Page images
PDF
EPUB

2

ү.

Ipocmopirja, f. der Raum, spatium. Протв, gegen, contra.
Просп та, f. die Einfalt, simplicitas. Прован, вно, но, guwiser, contra-
Ле спран, на, но, weit, breit, latus

rius. spatiosus.

Пропивитисе, имce, v. г. impf. коме, Прострёлили, им, (Рес. и Срем.) vide Tich widerseßen, streiten, obsisto. простријелип.и.

Пропивљење, р. бав Відеrfеѕеn, reПрострпи, рем, простръо, (Рес. и pugnatio. Срем.) vide проспријеми.

Пропивник, m. See egner, adversaПростраж, f. am Stoфe, Rantel, bie rius.

25 eff.ung un pie Sano our su ite. Пропин, на , но, бев пропа, protocen, apertura pallii.

presbyteri. Пропријелиппи, имi , v. pf. (Ерц.) mit Протоиница, f. Sіе Seau бев пропа ;

Demi Preise durchidießen, sagitta traji uxor protopresbyteri.

сіо: простријелила га вила. Прописківање, в. ) бав Our ränПрспіријејпи, рем, простръо, v, pf. gen, pressio per 2) das Stechen (E...) cusbreiien, explico.

in der Seite, dolor laterum, pleuritis. Преспирићи, рижем, v. pf. Surferen, Прописківати, кујем, v, impf. ) bina april0 tondendo.

durdidrängen.,
, premo per

2) проТростіругалія, ужем, pf. durchichas miekyje me, ich habe Seitenstechen, beil: pеrѕсаlо.

dolent mihi latera. Прос укапiн, учем, v. pf. 1) Bur, uns Промисли, f, pi. Oqв Еeiten fteфet, pleu

durchidießen durchbohren, trajicio, ritis, confudio. 2) in der zweideutigen Anets Ipomuchymu , Hem , v. pf. 1) durchdräns Воfe foviet aiв просили (ђевојку). gen, premo per , 2) stechen (in der Просупи, спем, v. pf. ) дивјфіttеп, Seite), dolent latera.

profuudo. 2) реrgeитen, verthun, pes- Препицање , ni vide пропjецање.
sumdo:
просуо кућу.

В прошицапи, тиче , vide пропjецати. Просписе, сtіемсё, v. г. pf. 1) bеtаив. Пропjецање , p. (Ёрц.) бав Дnfangen fliegen, effluo. 2) auseinander rinnen, zu fließen, iuitium fluxionis. diffluo : просуласе каца,

Пропjецати, mjeчe, v. impf. (Ерд.) Просушипін, им, y, pf. ein menig trot. anfangen zu fließen, coepi fluere. nen, exsicco paullolum.

Препо, m. (Épy.) der Protopresbyter / Пропа, m. (Рес. и Срем.) vide пропо. Erzpriester, protopresbyter. Пролак, m. ријетко решело, што Пропіопoпa, m. vide пропо.

се жито прошаче на њега, ein grоа протопопин, на, но, бев пропопопа, berer Reiter (Sieb von Leder), cribri protopresbyteri. genus rarioris.

Проточити, им, т. pf. Burфіїeben, reiв Проакање, п. Зав Xeitern, cribratio. tern, cribro. Протпакали, ачем, у. impf. Burrei. Протресанье, р. бав 2ивјеütteln, ез. tern, cribro.

cussio. Пропањити, им, v. pf. н. п. дрво, бün. Пропірёсати, ам, v. impf. аивјфüttein, per maden, extenuo.

excutio. Прыпеглили, им, v. pf. ein menig sifa Пропреспи, сем, v. pf. au@fфuttein, hen, strecken, protento.

excutiо. Проліёгнуписе, немсе, т. г. pf. 1) біф протрљапи, ам, v. pf. ein menig rei

trecken, extendi. 2) sich stredken, größer ben, perfrico. werden, excresco,

Протрљаписе, амсе, у. г. pf. einan Препёзање , n. Das ©treen, extensio. der ausbeuteln, perfricare se invicem. Пропезаписе, ежемсе, т. г. impf, ft) Протрпи, рем, протръо, т. pf. :) ausstrecken , extendi.

durchreiben, reiben, tero. 2) ein wenig Пропераница, f. (Рес. и Срем.) vide reiben, tero paululum. проfераница.

Пропрчаши, чим , v. pf. 3wifфеn Sued), Проперапи, ам, (Рес. и Срем.) vide vorbeifaufen, praetercurro. проћерапии.

IIpomya, T. ein Schwärmer, Abenteue Протеpивaњe , p. (Рес. и Срем.) vide Прошува, f.j ter, grassator, проfеривање.

Прот у жипи, им, у. pf. Beginnen 30 Проперйван, рујем, (Рес. и Срем.) klagen, coepi conqueri. vide пролеривати.

Проттурање, о, ) бав Веrfеn bur-, Mpomecamı, eien, v. pf. ein wenig bes jactatio per

2) das Losbringen, an bauen, dedolo.

den Mann bringen, divenditio. fipomėkı, ye, v. pf. anfangen zu flies Ilpomypamu, am, v. impf. 1) durchwer:

Ben, promano : протекао казан. fen, jacto per- , 2) losiclagen, vendo.

{

[ocr errors]

Птисе.

[ocr errors]

Пропирантисе, амce, vide промеппа- Процјеђивање, р. (Брц.) бав OurФfei.

ben, percolatio. Прошуриши, им, т. pf..1) wеrfеn биефн, Процјеђивами, љујем, т. impf. (Ерц.)

jacto per. 2) los werden, anbringen, durchleihen, percolo. vendo, liberor.

Прочашиши, им, v. pf. BurФІefen, perПроптужи, учем, v. pf. ein menia gers lego.

(dlagen, verberibus adficio modice. Прочачкати, ам, v. pf. Burhttern, Проfераница, f. (Ерц.) eine реrjаgte per. durchstochern, perfodio. fon , ejectus', ejecta.

Прочешљали , ам, v. pf. кога, (fig.) Прокерати, ам, у. pf. (Ерц.) 2) trei. einen durchlämmen, pectino. ben durch

porbei, ago per —, prae. Прочисшиппи, им, v. pf. ein wenig fäur ter 2) реrjаgеn, ejicio. Пошпен

bern,

, perpurgo. као и проћеран.

Прочитали, ам, vide прочалиппи. Прокеривање, т. (Ерц.) Бав $reiben Прочка, f. Сад је нрочка, а други

kie durch das Vertreiben, actio per-, пуп бити квочка, piepmal mag ев ejectio.

dir bingehen (opokn), hac vice fero, Прокерванти, рујем, т. impf. (Ерц.) in posterum non sic a bibis. 1) treiben durch

-, vorbei 2) per. Прочкали, ам, vide прочачкали. jagen, ejicio.

Прочупали, ам, v, pf. ein menig rайз Проки, прођем, v. .pf. 1) Sued)

fen, vellico. beigehen, eo per --; praetereo. 2) vers Iporymix, uyjem, v. pf. hören, erfahren, geben, vorbeisegn, praetereo, 3) abgehen inaudio. (von der Baare), divendi.

Прочутисе, чујесе, т. г. pf. Iaut wer? Пролисе, прођемсе, v. r. pf. a) ft) den, juaudior, ergeben, obambo. 2) etwas gehen Iaja Прошалитисе, имсе, т.г. pf. ein menis fen, meisen , mitto.

Icherzen, jocor aliquantum, subjocor. Проујати, јим , , pf. 1 orbeibeuten, Прошарати, ам, v. pf. ein menig buntПроўчати, чим , wiiрif. (bom Binve), schedig färben, aliquantum variego, praetérstrido.

Прошаратисе, амce, v. г. pf. fi burt Проўчиши, им, v. pf. SurФlefen, perlego. fürten, variegari: прошарало се грожПрофужками, ам, vide пропуһкан. ђе, снијег по планини (тепn еіngelne Проход, m. (у Сријему, у Бачк. и у Stellen aufgethaut ind).

Бан. по варошима) vidе изод.. Прошевина, f. Das &tbettene, quod Процавпели, тим

expetitum est. Процавпиши, им, vidе процвјета- Прошена Ђевојка, f. (см.) Sie Zerfo6. Пропвасши, аптим,

te, desponsata : Процватипти , им,

„Разбољесе прошена ђевојка Процветапін, ам, (Рес. и Срем.) vide Прошење, р. 1) дав Berben um cine процвјетапин,

Braut, procatio. 2) das Betteln, menПроцвилепти, лим,

dicatio. v. pf. (Рес.) einen Klageton von

Прошетантисе, амce, v. Процвилини, им

г. р. іф ein wenig ergehen, obambulasse. fich geben, strido, . pf. Срем.)

Прошибаи , ам, v. pf. ein menig mit Процвіљепи, лим, ejulo.

der Nuthe peitschen, virga pleeto. v. pf. (Ерц.)

Прошивање, п. бав ринфnüben, perПроцвјелтапли, ам, т. pf, (Ерц.) teblu sutio, transsutio. hen, effloresco.

Прошивали, ам, т. impf. Ourфnäbe Процедитни, им, (Рес. и Срем.) тide (wie die Matrazen), persuo. прoциједили.

Прошипи, v. pf. Durnaben, persuo. Процеђивање, р. (Рес. н Срем.) vide Прошња, f. дав Bettein, mеndісаtіо. процјеђивање.

Першац, шца, 1). die Planke, Процеђивали, ђујем, (Рес. и Срем. ) tabula, 2) дизали се прошца, ein vidе процјеђивати.

Spiel, da einer den andern, der auf Процёниппи, нм, (Рес. н Срем. ) vide dem Boden liegt und sich starr macht процијенипін.

wie ein Bret, bei den Beinen aufhebt, Процеп, m. (Рес. и Срем.) vide пpoције, Проциjедиши, им, v. pf. (Ері.) биоф. Прбиће, р. (coll.) бie Plantеn, tabula. feiben, percolo.

прпа, f. gluence 24fфе mit 23afer per. Процијеними, им, т. pf. (Ерц.) аbfd. mischt (als Umschlag), cineres aqua diBen, (däßen, aestimo.

luti. Процијеп, m. (Ерц.) беr #lopen, lіgnua Прсап, па , по, ftart pon 3ruft, peex parte fissum, fórceps ligneus.

сtorosus.

ши,

[ocr errors]

ludi genus.

4

пр

Прои, (gen, прей и прсију), т. pl. fie му өви десеп коња. Кад оңај ам. Sruit, pectus.

варне па не нађе прстена , одма Прскање, п. дав Сprüsen , conspersio. му овај што крије мене завитак, Прскати, ам, у. imрt. н. п. водом, (а доппле га држи у руци) на оңо prüßen, spargo, conspergo.

мјеспо ђе је био амбар; кад који прслук, m, сав Зrufitu, дав Зruft одма однесе прстен у завицак, Tetbchen, subuculae genus.

онда кажу посраосе (у завишак). Прслучић, m. dim. р. прслуң.

Мјеспо амбара може се казали Прснути, нем, v. pf. beriten, fpringet, бош (т.ј. празно), али кад се бош"disrumроr.

ка, онда се дижу оне капе, bе не. Песнули, не , v. pf. sprüßen, emico, ма прстена ; па кад онај, што Приспі, т. дer Singer, digitus.

пражи, саkера на двије капе бо шIl pemer, m. 1) der Ring, Fingerring, кајући, онда су обје његове ; ако anpulus. зошишли на прстен, cf. ли нађе прстен бошкајући, онда се колачи. 3) eine art ©piels, ludi genus. броје сви коњи, као и кад се убиПрстена се играју уз месојеће но је папка. Под коју се капу један ку; и то је најобичнија игра у пул сакрије пріспен, она се други Србији и у Босни. Играчи се поди пут зове погорелица, или појеле на двије стране, па онда је Жеглица; и запо није слободно дан узме прстен и најакне (кри два пуп засопце под једну капу јући од они оспали) на један рогам сакрилци: защо погоре сви коə од мараме, па онда помоли из ру: њи, що су доппле били изиграни. ке сва четири рогља ще један од Кад изиграју онолико коња, у ко. оне друге стране узме два рогља; лико су погодили да се играју (наја два остану њима : "қојима допа. вице се играју у lоо), онда се кадне прстен, оңи почну играли, п.

. ј. рел е различна: једне (оне што крити прстен, Мепне се на зем

гу надиграни) гаре, једне бриљу девет капа (или ҷарапа, ако не ју (ивером или каквим цријепом); ма толико капа) и десеца марама,

једни праҗе успима па онда један узме прспеен у руку с і ендо меки њама или по и покрије под све капе редом (а пепелу, једни дају око купод једном осплави прстен) и нај Ке, или вичу што им се за. послије у мараму:'(марама та 30 повједи; од једније г

граде или" зави пак). Кад Куприју, од једније крижају онај ако све покрије, онда онц дуван и П. д. други пицају један другога: ђе је

flo варошима ћешто крију прспівој и щћил (п. ј. ђе мисли да је пен под филцане мјесто капа, н прстен) ? па једаң, ' који је као шу је млоѓо щеже у иш қили пи старјешина међу њима , почне ди (пі. ј. погодити ђе је); а по неким зали капе и поражили прстен. Кад мјеспима, особипо по: Сријему; прву калу дигне, онда рече амбар! діо Бачкој и по Банату ; крију прс. ако буде прстен у амба

ару, онда пен у руке (и по кажу: да се играга они узму и прију; ако ли не бу мо прстенка), но по се највиде, а оң диже остале каде ће мис ше игра са женама, и му нема ли да нема прстена, док не са каре ці а никаквога, него само да бера на двије; па онда дигне ону мушкарци мијешају своје руке са фе мисли да је прстен, и рече: ова

женскима. наша (или нек да ова): ако пу Препёнак, нка, m. 1) по варошима буде прспен, а он га узме и крије у Немачкој, joviel aІв преппен 3, 2) vie као да га је нашао у амбару; ако

Kamille ; chainaemelum vulgare. ли не буде, а онај му, што крије; Прстеновање, das Unteden des одговори : а ова на ща (или не Ringes (beim Freyen), donum annuli, да ова), па узме прстен и броји

cum puella cui desponsatur. два коња (п. ј. амбар и ону капу Врстеновании, нујем, у. pf. uno impf. ђе је био прстен), па крије опец m. j. hebojky, der Verlobten den Ring Қад онај нађе прстен

anstecken, dare annulum desponsatae. послије амбара , онда му оңај Прстење, д. (coll.) die Ringe, aynuli. што крије броји све оне каде шца прстић, m. dim. в. преп. нијесу дигнуте (и амбар и ону Прлең, на, но, pon #innen pper banf, под којом је био прстен), ако ли

Tiuteus, cannapinus. цађе у првој послије амбара, онда Прењача, f. ш. ј. шорба, еіnе дорба кажу да је убио папку, и броје pon leinwand, sacculus linteus,

Весе алва

м

Д.

на нов0.

[ocr errors]

ца муда боле.

гео,

Прпина (прлина), f. Die Gфneepayn, Прцаписе, асе, т. г. f. . ј. коза, і, via per nives.

begatten (von Ziegen), coeo (de capris). Прпинница, f, dim, v. припина.

Чије се го, козе прају, мога јарца Прлипи, им, т. impf. "Зарп тафеrt муда боле, одер: буд се півоје (или

durch den Schnee, viam aperio per nives. піуђе) козе прцају, зашто мога јарПриши, им, y. impf. auf pen Rudent

beben, tollo. Шагоѣ носиш, прпіи, а Прцварење, а. бав Хофеn, (Gieben, Bra. што једеш, дроби (Ерц.).

ten), mit Geräusch, frixio. IIpmuume, n. Linnenzeug, lintea. Прцварин, им, т. impf. réftеn, tor. Прпљаг, m.

frigo. Прпіљага, f.j

das Gepäck, impedimenta. Ipiļsápuuga, f. der Laden, wo Würfte Прпљажина , f. augm. р. пртљаг. u. dgl. gebraten verkauft werden, taHрпљање, в. 1) бав ефірägen еіnев

berna coqui. &intев, Ыateratio. 2) сав Зоrtpaten, Прцкање, p. dim, p. прђење. abitus, ablatio.

Прикати, ам, y. dim. р. прђепи. Праљати, ам, v. impf. 1) што прп- Прцукање, п. vіdе орцкање.

маш ? тав fф mаkе би даquid bla. Прцуқапи, ам , vide прцкати. tеrаѕ. 2) прпіљај, пртљај, тафе бав прчевиңа, f. der Bodegeftank, bircus:

du damit forttomaist, bring's weg, удара на прчевину. Прhење, . дав їafenrumpfen, (eig, Прчевип, па, по; н. п. japaц, паф Berziehen der Lippen) das Maulrüm. Begattung riechend, olens coitum.

Пршуша, f. 24rt ©фinten(wwn RinofleifФ). Tipkéne, n. dat Bahnbrechen durch den

pernae genus (italiänisch presciutto). Sdnee, yiae per nives apertio. Псалтир, д. (сељаци говоре салтир) Прhење, в. дав 24ufaben auf Pеn - Хӣ. der Pialter, psalterium. cken, sublatio in dorsum.

Псалтирац (салпирац), рца, m. Bew Прлеуснасці, па, пo, mit aufgewor Psalterschüler, tiro discens psalterium, fenen Lippen, labiis crassis,

id esttiro tertii apni. Прқити усне , v. impf. Thie Ripper Псепашце, п, dim. р. псело. ПрКиписе, имое, т. г. imрt. aufmеrfе, Псето, пета (и псеца), р. Der фипр, das Maul rümpfen, labia contorqueo.

canis. IIpyra, f. ein Streif, linea , taenia, Пceka, fa, ke, фuno8 , caninus. Пругиња, f. $rauenname, nomen mu. Псина, f.

augm. p.

пас. liebre.

Пҫовање, р. бав феltеп ипо фіт. Пругло, п. 2rt ефlinge (ber Bogeffäи. pfen, convicium. ger), laqueus.

Псовали, псујем, v. impf. Tфimpfer, Ipya, m. die Sandbank , Düne, syrtis, convicior. Hрудовипі, па, по , tei an Gan. Псовач, m. Tеr ефimpfer, coprіcіаtоr. bänken , syrtosus.

Пҫөвчев, вa, gо, бев пҫовач, convi• Пружање, р. Вав Див ftrеden, pоrrесtiо. ciatoris. Пружан, ам, v. impf. 1) ав [trеde:1, Псовачица, f, bie фimpferin, coptiextendo , н. п. руку, ногу. 2) ҷашу,

ciatrix, reichen, porrigo.

Псовка , f. Der Bфimpf, ignominia. Пружаписе, амce, v, impf. fiautre. Псоглаь, m. (in Der Boltgeographie) den, extendo corpus.

ein Mensch mit einem Hundštopf, homo Пружипи, им, v. pf. 1) чашу, reiben, capite canino. porrigo. 2) ausstreckene herreichen, exo Попі ! interj. pft, pst! tendo, porrigo.

Пу, пуа, m. bie Bilmaya, pafelmaив, Пружитисе, имсе, т. г. pf. fіф аив. glis (trainifф : полх цовх), ftrecken ; extendo corpus.

Пуaлo, m, Bet til farkt, qui tаcite peDeým, m. die Ruthe, virgą.

dit (?); мртвопуало, беr na6fot, Прулак, пка, м. 1) һур. р. прут. 2) qui nec calidus est, nec frigidus.

ein Streif am Kleiðe, virgula, clavus, Ilyaska, f. das Blaserobr, tubulus llátoПрутасці, па, що, geftreift, virgatus.

rius. Прупић, m. dim. b. прупи,

Пуање, п. 1) бав 8Jafet, latio. 2) терupymobaya , f, eine Art rothgestreifter ti emissio sine crepitu. depfel, mali genus,

Пуара, f, гљива, еіnе сфат • Дrt, Прутуља, f, vide прутовача..

genus fungi. Veške," n. (coll.) die Ruthen, virgul- Ilyape, f. pl. (im Scherze: die Farzhofen) tum.

diē išeiten türkisoben Hofen, caligae latae Прцање, в дав Begatten Ber giegen, Turcarum.

патши, ам (и пушем), v, impf. Бlafen, dа.

[ocr errors]

coitus capiaram

„Ноге пузе ,

Ilyak, m. vіdе пу.

affinis ex parte uxoris : отишао у Ilyaap, m. der Bächter des Weinbergs, пуницце. custos vineae.

Пуничин, на, но, ее пуница , sacrus. ІІударење, в. Бав Ветафеn Se8. 13ein. Пунцішаке , f. pi, ein #artenfpiel, Judi berges, custodia vineae.

chartarum genus (österr. Saunibel). Пударина, f. Ber gobn für Sie Situng пуноглавац, віца, m. cine airt 203ajers

des Weinbergs, merces custodiae vi thiers, bestiae aquaticae genus. neae: платно пударину; опишао у пунпвайн, m, ungegorner Bein, um пударину.

damit den Wermuthwein zu versüßen, Пударипи, им, v, impf. ein пудap fept, vini (musti) genus. sum custos vineae,

Пунупи, немі, v. pf. feiften, ventum Пударица, f. Die püterin Se& Scins emitto sine crepitu.

gartens, femina custodiens vineam. Пунцам (пунцит), па , mo, cf. пун. Пудaркa, f. vіdе праћа.

Пуњење, и. дав Sülen, imрlеtіо. Пударскiт, кa, кo, 2) беr рutеr bеr Пуор, m. die Asche über dem glims

Weinberge, custodum vineae. 2) ady. menden Feuer, cinis superjectus igni.

vie eiн пудар, mоrе custodis vineae. Пупав, ва,, вo, gropbäифіg, ventrosus. Пуж , эт. (млоги говоре и спуж) Die Путавац, вца,. ш. бer 28iepehopf, pupa. Odnecte, cochlea.

Пупак, пка, m. Sie Snofpe, calyx. . Пуж вљй, ља, лье, ефnесtеn = , cochleae, Лупак, пка , m. See zabel, umbilicus. пу завац, віца, т. еіnе 21rt брефt, per Пупити, пи, v. impf, 48 treibt knoSauiniäufer, picus arborarius.

spen, gemmas emitto. Пузање, в. дав'flettern, trieden, ni- пу пољак, љка, m, vide пупак. sus, reptatio.

Пупчић, m, dim. р. пупак.. пу запи, ужем, т. impf. 1) trieben, II, пчић, m. dim. р. пупак. repto. 2) klettern, enitor.

пура, f. vіdе будија. 1ўзини, им , v. impf. 1) #lettern , tries пурак, рка, ш. 1) Die Slіntеntugel, glo

chen, repto. 2) ausgleiten , labor: bulus igneus. 2) hart gekochte Fisolen, „Кица музе,

phaseolus semicrudus.

Пуран, т. vіdе будац. Чувај гузе.

Пурењак, њка, m. ein baipreifев сtüci ІІyздра, f. (bei Sen vіеrfükigen Sieren) Kukuruz zum Rösten, zea tostilis. cf.ze.

die Ruthe, penis quadrupedum (vox houesta).

Ilypême, n. das Braten von (grünem) Лујка , f. vіdе будија.

Kukuruz. tostio zeae semimaturae : uma Пјки, кa, кo, н. п. пуки сирома, бluta ли већ кукуруза за пурење? arm, pauperrimus.

Ilypei, m. Mannsname , nomen viri. пукнунин, нем, vide пући.

пурити, им, у. impf. н. э. кукуруз, Пукотина, f. Vie Spalte, Rige, Ber rösten, braten, torreo. Rif, fissura.

Пурко, m. Mannsname, women viri. Пукање, в. дав Pufen toфenter Зор. Пуро, m. Лаппвпате, поmеn viri. pen, sonitus pisi cocti.

m. vide opyxje. Пупитани, пукћем, т. impf, puffet, пуст, па , по, 1) verlaffen, bеrrеnlo8, sonare, subcrepito:

desertus, 2) öde, desertus. 3). nycina „Гушлер пукће навр куће,

баптина ! прҷи пусп као бијесан! Гаfе пләпіе на војску ќе

ала је пуспі лаком! лијепа је пуста Пулија, f. ein nopf, fфnаlеnаrtigee као вила ! Да се пуста Бога намо"Жnopf.

лимо (cf, јагњиво)! Пун, на, но, уоu , plenus ; пун пун- Пуспија, m. (понајвише у Сријему,

цаа (пунципі), gans uno gаr vol. у Бачк. иу Бан.) ein Räubct, latro. Пунац, нца, m. vіdе пасп.

cf. ајдук. Пуначак, чка, кo, dim. р. пун. Пустаијин, на, но, бев Ctrapenräu• TIyurys, m. erdichtete Speise, nomen

bers, latronis. ficium cibi, q. d. qui герlеt culu m. Пустайјнски, кa, кo, rauberifф, praeл, ниши, им, v. impf. 1) fulen, impleo. Пустајски, кa, кo, i datorius. 2) аdу. 2) пушку, Тадеn, impleo.

räuberisch, more latronis. лу нитисе, имce, v. г. impf. bоu wеr. Пуспара, f. (у Сријему, у Бачк. и у

деп, impleri: пуни се мјесец, човек Ban.), die Pusté (in Ungern), terra у лицу.

pon arata, sed gregibus permiss a. Тіўница; f. 1) женина мати, Sie. Сфwit? Пустимица, f. ein yBurfuriigel, lig

germutter (die Mutter der Frau), water 'num missile , z. B. um Obst herabzu. sponsae. 2) die Verwandte der Frau, chlagen.

лењак.

[ocr errors]

пу сап

2

« PreviousContinue »