина, f. новци што се дају спаBujyrâre, n. das Schlängeln, sinuatio ији мјесто десетка виноградскога, Виjугатисе, амсе, т. r. impf. fich Weingeld, vectigal vinarium. chlängeln , sinuor.

Вини, на, но, (у Сријему, у Бачк. и у Віка, f. 1) бав @efre, clamor. На Бан.) vide ванн,

курјаке вика, а лисице месо једу. Винко Лозић, m. eine Pomifфе Perfoni. 2) cin Getreidemaß, mensurae genus ficirung des Weins (etwa Weinhold (in der Batschka).

Хебmann), Tacchus: ударио га Винко Викaлo, m. (рі. викачи) ее феер. Лозић у главу; п. ј. олиосе. hals, clamosus.

BÂHKOBIH, Baia, m. pl. Städtchen in Вікање, п. Зав. Сфеереп, сlаmот. Sirmien.

Винковчанин, Викапи, вичем, т. impf. fфереп,

Винковаца. Винковачки, кa, ko, clamo." '

pon Винковци. Викач, m. vіdе викало.

Buro, n. der Wein, vinum. Викнупи, нем, v. pf. auffrepen, ex- Винобој, m. 21eermes, phytolacca de

, clamo.

candra Linn. Вила, f. Die Bile (eine Art 9Xymphe), Винов, ва, вo, 3. 8. лоза, 3'ein», В. В.

Vila (nympha). Виле живе по великим Rebe, vitis.

corona.

човек из

[ocr errors]
[ocr errors]

nomen

97

2.
Вин
Виш

Виш Bje Виновес, m. feinere Sep = mйве (ч. Випице, f. pl. eine art angrijer d. fino fes ?), mitrae genus.

Haarzöpfe, cirri. Віновёсак, m. hyp. р. виновес:

Bimko, m. Mannsname, nomen viri. „На глави јој весак виновесак Виплање, п. Зав ©фwingen, vibratio. Біноград, m. Reinberg, vipea. Вишлаши, ам, y, impf, fфwingen, ri

bro. Виноградац, граца m. hyp. р. виноград. Виноградски (виноградски), ка, но, Вишлић, m, 1) dim. 5. вишао. 2) н. п. zum Weinberg gehörig, vineae.

клободана, или злата. Винош (планина), m. (сці.)

Випомир , m,

Mannsname, „Па пи ајде на Винош планину

viri. Вински, кa, кo, 3. 3. суд, Bein = gefфіrе. Бипорог, га, ro, mit gетиптепен Внути, нем, v.pf, wеbеіn, agito caudam. Hörnern, cornibus tortis :

Док кучка репом не вине, не ће Младе воке випороге. пас за њом потрчами.

Buka, m. (Рес. и Срем.) vide Вико. Винўшина, t, augin, 2. вино,

Вілан, m. Rann&name, pomen yiri. Вінце, п. 943einmen, vinylum (?): винце Вићентија, 1

Викентије,

Vincenz Vincentius. кисело срце весело.

. Вињага, f ) milber Beinftod, vitis Bito, m. (Ерц.) 2) һур. р. Вилип. 2)

silvestris. 2) die Frucht davon, uya sil-, hyp. 2. Вићентије. vestris.

Вичан, чна, но, бетапреrt, yersatus: Púp, m. der Wirbel, vortex.

није он вичан поме послу. Виргаз, т. (у Сријему, у Бачк. иу Вішак, шка, ш, дав эRepr", деr übere

Hah.) dieRuthe, Rathenstreiche, virgae. fchuß, plus. Вирење, и, бав брађеn, speculatio.

Више, обеr, sopra. Вирипи, им, т. impf, jpäsen, spe- Вишеград, m. Ort an Her Srina, füб. culor,

lich von Zwornik, berühmt (im Sprich. Вирић m, dim. 2. вир.

worte) durch seine Brücke : Oemage Вировини, та, то, н. п. вода, wir: као куприја на Вишеграду. belvba, vorticosus.

Вишек*, м. Бie Patroпe, embolus igniВировитпица, f, мала варошица у

arius. Славонији.

Вишеклук*, м. bie patrоntаfфе, реrа Bíc, m. Bergspiße, cacumeu montis : embolorum igniariorum. „Када будеш вису на планину

Вишење, р. баѣ баngеn, suspensio. Висибаба, f. Зав ёфneegl##фей, ga- Вишина, f. Die She, altitudo, cf, виеина. lanthus nivalis Linn.

Вишња, f. Dic 2Bеіфfеltirfe, cerasum Висина, f. Die pübe , altitudo,

apronianum Linn. Висипи, им, v. impf. bаngеn, pen- Вишњеви, adj. indecl. Weiфielfarb, codeo. Шо виси нек' опада.

lorem habens cerasi aproniani. Висок (comp, виши), кa, кo, bob, altus. Вишњица , f. dim, v. вишња. 2) eine Висуљак, љка m. само у овој заго- Art Fisolen, phaseoli genus. (3'cero нетки : Виси виси висуљак, трчи

ииже Бијограда. трчи трчуљак; Бога моли прчу. Вишњичица, f. dim, 9. вишњица : љак, да отпадне висуљан ? п. ј. жир- „Вишњичица род родила

Вишњов, ва, вo, per Beifеltirfфе Вим, па , пo, vide випак :

gehörig, cerasi aproniani. „Випа јело дигни горе гране

Вишњовац, вца, m. ein Otab von Beis Випі, вим! Linterj. Laut, um die felholz, baculus e ligno cerasi aproniani. Bústia , Buma! Taube zu loden, sonus Вишњовача, f. Bеіфfeltet, fustis e alliciendi columbas,

ligno aproniano. Випак, пка, кo, biegfam, lexilis. BuWOBûk, m, der das Weichselwein, viВитао, пла, m, n) Ser arnbаjpel, rhom- num e ceraso aproniano Linn.

bus. 2) der Haspel, rhombus, 3) vide BNWBOBuha, f, das Weichselholz, ligнасад 2.

num cerasi aproniani Linn. Витез , m. Der Wel, yir fortis, heros. Bјеверица, f. (Ёрц.)дав&іфbürgфеи,sciuВліпи, вијем, y, impf. Winten, vieo. rus. cf. јеверица. Випій, m. ) дie gunte, funiculus in- Bјековање, п. (Ерц.) бав Ourbleben

cendiarius, 2) der Docht, ellychnium. seiner Lebenzeit, vita. cf. свјешпило.

Вјековали, кујем, у. impr: (Брц.) fein Вилисе, внјемсау т. r, impf. It wів Leben durchleben, vitam vivo : den , ambio :

„Да заједно вијек вјекујемо „Па се вије ружа око бора ,

Вјенчавање, п. (Ерц.) бав Хrauen (900 Као свила око кише сиља

Eheleuten), copulatio' conjugialima,

ка и свињче.

« PreviousContinue »