Ipocmopnja, f. der Raum, spatium. poem ma, f. die Einfalt, simplicitas. Простран, на, но, weit, breit. latus

spatiosus.

Прострелити, им, (Рес. и Срем.) vide простри едим.и.

Прострами, рем, прострьо, (Рес. и Cpevi) vide простријеми. Пpoсmpan, f. am Rocke, Mantel, die Deffnung um die Hand durch zu ste den, apertura pallií. Протријелити, им, v. pf. (Ерц.) mit dem Pfeile durchschießen, sagitta trajicio: простријелила га вила. Пр спријеми, рем, прострво, v, pf. (Ep) ausbreiten, explico. Прострики, рижем, v. pf. burieren, durchscheren,

apeio tondendo.' Epocmpýrama, ужем, v. pf. durchschas Простругами, ben perscabo. Пpосyкаши, учем, v. pf. 1) durch und durchschießen, durchbohren, trajicio, confodio. 2) in der zweideutigen Anekbote foviel als просити (ђевојку). Просуши, спем, v., pf. 1) uu3{dütten, profundo. 2) vergeuden, verthun, pesSumd: проcуo κуhу. Прос тисе, спемсе, v. r. pf. 1) beraus. fliegen, effluo. 2) auseinander rinnen diffluo: просуласе каца. Просýшишй, им, v. pf. ein wenig trock у. nen, exsicco paullulum. Ipóma, m. (Peс. и Срем.) vide пpomo. Промак, м. ријетко решето, што се жито протаче на њега, ein gres berer Reiter (Sieb von Leder), cribri genus rarioris. Пpomáкае, n. das Reitern, cribratio. Протаками, ачем, v. impf. durchrei

tern, cribro.

2

ritis,

gen, premo per · -9

Протиснути, нем, v. pf. 1) burd bräns 2) stechen (in der Seite), dolent latera. Прomиuâе, n. vide пpomjeшáшe. Прошицами, тиче, vide протјецами. Протјецање, р. (Ерц.) баз unfangen zu fließen, initium fluxionis. Промјецами, мjече, v. impf. (Ерн.) anfangen zu fließen, coepi fluere. Пpomo, m. (Epu.) der Protopresbyter Πρώπιο, Erzpriester, protopresbyter. Протопопа, m. vide npomo. Протопопин, на, но, её протопопа protopresbyteri.

Промочити, им, v. pf. durchsieben, reis

tern, cribro.

Пpomрécaьe, n. das Ausschütteln, ex

Пpomрéсmи, сем, v. pf. ausschütteln,

excutio.

Протрљати, ам, v. pf. ein menig reis ben, perfrico.

Пpompamиce, amce, v. r. pf. einans der ausbeuteln, perfricare se iuvicem. Протри, рем, потръо, v. pf. 1)

durchreiben, reiben, tero. 2) ein wenig reiben, tero paululum. Протрчати, чим, v. pf. zmifфen Durd, vorbeilaufen, praetercurro.

Пpomya, f. ein Schwärmer, Abenteu Ipomyɛa, fter, grassator. Промужими, им, v. pf. beginnen ju flagen, coepi conqueri. Пpomуpame, u. 1) das Werfen durch — jactatio per 2) das Losbringen, an den Mann bringen, divenditio. Ipomуpamи, ам, v. impf. 1) durchwers fen, jacto per-, 2) losschlagen, vendo.

Протуратисе, амсе, vide промета

мисе.

Промурими, им, v. pf. 1) meefen vurd, jacto per. 2) los werden, anbringen, vendo, liberor.

Прошући, учем, v. pf. ein wenig gets schlagen, verberibus adficio modice. Прокераница, f. (Ерц.) eine verjagte Pers fon, ejectus, ejecta. Проћерами, ам, v. pf. (Ерц.) 1) treis ben durch vorbet, ago per-, praeter 2) veviagen, ejicio. Пошшен као и прокеран. Прокеривање, п. (Ерц.) дав Ereiben durch, das Vertreiben, actio per-, ;ejectio. Прокеривати, рујем, v. impf. (Ерц.) 1) treiben durch -- vorbei 2) е jagen, ejicio.

Проћи, прођем, v. pf. 1) bued) -, vvtbeigeben, eo per -, praetereo. 2) vet. gehen, vorbeiseyn, praetereo. 3) abgehen (von der Waare), divendi. Прокисе, прођемсе, v. r. pf. 1) fid ergeben, obambulo. 2) etwas gehen laffen, meiben, mitto. Проујати, јим, v. pf. vorbeibeulen, Проучами, чим, vapf. I (vom Winde),

praeterstrido.

Проучими, им, v. pf. burdlefen, perlego.
Профућками, ам, vide пропунками.
Проход, m. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан. по варошима) vide изод.
Процавтели, мим

Процавшими, им, vide процвјета-
Процвасти, ашим,
Процватими, им

,

ми.

Процјеђивање, п. (Брц.) дав Дисфfei. ben, percolatio.

Процјеђиваши, ђујем, v. impf. (Ерц.) Durofeiben, percolo.

Прочамими, им, v. pf. bur lefen, perlego.

(fig.)

pf. ein wenig fäus

Прочачками, ам, v. pf. burd ftöbern, durchstochern, perfodio. Прочешлами, ам, v. pf, кога, einen durchkämmen, pectino. Прочистими, им, v. bern, perpurgo. Прочитати, ам, vide прочамими. Прочка, f. Сад је прочка, а други пут бити квочка, Die mal mag es bir bingeben (проћи), hac vice, fero, in posterum non sic abibis. Прочками, ам, vide прочачками. Прочупати, ам, v. pf. ein wenig tau= fen, vellico.

Прочути, чујем, v. pf. bören, erfahren,

inaudio.

Прочутисе, чујесе, т. г. pf. Yaut wer= Den, inaudior. Прошалишисе, имсе, v.r. pf. ein wenig imerzen, jocor aliquantum, subjocor. Прошараши, ам, v. pf. ein menig bunt= fcheckig färben, aliquantum variego. Прошарашисе, амсè, v. г. pf. fid bunt färben, variegari: прошарало се грожђе, снијег по планини (wenn eingelne Stellen aufgethaut find). Прошевина, f. as Grbettene, quod expetitum est.

Прошена ђевојка, f. (см.) біе Dеrlоb. te, desponsata :

„Разбољесе прошена ђевојка

,

einen Klageton von >ftd geben, strido, ejulo.

процвјетами. Процвилети, лим, v. pf. (Pec.) Процвидими, им, v. pf. (Chem.) Процвиљеми, лим v. pf. (Ерц.) Процветами, ам, v. pf, (Ерц.) étblüs ben, effloresco. Процедити, им, (Рес. и Срем.) vide проциједити. Процеђивање, п. (Рес. и Срем.) vide процјеђивање.

Процеђиваши, Бујем, (Рес. и Срем.) vide процјеђивати.

Проценити, им, (Рес. и Срем.) vide процијеними.

Процеп, м. (Рес. и Срем.) vide процијеп. Проциједити, им, v. pf. (Ерц.) исф. feiben, percolo.

Процијеними, им, v. pf. (Ерц.) abíàä hen, schäßen, aestimo. Процијеп, m. (Ерц.) bet Aloben, lignum ex parte fissum, forceps ligneus.

Braut, procatio. 2) das Betteln, mendicatio.

Прошетатисе, амсе, v. г. pf. fid ein wenig ergehen, obambulasse. Прошибами, ам, v. pf. ein menig mit der Ruthe peitschen, virga plecto. Прошивање, п. дав Duranähen, persutio, transsutio. Прошивати, ам, v. impf. òисфиäбен durchnähen (wie die Matrazen), persuo. Прошити, v. pf. durchnähen, persuo. Прошња, f. baš Betteln, mendicatio. Прошман, шца, m. 1) die Planke,

tabula. 2) дизати се прошца, ein Spiel, da einer den andern, der duf dem Boden liegt und sich starr macht wie ein Bret, bei den Beinen aufhebt, ludi genus.

Прошке, д. (coll.) bie planten, tabula. Пpna, f. glühende Asche mit Wasser vers mischt (als Umschlag), cineres aqua diluti.

Прсам, ma, mo, ftark von Bruft, pe

ctorosus.

,

Прои, (gen, прей и прсију), f. pl. bie
Srupt, pectus.

Прскање, п. 𐐨a. Gprügen, conspersio.
Прскаши, ам, y. impf. н. п. водом,
iprügen, spargo, conspergo.
Прслук, м, даб Bruftrum, дав Brufts
Tetbchen, subuculae genus.
Прслучић, m. dim. v. прслук.
Поснути, нем, v. pf. berften, fpringen,
disrumpor.

Прснути, не, v. pf. fprugen, emico,
pem, m. der Finger, digitus.
Прстен, m. 1) ber King, Fingerring.
annulus. 3) отишли на прстен, сf.
колачи. 3) cine urt Spiels, ludi genus.
Прстена се играју уз месојеђе но-
ћу; и то је најобичнија игра у
Србији и у Босни. Играчи се поди-
јеле на двије стране, па онда је-
дан узме прстен и на акне (кри-
јући од они остали) на један рогал
од мараме, па онда помоли из ру-
ке сва четири рогља ме један од
оне друге стране узме два рогља,
а два остану њима: којима допа-
дне прстен, они почну играми, m. j.
крими премен. Мене се на зем-
љу девет капа (или чарала, ако не-
ма толико капа) и десеща марама,
па онда један узме прстен у руку
и поткрије под све капе редом (а
под једном остави прстен) и нај-
послије у мараму (марама та 30-
весе алва или зави ак). Кад
онај тако све поткрије, онда они
други пицају један другога: ђе је
півој и щћил (m. j. ђе мисли да је
прстен)? па један, који је као
смарјешина међу њима, почне ди-
зати капе и тражити прстен. Кад
прву капу дигне, онда рече а м бар!
ако буде прстен у амбару, онда
га они узму и крију; ако ли не бу-
де, а он диже остале капе ђе мис-
ли да нема прстена, док не са-
Ћера на двије, па онда дигне ону
ђе мисли да је промен, и рече: ова
наша (или нек да ова): ако му
буде прстен, а он га узме и крије
као да га је нашао у амбару; ако
ли не буде, а онај му, што крије,
одговори: а ова наша (или не
да ова), па узме прощен и броји
два коња (м. ј. амбар и ону капу
ђе је био прстен), па крије опеп
на ново. Қад онај нађе прстен
послије амбара, онда му онај
што крије броји све оне капе што
нијесу дигнуте (и амбар и ону
под којом је био прстен), ако ли
нађе у првој послије амбара, онда
кажу да је убио пашну, и броје

му евк десем коња. Кад онај а м Барне па не нађе прстена, одма му овај што крије метне завишак (а дошле га држи у руци) на оно мјесто ђе је био амбар; кад који одма однесе прстен у завишак, онда кажу посра осе (у завитак). Мјесто амбара може се казати 6 ош (щ. ј. празно), али кад се бошка, онда се дижу оне капе, ђе не ма прстена; па кад онај, што тражи, сакера на двије капе 6 0 шкајући, онда су обје његове ; ако ли нађе прстен бошкајући, онда се броје сви коњи, као и кад се убије пашка. Под коју се капу један пут сакрије промен, она се други пут зове погорелица, или по. жеглица, и запо није слободно два пут засопце под једну капу сакрими: зашто погоре сви ко њи, што су дошле били изиграни. Кад изиграју онолико коња, у ко лико су погодили да се играју (највище се играју у 100), онда се каре ще различна: једне (оне што су надиграни) гаре, једне брију (ивером или каквим цријепом); једни щран же усмима прмекињама или по

од наш

пепелу, једни лају око куће, или вичу шмо им се заповједи; од једније граде Ћуприју, од једније крижају дуван и т. д.

По варошима ђешто крију прсмен под филџане мјесто капа, и my је мʌого щеже уишћилими (ш. ј. погодити ђе је) ; а по неким мјестима, особито по Сријему, по Бачкој и по Банату, крију прсмен у руке (и що кажу: да се играмо прощенка), но то се највише игра са женама, и му нема карем а никаквога, него само да мушкарци мијешају своје руке са

женскима.

Прстенак, нка, m. 1) по варошима у Немачкој, foviel als претпен 3. 2) Die Kamille, chamaemelum vulgare. Прстеновање, n. a uniteden bes Ringes (beim Freyen), donum annuli, cum puella cui desponsatur. Прстеновати, нујем, v. pf. uno impf. m. ј. ђевојку, оce Berlobten Den King

anstecken, dare annulum desponsatae, Прстење, п. (coll.) Die Kinge, annuli. Прстић, m. dim. v. пром. Прмен, на, но, von ginnen over Sanfe linteus, cannapinus. Пршењача, . . . торба, eine торба yon Leinmand, sacculus linteus,

་་

Пршина (пршина), f. bie Goneebaђи, via per nives.

Пртиница, f. dim. v. пртина. Пршими, им, v. impf. Bahn maфen

durch den Schnee, viam aperio per nives. Пршими, им, v. impf. auf den Rücken beben, tollo. Шмагођ носиш, прпи, а што једеш, дроби (Ерц.). Пpmiшume, n. Linnenzeug, lintea. Hembar, m. das Gepäck, impedimenta. Пртљага,

Пртљажина, f. augm. v. пртљаг. Пpшьâне, n. 1) das Schwäßen eines Kindes, blateratio. 2) das Fortpacken, abitus, ablatio.

Пртљаши, ам, v. impf. 1) што пртbaш? was schwäßest du da? quid bla. teras. 2) пpmuaj, пpmьaj, mache das du damit fortkommst, bring's weg. Прћење, п. для Vafenrumpfen, (eig, Verziehen der Lippen) das Maulrüm. pfen, contorsio oris,

Пpkeme, n. das Bahnbrechen durch den Schnee, viae per nives apertio. Пphême, n. das Aufladen auf den Rüs den, sublatio in dorsum. Прћеуснасм, мa, mo, mit aufgemors fenen Lippen, labiis crassis, Пркими усне, v. impf. | òie lippen Прћимисе, имое, v. r. impf. J aufmerfen, das Maul rümpfen, labia contorqueo. Ipyra, f. ein Streif, linea, taenia, Пpyruma, f. Frauenname, nomen mu

liebre.

Hрýгao, n. Art Schlinge (der Vogelfäns ger), laqueus.

Пpya, m. die Sandbank, Düne, syrtis. Hрудовиm, mа, mo, reich an Sand. bänken, syrtosus,

Пpужame, n. das Ausstrecken, porrectio. Пружаши, ам, v. impf. 1) ausstrecken, extendo, н. п. руку, ногу. 2) чашу, reichen, porrigo.

Пружашисе, aмсе, v. impf. sich ausstres den, extendo corpus. Пружими, им, v. pf. 1) чашу, rеiфеn, porrigo. 2) ausstrecken, herreichen, ex. tendo, porrigo.

2

Пружишисе, имсе, v. r. pf. sich aus.
trecken, extendo corpus.
Пpym, m. die Ruthe, virga.
Прутак, шка, m. 1) hyp. v. прут. 2)
ein Streif am Kleide, virgula, clavus.
Прутасы, ма, що, geftreift, virgatus.
Прутић, m. dim. v. прум.

Пруmовача, f. eine Art rothgestreifter
Repfel, mali genus,
Прутуља, f, vide прутовача.

pyke, n. (coll.) die Ruthen, virgul

tum.

Пpчâже, . das Begatten der Ziegen, coitus captaram.

Прцашисе, ace, v. r. f. m. j. коза, fid) begatten (von Ziegen), coeo (de capris). Чије се гођ козе прцају, мога јарца муда боле, одer: буд се твоје (или шуђе) козе прцају, зашто мога јар ца муда боле.

Прцварење, n. Das Roden, (Gieven, Bras ten), mit Geräusch, frixio. Пруваришн, им, v. impf. rösten, torПρпâрнnna, f. der Laden, wo Würste reo, frigo.. u. dgl. gebraten verkauft werden, ta berna coqui,

Пρпкâне, n. dim. v. прheme.
Прцками, ам, v. dim. v. прђети.
Прцукање, п. vide урцкање.
Пpuykаши, ам, vide прднаши.
Пpчевина, f. der Bocksgestank, bircus:
удара на прцевину.
Прчевим, та, то, н. п. јарац, паф
Begattung riechend, olens coitum.
Пpшyma, f. Art Schinken (von Rindfleisch),
pernae genus (italiänisch presciutto).
Псалтир, м. (сељаци говоре салтир)
der Platter, psalterium.
Псалтиран (салмирац), рца, m. Dow
Pfalterschüler, tiro discens psalterium,
id esttiro tertii anni.

Псемашце, n, dim. 9. псето.
Псémо, пета (и псета), п. дег Бинд,

canis.

Пуздра, f. (bei ben vierfügigen zhieren) bie Ruthe, penis quadrupedum houesta).

Лука, f. vide будија.

(vox

Луки, ка, ко, н. п. пуки сирома, bluts
arm, pauperrimus.
Пукнути, нем, vide пући.
Пукотина, f. bie Gpalte, hige, ber
Nif, fissura.

Пукмање, п. да? Pufen to enver Воз
nen, sonitus pisi cocti.
Пуктами, пукћем, v. impf, puffen,
souare, subcrepito:

„Гуштер пукне навр куће, Гаће плете на војску ће Пулија, f. ein Knopf, i nalenartiger Knopf.

Пун, на, но, vol, plenus; пун пунцам (пунцит), gang und gat you. Пунац, нца, m. vide пласт. Пўначак, чка, ко, dim. v. пун. Лунгуз, m. erbidtete peife, nomen fictum cibi, q. d. qui replet culum. Луниши, им, v. impf. 1) fülen, impleo. 2) пушку, laven; impleo. Пуниписе, имсе, v. r. impf. l wers Den, impleri: пуни се мјесец, човек у лицу.

Пуница, f. 1) женина мати, vie dwie= germutter (die Mutter der Frau), mater sponsae. 2) die Verwandte der Frau,

affinis ex parte uxoris: отишао у пунице. Пуничин, на, но, ее пуница, socrus. Пунишаке, f. pl. ein Kartenipiel, ludi

chartarum genus (österr. Saunikel). Пуноглавац, вца, m. eine uet Waffers thiers, bestiae aquaticae genus. Пунмваин, m. ungegorner Wein, um damit den Wermuthwein zu versüßen, vini (musti) genus.

Пунуши, нем, v. pf. feiften, ventum
Semitto sine crepitu.
Пунцам (пунциm), ma, mo, cf.
Пуњење, n. Das fülen, impletio.
Пӱор, m. die Asche über dem glim.

,

пун.

menden Feuer, cinis superjectus igni. Пупав, ва, во, großbäudig, ventrosus. Пупавац, вца, m. Der Nievehopf, upupa. Пупак, пка, m. Die kao pe, calyx. Лупак, пка, m. Der Stabel, umbilicus. Пупити, пи, v. impf, es treibt Kno. fpen i , gemmas emitto. Пупољак, љка, m. vide пупак. Пупчић, m. dim. v. пупак. Пупчић, m. dim. v. пупак. Пура, f. vide будија.

Пурак, рка, m. 1) bie Flintentugel, globulus igneus. 2) hart gekochte Fisolen, phaseolus semicrudus.

Пуран, m. vide будац.

Пурењак, њка, m. ein halbreifes Stüd Kukuruz zum Rösten, zea tostilis. cf.зe

дењак.

Пурење, п. да3

raten von (grünem) Kuturug. tostio zeae semimaturae: има ли већ кукуруза за пурење? Пуреш, m. Danns name, nomen viri. Пурими, им, v. impf. m. j. кукуруз, roften, braten, torreo.

Пурко, m. Mannoname, nomen viri. Пуро, m. Mann name, nomen viri. Пусам*, m. vide оружје. Пӳсм, ma, mo, 1) berlaffen, Herrenlof, desertus, 2) ö𐐨е, desertus. 3) пус па башина! трчи пуст као бијесан! ала је пусти лаком! лијепа је пуста као вила! Да се пуста Бога намолимо (cf. јагњиво) !

Пустаија, m. (понајвише у Сријему, У Бачк. и у Бан.) cin häubcr, latro. cf. ајдук.

Пуомаи ин, на, но, Des Straßenräu. bers, latronis.

Пусмаиjнски, ка, ко, 1)сäuberif ), prae-
Пустајски, ка, ко, - datorius. 2) adv.
räuberisch, more latronis.
Пустара, f. (у Сријему, у Бачк. и у

Бан.), дiе фиßte (in ungern), terra non arata, sed gregibus permis sa. Пустимица, f. ein urfprügel, lignum missile, . B. um Obst herabzu, schlagen.