Page images
PDF
EPUB

LXVIL

мложествени број. ијерисмо, држасмо, врћесмо, мутисмо, љубисмо, мјеристе, држаспе, Bpkecme, мумисте, љубистie , мјерише, држаше,

врћеше, мушише, љубише, вријеме давно прошав ше

јед. број.
ијерио, сам, држао, сам, врћео, сам, , мутио, сам, љубио, сам
рила, си, , жала,

си,
fела,

шила,

си,
ло,
Jје,
Jje, ло,
Sje,

Jje, ло, Sje,
млож. број.
смо,

смо,

врћели, ијерили,

смо, мутили, Scте,

љубили, есте,

есте, , ле, ла,

си ,

била,

си ,

ло ,

ло ,

смо,

смо, држали,

Јcy,

, лв, ла; fcy,

сте,

де, ла, су,

ně, na, Scy,

ле, ла, Јеу,

cme,

тјери,

вријеме будуће.

јед. број. мјерићу, држаћу, Bpkeky, мупићу, љубићу, мјерићеш, држаћеш, Bpkekeur, мўпикеш, љубикеш, мјериће, држаће, Bpkeke, мупиће, љубиће,

млож. број.
мјерићемо, држаћемо, Bpkepemo, мўшићемо, љубићемо,
мјерићеце, држаһепте, Bpkefeme, мушићете, љубићеше,
мјериће, , држаће, Bokeke, мумие, љубике,

2. наклоненије повелително
вријеме садашње и будуће

јед. број
држи,
врати,
мўми,

љуби, нека мјери, нека држи , нека врши, нека муши, нека љуби, і

млож. број да мјеримо, да држимо, да вршимо, да мутимо, да љубимо, мјерите, држипје, вртите, мупите, љубите, нека мјере, нека држё, нека врше, нека мўше, нека љубе.

3. наклоненије неопределено.
мјериши, држащи, Bpkem, мўшници, љубиши,

4. причастија.
а) дјејствителна

вријеме садашње
мје рећи, држеби, врmећи, , мўлеки,

љубећи. вријеме прошавше ијеривши, државши, врћевши, мутивши, љубивши,

6) страдателна. мјерен, држан (држат), врһен , мубен, љубљен.

5. суштествително на ње. мјерење, држање, врење,

мәһење,

љубљење. Код овог спрезања треба упамцінши (млого више него код првога, а блого мање него код другога):

») у глагола, који се свршују на дим, зим, лим, ним, сим, пим, прелiворя се у полу прощавшем времену, у страдашелном прича»

[ocr errors]

Жив.

епију и у суштествителноме (које од њега постаје) на не, ду $, з уж, лу», нуњ, суш, пућ, н. п. - судим, суа, е уђен, суђење; газим, гажа, гажен, гаже ње; палим, паља, паљен, паљење; браним, брања, брањен, брањење; просим, проша, прошен, прошење; м упим, мука, мућен, муке 1ње и п. д А у они • који се свршују на бим, вим, мим, дим, уметне се љ(на оним истим мјеспима, ђе се у ови претвори ду $, з у ж, луљ, ну њ, суш, my f), н. п. љуб нм, љубља, љубљен, љубљење; ловим, ловља, ловљен, ловљење; ма мим, мамља, мамљен, ма'м љење; П 0. пим , топља, попен, мо ме е и т. д.

2) Млоги глаголи, који се свршују на вим, вим, дим, лим, ми м, ним, пим, тим, (по Ерцеговачком и по Ресавском нарјечију) имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чепе) по другом спирезању (на епи); и по Ерцеговачком нарјечију препівори се ду 5, лу љ, ну њ, пук; а послије б, в, м, н, ум впіне се пред е, н. р. ви. дим, виђели, виђе, виђео: волим, воље пт и, воље, вољео; тавним, лавњ епи, павње, павњео; вршим, вркети, врће, врћео; сврби, сврбљети, сврбље, сврбљео; живим, ље и, живље, живљео; грм им, грмље I и, грмље, грмљео; прпним, прип љепи, трпље, прпљео и т. д. Аў Ресавском нарје. чију ови сви глаголи имају само емјесто н, а полугласна се слова не мијењају, нити се умеће љ, н. п. видим, видели; волим, волеми, волео; сврбе пи, прпети, прпе, прпео и п. д. А у Сремачком нарјечију (кашпо и у Ерцеговачком, као шпио сам напоменуо ће је био говор о нарјечијама) имају по правилу свуда и, н. п. видим, Енди и и, види, видио; вол 4 м, волини, воли, Волио; црпим, прпити, трпио и т. д.

3) млоги глаголи и овога спрезања (особипо средњи на чи м) имају наклоненије неопределено (и оспітало што је од његове чете) по првом спрезању, н. п. држим, држа ми, држа, држао, држање; 6је жим, бјежа пи; jéчі м, јеча пi и ; звечём, з вечами; мрчим, мрчап и: дречим, дреча ми, крёч ийм, креча не и; мўчимі, м ўчалі и; ўчіі м, учаи; клёчій м, клеча пі и; прчим, трча пи; ври іншій м, вриш па ли; пішш им, и ні щ папи; спој им, стајапи (ђекоји списатељи наши пишу стојат и, да им иде по правилу као спојим); бојим се, бојали исе и п. д.

4) Готово у свим глаголима, који се свршују на јим (а ошпиро се изговарају, изостави се и у наклоненију повелителнотуг, н. п. кројим, крој, кројте; с тоји м, спој, сimo jще; бројим, број, број

Али који се не изговарају оштро, него се глас пропеже, они имају по правилу, н. п. тај им, паји, тајише; паји м; наји, паји пе; бујим, буји, бујите; гај і м, гаји, гајип е.

5) Испина да по опшпіе му правилу код свију несавршителни глаго. за постаје сушпествително на ње од страдашёлног причастија кад се промијени н на ње, н. п. копан, копање; игран, играње; писаи, дписа ње; печен, печење; мјерен, мјерење; суђен, суђење; љубљен, љубљење; славль ен; слављење и пп. д. Али се опет (особно у Ресавскоме и у Сремачком нарјечију) ход глагола овога спре. зања, особимо који се свршују на лим и ни м, говори још и друкчије (п. і. не промјењује се л на м, ни н. на њ), н. п. молим, молење; балим, балење; буним, бунење; браним, бранење и т. д. А говори се и мољење, баљење, буњење и т. д. него ми се чини да је оно прво обичније. Тако исто може "бинци да би ко рекао (у Ресавскоме и у Сремачком нарјечију) и вршење; трпење, седење и т. д. прем да је свуда обичније врђење, трпљење, сеђење и п. д.

Овђе је за сад поред рјечника доста граматике. о нарјечијама ,ta предлозима, и о междумешијама није пријебе говориши, зашто су овѣе урјечнику.

е и. д.

[merged small][merged small][ocr errors]

Кад је остало ово мало бијеле артије , ево још нешто да додам:

1) На страни ххх. и XXXI, што је био говор о претварању полугласни слова; она се слова онако претварају не само у једној ријечи кад дођу једно пред друго, него и из двије ријечи кад је једна до друге, н, й. говори се шњим, шудма, ж ђаком, з Богом,

бес посла,

бес коња, преп кућом, о Дунава, и Земуна, пре побом и т. д Али будући да у писању овако далеко нијесу ишли ни Грци нії Лапини, зало нијесам ни ја ћео (ни смјео ; а докле су они ишли, мислим да је слободно и мени, и свакоме другом); а други ко у напредак ако ћедбуде пaко писати, може слободно: ни један му памепан човек не може рећut да нема право: заш по се п ако говори; а шњим налази се већ н у књигама ђекојим (н. п. у Досите овим, и у г. професора Игња. мови ка).

2) у Шумадији се често у говору изоставља су полу прошавшем пу скоро прошавшем времену у првом лицу млож. броја, н. п. купљамо, једа мо, идамо, йош амо; дођомо, идомо, носимо, кў. ли мо и т. д.

3) предем, везем, піресем, плеп ем, и остали овакови ђекоји глаголи, могу имали полу прошавше вријеме и на ија, п. н. предија (предијаше, предијасмо , предијасте, предиjay), везија, пресија, плетија и п, д. (Али од едем, нико не би рекао једија, једијаше, него само једа, једаше и т. д.; пако и од гребем, греба, гребаше; а од зеб ем може бити да би по рекао и зебија, зебија. ше и т. д.). К озима иде и кунем, кунија, кунијаше и т. д.

4) у склањању сушп. имена и у спрезању глагола не треба нико да се ослони са свим на знаке гласоударенија, и да помисли, да и остале све ријечи имају свуда онакови испи глас, као и оне шпо су метнуте за примјер. То је за туђина највећа межа у нашем језику, и Бог зна оће ли се кад моћи друкчије научини , него од народа слушајући, и говорећи с њим, н, п, мије и грије имају у имен. једнак глас, а у оста. лим падежима грије има грија, гријови и т. д. масло и весло имају у имен. готово једнак глас, и весло има у млож. броју као и у род. јед., а масло се у лож. броју не изговара са свим піако оштро, као и у род. јед. ; ако се исто поље ошпірије изговара у јед. броју, него у млож. ; а друга се опет млога имена изговарају оштрије у млож. броју него у јед., н. п. седло, сёдла; село, сёла и т. д. Али што н. п. у Бијоградској наији ћеш по говоре лонац, конац, кукуруз, сёло и т. д. (мјесшо лонац, конац, кукуруә, село), шо ме иде у ово о чему је мој говор

|

А.

mi genus.

[ocr errors]
[ocr errors]

А,

• 1) афеr, at , xero. Ја га љубитм, а Авдиторовпца , . Die Zubitor&feat , он се опире; ја дођо, а он оде; uxor judicis militaris. ако не ћеш, а пи пољуби, па оста. Авднірскії , кa, кo, 1) либitor»,

BH. 2) a ? ah? ain'? itane ? 3) a! ab! ah! judicum militarium. 2) adv. wie ein Aap*, m. vide ap.

Uuditor, more judicis militaris. Аба, ғ. бав 246а : хиф, panni crassissi- Авељача , f. vіdе вељача.

Атели, ... Бав Фејpent, spectrum. A6ájanja*, f. die Schabrake, stragalum, ABemuta, f.

. stratum, ephippium.

Авлапан, піна, но, vidе алваман. Абање, n. Вав Єtraрaзiren (be8 Хоёев), Авлија*, f. :) улица, деr оf, aula. detritio panni.

2) велика бијела марама (авли – маАбаши, ам, Ү. impf. н. п. аљину, аба рама) шпо се завјешају ћевојке

tragen, strapaziren , detero panuum. кад се удају. Абација m. Der aba • $иф • Сфnciler, Авлијнск , ка, н. л. врата, Sofs,

sartoris genus, Saher die Begwörter: aulae. абацијин, на, но; абаційјнски (аба- Авлијски, кa, кo, vide aвлијнски. цијски), ка, ко.

Авли - марама*, f. cf. авлија. Абацилук*, т. дав баnѕwеrе бев аба- Аврам, т. (cf. Быпје хуії, 5), 4bras

Ņuja, sartoriae (vestificinae) genus. bam, Abrahamus. Абењак, m. капа од абе, еіnе hiise Авта, f. vіdе аппа. von Uba: Tuch, galèrus e panno crasso.

Abruik, m. vide anmik,
Абер*, m. 9сфriфit, nuncius, cf, глас. Авипівка , f., vide аппика.
Абердар, т. 1. ј. поп или пуника Авлов , ва, во , vіdе алпов.
Абернік, т. 3 (шпио се меһе на глас), Автовина, f. vіdе аптовина.

die Lärmkanone, tormentum tumultum Ara*, m. der Uga (Herr), dominus. cf. nuntians :

господар. „Па он меће попа aбepдара Агадара*; f. (сп.) сабља, што се но„Те избаци пушку аберника

си под коланом (?) : Абонос, m. дрво, што у води опкрі- „Агаларе с обадьије стране — не (yaбoнoсисе) као камен.

Aranyk*, m. das Ugathum, dignitas agae: Абрашљив , ва, вo, vide пjегав (н. п.

,,Агалуке себи задобно коњ испод репа).

Агин, на, но, бев 21ga, agae. A ponowa, m. der Postenträger, fami- Arnhuija, f. die Agin, Frau deb aga, gerator.

usor agae, Аваз *, m. Ctimne, yox, cf. глас. Агінсії , кa, кo, 1) Иga , agarum, 2) Аванз m, vide вaниз.

adv. wie ein Aga, more agae. Abaj! interj. vide jaoj.

Аго, m. hyp. 9. ага. Авала, f. Wеbіrge füSoftlik von Belgrav, Агриак, ина, m. као мали колушић

mit Ruinen einer alten Burg des- Rits од кости, или од рога, што жене ters IIорча von Авала:

натпичу на крепено (да је теже у „Покликнула пребијела вила

руци), кад почињу преспи. Српки„Са Авале изнад Бијограда

ње по селима одломе по пола окомАван*, м. беr türfer, mortarium. ка, па наmакну на вретено мјесто. Авдес * m. die Abwaschung (Des Türken)

агршка. ро: деm @ebete, ablutio : узео авдес ; Ада"

острво. „Чисто Турски андес узимаше Ада? ада како ? ја доф) ; freyli); wie Авдесни, на, но, н. п. марама, 26. anders ? imo vero. walds, ablutionis,

Адам, in apan, Adam, Adamus. Авдипip, m. Ver 2ubitor, cognitor cause

Адам , m. 9Xann&name, nomen viri. sarum militarium. Авдипторов, ва, во, бев Дидitors, juАдамов, ва, во, 2абатв, Adami. dicis militaris.

Адамско кољено, п. (2ivam etаmm)

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

f. vide

[ocr errors]
« PreviousContinue »