Page images
PDF
EPUB

Ipocmopnja, f. der Raum, spatium. Прот в, gegen, contra.
Просп та, f. Die Cinfalt, simplicitas. Пропаван, вно, но, зwiser, contra-
Лp стран, на, но, weit, breit, latus rins.
spatiosus.

Пропивилисе, имce, v. г. impf. коме, Проспирёлили, им, (Рес. и Срем.) vide sich widerseßen, streiten, obsisto. простријелит. и.

Пропивљење, р. Вав Відеrfеѕеn, reПростір -пи, рем, простръо, (Рес. и pugnatio. . Срем.) vidе просторијепів.

Пропивник, m. See Begner, adversaПростраж, f. am Xoche, Ranfet, Sie rius.

eff.ung им дie Pano Turk su ite. Протин, на, но, бев прота, protoden, apertura pallii.

presbyteri. Пропријелиппи, им , v. pf. (Ерц.) mit Протиница, f. Sіе Хеаи бев пропа з

Den Pierie durch dießen, sagitta Iraji- uxor protopresbyteri. сіо: простријелила га вила. Прописківање , , ) бав Our ränПр. спіријепи, рем, просппръо, v, pf. gen, pressio per -, 2) das Stechen (E 17.) ausbreiiel, explico.

in der Seite, dolor laterum, pleuritis. Про спирићи, рижем, v. pf. Surferen, Прописківали , кујем, v, impf. 1) binə aprilo tondendo.'

durddrängen, premo per

2) проТроспе угалія, ужем, v. pf. дисфfфая mueryje me, ich habe Seitenstechen, беп. реrѕсаlо.

dolent mihi latera. Прос, калн, учем, v. pf. 1) Бигф uns Прописли , f, pl. дав ееіtеnjteфet, pleudurch dießen, durchbohren'. trajicio , ritis, confudio. 2) in per aweipeutigen anet. Прописнули , ,нем , v. pf. 1) Финфоrаnѕ

Bote foviet aiв просити (ђевојку). gen, prenio per 2) stechen (in der Просупи, спем, v. pf. .) ацfitten, Seite), dolent latera. profuudo. 2) vеrgеи беn, pegtbun, pes- Препицање, па vіdе пропjецање. sumds: просто кућу.

Прошитцапи, пичe, vide проптieцали. Просписе, сііемсё, v. r. pf. ) Бетаив. Пропjецање , p. (Ёрц.) бав Дnfangen vlieger, effluo. 2) auseinander rinnen, zu fliegen, iuitium Iluxionis. diffluo : просуласе каца.

Пропjецапи, пjече, y. impf. (Ерн.) Просўшипін, им, v. pf. ein menig trot. anfangen zu fließen, coepi fluere. exsicco paullulum.

Препо, m. (Ерц.) Set Protopre@bnter / Пропа, m. (Рес. и Срем.) vide пропіо. Erzpriester, protopresbyter. тропак, m. ријетпко решето, што Пропопопа , m. vіdе прото. се жито пропаче на њега, ein groПротопопин, на, но, беё протопопа, berer Reiter (Sieb von Leder), cribri protopresbyteri. genus rarioris.

Проточити, им, т. pf. Burфіїeben, reis Прошакање, п. Зав хеіtеrn, cribratio. tern, cribro. Пропакапли, ачем, т. іmрi. Burфесі. Протресање , п. Зав Дивјеütteln, ex.

tern, cribro. Протпањипи, им, v. pf. н. п. дрво, Вün. Пропарёсати, ам, v. impf. au #fфüttein, ner maden, extenuo.

excutio. Пріптеглилии, им, v. pf. ein menig sie. Пропреспи, сем, v. pf. aufфutteln, hen, ftreden, protento.

excutio. Пропіёгнутисе, немсе, v. г. pf. 1) бі, протрљапи, ам, v. pf. ein menig tеі»

strecken, extendi. 2) sich streden, größer ben, perfrico. werden, excresco.

Протрљатисе, амсе, т. г. pf. einans Прапезање, n. Das Ctreten, extensio.

der ausbeuteln, perfricare se invicem. Проте записе, ежемсе, т. г. impf, ft) Протрпи, рем, протръо, v. pf. ) ausstrecken, extendi.

durchreiben, reiben, tero. 2) ein wenig Пропераница , f. (Рес. и Срехт.) vide reiben, tero paululum. проКераница.

Протрчати, чим , v. pf. 3wifфеn ѕurd, Проперапи, ам, (Рес. и Срем.) vide vorbeifaufen, praetercurro. прокерапии.

Ilpomya, f. ein Schwärmer, Abenteue Проперивање, п. (Рес. и Срем.) vide Прошува, f.j ter, grassator. проfеривање.

Прот у жити, им, у. pf. Beginnen зи Проперйваліі, рујем, (Рес. и Срем.) klagen, coepi conqueri. vidе проћеривати.

Пропту рање, р. 1) дав 23erfen Bur) Ipomecamu, euem, v. pf. ein wenig be: jactatio per –, 2) das Losbringen, an bauen , dedolo.

den Mann bringen, divenditio. bipomėku, ye, v. pf. anfangen zu flies Ipomypamu, am, v. impf. 1) durchwers

Ben, promano : прошекао казан. fen, jacto per-, 2) losiclagen, vendo:

1e1 ,

[ocr errors]

cussio. .

[ocr errors]
[ocr errors]

чисе.

ter

Прс 686 Пропурантисе, амce, vide промеппа- Процјеђивање, п. (Брц.) бав OurФfei.

ben, percolatio. Прошурипи, им, v. pf...) реrfеn ѕur, Процјеђіваши, љујем, т. impf. (Ерц.)

jacto per. 2) los werden, anbringen, durchreiben, percolo. vendo, liberor.

Прочашиши, им, v. pf. BurФtefen, perПроптужи, учем, v. pf. ein meni4 3ers lego.

schlagen, verberibus adficio modice. Прочачками, ам, v. pf. Burtobert, Hроfераница, f. (Ерц.) eine реrjаgte pers durchstochern, perfodio. Ton , ejectus, ejecta.

Прочешљапи, ам, v. pf. кога, (fig.) Прокерапи, ам, у. pf. (Брц.) ) trei. einen durchkämmen, pectino. ben durch

worbet, ago per —, prae. Прочиспити, им, v. pf. ein wenig fäur 2) реrjаgеn, ejicio. Пошшен

bern, perpurgo. као и проfеран.

Прочитати, ам, vide прочатици. Прокеривање, р. (Ерц.) Зав Зreiben Прочка, f. Сад је нрочка, а други hе durch -

---, das Vertreiben, actio per., пуп бити квочка, біepmal mag ев ; ejectio.

dir hingehen (opoku), hac vice fero, Прокерівати, рујем, т. impf. (Ерц.) in posterum non sic abibis. 1) treiben durch -, vorbei

2) pers Прочкати, ам, vide прочачкалии. jagen, ejicio.

Прочували, ам, v, p. ein menig raия Проки, прођем, v. pf. 1) бие , ере» fen, vellico. beigehen, eo per-, praetereo, 2) vers IIpoyymy, wyjem, v. pf. hören, erfahren, gehen, vorbeiseyn, praetereo, 3) abgehen

inaudio. (von der Waare), divepdi.

Прочутписе, чујесе, т. re pf. Iaut wer : Прекисе, прођемсе, v. r. pf. а) під den, juaudior,

ergeben, obambulo. 2) еtmав gehen Iaja Прощалингисе, имce, v.rs pf. ein thenis fen, meiben , mitto.

scherzen, jocor aliquantum , subjocor. Проујати, јим , , pf. Borbeibeuten, Прошараши, ам, v. pf. ein menig bunt: Проўчати, чим , wif. (vom 2Bince), idedig färben, aliquantum variego. praetérstrido.

Прошарашисе, амce, v. г. pf. fi, bunt Проучиши, им, v. pf. BurФlefen, perlego. färben, variegari: прошарало се грожПрофуккал, ам, vide пропукан. ђе, снијег по планини (wenn eineIne Проход, m. (у Сријөму, у Бачк. и у

Stellen aufgethaut find). Бан. по варошима) vidе изод.. Прошевина, f. Das &tbettene, quod Процівпепи, мим

expetitum est. Процавпипи, им, vidе процвјепа- Прошена ђевојка., f. (сп.) бie Berlob. Процвасти, аптим,

"te, desponsata : Процватипи, им,

„Разбољесе прошена ђевојка Процветапій, ам, (Ресь и Срем.) vide Прошење, п. 1) дав Веrbеn um eine процвјетапін,

Braut, procatio. 2) das Bettelt, menПроцвилети, лим,

dicatio, v. pf. (Рес.)

Прошеп einen Klageton von

етаписе, амсе, т. г. pf. fi Процвилини, им,

ein wenig ergeben, obambulasse. v. pf. Срем.) sich geben, strido,

Прошибати, ам, v. pf. ein menig mit Процвиљепи, лим, ejulo.

der Ruthe peitschen, virga pleeto. v. pf. (Ерц.)

Прошивање , п. рaв рифnaben, perПроцвјетапи, ам, 'v. pf. (Ерц.) etblӣ. sutio, transsutio. . ben, effloresco.

Прошивати, ам, т. impf. Burфnüben Процедитни, им, (Рес. и Срем. ) vide (wie die Matrazen), persuo. прoциједили.

Прошити, v. pf. Durnäsen, persuo. Процеђивање, р. (Рес. н Срем.) vide Прошња , f. дав Betteln, mеndісаtіо. процјеђивање.

Прошпаць, шца, m. 1). die Planke, Процеђивати, ђујем, (Рес. и Срем. ) tabula, 2) дизали се прошца,

ein vidе процјеђивати.

Spiel, da einer den andern, der auf Процёнкти, им, (Рес. н Срем. ) vide dem Boden liegt und sich sta rr macht процијении.

wie ein Bret, bei den Beinen aufhebt, Процеп, m. (Рес. и Срем.) vide пpoцијеп. Процнједиши, им, v. pf. (Бру.) биоф. Прошле, р. (coll.) Die plantеn, tabula. feiben, percolo.

Прпа, f. glübense 21fфе mit 233affer pers Процијеними, им, т. pf. (Врц.) аbf%d• mischt (als Umschlag), cineres aqua diBen, schäßen, aestimo.

luti. Процијеп, m. (Брц.) per Roben, liguan Посап, та, то, ftart pon 23ruft, peex parte fissum, fórceps ligneus.

сtorosus.

пи,

ludi genus.

.

[ocr errors][ocr errors]

пр

меки њама или по

Прои, (gen, прей и прсију), т. р. бі му еви десет коња. Кад оңај ам.
Bruit, pectus.

барне па не нађе прстена , одма Прскање , л. дав Сpräsen , conspersio. му овај што крије метне завипақ, Прскапи, ам, у. imрt. н. п. водом, (а дополе га држи у руци) на оно prüßen, spargo, conspergo.

мјеспо ђе је био амбар; кад који прслук, т, сав Зru fituit, дав Зrut. одма однесе прспен узариштак, Teibchen, subuculae genus.

онда кажу посраосе (у завишак). прслучић, m. dim. р. прслун.

Мјеспо амбара може се каза прснули, нем , v. pf, beeteit, fpringen, бош (щ. ј. празно), али кад се бош"disrumроr.

ка, онда се дижу оне капе, bе не. Песнули, не , v. pf. Грейфеn, emico, ма прстена ; па кад онај, що Ipcm, m, der Finger, digitus.

праж и, сађера на двије капе бошllocmeh, m. 1) der Ring, Fingerring, кајући, онда су обје његове ; ако anpulus. 2ј отишли на претпен, cf. ли нађе претпен боцкајући, өңда се колачи. 3) eine art piefs, ludi genus. броје сви коњи, као и кад се убиПрстена се играју уз месојеће но- је папка. Под коју се каnу један fy; и то је најобичнија игра у пул сакрије прстен, она се други Србији и у Босни. Играчи се поди- пут зове погорелица, или по. јеле на двије стране; па онда је- Жеглица, и зало није слободно дан узме прстен и најакне (кри- два пут "засопце под једну капу јући од они оспали) на један рога» сакрили: зашпо погоре сви ко од мараме, па онда помоли из ру: њи, що су дошле били изиграни. ке сва четири рогља пе један од Кад изиграју онолико коња, у ко. оне друге стране узме два рогља,

лико су погодили да се играју (наја два остану њима : "қојима допа. вице се играју у lоо), онда се ка. дне прстен, оңи почну играти, п. ј. ре ще различна :

: једне (оне што крили претпең. Мепне се на зем- гу надиграни) гаре, једне бриљу девет каца (или ҷарала, ако не- ју (ивером или каквим цријепом); ма толико капа) и десеща марама,

једни праҗе ус т има па онда један узме прспеен у руку с тенно и покрије под све капе редом (а пепелу, једни дају око к

купод једном остави прстен) и нај- Ке, или вичу што им се за. ІІослије у мараму:'(марама mа 30- повједи;

од једније

граде ресе алва зав и пак). Кад Куприју, од једније кри жају онај щако све поткрије, онда онц дувани пІ. Д. други пицају један другога: ђе је По варошима ћешщо, крију прспівој ищ ћил (m. ј. $е мисли да је пен под филцане мјесто капа, и прстен) ? па једаң, који је као му је млоѓо щеже уиш қили пи спарјешина међу њима, почне ди- (пі. ј. погодити ђе је) ; а по неким зали капе и поражимн прстен. Кад

мјеспійма , особипно по- Сријему; прву капу дигне, онда рече амбар!

ціо Бачкој и по Банату, крију прс. ако буде прстен у амбару, онда пен у руке (и по кажу: да се играта они узму и крију; ако ли не бу- мо прстенка), но по се највиде, а оң диже оспале каде ће мис- ше игра са женама, и у нема ли да нема прстена, док не са- каре па никаквога, него само да ћера на двије; па онда дигне ону

мушкарци мијешају своје руке са ђе мисли да је прстен, и рече: ова

женскима. наша (или нек да ова): ако му Прстенак, нка , m. :) по варошима буде прсцен, а оң га узме и крије у Немачкој, foniel alпрептен 3, 2) vie као да га је нашао у амбару; ако

Kamille, chainaemelum vulgare. ли не буде, а онај му, што крије, Прстеновање, das Uniteden des одговори: а ова на ща (или не Ringes (beim Freyen), donum annuli, да ова), па узме прощен и броји cum puella cui desponsatur. два коња (п. ј. амбар и ону кашу прстеновали, нујем, у. pf. uno impf. ђе је био прспең), па крије опеп m. j. Hebojky, der Verlobien den Ring Ќад онај нађе прстен

aristecken, dare annulum desponsatae. послије амбара , онда му оңај Прстење, п. (colІ.) pie Ringe, aquuli. што крије броји све оне каде што прстић, m. dim. в. преп. нијесу дигнуте (и амбар н ону Мртең , на, но, pon fіnnеп одеr аnf, под којом је био прстен), ако ли

Tinteus, cannapinus. цађе у првој послије амбара, онда Ирпењача, f. щ. ј. порба, еіnе дорба кажу да је убио папку, и броје yon Leinwand, sacculus liąteus,

[ocr errors]

или

[ocr errors][ocr errors]

к

д.

[ocr errors]

на ново.

via

ца муда боле.

Hombára, 1:}das Gepäd, impedimenta. Tiersápunniga, f. der laden, wo Märse

Пршина (прппина), f. Die Gфneeбaқп, Прцаписе, асе, т. г. f. л. . коза, ліф per nives.

begatten (von Ziegen), coeo (de capris). Прпиннца, f, dim, y. прпина.

Чије се го, козе працају, мога јарца Прпипи, им, v. impf. Bahn maфet муда боле, per: буд се пивоје (или

durch den Schnee, viam aperio per nives. піуђе) козе прцају, зашто мога jap• Прпити, им, y. impf. auf pen Xuden

beben, tollo. Шаго, носиш, прпии, а Приварење, п. бав Хофеn, (©ieben, Bra. што једеш, дроби (Ерц.).

ten) mit Geräusch, frixio. Ipmaume, n. Linnenzeug, lintea. Прцварин, им, т. impf. rоftеn, tor.

гео, frigo. Прпљажина, f. augm. р. пртљаг. u. dgl. gebraten verkauft werden, ta. Hрпљање, д. 1) ба 8 Офірägen еіnев

berna coqui. #intев, Ыateratio. 2) тав Sortpaфen , Прцкање, n. dim, p. прђење. abitus, ablatio.

Прикалии, ам, y. dim. р. прђепін. Праљаши, ам, т. impf. 1) шпо прп- Прцукање, п. vіdе прцкање, маш ? тав фwakeft би ба ? quid ba. Прцуқапи, ам , vide прцкаши. teгas. ) прпіљај, пртљај, тафе бав прчевиңа, f. Der Boвoeftant, kircus :

du damit fortkommst, bring's weg, удара на прчевину. Прење, п. бав гаfenrumpfen, (eig, Прчевип, піі, по; н. п. japaц, паф Berziehen der Lippen) das Maulrüm. Begattung riechend, olens coitum. pfen, contorsio oris,

Пршуппа, f. drt ©фinten(wwn Xinofleifф). Прење, п. бав Зафnbreфen Sцеф деп pernae genus (italiänisch presciutto).

Sdnee, yiae per nives apertio. Псалтир, д. (сељаци говоре салтир) Прење, п. бав 2uflaven auf Dent Rӣ. der Plaiter, psalterium. den, sublatio in dorsum.

Псаллирац (салпирац), рца, m. Box Прhеуснасці, па, пo, mit aufgemore Pralterschüler, tiro discens psalterium, fenen Lippen, labiis crassis,

id esttiro tertii anni. Прһипи усне , v. impf. 1 vie Ripper Псепашце, п, dim. . псепо. Политисе, имое, т. г. impf. aufmеrfе, Псето, пиеша (и псеца), р. Bеr фило, das Maul rümpfen, labia contorqueo,

canis, Ilpyra, f. ein Streif, linea, taenia. [Iceki, ka, ke, Hunde = , caninus. Пругиња, f. $rauenname, mu. Псина, f. augm. р. пас. liebre.

Псовање, р. бав Офеltеn un China Другло, п. 2rt emlinge (ber Bogеlfän. pfen, convicium. ger), laqueus.

Псовали, псујем, v, impf. fфimpfet , IlpỹA, m. die Sandbank, Düne, syrtis, convicior. Hрудовипі, па, що, rei, an Gans. Псовач, m. Der ёфimpfer, convictator. bänken , syrtosus.

Пҫовчев. ва, gо, бев псоваҷ, convi• Пружање, р. Вав 2ив trеden, pоrrесtiо.

ciatoris, Прўжали, ам, v. impf. 1) austree:1, Псовачица, f. Die Bфimpferit, copriextendo , н. п. руку, ногу. 2) ҷашу,

ciatrix. , reichen, porrigo .

Псовка, f. Der ефimpf, ignominia. Пружаписе, амce, v, impf. fiaustre. Псоглаь, т. (in per Bottégeographic) den, extendo corpus,

ein Mensch mit einem Hundštopf, homo Пружипи, им, v. pf. 1) чашу, rеіфеп, capite canino. porrigo. 2) ausstrecken i herreichen, ex, Hom! interj. pít, pst! tendo, porrigo.

Пу, пуа, m. Die Bilфтаив, фаfеlmaus, Пружицисе, имce, y. г. pf. пф аив. glis (trainifф : полх повх). ftrecken, extendo corpus.

пуало, і, беr tіl farkt, qui tаcite peDeým, m. die Ruthe, virga.

dit (?); мртвопуало, беr mаtfов, Прушак, пка, т. 1) һур. р. прут. 2) qui nec calidus est, nec frigidus.

ein Streif am Kleide, virgula, clavus. Il yâbka, f. das Blaserobr, tubulus llatoПрутас, та, що, geffreift, virgatus.

rius. Прушић, m. dim. р. прупі.

Пуање, р. 1) бав Blafen, latio. 2) терПрумовача, f. eine 2rt rotbgеtreifter 'ti emissio sine crepitu. epfel, mali genus,

Пуара, f, гљива, еіnе Сфтат = 2rt, Прутуља, f, vide прутовача..

genus fungi. veške, n. (coll.) die Ruthen, virgul- Nyape, f. pl. (im Scherze: die Farzhofen) tum.

die weiten türkisohen Hosen, caligae latas Прцање, з, бав Веgаttеn bеr giegen, Turcarum. coitus capiaram .

пати, ам (и пушем), v, impf. Бlafen, dа.

nomen

„Ноге. пузе,

Ilyak, m. vіdе пу.

affinis ex parte uxoris : omurao y Iyqap, m. der Wächter des Weinbergs, пунице. custos vineae.

Пуничин, на, но, беr пуница , socrus. Пударење, в. дав Зетафеп бев зеіn. Пунилиаке , f. p. ein #artenjpiel, Judi berges, custodia vineae.

chartarum genus (österr. Saunikel). Пударина, f. Der gobn für bie butung пуноглавац, віца, m. eine art Bajers

des Weinbergs, merces custodiae , vi- thiers, bestiae aquaticae genus. neae: платио пударину; опишао у пуншвайн, m. ungegorner Wein, um пударину.

damit den Wermuthwein zu versüßen, Пударипи, им, v. impf. ein пудар беріп, vini (musti) genus. sum custos vineae.

Пунути, немі, v. pf.. feiften , ventum Пударица, f. Die püterin Sев 3 cins 'emitto sine crepitu.

gartens, femina custodiens vineam. Пунцап (пунцит), па , пio, cf. . пун. Пудaркa, f. vіdе прака.

Пуњење, n. дав Sülen, imрlеtіо. ПударскЇ, кa, кo, 2) беr рutеr bеr Пуор, т. die Äsche über dem glims

Weinberge, custodum vineae. 2) adv. menden Feuer, cinis superjectus igni. vie eiн пудар, mоrе custodis vineae. Пупав, ва, вo, gropbäифіg, ventrosus. Пуж, п. (млоги говоре и служ) діє Пупавац, вца, ш. Der 213ieрebopf, pupa. Schnecke, cochlea.

Пупак, пка, т. бie knofpe, calух. Пуже вљі, ља, ље, Сфnесtеn = , cochleae. лупак, пка, m. Der Szabel, umibilicus. пу завац, оца , т. еіnе 21rt брефt, per пўпити, пи, v. impf. 8 treibt kno. Bauiniaufer, picus arborarius.

spen, gemmas emitto. Пузање, в. дав flettern, trieden, ni- пупољак, љка, m, vide пупак. sus, reptatio.

пупчић, m, dim. р. пупак.. пузати, улкем, т. impf. 1) Ёrieben, II, пчић, m. dim. V. пупак. repto. 2) klettern, enitor.

Пура, f. vіdе будија.. 31 узими, им, v. impf. 1) #lettern , tries пурак, рка, ш. 1) bie Slіntеntugel, glo

chen, repto. 2) ausgleiten , labor: bulus igneus. 2) hart gekochte Fisolen, „Кина музе,

phaseolus semicrudus.

Пуран, т. vіdе будац. Чувај гузе.

пурењак, њка, m. ein balereifев Ctü# Ily3 Apa , . (bei den vierfüßigen Thieren) Kukuruzzum Rösten, zea tostilis. cf.ze

die Ruthe, penis quadrupedum (vox лењак. houesta).

Пурење, п. Зав Braten von (grünem) Лујка , f. vіdе будија.

Kukuruz, tostio zeae semimaturae : uma Пўки, hа, ко, н. п. пуки сирома , bluta ли већ кукуруза за пурење ? arm, paaperrimus.

Пуреш, m. Xannв паме, поmеn viri. Пукнуни, нем, vide пући.

пурити, им, v. impf. п. ј. кукуруз, пукотина, f. Die Cpalte , Rike, Ber rösten, braten , torreo. Rif, fissura.

Пурко, т. аппвате , nopen viri. Пукање, т. дав Pufen toфenser Зоря Пуро, m. Лаппвате , nomeo viri. nen, sonitus pisi cocti.

пу сап*, т. vіdе оружје. Пунтани, пуйкем, т. impf, puffen, пў сло, па , по, 1) verlaffen, bеrrеnlow, souare, subcrepito:

desertus, 2) öde, desertus. 3) nycina Гушлер пукће навр куће,

батина! „Гале пилепіе на војску ће

трҷи пусп као бијесан!

ала је пусні лаком! лијепа је пуста Пулија, f. ein Snopf, fфnadenartiger као вила! Да се пуста Бога намо. Knopf.

лимо (cf, јагњиво)! пун, на, но, bol, plenus ; пун пун- Пуспаија, m. (понајвише у Сријему,

цам (пунциті), gang unе gаr vol. у Бачк. и у Бан.) ein Räubct, latro. Пунац, нца, m. vіdе пасп.

cf. ајдук.. Пуначак, чка, кo, dim. р. пун. Пуспаијин, на, но, бев Ctrapenräu. Tyury3, m. erdichtete Speise, nomen

bers, latronis. ficium cibi, q. d. qui rерlеt culu m. Пуспайјнски, ка, но,.)räuberifф, praeл, ниши, им, v. impf. 1) fules, impleo. Пустајски, кa, кo, i datorius, 2) аdу. 2) пушку, адеп, impleo.

räuberisch, more latronis. пу нипписе, имce, v. г. impf. боu mеrѕ Пу спара, f. (у Сријему, у Бачк.. и у ben, impleri: пуни се мјесец, човек Ban.), die Pusté (in Ungern), terra улицу.

non arata, sed gregibus permissa. Пўница, f. 1) женина мати, діе. ОфwitПустимица, f. ein yButforiigel, Jig

germutter (die Mutter der Frau), mater num missile, z. B. um Obst herabzu: sponsae. 2.) die Verwandte der Frau, dlagen.

« PreviousContinue »