Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Код овог спрезања треба упамтиши (млого више него код првога, а млого мање него код другога):

1) У глагола, који се свршују на дим, зим, лим, ним, сим, тим, претвори се у полу прощавшем времену, у страдателном прича

***** 2

[ocr errors]

етију и у суштествителноме (које од њега постаје) на не, дуђ, зуж, луљ, нуњ, суш, тућ, н. п. судим, суђа, суђен, суђење;

газим, гажа, гажен, гажење; палим, паља, паљен, паљење; браним, брања, брањен, брањење; просим, проша, прошен, прошење; мушим, мућа, мућен, мућење и т. д А у они који се свршују на бим, вим, мим, пим, уметне се љ (на оним истим мјестима, ђе се у ови претвори дуђ, з уж, луљ, нуњ, су ш, ту ћ), н. п. љубим, љубља, љубљен, љубљење; ловим, ловља, ловљен, ловљење; мамим, мамља, мамљен, мамљење; попим, топља, топљен, топљење и т. д.

2) Млоги глаголи, који се свршују на 6 им, вим, дим, лим, мим, ним, пим, тим, (по Ерцеговачком и по Ресавском нарјечију) имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чете) по другом спрезању (на ети); и по Ерцеговачком нарјечију претвори седуђ, лу љ, нуњ, тућ; а послије 6, в, м, п, уметне се љ пред е, н. п. ви Дим, виђети, виђе, виђео: волим, вољеши, воље, вољео; тавним, шавњеши, шавње, шавњео; вршим, врћети, врће, врћео; сврби, свобљеши, сврбље, сърбљео; живим, жива љети, живље, живљео; гомим, грмљеши, грмље, грмљео; трпим, триљеми, трпље, трпљео и т. д. А ў Ресавском нарјечију ови сви глаголи имају само е мјесто и, а полугласна се слова не мијењају, ними се умеће љ, н. п. видим, видеши; волим, волети, Волео; сврбеши, прпети, трпе, трпео и т. д. А у Сремачком нарјечију (кашто и у Ерцеговачком, као што сам напоменуо ђе је био гоБор о нарјечијама) имају по правилу свуда и, н. п. видим, видими, види, видио; волам, волими, воли, волио; трпим, трпимия трпио и т. д.

[ocr errors]

3) Млоги глаголи и овога спрезања (особито средњи на чим) имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чете) по првом спрезању, н. п. држим, држати, држа, држао, држање; бјежим, бјеҗати; јечим, јечати; звечим, звечати; мрчам, мочаши, дречим, дречами, кречим, кречами; мучим, мучаши; учим, учаши; клечим, клечами; трчим, почати; вриштим, вришташи; пиштим, пищтати; стојим, стајати (ђекоји списатељи наши пишу стојами, да им иде по правилу као стојим); бојймсе, бојатисе и т. д.

4) Готово у свим глаголима, који се свршују на јим (а оштро се изговарају, изостави се и у наклоненију повелителном, н. п. кројим, крој, кројте; стојим, стој, стојще; бројим, број, број. ше и т. д. Али који се не изговарају оштро, него се глас протеже, они имају по правилу, н. п. тајим, шаји, тајише; пајим, паји, пајите; бујим, буји, бујише; гајим, гаји, гајише.

5) Истина да по општему правилу код свију несавршителни глагода постаје суштествително на ње од страдателног причастија кад се промијени и на ње, н. п. копан, копање; игран, играње; писаи, писање; печен, печење; мјерен, мјерење; суђен, суђење; љубљен, љубљење; слављен, слављење и т. д. Али се опеш (особито у Ресавскоме и у Сремачком нарјечију) код глагола овога спрезања, особито који се свршују на лим и ним, говори јощ и друкчије (т.ј. не промјењује се л нам, ни н на њ), н. п. молим, молење; балим, балење; буним, бунење; браним, бранење и т. д. А говори се и мољење, баљење, буњење и т. д. него ми се чини да је оно прво обичније. Тако исто може бищи да би ко рекао (у Ресавскоме и у Сремачком нарјечију) и вршење, трпење, срдење и т. д. прем да је свуда обичније врћење, трпљење, срђење и т. д.

Овђе је за сад поред рјечника доста граматике. О нарјечијама, Е предлозима, и о междумешијама није тријебе говорити, зашто су обђе У рјечнику.

ДО. ДАТА К.

Кад је остало ово мало бијеле аршије, ево још нешто да додам 1) На страни XXX. и XXXI. што је био говор о претварању полугласни слова; она се слова онако претварају не само у једној ријечи кад дођу једно пред друго, него и из двије ријечи кад је једна до друге, н. п. говори се ш њим, ш људма, ж ђаком, з Богом, бес посла, бес коња, прет кућом, о Дунава, и Земуна, пре тобом и т. д Али будући да у писању овако далеко нијесу ишли ни Грци ни Латини, зато нијесам ни ја ћео (ни смјео; а докле су они ишли, мислим да је слободно и мени, и свакоме другом); а други ко у напредак ако ћедбуде тако писати, може слободно: ни један му паметан човек не може рећи да нема право: зашто се тако говори; а шњим налази се већ и у књигама ђекојим (н. п. у Доситеовим, и у Г. професора Игњашовића).

2) у Шумадији се често у говору изоставља є у полу прошавшем и у скоро прошавшем времену у првом лицу млож. броја, н. п. купљâмо, једамо, идамо, ношамо; дођомо, идомо, носимо, ку

пимо и т. д.

,

3) предем, везем, пресем, плетем, и остали овакови ђекоји глаголи, могу имати полу прошавше вријеме и на ија, ш. ј. предија (предијаше, предијасмо предијасте, предијау), везија, пресија, плешија и т. д. (Али од једем, нико не би рекао једија, једијаше, него само једа, једаше и т. д.; тако и од гребем, греба, гребаше; а од зебем може бити да би ко рекао и зебија, зебијаше и т. д.). К овима иде и кунем, кунија, кунијаше и т. д.

4) У склањању сушт. имена и у спрезању глагола не треба нико да се ослони са свим на знаке гласоударенија, и да помисли, да и остале све ријечи имају свуда онакови исти глас, као и оне што су метнуте за примјер. То је за туђина највећа тежа у нашем језику, и Бог зна оће ли се кад моћи друкчије научиши, него од народа слушајући, и говорећи с њим. Н. п. мије и грије имају у имен. једнак глас, а у оста лим падежима грије има грија, гријови и т. д. Масло и весло имају у имен. готово једнак глас, и весло има у млож, броју као и у род. јед., а масло се у млож. броју не изговара са свим шако оштро, као и у род. јед.; тако се исто поље оштрије изговара у јед. броју него у млож.; а друга се опет млога имена изговарају оштрије у млож. броју него у јед., н. п. седло, седла; село, сёла и т. д. Али што н. п. у Бијоградској наији ђешто говоре лонац, конац, кукуруз, село и т. д. (мјесто лонац, конац, кукуруз, село), що не иде у ово о чему је мој говор.

1

7

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

stratum, ephippium. Абање, п. дав Štrapaziren (beв Кофев), detritio panni.

*

,

Абаши, ам, v. impf. н. п. аљину, аб tragen, strapaziren, detero panuum. Абаџија * m. ber ba. Zuh.dhneider, sartoris genus, daher die Beywörter: абаџијин, на, но; абаџијиски (абаџијски), ка, ко. Абацилук т. дав answert бев абација, sartoriae (vestiicinae) genus. Абењак, т. капа од абе, eine Живе von Aba: Tuch, galerus e panno crasso. Aбep, m. Nachricht, nuncius, cf. raac. Абердар, т. 1 т. . топ или пушка Аберник, т. (што се меће на глас), die Lärmkanone, tormentum tumultum

nuntians:

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

A.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Авлијски, ка, ко, vide авлијнски.
Авли - марама *, f. cf. авлија.
Аврам, m. (cf. Бытіе XVII, 5), 24bra=
ham, Abrahamus.
Авта, f. vide апта.
Автик, m. vide аптик.
Автика, f. vide апшика.
Автов, ва, во, vide аптов.
Автовина, f. vide аптовина.
Ara*, m. der Uga (Herr), dominus. cf.
господар.

Агадара *, f. (ст.) сабља, што се носи под коланом (?) :

[ocr errors]

„Агадаре с обадвије стране Агалук*, т. дав igathum, dignitas agae: „Агалуке себи задобио Агин, на, но, дев Ида, agae. Агиница, f. bie igin, Stau дев Ида,

usor agae,

:

Агински, ка, ко, 1) Uga=, agarum, 2) adv. wie ein Aga, more agae. áro, m. һур. 9. ага.

Агршак, ішка, m. као мали колутић од кости, или од рога, што жене нашичу на врешено (да је теже у руци), кад почињу прести. Сопкиње по селима одломе по пола окомка, па натакну на врешено мјесто агршка.

Ада*, f. vide острво.

Ада? ада како? ја до$; freylidh; wie anders? imo vero.

Адам, т Идат, Adam, Adamus. Àдам, m. Mannsname, nomen viri. Адамов, ва, во, Иðamš, Adami. Адамско кољено, п. (Идать Stamm) (Adams

« PreviousContinue »