Атер*, m. ber Befallen, gratia, gratificatio: суди по атеру. Атерова кућа у потоку, једва јој се шље ме види. Атибур, т. кожа од црне овце Ашкиња, f. vide бедевија, m. vide коњик (који јаше тамо, а то њега нема. Атски, ка, ко, 1) einem * ein mäß, equi arabici. 2) ady. wie am, more equi arabici. Ашула, f. baš Gefimfe, cymatium. Ака, т. (Рес. и Срем.) vide Ако. Akuм, m. Joachim, Joachim. Akuma, f. Joachima, Joachima? Ако, т. (Ерц.), һур. 9. Аћим. Аферим *! braby! macte! Турски аферими и калуђерски благослови. Афијун m. das Opium, opium. AX! interj. ach! ah! cf. a! Аца, т. (Рес. и Срем) vide Ацо. Ацко, m. dim. on Алекса. Ацо, м. (Ерц) һур. . Алекса. Аче, чета, n. ein junger am, fches Füllen, pullus equi arabis. Ачење, п. Иrt bеnепбеn Sprehens, prolatio vocum lenta, et diducta. Ачитисе, имсе v. r. impf. gedehnt schrechen, diduco voces. , arabis Ацаип*, м. Вunder, prodigium! Аџија*, m. ber Pilger, (Shrift ber in Баба, бочина, или материна мајка, bie Bromutter, avia. 1) стара женаaltes Beib, vetula. 2) превести бабу, кажу ђеца кад баце малу плочицу од камена преко воде; али је тако баце, да одскаче повр воде. Баба, т. (Рес. и Срем.) vide бабо. Баба клисара, f. баба, што мијеси поскурице, діе усан, діе дав Com= munionbrot für die Kirche bäckt, diaconissa pani sacro pinsendo. Бабајко, m. (понајвише у пјесмама) vide бабо: Ацијница, f. bie Stau eines Бабуті, Ацилук*, m. die Pilgerfchaft, Pilger. ца*, f. 1) vide абајлија. 2) удари- бабајко не слушам те стари Бабетина, f. augm, . баба. Бабин, на, но, vide бабов. Бабина душица, f. eine flanze, here bae genus. Бабина рупа, f. bie Beni höle, cayu cervicis. Бабине, f. pl. (у Сријему ђекоји го*воре, бабиње) 1) да оchenbutt, puerperium. 2) ber Bohenbefudh, ѕаIutatio puerperгае. Код Срба трају бабине обично седам дана. За тије седам дана долазе дању жене на бабине (и доносе част (н. п. пите, уштипке, ракију, вино и т. .д.) и ђешешу дарове), те се часте и веселе; а ноћу дођу комшије и комшијнице, познаници и познанице, те чувају бабине, ш. 1. сједе сву ноћ код породиље, и разговарајусе и пјевају, а особито трећу и • седму ноћ (,, Није седму ноћ дочуимају обичај рећи ономе, који је мало сулудаст). Тада не смије ни једно заспати: зашто Други једва чекају да га огаре, или да му пришију штогођ (какав дроњак, или читаво ћебе) за аљине. На бабинама пјевају свавојаке пјесме, а неке имају које се • само тада пјевају, н. п. ван" ,, Ој на делу на голему боб се зелени. 5. Ако га је посејао ще се зелени ? „Мирко *) га је посејао те се зелени, „Ружа **) га се назобала, срце је боли. ,,Колалом лалом ко му отац беше? „Колалом лалом шај му***) отац беше. „Колалом лалом ко му деда беше? и т. д. Нијесам му био на бабинама (да знам колико му је година). Бабини дин, m.pl. etma Märuce, nix Бабини укови, I cadens meuse martio. Приповиједају, да је у то доба некаква баба ишћерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио сни. јег, а она рекла: „Прц марцу не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи". На то се расрди марш, па навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу, да се и данас може виђети у некаквој планини (ђе се що догодило) оно камење, што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи, а јарићи око ње. Бабино уво, n. ein Kraut, herbae genus. Бабица, f. 1) dim. . баба. 2) діе еб. amme, obstetrix. 3) оно гвожђе (као мали наковањ), што се на њему ошкивају косe. *) Или како буде име оцу. **) Или како буде име матери. ***) Како му буде име. Бабичити, им, v. impf, Geburtülfe leiften, obstetricari. Бабо, т. (Ерц.) vide отац. Баврљање, п. Umßernbern, vagatio. Баврљаши, ам, v. impf. umn dern, vagor. Бага, f. некаква болест коњска. Багана, f. кожица јагњећа, vaš gamm= fell, pellis agnina. Багатела, f. (у Сријему, у Бачк, и уБан.) bie Sleinigteit (bagatelle), res parva. Баглама, f. 1) (највише се говори у • млож. бр. багламе) оно гвожђе, што држи врата за довратник (cf. шaрke), Angel und Band an der Thüre. cardo et vinculum januaе. 2) мала тамбурица од три жице, trichordii genus, eine kleine Pandore von drey Saiten. Багљив, ва, во, н. п. коњ. Багрена, f. ber cacienbaum, Robini pseudoacacia Linu. Бадава*, Бадавад, unentgeltlich, gratis. Бадаваџија *, m. ber alles umfonft haben will, qui omnia vult sibi gratis dari. Бадало, п. оно мјесто, ђе ударају ђеца крајем од шпапа кад се банају. с. банаписе. Бадањ, дња, m. велика шупља клада, шлю кроз њу тече вода, те обрће коло на кашичари воденици, die Röhre, canalis. Бадање, п. дав tеhen, punctio. Бадати, ам, v. impf. 1) Teife Пефен, pungo leniter. 2), leise gehen, incedo punctim. Бадем *, m. Manbel, amygdalus. Бадјавад, (у Босни) vide бадава. Бадљи, f. pl. некаква болест у очима. Бадњак, т. сирова церова главња, што се, по обичају, у очи Божића ложи на ватру. Бадњака морају бити два или три, и морају се у очи Божића (на бадњи дан) и осјећи. Кад се у вече смркне, онда домаКин унесе бадњаке у кућу, и нало жи на ватру; кад ступи с бад- Бадњи дан, њега дне, m. der hrift. rium: ,,На водици вила баждарица, ,, • А од коња ноге све четири porto Бакалница, f. бакалски дућан, дав Spezerengewölbe, taberna condimentarii. Бакалов, ва, во, деб бакал, condimentarii. Бакалски, ка, ко, 1) Gewürzträmer=, condimentarii. 2) adv. wie ein Gewürzs trämer, more condimentarii. Бакар*, кра, т. баš upfer, cuprum. Бакаш, кта, m. даš Setrappe, incessus cum sonitu. Баква, f. оно мјесто, ђе се стаје Бакин, на, но, дег бака, vetulae. Баждарица, f. (cm.) 3ölnerin, porti- Бакрачлија *, f. vide узенђија. trix (?), cf. баждарина. Баждарски, ка, ко, н. п. каншар, Базерђамбашин, на, но, без базер- обала. Баја, 1. һур. . баук. Baja, f. Stadt in Südungern, nomen recens. Бајаши, јем, v. impf. zaubern, incanto Бајко, т. Тапивате, пomen viri. Бакрен, на, но, tupfern, cupreus, aeneus. Бакшање, n. das Trappen, incessus cum sonity. Бакшати, кћем, v. impf trappen, Бакуља, f. на дрвету (особито рас- Балав, ва, во, rokig, mucosus. cosus. Балавица, f. Дав Хоßmäbфen, puela Балантић, m. der Alöppel, tudicula. Бале, f. pl. слине, бес Rok, mucus. овија, ber unflat, Bichtoth, stercus. Балија, f. (verächtlth) ber Zütle, turca, Балијетина, f. augm. v. балија. Балсам, т. Der Balfam, balsamum. Балчак *, m. у сабље, оно, ђе се држи руком, Der Griff am Säbel, capulus : - „Крвава му сабља до балчака Labèmes, m. die größte Art Kanonen, grobes Geschüß, tormentum majus · ,,Све баљемез баљемеза виче, ,,А лубарда лубарду дозива Баљење, и. дав Ховел, muci emissio. Бамбадава, ganz unentgelòli, plane gratis. Бан, m. ber Ban, banus. Банање, п. 1) vide бенешање. 3) бав банашисе - Špiel, ludi genus. Банат, т. дав (Zemešmarer) Sanatim Süden Ungerns, Banatus. Банати, ам, vide бенелать. Ванашисе, амсе, v. r. impf. Кад оће ђеца да се банају, најприје се договоре, до колике ће године жениши шрљу; онда узме свако свој штап по средини, па ударају окомице у земљу и тако редом бацају штапове с једнога мјеста; које најдаље баци, оно је цар, а које најближе, оно је мрља. Потом прља покупи све штапове, па да свакоме свој, а свој метне попријеко пред цара тако близу, како га цар стојећи управо може довашити својим штапом; онда цар баци жмурећи свој штап ме удари трљин (ако ли умаши, онда он буде трља, а трља цар), па онда сједе; ђе се царев штап устави, онђе мора прља свој штап да замјести (п. ј. да га измакне), па онда сви редом бацају (не жму рећи) и погађају у трљин штай: сваки треба дошле да бије у трљин штап (и трља једнако мора свој штап да замјешта) докле не умаши; а кад умаши, онда му трља узме штап и баци у с уво грожђе (т. на страну), па онда остали сви бацају тако редом; а цар на пощљешку, и он бије док двапут не умаши. Онда трла покупи све штапове из суБога грожђа, па он погађа свим штаповима редом у свој шпап; чијим штапом погоди, онај буде трља; а кад погоди царевим штапом, онда цар буде трља, а пірља цар; ако ли свима штаповима умащи, онда покупи све штапове, па да сракоме свој, а свој мешне пред цара нао и најприје, па погађају опет наново. Други пут (ш. j. друге године царовања) цар има три маше (м. j. погађа у трљин штап док трипут не умаши), трећи пут чешири и т. д. а трља други пут сједе на бадало (m j. на оно мјесто, ђе ударају штаповима кад и бацају) кад погађа у свој штап; трећи пут се примакне, колико може скочити, а четврши пут колико је дуг над пруи руке. Кад изиграју онолико пуша (или кад један цар онолико гоДина царује), до колико су погодили да жене трљу, онда га жене, т. стану сви у ред један за другим, па се раскораче те трља прође четвороношке између њиови ногу, а они га сваки удари по једном шаком, или дрветом (како погоде најприје) по гузици. .j. Банатски, ка, ко, 1) Banater. 2) adv. banatisch. Банаћании, m. ber Banater, Banatu. Баница, f. bie Banin, bana, baui uxor, Банка, f. ber Banfozettel, syngrapha mensae feneratoriae publicae. Банкрот, m. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) деr Santecutirte, decoctor, impar solvendo, cf. пропалица. Банкротирање, п. дав Bantecutiren, decoctio: Банкротирати, ам, v. pf. unò impf. banterutiten, decoquo. Бановина, f. Land, wo ein Ban herrichta das Banthum, banatus. Бановић, m. Sansfohn, bani filius. y пјесмама, и у прицовијелікама о Бановићу Страињи чуо сам ђе се изговара Бановић. Бановица (бановица), f. vide баница, Банстол, m'. брдо у Сријему (између Карловаца и Крушедола). Бануши, нем, v. pf. erhofft fommen, ex insperato adesse. Бања, f. 1) Bað, balneum (cf. ital. bagno). 2) варош у Србији (близу Ниша): "Да би посло Вељка арамбашу "Ко ће чуват Бању на крајини ? 3) намастир у Далмацији. Бања лука, f. (у Сријему и у Бачк.) vide Бајна лука. Бањани, ш. рh Begend in ber Herzego wina an der Grenze von Montenegro: „Да отиде у Бањане равне Бањање, n. vide купање. Бањащисе, амсе, vide купатисе. Балски, ка, ко, 1) altmeibi, anilis. 2) adv. altmeibisch, aniliter. Бар, барем, wenigften, saltem. Бара, Г. Сафе, Pfuse, lacus, lacunа. Барабар*, in einer ginte, simul (it, non seqnitur) parallele. Барабарење, n. baš Gehen in gleicher Linie; das Messen, contentio. Барабаритисе, имсе, v. r. impf. с ним, fich in gleiche Linie stellen, comparor, contendo. cf. поредилисе. Барак, m. eine et langhaariger инде, canis pili longi. Бараш, m. nom. propr. einer Stabt: ,,Ја сам јунак од Бараша града, „Ја сам диздар у Барату граду Барашање, и, дав зи=thun. Saben mit jemand, negotia cum aliquo. Баратами, ам, v. impf. (yom ital. barattare) с ким, mit wem zu thun(Sefdhäf= te) baben, negotium habere cnmaliquo Бардагџија*, m. annentöpfer, canthaforum figulus. * , Бардак т. кочаг с носцем, Кание Бареш, m. Gumpf, palus. Барица, f. dim.. бара. Барјак *, т. Sahne, signum, vexilium. Барјактар, т. Jahnenträger, signifer. Барјактарев, ва, во, без Jahnens Барјактаров, ва, во, trägers, signiferi, Барјактарски, ка, ко, 1) зän, signiferi. 2) adv. wie ein Täßnrid, more signiferi. Барјам*, m. baš Bairamêfeft, festum Bairam apud Turcas, Барјамовање, п. дав Severn бев Bai rame, celebratio diei bairam. Барјамовати, мујем, v. impf. u. pf. das Bairamsfest begehen, ago diem festum bairam: Басање, п. дав Daђer[hlenbern, incessus inconsultus. Басами, ам, v. impf. ићи не гледајући куда, baberlender, incedo temere. Баскија, f. vide жиока. Bacma, f. 1) gedruckte Leinwand, linteum pictum. 2) Art Pulverbüchse, genus pyxidis ad pulverem nitratum. Баста, in der Redensart: то теби не баста учинищи, т.ј. то ти не можеш учиниши (bon ital. basta?); ако ти баста. Бастисащи*, ишем, v. pf. gertreten, verniten, perdo, cf. погазищи, покварити: за Лави би му чадор бастисали Баш*, m. vide срећа. Баша, m. (Рес. и Срем.) vide башо. Bamak, m. die Hüfte nebst dem Fuße beym Geflügel, femur (volatilium). , покварено, разваљено, пуштено, н. п. пушка, сам, вино. град, verborben, corruptus. Баталија, f. штогођ покварено, н. п. пушка, сат, verborbenes eug, res corrupta. Башал Баталија, f. vide битка. Башалити, им, v. pf, н. п. пушку сат, виноград, verlaffen, vermahes lofen, desero. Батаљивање, п. даš Bermahrlofen, neglectio. Башаљивати, љујем, v. impf. verlaf= fen, negligo, desero. Баштаљица, f. ber Xumpf бев Xrmß, оба ne hand, brachium mutilum manu. Башар, тра, m. вода у Мачви: „Иза Батра са села Салаша ,, ,, Тврде спіраже покрај Батра баци Баташи, ам, v. impf. (ст.) (cf. ital. battere?) schlagen, Elopfen, pulso: ,,Божић бата на обоја врата, ,,Да унесе три товара злата пјевасе у очи Божића. Батачић, m. dim. 9. батак. Башина, f. 1) ber Stod, fustis. 2) суЛудасп човек, ber Stod, stipes. 3) оћеш башину! bu friegft (thun) ев де= wiß nicht, nequaquam auferes (facics). Башинање, д. дав Bocbringen во дит mem Zeug, deliratio, nugae. Башинаши, ам, v. impf. говорити ко jemma, dummes Zeug daher schwägen, nugari. Батиница, f. dim. 9. башина. Башли *, adj. indecl. vide срећан. Батлија, m. ber lüdliche, felix. „Јер је Лазо у боју башлија Бато, (Ерц.) 1) һур. son брат. manchmal so viel als 6a60 (Vater), pater. Башок, т. (око Дунава доље од Пореча gedörrtes Fischfleisch, piscis arefactus m. |