Page images
PDF
EPUB

яетири дана (слабо би ко рекао четири дни), пет дана (пет дни ни пошто); пропа дозне ми полики дни и т. д.

4) пуп има у род, јед. и пупомипущем: а) н. п. ја сам за пу. лом; споји под пупом, б) н. п. оде путем.

5) Коњиц има у звапі, јед. коњицу (мјеспо коњиче! може бипін да се разликује од коњ ик?), н. п.

„Јунак коњу говорио :

Ој коњицу добро моје

6) С приц у млож. броју говори се исприцеви и с причеви; тако и зец, зецови и зечев и.

7) Коњима у дал., твор, и у сказ. млож» коњма (а не коњима); а зуб има и зуб м а и зуби ма.

8) Човек у млож. броју каже се људи (а не човеци), и склања се ево овако: и. људи, р. Људи, д. људима и људма, в, људе, 3. људи, т. људима и људма, с. људима и људма.

Друго склоненије, По коме се склањају сва имена женскога и (оспала) мушкога *) рода, која се свршују на а, н. п.

јединствени број змија, књига,

мука,

лушка ватра, Р. жене, змије,

Књиге, муке пушке , , вапіре, д. жени, змији,

књизи, муци, пушци, ватри, В: жену,

Киьигу,
муку,

пушку, ватру, 3. жено ЗМІНjo Књиго муко, пушко, ватро, т. жәнэм, змијом, књигом, муком, пушком,

ватром, с. жени, змији, Књизи, муци, пушци,

вапіри,
мложествени број
и, жене,

змије,
књиге,
мске ,

пушке, вampe, Р. жена , змија,

књига, мука, п, шака, вапори, Д. женама, Змијама, књигама, мукама , пушкама ,

вапрама, В. жене, змије,

Књиге,
муке, пушке ,

Bampe,
змије,
књиге,
муке, пушке,

ватре, Т. женама, Змијама,

књигама, мукама пушкама, вапрама, С. женама*), змијама,

Књигама,

мукама, пушкама, ватрама. Овђе преба упамтипи:

2) Имена, која се свршују на . га й на ка, у дап. и у сказ. јед. премјењују г на з, на ц, н. п. књига, књизи; рука, Руци и лі. д. Али која се имена свршују на пка и на чка, у они се говори и онако, н. п. папки, кучки и т. д. Али ја сам слушао у Србији по селима баш иу овакови (особимо на шка) ђе се промјењује к на ц, н, п, носи на мо

И. жена,

[ocr errors]

змију,

[ocr errors]
[ocr errors]

3. жёне,

[ocr errors]

K

на це вла.

*) Мушка имена овога склоненија само су у јед. броју мутікога рода, а

у млож. женскога, н, п. мој слуга, моје слуге;
дике; Српске војводе, и п.-д. А у пјесмама су овакова имена и
у јед. броју понајвице женскога рода, н. п.
„Слуго моја облачићу Раде —

„Да ти да Бог, Сибињска војводо **) и код овије се имена у Сријему и (особито) у Бачкој може изоста

випи ма у сказ. млож. и пошљедње а добије мало дужи глас, н. п. у новина, по ливада, на кућа и т. д. Мени се чини да и у овом ђекоји садашњи списатељи Сремачки и Бачвански прегоне мје. ру; ја не вјерујем да би просп Сријемац казао, н. п. она ш и дана шњи Српски књига; у Петрови красни непокошении зелени ливада и т. д.

с наси

ди (мјесто на момки) ; подај мачци и т. д. У ред овије имена илу и, она, која се свршују на аа и на yа, н, п. снаа, дап. и сказ. и снаи; муа, муси и муи и т. д.

2) Имена која се свршују на ца, у звалі. јед. имају е мјесто о, н. п. пријатељица, звал. пријатељице и т. д. Али ђекоја имају и о, н. п. иди, кукавицо сиња! несредњицо једна! и п. д.

3) Сва мушка крштена имена и млога женска имају звапі. једин. као и имен. , н. п. С таниша, о С мани ша; Милија, о Милија; Никола, о Никола; Аница, о Аница; Ружица, оРужица (а Ружа, о Ружо !); Милица, о Милица и т. д. А женска опелі ђекоја имају на о по правилу, н. п. Спана, о Спано; Цвијета, о Цвијето; Сара; o Саро и т. д.

4) Која имена пред а имају два полугласна слова једно до другога, она ђекоја у род. Млож. добију а међу она два полугласна слова, н. п. пушка, пуш ака; крушка, крушака; па тка, па така и п. д. а ђекоја опет остану али узму на крају и мјеспо а, н. п. врста, врспи; вапра, за при; чавка, чавки и т. д. (к овима иде илађа, лађи! и и млада, млади!). Али кврга, рпа, рка, грба и остале овакове ријечи имају по правилу, пі. ј. кв рга, грба, рла и п. д.

5) по овом се склоненију склањају и она женска имена, која имају само млож. број на е, н. п. гаfе, виле, мекиње и т. д.

6) Рука и нога имају у род. млож. руку, нігу; ако се чује и слуга, слугу, а говори се и слуга.

треће склоненије, По коме се склањају сва имена женскога рода, која се свршују на полугласно слово и на и, и на о, н. п.

јединствени број и. ствар, мисао, , пелад,

мати,

кій, Р. ствари,

масли,

пелади , матерё, , кћери, Д. співари,

мисли, пеладма(мелади), мапіери, кћери,
ствари,
мисао, иелад, матер,

Rhep,
3. співари,
мисли, пелади, мати,

кћери, T. співари (-pју), мисли(мишљу), тeлaдма, мапером, кћери (-piy), С. ствари,

мисли, шeлaдма, матери, клери,

мложествени број И. ствари, мисли,

Mamepe, кери, р. ствари, мисли,

Ma mêpa, кћери, Д. стварима ( -а), мислима,

маперама, кћерима (-рма), в. співари, мисли,

Mamepe, кКери, 3. ствари, мисли,

матере, кери, т. стварима (-рма), мiслима,

маперама, кћерима (-рма), С, співарима (-рма), мёслима,

матерама, кһерима (-рма). Овье треба узети на ум :

1) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која само имају млож. број на и, н. п. прси, очи, уши и II. д.

2) Кості, кокош, уш, ваш, очи, прси, уши, имају у род. млож. костију, кокошију, ушију, вашију, очију, прсију, ушију; а говори се и по правилу, н. п. Пости као пас од коси.

3) Нип и има у род. ни па (по другом склоненију, као ниже); тако јасли јасала (као јасле).

4) Код овога је склоненија двојак Піворип. падеж у јед. броју, л. і. на ии на ју (осим мапере и сабиратерни имена на ад), н. п. ствари и ств аріу; кокоши и кокошју; жучи и жучју и т. д. Мени се чини да је овај први (ствари) обичнији у народу од другога. Код овога другога (на, ју) преба ово уламшипни: а) код имена, која се свршују на д, л (на о), н, ш.

[ocr errors]

елије се і сдућ, слуљ, сну њ, слі у і, н. п. прњад, прња. Љу; мисао, мишљу; зелен, зелењу; поспі апі, постаћу; кост, колку и т. д. 6) која се свршују на б, в, м, п, у оније се претвори і у љ, н. п. зоб, зобљу; крв, крвљу; кап, капљу и п. д. в) која се свршују на 5, љ, њ, К, код оније се і са свим изгуби, н. п., чађ, чађу; кемељ, крмељу; ноћ, ноћу и т. д.

Четврто склоненије, По коме се склањају сва имена средњега и мушкога рода, која се свршују ма е и на о, н. п.

јединствени број и. поље, среценије, Станоје име, еле, село весло, Ранко, Р. поља, срепенија, Станоја имена, телепа, села весла, Ранка, д. пољу, срешенију, Станоју имену, пелету, селу веслу, в. поље, срешеније, Станоја

шеле, село весло, Ранка, 3. поље, срешеније, Станоје име,

пеле,

село весло, Ранко, т. пољем, срешенијем, Станојем именом, телешом,сёлом веслом, Ранком с. пољу, срешенију, Станоју имену, пелепту, селу вёслу, Ранку,

име,

мложествени број

и, поља, срешенија,
Р. поља, сретенија,
Д. пољима, сретенијама,
в. поља, срепенија,
3. поља, срептенија,
Т. пољимта*) срептенијама,
С. пољима*јсрешенијама,

имена, имена, именима, имена, имена, именима, именима,

села, весла,
села,

весала,
селима, веслима,
села,

вёсла , села, весла, селима' веслима, селима веслима,

Код овог Склоненија преба упампипи:

2) Имена живи співари, која се свршују на еи нарашћују на па, она у млож. броју постају (сабирателна) женскога или мушкога рода, и склањају се по првом и по пірећем склоненију, н. п. пеле, пелепші а, мелад, или пеопци; прасе, прасад, или прасци; чељаде, не љад; момче, момчад и т. д. Али имена овакова мртви ствари (која су понајвише пуђа), имају и млож. број, н. п. пане, панепа, у млож. бр. панема; јапунце, силе мб е, коше, бебе и т. д.

2) која се имена свршуіу на о, а имају пред о два полугласна слова једно до другога , она у род. млож. узму а међу она два полугласна слова, н. п. седло, седала; весло, весала; масло, масала и т. д.

3) Дрво нарашћује на па (умепне се пе пред а), и има у род. дрве. па и т. д. ау млож. броју има двојако : а) дрва (бав фоlі); б) дрвета.

4) Псето има урод. псела или псептема; а у млож. броју сабирително пашчад (женскога рода) или пси (мушкога рода од пас).

5) Рамо има у род, рамена (као раме).

*) Код овије имена мало је обичније (него код првога и другог склоне

нија) да се изоставља ма у півор. и у сказ, млож., н. п. но брди, на коли, сколи, под коли, по сели и т. д. Али је у Србији, у Босни и у Ерцеговини опет обичније са има (на холима, под коли ма, сколима, по селима и т. д.); па и у самим пјесмама радије се изостави само а, него нишаво ма, н. и, Кака војска по брдим Руњанским

[ocr errors]

О ИМЕНУ ПРИЛАГАТЕЛНом.

(de adjectivo, eoque aut finito aut infinito) Прилагателна имена могу се, по њиовом значењу, раздијелити у три реда: Прва показују каквоћу имена суштествителни ; и ова су опепт двојака: 1) која показују какво је што, н. п. добар човек, зелен лист, и упна вода, шарена пица, брз коњи т. д. • 2) која показују ода шта је што, н. п. гвозден копао, дрвена кука, сребрно пуце, кожна аљина и пi. д.

Друга показују чије је што; и ова су опет двојака: 1) која показују, да је што само једнога извјесног имена суштествителног, н п. попов, ковачев, војводин и т. д. 2) која показују, да је што више имена суштествителније, или једнога кога му драго, н. п. поповски, ковачжи, војводск ; гове; и, козји, рибљи, пичји, 5 епињи и т. д.

Трећа иду у ред другије, него се од њи разликују, што нијесу постала од имена суштествиппелии, него од другије различни дијелова говорења, као н. п. ) од нарјечија (особимо мјеста и времена), н. п. мамо. и њи, данашњи, лањски, покоршњи и п. д. 2) од глагола, н. стајака кошуља, плеп и Ка игла, ораћа земља, куповнія туњ, музовна крава, пекула вода, и остала овакова причаспија. 3) од имена бројителније, н. п. први, други, прећи и п. д.

одвојаком свршивању прилагателни имена.

Прилагателна имена првога реда свршују се у мушкoмe роду јединспiвеног броја двојако, пі. ј. на полугласно слово, *) или на и: зашто ми говоримо, и слушамо ће се говори, н. п. добар и добри, зелен и зелени, дрвен и дрвени, двогуб и двогуби и т. д. Ово су прво назвали Славенски граматици прилагателним усјеченим (со усјече. нијем), а друго цијели м (без усјеченија). Може биппи, да би било паметіније рећи, да је ово друго прилагателно нарасло од првога, него да је прво усјечено: зашто прво стоји у првоме свом облику (као нп. муж у именителном падежу) и показује каквоћу нензвјесне співари (на питање какав ?), н. п. зец је плашив; поштен човек не умије лагапи ; мени је мио црвен појас ; зламан је послен скупљи него сребрн; Гојко се чини (да је) па метан и т. д. А ово је друго начињено (с до. датком” и) од првога, и каквоfом опредјељује ствар (на пипање који? као њемачки член per, pie, дав), н. п. црвени појас изјели миши; изгубио сам сребрни прстен; продао сам мој необрани. Виноград и п. д. Ово двојако свршивање наши прилагателни имена само се налази у мушкoмe роду (јединственог броја), а у женскоме и у средњем роду само се по гласу разликује, н. п. боља је амина широка, него ўска; камо она широка аљина ? Ту је и уска и широка; ово је прасе де6ёло; пошто ћеш ми дати оно пивоје дебело прасе ? и пi. д.

Кад оке прилагателно име да се усиjече, онда му само треба одузепти оно искраја , н. п. купи,,жу п; дрвени, дрвен и пi. д. Ако ли прилагателно има пред и два полугласна слова заједно, онда усјеченом

*) Бекоја се у мушком роду свршују и на о (мјесто л), н. п. зрео,

"весео, пруо и т. д. *) у Славенском језику ово се разликује словима у сва при рода, н. п.

связь, свяп а, свяло; святый, святі ая, святі оё; а Србљи
су изоставили у женском роду я, а у средњему е, па само гласом
наmежу и разликују: зато се налази у старим књигама Српским и
без а, и са яи а, и са два а, н. п. у Лазаревој дипломи (што је спо-
менута у предговору): село буковица доня, село буковица горняа,
село окованица донаа; тако има, у Раваници (у Сријему, ђе и ди-
плома сад стоји, код светог Лазара) на црвеној свили везено
пом (кажу да је везла царица Милица на Живот кнезу Лазару): взлю-
блюдаа хпи чеда; хвъзлюблюная щи чеда.

Зла

н. п.

треба уметнути а међу она два полугласна слова, н. п. Павни, шаван; плі піки, пли пак; мудри, мудар и п. д. Осим црни, црн; сре. брній, сребрн; гркӣ, грн, и осталије овакови.

А кад оfе да се начини од усјеченога прилагателног цијело, онда му преба додати на крају и, жуп, жуми; зелен, зелени; дрвен, дрвени и т. д. А која прилагателна имају а пред пошљедњим полугласним словом, од они нека избацују а у свима осталим премјенама и падежима (као и ђекоја суштествителна имена мушкога рода, н, п. јарам, јарма), као н. п. 1) сва готово која се свршују на ан, н. п. дробан, дробна, дробно, дробни; пaко раван, гладан, празан, рујан, болан, вољан, помаман, крупан, оразі, красан; сипан, срећан, мучан, кршан и т. д. (осим лаган, лађан, млађан, узан, мекан, ваљан, санан, панан, сиған). 2) која се свршују на ак, н. п. љубая, узак, риједак, випак, мле как, ма јецак, дугачак, еришак и п. д. (осим лак, млак, јак, нејак). 3) која се свршују на ар, н. п. рабар, мудар, мокар, ош шар и пи. д. А нека опепт задржавају а, као н. і. 1) која се свршују на аб, н. п. слаб. 2) која се сврзнују на ав, н. п. лукав, рапав и пп. д. 3) која се свршују на аст, н. п. рачва ст; путоногаст и т. д. 4) која се свршују на ал, н. п. глава лі, крила л, носа ми т. д.

дівљі, малт, и велики, не усиjецају се никако. дивљи требало би да буде дива, дивља, дивље; малӣ, мал (или мао), мала, мало; авёлик it, велик, велика, велико; али се не говори ни једно, него оспају пако: дивљи, дивља, дивљё; малуй, мала, мало; великӣ, велика, велико. Испіина да се мјесто мал и велик узима мален и голем, али се говори и онако, н. п. јеси ли велики царасшао ? (овђе Србљнн нити ће рећи велик ни голем). Прилагателна имена имају при рода и два склоненија

Прво склоненије,
По коме се скла

лањају сва прилагателна имена, која се у средњем роду свршују на о, или у мушком роду на б, в, г, д, з, к, л, м, н, о, п, р, с, л, н. п. слаб, здрав, дуг, млад, брз, дубон, обал, пиш ом раван, дебео, пуп, мудар, бос, жўш и т. д.

[ocr errors]
[ocr errors]

При мјер првога склоненија.

І, Усјечено.

јединствени број. мушк.

оредњ. И. жуп,

жупа, жумо, • Р. жўта, жўмога, жумог, жўте, жўша, жубга, ог, Д. жуу, жумоме, му, дм, жупој,

жуму, жуктоме, му, би, B. жўш (жута, пог, га),

жупту, жушо, 3. т. жутим, жутијем,

жупбм, жупім, жүлијем, с. жупту, жуппӧме, му, бм, жупој, жуу, жумоме, му, бм.

мложествени број. и, жупти,

тупе, жулиа , ,

за сва при рода”.

сә)»»)

[ocr errors]

*) Испина да би по смислу требало да нема звап. усјеченог, али ја сам

чуо bе се говори: немој добар човече! профисе добар човече! иш, д.

« PreviousContinue »