Page images
PDF
EPUB
[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[ocr errors]

јединствени број. му, шк.

женск

средњ. И. жупи,

жупа, жумо, P, жубга, жутог

жупе, жутога, жупог, д. жутбме, му, бм,

жумој, жумоме, му, бм, в. жумога, жумог,

жуму, жу mо, 3. жуй,

жута, жумо, T, жүйм, жумијем,

жумом, жўшим, жупівјем, с, жўшбме, му, бм,

жумој, жутбме, му, бм.

мл ожествени број. и, жуми,

жупе, жупа,. ж пије, ,

жумимаимжущијем в, жўше,

жуmе, жупа, 3. жўпії,

жуmе, жупа, т. жуптима, им, жупијем, с. жушима, йм, жўпијем,

За сва природа,

Друго склоненије, По коме се склањају сва прилагателна имена, која се у средњем роду свршују на е, или у мушком роду на $ (и на фи), ји, љи, њи, к (и на ћи); н. п. риф, говеђи, мачји, дивљи, рибьи, кокошињи, врућ, щелећи и д, д.

Примјер другога склоненија.

[ocr errors]

женск.

3.

І. Усјечено.

јед. број. муш К.

средњ. И. врућ,

врућа,

Bpyke,
P. Bpyka, spykera, Bpyker, spyke, врућа, врућега, ker,
Д. врућу, врућему, һём, вpykoj,

врућу, врућему, kем, в. врућа, Кега, Кег (врућ),

вруку, Bpyke, т. врућим, врућијем,

вруком, врућим, врућијем, с. врућу, вруему, Кём, врућој врућу, врулёму, ћем,

број. И. вруки,

вруће, вруба, Р. врубије, врући, Д. врўийма, йм, бијем,

за сват при рода. Б. вруће,

Bpyke, вруќа, 3. т. врућима ,км ,ћијем, с, врубійма ,Kйм ,бијем,

за сва при рода.

м лож.

*) и код прилагателни се имена у півор. и у сказ. млож. изоставља

особио у писању у Сријему и у Бачкој оно м (ма и је м) на крају (као и код сушпи. имена првога, другога и четвртог склоненија), н. п. сдобри коли, по зелени ливада, у Српски новина, на сеоски Волови и т. д.

ІІ. цијело.

јединствени број.

Женск.

вруке,

, }

врула,

Све.

сва, све , ,

све,

сва ,

муш К.

средњ. И. врући,

врула, , epyke, Р. вркега, вруher,

вруће, врућега, врућег. д. врулему; врулем,

Bpýkoj, врулему, врулем, в. врКеса, врућег (врука),

вруку, Bpyke, 3, врућ,

Bpýkā, т. врућим, врућијем,

вруком, врућим, врућијем, с. врулёму, врућем ,

врућој, врућему, врућем,

мло ж. број. И. врӯбӣ,

Bpýké, врула,
Р. врућије, врупи,
Д. врућима, врућим, врућијем,

за сва при рода. в. веке,

spyke 3. врући,

BPýkę,

врућа, т. врућима, врућим, вријем, 1, с. врућима, врућим, врућијем,

за свапі рирода. Примјечаније. Сав, сва, све, бројн се лакођер међу прилатателна имена, али се склања по своме особиопом начину, ево овако:

јединствени број. мушк.

женск.

средњ. и, сав, Р. свега,

свега, д. свему,

свој. свему, в. свега (сав),

сву, 3. сав.

све, T, свим, свијем,

свом, ,

свім, свијем, C; свему,

свој, свему,

мложествени број. й. сви,

свё, Р. свије, свију, сви, Д. свима, свим, свијем, свјема*

за сва природа. в. све,

све, сва, 3.

сви, т. свима, свим, свијем, свје ма, с. свима, свим, свијем, свјема ,

за сва природа.

Bama
Уравненије прилагателни имена.

(de comparatione adjectivorum) Кад се цијеломе прилагателном (мушкога рода) дода на крају ји, онда поспане степен сравнителни, н. п. слаби, слабији; богаш й, бога пији; мудри, мудрији и т. д.

Али има млого прилагателни имена, која не иду по овом правилу, него са свим друкчије постаје од њи сравнителни степен, као н. і.

1) која се свршују на д, претвори се ду ђи, н. п. млад, млађи; луд, хуқӣ; тврд, піврђи и т. д. Али рад има (по правилу) радиј и.

2) која се свршују на ги на 3, претвори сегиз ўж, н. п. драг, драж ін.; благ, блажи, дуг, дужи (и дуьй), брз, бржії и пп. д.

3) Произведена на дак, зак, нак, пак, лек, сок, пс ок, промјењују пошљедња оба слова (и полугласно и самогласно) на и, ад на $, а на ж, л на љ, н на њ, с на ш, а п на і, н. п. - сладак, слађи;

сва,

, , )}

све,

сва,

оңа

*) Ово се пошледне (свједа) може чупи од Ерцеговаца,

н. п.

[ocr errors]

узак, ужи; далек, даљи; панак, па њи; висок, ви ши; крі. imaк, кралӣ; жесток, жешки, и т. д. К овима иде идугачак, ду жӣ (или дуљи). Али вип ак, каже се випі нији,

4) Произведена на жак и на рок, она само промјењују пошљедња два слова на и, н. п. п. ёжак, пёж и ; широк, ширий пи. д.

3) Произведена на бок, и она промијене ок на и, а послије б до• бију љ,

н. п. дубок, дубљӣ *).

6) која се свршују на ум, и у онима се претвори пућ, н. п. љуп, љуки, гуси, гушки и цi. д. К овима иде и чв врс п , чвршћ й..

2) која се свршују на ув и на уп, она добију на крају љи. сув, сувљи; пўп, шупљи и т. д. К овима иде и жив, жиі вљи; крив, кривљи.

8) која се свршују на фиб, она само добију, и (као цијело прила. гателно) и промијене глас, н. п. риф, риқӣ; врућ, врући.

9) Лак, мек и лијеп, имају на ши, пі. i. лакши, мекш и, љепши.

10) Бијели дебео имају бјељи, дебљи; држ, црњи; бије. сан, бјешњй.

п) горак? горчі; грк, грчій; jäк, јачи; млак, млачи. :

12) Нека са свим без правила, н. п. велики, вели; добар, бољи; зао, горӣ; мали, мањи.

Кад се сравнителноме степену дода спријед нај, онда постане степен превосходни, н. п. богатији, најбогатији; вољи, најбољи и т. д. (Може бити да би ово нај пребало писали само за себе: на і богапији, најбољи и п. д. као што чине и други ђекоји Славенски народи).

ў обадва степена (у'сравнителнога и у превосходнога), кад се промијени пошљедње и на а, онда постане женски род, а кад се промијени на е, онда средњи, н. п. мудрији, мудрија, мудрије; најмудрији, најмудрија, најмудрије и пi. д. Обадва се степена склањају по другом склонеңију прилагателни имена.

Која прилагателна имена могу имати сравнителни и, превосходни степен, која ли не могу, по се најбоље може познати из њнова значења; а по ријечима могла би имали сва. Истина да не може бипти дрвеније што је дрвено, нити поповски је што је поповско; али би се опет могло рећи, и у шали би могло поднијеши, н. п. најславеносерпски ја књига.

Горњи, до њи, за дњи, крајњи, први и стражњй, имају само превосходни степен (а не би требало ни њега да имају), н. п. говори се најгорњи, најдоњи, најзадњи, најпрви, најспі ражњи.

оимЕну БРОЈИТЕЛНОМЕ.

(de numeralibus) Имена су бројителна непорогуба :

1) Основна, која сами број показују, или којима се одговара на питање колико? н. п. један (1), два (2), при (3), четири (4), неп (5), шест (6), седам (2), осам (8), девет (9), десеп (10), једанаест **) (1), дванаест (12), принаест (13), четрнаеспи (14), петнаест (15), шеснаесі (16), седамнаесп (47), осамнаест (18), деветнаест (19), двадесеn (два

[ocr errors]

*) Из овога се види, да је у свима овим ријечма било најприје j, н. п.

сладји, узји, далји, панји, краји, висји, дубји, па се пред ј претворило (или слило се сј) дуѣ, з уж, лую, ну њ, суш, пућ; аб није се имало у што претворити, него се прешворило ју, као и послије вип, н. п. сўв, сувљӣ; m уп, шупљи и п. д. По овом би требало казали межји, пежја, пежје; ширји, ширја, ширје (као н. п. Божји, Божја,

Божје; typjй, куеја, курје) : али се, не говори. **) Млоги списаптељи и књижевници наии (а особипo по Сријему и по

Бачкој) пишу једанајсп, дванајст и ш, д. али од народа нијесам могао чупи да щако говори.

[ocr errors]

3. двије,

деся, дваест, 20), двадесет и један *) (21), двадесет и два (22), двадесет и при (33), двадесет и четири (24), двадесет и пет (25), двадесент и шест (26), двадесет и седам (27), двадесет и осам (28), двадесет и девели (29), придесет (придеслі, приес **) Зо), четрдесец (четиръест, 40), педесет (56), шесеп (шездесеш, бо), седамдесетт (70), осамдесеш (80), деведесет (99), спіотина (со , 100); двјеспа (двије спомине, 2оо), триспа (три спіотине, Зоо), четири спомине (400), пет стотина (5oo), шесіп спіопина (6oo), седам стопина (700), осам стотина (8oo), девет смопина (900), иљада (1000), двије иљаде (2000) и т. д. до иљада иљада. (1000000).

Један, једна, једно, склања се, у сва три рода, по првом склоненнју прилагателни имена (као цијело прилагателно) ; па и то не само у јед. него и млож. броју: зашто ппу или добива значење имена прилага. телнога, н. п. једни веле; или се прилаже имену суштествителноме, које се говори само у млож. броју, н. п. једне виле, једне гate, једна врата и т. д. .

Два, три, четири, склањају се само у женском роду, ево овако: и. двије (две),

три,

четири, Р. двију:

прију,

четирију, Д. двима, двјема,

прима,

четирма, В. двије,

прӣ,

четири, три,

четири, т. двима, двјема

прима,

четирма, с., двима, двјема,

прима,

челтирма. А у мушкoме и у средњем роду не склањају се ова бројипиелна име. на никако кад се говори о бездушним ства

зарима, него се онако употребљавају са суштествителним у род. јед., н. п. два рас па, два брда; код два рас па, међу два брда и пп. д. и у самом женском роду говори се овако (кад је име бројително са суштествителним), н. п. код двије жене иде неопран; пражио сам га у при куће;

„Преко при воде студене,

„Преко при горе зелене А кад се говори о животињама и ољудма, онда се понајвише у мушком роду у свима осталим падежима препівори основно име два, три, че. пи ри, у суштествително двојица; пројица, че творица ***),

ова само склањају, а суштествително, о коме је говор, остаје у род. млож., н. п. два јун ака, двојице јунака, двојици јунака и тд. А у средњему роду, кад је говор о живим стварма, не говори се основно име готово никако, него се узме мјеспо њега самостојно, н. п. двоје пилића, проје чељади, четворо , ёсцё, пе поро прасади (прасіца), леш наестор чељади, двадесм и пе моро ћеце, придеспоро говеда, придесет и једно говече и пп. д. ***).

Остала бројителна основна имена до с п о мине, и преко споти. не до иљаде, не скла

лањају се никако, него онако показују број свију име. на сушп. (која морају стајали у род. Илож.) мушкога и женског рода, а средњега само бездушније, н. п, пеш јунёка, пеш жёна, пеш се

па се

*) Текоји изоставе кашпо и, па говоре, онако: двадесет један,

двадесет два и п. д. али је обичније са и. **) Да не рече какав језикопоправи пељ, да је ово (триес , че

мръ есі, шездесеті) подло и покварено: и Руси говоре и

пишу, придца пъ, шес піьнадцатъ и п. д. ***) двојица, пројица, четво орица и т. д. понајвише се говори

ољудма, а може се рећи ио осталим животињама, н. п. подај оној

двојици волова нека хижу соли и п. д. +¥¥¥) могло би се рећи н. п. два делеп а, при чељаде па, че

мири. ћете пi a; али од четири до десеп не говори се никако, цего се основно претвори у самостојно, а сушці, узме род. млож.

[ocr errors]

ла; двадесет људи, двадесет и један човек, двадесет и че II ири човека, двадесет и пет људи; спо традова, пеп omo mi ина села и п, *) А кад се говори о живим стварма средњега рода, онда се основно име претвори у самостојно, као што је мало прије речено.

С по шинаниљада Склањају се као и оспала суші, имена другога склоненија, и показују број имена сушш. без разлике рода, и у склањању сушп. остаје једнако у род. млож. , н. п. спі олг и на оваца, споm ине оваца, смо ті ини оваца и т. д.

1) Један, једна, једно, показује име сушпествително (у сва при рода) у имен, јед., н. л. један човек, једна жена, једно дијеті е; два, три, четири, показују имена сушти. мушкога и средњег рода у род. јед., а женскога у имен, млож., н. п. два човека, при камена, чеп ири брда, двије воде, при горе, четири жене и т. д. апет шесші, седам и лпд. показују имена сушп. (у сва при рода) у род. млож., н. п. пеш људи, пем ж ёна, седам сёла, осам весалан п. д. А кад се дође у броју на сложена сједан, два, три, четири, онда сушп. опепі дође у јед. број, н. п. двадесет и један човек, “Двадесет идва човека, двадесе пi и при човека, двадесет и четири човека, двадесет и пеп људи и т. д.

2) Самос појна, која у јед. броју служе за живе ствари средњега рода мјесто основније, а у млож. броју имају значење прилагателни имена, н. д. двоје (двое), проје (пірое), чепіворо (четверо)**), пепторо, шесторо, седморо, осморо, девепторо, десеторо, једанаесторо, дванаеспоро (може се чупи идвоенаес поро), при наеспоро, четрнаесторо, петнаес. поро, шеснаеспоро, седамнаесторо, осамнаесторо, деветнаесторо, двадеспоро (дваеспоро и двадесеторо), двадесет и једно, двадесет и двоје, двадесет и проје, двадесет и четворо, двадесет и петоро, двадесетін шесторо, двадесет и седморо, двадесет и осморо, двадесет и деветторо, придеспоро (приеспоро, придесеторо), чепръеспіоро (чепірдесеторо), педесепоро, неселіоро (шездесеторо), седамдесеторо, осамдесепшоро, деведесеторо; сто и једно, спіо и двоје, сто и проје и т. д.

Самостојна имена бројителна склањају се у јед. броју ево овако : И. двоје, mpoje,

четворо, Р. двіга, прога,

чепіворга , д. двома двоме, прома проме, четворма, червөрме, в. двоје, тароје,

чепіворо, 3. двоје, проје,

челіворо, т. двома , прома,

четворма, с двома, двоме, трома проме, четворма, четворме,

Као двоје склања се обојен об адвоје; као проје све проје, а остала сва као че творо.

А у млож. броју склањају се ова имена бројителна, као и остала прилагателна првога склоненија, и употребљавају се не само у средњему, него и умушкoмe и у женском роду, н. п. проји јади; mpojа врап а; Інроје чарапе и пi. д.

3) Редна, која показују имена сушп. уред постављена , н. п. пр. ви, други, преки, че тврши и т. д.

Први, други, преби и четврти, постала су особиппим начином, а остала постају од основниjес додатком и, н. п. пе пi -и, шест - и (седми и осми избацују а), девет-и; двадесет-н, двадесет пет и, и т. д. Али од с попі инен од иљаде нема и никако, а даље говори се

*) и овђе се до десет у склањању претвори основно име, у мушком

роду, усулип. , н, II, пеп, де лі орице; шес пі, шес порице и ПI. д. **) и тако сва остала имју на оро и на еро, н. п. пеш оро или пе. перо, дванаеспоро идване с шерои м. д. Мени се чини да је обичније ово на оро.

« PreviousContinue »