Вашарий, на, но, н. п. доба, Mart. Вашарџија, m. ber бен Mart, bie Вашица, као мала чибуљица, што Вегд, да, до, vide вет. Ведар, дра, po, beiter, serenus. Веденик, m, eine 2irt Viftole (von Bes педія), teli minoris genus. Веденички, ка, ко, н. п. пиштољ, злато, Benetianer, Venetus. Веднути, нем, (у Ресави и у Лијевчу) vide виђети. Ведрина, f. bie Seiterfeit, serenitas. Ведриши, им, v. impf. beitern, seгеро. Види онај, који ведри и об Вёзилац, зиоца, m. m. ј. што веже виноград. Везиља, f. діе Stiderin, quae acu pingit. Везирски, ка, ко, 1) Befir, vezirorum. 2) mie cin Befir, more veziri, Везирство, п. дав Befirthum, vezira tus : "Дао би му на Босни везирство Вејавица, f. (Рес. и Срем.) vidę вија вица. „Ој девојко селен велен! „Не узвијај обрвама Веленац, нца, m. (у Сријему) vide ша реница. (доље пре Велигдан (велики дан), т. ко Мораве) vide васкрсеније. Велика, f. Уrauenname, nomen femi В`ндрековица, f. bie ähnori 8 = $rau, Берност, f. (Рес. и Срем.)vide вјерност. uxor vexilliferi. Венење, п. дав Belten, marcor. Бенуши, венем, v. impf. mellen, marceo. Венчавање, п. (Рес. и Срем.) vide вен чавање. Венчавати, ам, (Рес. и Срем.) vide венчавати. Венчавалисе, амсе, (Рес. и Срем.) vde вјенчаватисе. Венчани, на, но, (Рес, и Срем.) vide сјенчани. Венчаница, f. (Рес. и Срем.) vide вјен чаница. Венчање, п, (Рес. и Срем.) vide вјен чање. Венчати, ам, (Рес. и Срем.) vide вјен чати. Венчатисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide венчамисе. (zum Вења, f. (у Сријему, у Бачк. н у Бан.) Вепар, пра, т. крмак, бравац, нази- Верање, п. Сab heimliche Umbergehen, clandestina circuitio. Вератисе, ремсе, v. r. impf. критисе, провлачишисе, heimli aeben, clam circuire: „Не чудимсе лији ни ђердану, „Већ се чудим зецу и гаћама: „Куд се вере како не издере Вергија*, f. vide пореза. Вергијаш, m. ber ber пореза untermer. fen ift, vectigalis : „А Турака Јањи донесоше ,, "Пелі стотина онђе укопаше, Вергијаша ни носили нису Вереница љуба, f. (ст. Рес. и Срем.) vide вјереница. Вересија, $rebit, fides: узео на вересију; отишао да купи вересију. Вериге, f. pl., vie Reffellette, catena e qua pendet aenum, Верижице, f. pl. dim.. вериге. Верижњача, f. der Salten, an дет діе Kesselkette befestiget ist, trabs e qua pendet catena aeni, Верица, f, dim. v. вера. Веркање, p. dim. 9. верање. Веркатисе, амсе, dim. 9. верашисе. Вермати, ам, v. impf. ahten, für ten, curo: он њега не верма ни у што. Beрмâш, m. (cm.) der Feldmarschall, summus dux exercitus : „Вермаш оде Нишу и Видину; "Узе Ниша, не може Видина Веровање, и. (Рес. и Срем.) vide вјеровање. Веровати, рујем, (Рес. и Срем.) vide вјеровати. Веровитица, f. vide Вировитица. Верта, f. (у Сријему) 1) даš gürtuh, praecinctorium. 2) die Fürtuchleinwand, lintem praecincturiis conficiendis: дај Ми верте за кецељу. Вершен, т, діє Ягippe (ber Geburt Christ), die die Schulknaben um Weihnachten umherführen, praesepe Christi Веругање, п. baš Solängeln, sinua tio. Веругашисе, амсе, . г., impf. fich schlängeln, sinuari. Bec, m. das rothe türkische Käppchen, galericulum turcicum. Веса, м. (Рес. и Срем.) vide Весо. Весела, f. Grauennâme, nomen feminae. Веселин, п. Тапи патe, nomen viri. Веселити, им, v. impf. freuen, gau dio afficio: Веселищисе, имсе, v. r. impf. fih freu= en, gaudeo. Весељак, m. luftiger Runbe, hilarator. Весеље, п. 1) bie gujigteit hilaritas. 2) die Hochzeit, nuptiae. cf. cвад6а. Весељење, и, дав Steuen, hilaratio. Весео, села, ло, 1) [uflig, hilaris. Be село срце куђељу преде. 2) armfelig, miser: камо тај мој весели брат? Весина, f. augm. . вес. Весић, m, dim. . вес. Веслање, п. давхидеи, remigatio. Веслаши, ам, v. impf. rubern, remigo. Весло, п. дав Rubet, remus. у пјесмама пјевасе in pl. и веслепта: „Дај ти мене ораову лађу ,, „И веслета дрва шимширова Весо, ш. (Ерц.) һур. . Веселин. Вести, везем, v. impf, fliđen, pingere Ветрогоња, m. (Рес. и Срем.) vide вјетрогоња. Ветромет, m. (Рес. и Срем.) vide вјепромет. Већ, 1) fon, jam. 2) fonbern, sed: ни је тако, већ овако: 3) већ ако, außer menn, nisi si. Већа, f. (Рес. и Срем.) vide вијећа. Бећање, п. (Рес. и Срем.) vide вијећање. Већати, ам, (Рес. и Срем.) vide вијеКами. Веће, vide већ. Векал*, m. ber Stelvertreter, vicarius: „Мустај - пашу царева већила – Бећма, mеhr, magis. ,, Вечање, п. дає Medern, mutitio. Вечати, чим, v. impf. međern, mutio, Bêче, вечера, a.) der Abend, vesper, vesВечер, ри . Грега; quh m.in: добар вече! Вечера, f. дав Иbеndе fen, сoena (in Serbien baš Saupteffen, alfo ganz eigentlich die classische coena). Вечеравање, п. даš Sffen зи беnб, Вигањ, m. (у Сријему) баз Brauens kleid, vestis feminae. Вигањ, гња, m. vide ковачница. Вид, т. ðаз ehen, visus: тако ми вида Видик, m. ber nolid, conspectus: тисе. Видов дан, ва дне, m. 15ти јунија, кад су Србљи изгубили на Косову, St. Beits Zag, jugh. Infpielung auf вид. Видовиш, та, то, дијете, које се роди у кошуљици, зовесе видовито; и шакови послије човек (приповиједају), или жена, иде са вилама, и зна више него други људи, ein Sonntagskind, albae gallinae filius (?). Видовка, f. eine et site, cerasi ge nus. Видоје, т. Тапивнате, uomen viri. Видојевица, f. Berg ober Љешница, mit Ruinen auf seinem Gipfel. Видосава, f. сценname, nomen fe minae. Видра, f. bie (if) Otter, lutra. Виђање, п. 1) дав Dftfehen, visio. 2) die Aufsicht über die Küche, z. B. bey Hochzeiten, ministerium culinarium. Виђати, ам, v. impf. 1) oft fehen, video. 2) готовити јело, діе Айфеnuffit führen, procuro culinam. Виђашисе, амсе, v. r. imf. fich Теђен, zusammen kommen, convenio. Buheлo, n. (Epy.) das Licht, lumen. Изићи ће ђело на виђело. Виђеније, п. (Ерц.) дав ehen, visio: срешно виђеније, дугу љубав, од Бога живот и здравље (напијасе уз чашу). Виђеши, дим, v. pf. (Ерц.) бебеn, video. Вијар, т. бег Birbelwinb, turbo : Да га вијар вјешар не однесе Вијати, ам, v. impf. Керати, jagen, agito. Бијати, јем, v. impf. (Ерц.) wurfeln, ventilo. , V. r. Вијашисе, јамсе, v. r. impf.win. Над милим кумом nunquam. Вијенац, нца, m. (Ерц.) бer Srans, corona. Вијење, п. бав Binden, vietio (?) deliberatio. -а кад планинама и по камењацима око. Вилдиш*, m. дав [fenbein, ebur. Вилин, на, но, бег Bile gehörig, vilae. Вилина коса, f. Gladhfeibe, cuscuta Вилиндар, т. намастир у Светој го- товило вило, по гори се вило, Вилован, вна, но, 1 silenßaft, lym- Вијећати, ам, v. impf. (Ерц.) berath. schlagen, delibero. Вијугање, п. дав Gəlängeln, sinuatio Вијугашисе, амсе, у. r. impf. fich schlängeln, sinuor. Вика, f. 1) baš Sefhrey, clamor. Hа курјаке вика, а лисице месо једу. 2) ein Getreidemaß, mensurae genus (in der Batschka). Викало, m. (pl. викачи) Der Goren Викање, п. даš $renen, clamor. clamo. Винко Лозић, m. eine tomifhe perfoni= Bup, m. der Wirbel, vortex. Виргаз, т. (у Сријему, у Бачк. и у ьан.) dieRuthe, Rathenstreiche, virgae. Вирење, и, дав páben, speculatio. Вирити, им, v. impf, fpäßen, speculor. Вирић m. dim. 9. вир. Вировит, та, то, н. п. вода, wir= belobll, vorticosus. Вировитица, f. мала варошица у Славонији. Вис, m. Bergfpike, cacumeu montis : ,,Када будеш вису на планину Висибаба, f. даš neeglöd eй, ga lanthus nivalis Linn. Висина, f. діе Söße, altitudo. Висити, им, v. impf. bangen, pen deo. Што виси нек отпада. Висок (comp. вишӣ), ка, ко, боб, altus. Висуљак, љка m. само у овој загонетки : Виси виси висуљак, трчи трчи трчуљак; Бога моли точуљак, да отпадне висуљак? т.ј. жир ка и свињче. Вишко, ш. Mann name, nomen viri. Вишлање, п. дав hwingen, vibratio. Вишлаши, ам, v. impf, fhwingen, vi bro. Витлић, m. 1) dim. 9. вишао. 2) н. п. клободана, или злата. Витомир, т. Mannsname, viri. nomen Биторог, га, го, mit gewunbenem Sörnern, cornibus tortis: ,, Младе воке випороге Вића, m. (Рес. и Срем.) vide Вићо. Вићан, т. Тапивнате, пomen viri. Вићентија, 1 Вићентије, Vincenz Vincentius. Вићо, m. (Ерц.) 1) һур. v. Вилип. 2} һур. у. Вићентије. Вичан, чна, но, bemanbert, versatus: није он вичан шоме послу. Вишак, шка, m. čaš Mehr, Der über schuß, plus. Више, обес, supra. Вишеград, m. Drt an der Drina, füð. lich von Zwornik, berühmt (im Sprichworte) дисф feine Brüde: Остаде као ћуприја на Вишеграду. Вишек*, м. Діe Matrone, embolns igni arius. Вишеклук *, m. bie Matrontafhe, pera embolorum igniariorum. Вишење, п. даš Sangen, suspensio. Вишина, f. bie Söße, altitudo, cf. висина. Вишња, f. bie Beihfellir[he, cerasum apronianum Linn, Вишњеви, adj. indecl. meichfelfarb, соlorem habens cerasi aproniani. Вишњица, f. dim. v. вишња. 2) eine Hrt Gifolen, phaseoli genus. (5 село ниже Бијограда. Вишњичица, f. dim. 9. вишњица : „Вишњичица род родила Вишњов, ва, во, ber Beichfe[tir[фе gehörig, cerasi aproniani. Вишњовац, вца, m. ein tab yon Beidh= felholz, baculus e ligno cerasi aproniani. Вишњовача, f. Beichfelfod, fustis e ligno aproniano. Вишњовик, т, ber baš Beichfelmein, vinum e ceraso aproniano Linn. Вишњовина, f. дав Beifelhols, lignum cerasi aproniaui Linn. Вјеверица, f. (Ерц.)даві фöсифен, сіцrus. cf. јеверица. Вјековање, п. (Ерц.) дав Dur le5en feiner Lebenseit, vita. Вјековати, кујем, v. impf. (Брц.) fcin Leben durchleben, vitam vivo: „Да заједно вијек вјекујемо — Вјенчавање, п. (Ерц.) дав Zrauen (von Cheleuten), copulatio' conjugialis. |