Page images
PDF
EPUB

nennt man das Muster einer Ehefrau, Ajsan*, m. das Thier, animal. cf. xu. plus quam Penelope.

винче, звјерка. Адел *; . vіdе обичај.

Ајгир * , m. der Hengst, admissarius. cf. Адиђар*, m. Bolo - uno Bilbergeräthe, ждријевац.

аиф ефти, aurum et argentum cae- Aјсировипі, па, по, п. ј. коњ, Sengt; latum, gemmae pretiosae.

unverschnitten, integer, non castratus, Адица, f. dim. p. ада.

Ајгируша, f, unbäntigen efФlekt&tries Аднаў, m. (у Сријему и у Бачк.) бес bes, mulier furens libidine. Gendarme , lictor (?).

Ајде, ајдемо, ајдете, geben wir! (fe. Адум, m, lobne Geschlechtstheile, allons), eamus. Адумац, мца,m. expers pudendorum. Ajayk, an. 1) der Straßenräuber, latro

Ја кажем адум сам, а он дријеши (in diesem Lande weniger abscheulich, гаfе да ј*6*.

und näher dem Heldenthume); omAe! interj. um das Rindvieh aufzutreis шао у ајдуке, еr ijt ein Räuper gе. ben, vox agentis armenta.

worden, inter 'latrones abiit. 2) der Аждава, m. per Drame, per Rinimurm, Gerichtsheiduk in Ungern, Sirmien, draco (serpens fictus).

haiduco, hajducus, lictor. Аздија*, f. (сп.) 24rt еіnев Tangen Sber: Ајдуков, ва, во, бев ајдук , bajduci, kleides, togae genus:

Ајдуковање, и. дав Räubеrfери, latro„На њему је коласта аздија —

cinium. „У скут свилен коласпе аздије Ајдукувати, кујем, v. impf. іф bin ein Азна*, f. Die Saffe, aerariun , peculia :

ајдук, latrocinor. „Дај ти мене азну и џебану

Ајдучија, f. (coll.) бie peibuten, hajАзнaдap, m, Der 3ablmeifter, quaestor. düci. Аянадарев, ва, во, бев 3abimeijters, Ајдучина, f. :) Вав Räuperhanpert. Азна даров, ва, вo, quaestoris,

2) augm. 9. ајдук. Азнадарче, чепіа, н. еіn junger 3abl. Ајду чица, f. Die Räuberin, praedatrix, 1 meister, quaestor juvenis :

Ајдучкі, кa, кo, 2) räubetifф, latro„ибабино младо aзнaдaрче

núm. 2) adv. räuberiíd, more latronum, Азур“, vide голов, спреман, опpaвaн. Ајфиди * berrlib, wunterfфоn, prae. Азур кола без точкова.

clarus. cf. қиди. Аз ураля *! auf I agite ! спремајпесе: Ajja, vide aja. „Аз урала кипа и свапiови

Âjka, f. die Treibiago, venatio, qua exАир *, m. 1) vidе задужбина, 2) апр ! citatae a servis ferae , in biviis triviis.

nein, non; daher aus 1 und 2 das que a venatoribus excipiuntur. Borispiel:

Ајќање, о. Вав Зreibjаgеn, venatio. А. (н. п.) Јеси ли га внђео ? Ајкати, ам, v. impf. jagen, venor. Б. Аир.

Ајош , т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан) А. Аир је на Вишеграду ћуприја. der Schiffsknecht, helciarius, cf, nakap. Åupana *?' wie? was ist? quid ita ! Ајошки , кa, кo, 1) ефії8Ёnet , hel„Аирала, кукавицо сиња ?

ciariorum. 2) adv. wie ein Schiffsknecht, „Illuiо си шако рано долећела?

more helciarii, Anc! interj. Zuruf an den pflügenden Àjc! vide anc.

Офfen, baB er fit feitmärts mene, Aјскање, р. vide aискање. vox 'vertentis boves aratores.

Ајскати, амт, vide aискати. Аискање , р, дав анс - fagen, uѕus vocis Aјснупи, нем, vide aиснути..

AK*, m. 1) der Lohn, die Besoldung, sti. Анскати, ам , v. impf, т. і. вола, аис pendium, merces, salarium, cf. naama. fagen, dico aис.

2) ak my je, das hat er verdient! es ist Аиснути, нем, v. pf. п. і. Бола, 1) аис ihm recht geschehen, habct, habeat sibi.

fagen, dico aис. 2) ihm дав аис mit Акамоли (а камо ли), wie erft, Rehum: der Peitiche beibringen, excito ftagel- не дам ни mеби, а камо ли њему; lo ad vertendum.

„Спропињо и селу си тешка , Aj! he! heus (alb Ruf, und als Unt: „А камо ли кући у којој си. wort).

Акӣ бин (у Сријему, у Бачко и у Бан. Aja, ah! nein; nicht doch ; minime.

по вароцима), као, а18 wenn, ac si. Ајање, р. бав Зерттеп ит еtmав, Акмача * f. тица, као кобац, коју

Турци особито бегови, увате Ajám, m. vide Bajam.

младу и припитоме, па је носе на дјати, ајем, т.

impf, за кога или за руци, као сокола, и у јесен лове umo, fich kümmern, curo, cf.

марипти: с њоме препелице. ил' не чујеш, ил' не ајеш за ме ÅKO, wenn , şi.

аис.

[ocr errors]
[ocr errors]

cura,

р,

[ocr errors]

equue rufae.

.

п, vid. алвалук,

[ocr errors]

Алекси

Akoe, m. ein Eimer, amphora.

Andmunka, f. ein einzelnes Werkzeug, Акбвче, чеща, ein Eimerfågdjen, instrumentum. vas amphorarium.

Ananiob, ba, bo, des Fuchses, rufi equi. Акође, ев tbut nimts, meinetwegen, Алалтуша, ғ. алаштаспа кобила, cine quid tum? per me licet.

Fuchsflute, equa rufa. Акриђака:1 (акриђакон), m. Der 2ефі. Алатушин, на, но, беr $ыфв ftute ..

diakon, Arcbidiaconus. Акријера, m. Ber 2rbijerej, Обеrрrіе. Алаука, f. vide, лапавица.

fer, archiereus: владике су акријере Алва*. f. 1) eine Rebljpeife (von Bei. Ристове.

zenmehl, Schmalz und Honig), cibi Акримандрит, т. бer 2rфimanorit, genus. 2) од ораа, 3) cf. прстен. Archimandrita,

Алвалук*, m, дав Хringero" (auf алва), Акримандрипов, ва, во, бев Лефі. was man Neugekieideten abfordert, comandriten, Archimandritae.

rollarium, muausculumi дај алвалук Акримандритски, кa, кo, 1) archi. (sagt man wie in Desterreich : den Schneia

mandritisch, archimandritarum.' 2) adv. der au8jwiden).

arфіmаnоrіtіfф , more archimandritae. Алватан (говорисе и авлапан), фна , ÅKAM*, m. das vierte Gebeth der Türs ho, weit, bequem (von Kleidern), am.

ken, nach Sonnenuntergang, oratio plus.

quarta Turcarum, post solis occasum. Алвација* (алвација), m. . 2{mahänster, Ал, m. биједа, натаст: алле не нашао. qui yеndіt алва. Ал*, adj. vіdе ружичасті.

Алдумашче*, чeтпа Ала, f. vіdе изод.

Алекса, m. aler, Alexiss. Ала, £ vide aждaa: ало несила! Алексије, т. alex, Alexius. Ала би лепо било, а! wie fфün märe Алексинац, нija, m. - мала варошица ,

ев, bone ! deus quam esset praeclarum. између Ниша и IIараина. Anajk, m. ein Trupp Soldaten in Pe. начки, кa, кo, von Алексинац.

rate, acies inѕtruсta, pompa militaris: Алем драги камен, (сп.): „Туд” бе поћи војска на алаје- „ Међ” камзама алем драги камен„Наредисе алај за алајем—

Алёмпија, m. (бес beilige) 24typiцв, Алај - барјан*, m. (сп.) pie peerfahne, Алёмпије, m. Alypius. signum, vexillum:

Али, 1) aber, verum. 2) vide или. „У десној му руци копље бојно, Алин драги камен, m, vide aлeм дра, Аулјевој алај - барјак злапан — Алајбег*, m. See doeljurit, dux nobilium. Алка*, f. гвозден колуп (у Србији по Алајбегов, ва, во , бев 2lajteg&. селима говоре биjочуг), eit eiferner Алајбеговица, f. Vie Trаи бев lajteg8. Ning, z. B. Thürring, Fessel, annulus : Алай*, m. vіdе благослов : дао ми је Ко по куца алком на вратима?

салалом; што човек с правдом Алку ран*, n. Der Roran, Alcorapus : спече, по му је алал; да му је „На Китапу своме алкурану

Алов, в. велика пређа што се рибе Алале*, f. pl. vіdе наруквице.

bamajy, das Fischernet, rete. Алалем*, alem 2nfфеіnе паф, nisi me Aљешак, пика , m. ein kleitungstüd,

omnia fаllunt. Алалем по ftе бити vestis. сврака.

Aљештина, f, augm. Ф. аљина. Алалии, им, vide oпpоспити, бла- Аљна , f. Фав Жlein, vestis.

гословити. Кад који што купи од Аљине, f. pi. дав @eman, vestimenta, кога, а он каже: „Алали браше.“ (auch da6 Bettgewand), stragula. А онај му одоовори: „Да ми је Аљиница, f. dim. p. аљина.

Аљкав, ва, вo, flaf, laxus. Алаљівање, п. Зав Сеgnen, benedictio. Aљма, f. eine 21st 3mieben, cepae genus. Anadubamı, Ayjem, v. impf. segnen, be- ÂM, m. das Geschirr des Wageripferdes, nedico.

lora equi trahentis.l, An@c, m. (adeeris, der Fischer) vide puốap.

ÅMa, aber, allein, sed. Аласов, ва, во , vidе рибаров.

Amâ3*, m. (cm.) Art Gebets der Türken, Аласки, кa, кo, vide рибарскит.

precis genus: Anám*, m. das Werkzeug, instrumenta. „Аушаніцу амаз проучицеБез алата нема заната.

Амäјлија*, f. 1) запис , или чини какве, Алат* , m. црвен коњ, беr ѕифів (Pfer), што се носе уза се, н. п. амајлија

од пушке, од главобоље, од грозАлатасt, mа, що, н. п. коњ, fuФ. нице и . д. Оer gаlівтап, ѕіgnum roth, rufus,

oagicum, 2) она кесица, ку

ги камен.

[ocr errors]

алал,

алал,

equus rufus.

или

[ocr errors]
[ocr errors]

cus. .

ос.

пијца, што се у њој носи запис, und diese Affectation ahmen die Anets das Talisman - Kästchen, capsula ser- doten fatyrisch nach). vando signo magico :

Анашемница, f. Die бев nathemв фür= „Сарајлије златне амајлије,

dig ist, digna anathemate. „Hпо ђевојке носе у њедрима Анашемњак, m, vide aнaтeмник. Avam*, m. das Badhaus, Badezimmer, Ahranja, f. 1) England, Anglia, Britanbalnenm

nia. 2) englisch Tuchy, pannus Angli. Амамџик *, m. dim. 3. амам, Амамик

има у свакој Турској соби (ђе спа. Англијски, кa, кo, a) englifф, anglicus,

вају људи са женама) за пекін. britaunicus. 2) adv. englisch, anglice. фман, ш. і. чини ми се : аман по ће Андра, m. (Рес» и Срем.) vide Андро. бири.

Андрак, m. Не знам који му је анAMâu*! Pardon! Gnade! noli me драк (у Сријему и Бачк). cidere, serva me.

Андрија; m. (cf. събрејс; ?) Иncreaв, АрАманеm*, m, аnvertrautes Pfano, de- dreas. .

positum : аманет піи Божји моја ће Андрнјаш, т. 24ntrеав, Andreas. ца; оставно код њега новце на ама• Андрійјца, f. din. 2. Андрија. неп; изјео туђ аманет.

Андро, m. (Ерц.) hyp. 2. Андрија, Амбар*, т. 1) баё 50Xagain, horreum, Анђа, . hyp. р. Анђелија.

2) прва капа , што се дигне кад се Анђел, m. (говорисе и анђео) Ser &nə игра прспека. cf. прстен.

gel, angelus. Амбарање, п. Ба8 24ufbeben Ser erften Анђелак, лка, m. hyp. 6. анђел.

Müße im Ringspiel (indem man ambap Anhenuja, f. Angelia, Angelia. Тази ruft), levatio primi galeri in lusu Анђелијца , f. dim. . Анђелија. "annuli, cf. прстен.

Анђелскіі, кa, кo, englij, angelicas. Амбарати, ам, у. impf. амбар fageit , 2) adv. englisch, angelice. dico амбар.

Анђео, ђела, m. vіdе анђел. Амбарнути, нем, v. pf. 2) дики прву Анђица, f. dim. 9. Анђа.

капу, кад се игра прстена, cf. пр- Анђуна , f, augm, y. Анђелија. стен. 2) запросити ћевојку Њего), Анета, f. Annette, Annula. или друго што заискалін, н. п. ја Анепца, п, р, (am etupen) pie Grau»

сам амбарнуо на једном мјеспу. bengänge. Амбарскіі, на но, н. п. око, врата, Аница, f. dim. у. Ана. des Magazins , horrei.

f. dim. 2. Анита. Амбуља, f. дугачка врећа, ein Ianger Анка, f. 2ennфеn, Annula. Sack, saccus longior.

Ански, ка , ко , н. п. врата, бев баn, Амин! 2 men ! amen! Амин да Бог да. deversorii. Аминање, п. бав Дmenfagen, adapre- Анта, f. (у сријему) Веr mаrtbaufen, catio.

cumulus (terrae) terminalis. Аминали, ам, v. impf. 2 men fagen, Анта, m. (Рес. и Срем.) vide Анто. dico

Кад спари свалі (на Анперија* (антерија), f. ein untеrtley свадби), или кум пије у здравље, mit dermeln, tunicae genus. онда сватови, све два и два, ами- Aнтерилук*, m. etüЗеug auf eine нају, п. ј. Eанчу: Спари свап ча- Anterie, panni quantum sufficit ad an. шу пије, Бога молн,

амин !

teriam conficiendam. ÂMo, hieher, huc.

Анпица , m. dim. Анта. Амрёл, т. беr Regenfфіет, (@terr. Bав Анто, m. (Ерц.) hyp. 2. Антоније.

Umrell, nach dem lat. umbrella), um- Антонија , m. bella (major)..

Антоније, m. Ậh*, m. der Han, deverticulum. Антонійјца, т. dim. 2. Антоније. f.

Анушка , f. 2nna, Anna,

Анчица, f. dim. 2. Анка. Анатема (анатематe), f. Вав 2nathет, Аніцар*, m. Bеr panofфаr, culter maAnathema :

маnе било; анатемаме ђавола

jor. Анција*, m. Ber Saawirth, dominus

deversorji. Анамемник, т. бeg 21 nath ene merty,

dignus anathemate. Анаемнице је Анцијин, на , но, бев фаnwirtbв, doAan? (ichelten gewöhnlich die Mönche,

mini deversorii. statt anamemnuye, weil sie sich ein Áhujuckú, ka, ko, l 1) Wirths: , domini grieff фев 24nfeken qeben molen, Анцијски, кa, кo, dеvеrsогіі. 2) adv. то есiп ч, ж, ц, к, қ, бli ift; wie ein Wirth, more cauponis.

Аничица ,

amen,

} Anton, Autonius.

Ана; } inna, Anna.

анате

га

H

Іьегова

и

Мена.

[ocr errors]

ку ја теби.

[ocr errors]

vіdе арапин.

човек.

rus.

Ао! interj. japperment! Yah! Ао мој Аранђелов, ва, во, н. п. дан, &r брајко !

engelstag (den 8. Nov.), festum S. Are доно (а оно), fo, Sann, -, igitur , at: changeli.

ако није тако , а оно је овако ; Аранђеловица, f. аранђелов пост ако не fеш пи доћи мени, а оно die Faste 8 Tage vor Erzengelo - Tag,

jejunium Archangeli, Апапёка , f. die: 24pothete, apotheca, Аранђеловшпак, т. човек, који слави pharmacopolium.

аранђелов дан, деr pen Srgengel Апатекар, m. per 24potbeter, pharmaco- Michael zum Hauspatron hat, cliens pola.

Archangeli. Апатекарев, ва, во, бев 2potbeterв, Аранђео, фела, т. vіdе аранђел. Апатекаров , ва, вo, pharmacopolae. Арање, т, бав plüntern, depopulaАпапекарски , кa, кo, t) ApotheBer s, tio.

pharmaceuticus. 2) adv. apothekeris. À pan*, more pharmacopolae...

Арапија , f. (coll. Die Robren, Mauri: Anc* mi der Arrest, custodia : y ancy „Сад навали уша арапијо :

„Нема оног страшнога јунака Апсана *, f, per 21rret, бав 24rrеftbauB, „На шарену коњу великоме custodia.

Арапин, m. Der Xobr, Aethiops , MauАпсеник, m. Bеr аrrеftant, captivus, qui in custodia est. Арапинов, ва , вo, ves Robren, A..

• Апсиши, им, y. impf. arretiren, wеr. thiopis. haften, in custodiam mitto.

Арапка, f. Die Robrin, Maura. 2) Аппа, f. 24ttіф, sambucus ebulus eine Art harter, schwärzlicher Birnen, Linn.

piri genus. Аппійк, m. See 20tti) fteau, ѕаmbi- Арапов, ва , вo, vide Арапинов, cetum ebuletum:

Арапскӣ, кa, кo, 1) mobrisd, mauriАлпика, f. ein 2ttiфitengel, ebulum. cus. 2) adv. wie ein Mohr, more Аптов, ва, во, н. п. листі, заttіф і, mauri. ebuli

Арапчад, f. (coll.) 2Robrentinee, soАпповина , f. Set 24tti) ftrаиф , sambuci boles ma'ura. ebuli.

Аранче, чета in. ein Mohrenkind, Апуспол, m. 2potel, apostolas.

puer maurus. Апусполски, кa, кo, .) ароftolijФ, Арар, ш, врећа од костријети, ein

apostolicus. i 2) adv. apostolisch, apostolice. Отишао апусполски, пі. ј.

Sack von Ziegenwolle, saccus e lana

caprina. пjепице, per pedes apostolorum.

Арарина, f. augm, 6, арар : Апшење, п. Зав. arretiren, custodia.

„Погледајде араринө моја Âp*, m. der Pferdestall, stabulum equo- „Што пии чини болесница твоја

rum. cf. коњушница. Арад, m. Otajt im Banat. Арадскі, Арати, ам, v. impf. plunteen, expilo, оп Арад.

Apamoc, (dpóros) verflucht, hol's dec Арађанин, ш, човек из Арада.

Deufel! in malam rem! Apamoc ra Арамм *, ш.: , проклеспиво, (рав . @es

било; Арапoс пи кирије, сиђи ми

с кола. Араптос ти поскура, не gentheil, 6. aian), Fluch! male vortat: арам пи. била со и меб, шпо си

прди ми по цркви, изјео код мене !

А раптості»ање, р. das zums Teufel: Арамбаша

. m. поглавица ајдучки,

wünschen, detestatio. der Räuberhauptmann, dux latronum. Apamocídamnce, amce, v. r. impf, koe Арамбашин, на, но, без дäubere

ra kan vera , etwas zum Teufel wüns hauptmanns, ducis latronum.

îchen, detestor aliquid , exsecror. Арамбашовање, т. дав арамбаша Apäч*, m. bie opfftеnеr, tributum , seyn , imperium latronum.

exactio capitum. cf. главнитуа. Арамбашовами, шујем, у. impf. Арач*, арча, m. pie Muslage, expensa, арамбаша јер, insperito latronibus.

cf. проіцак. Арамија, m. per Tauber, Pieb, fur, Арачлија*, m. per Sopfjteuer - Winnebmer, Tatro (mit niederträchtigem Nebenbe

exactor tributi. grif, währens bеr ајдук ibn niФt bat). Арачлијин, на, на, бев араҷлија, Аранђел (говорисе и аранђео), т. exactoris tributi: Der ($rsengel", arctiаngеlus: свепи Арачлијнскій, кa, кo, Per #opfjtever . шестокрили аранђеле! закрили ме Арачлијског, кa, кo, J&tnnesmet, exa. крилом двојим (кад се моле Богу). ctorum tributi.

[ocr errors]

ка

[ocr errors]

*

2

vide акри

Арашлама, f. (сп.) vide aршлама : Apraqtik, m. eine Art Zwiebeln zum „Арашламе у меду куване

Verseßen, ceparum gcnus. Арбанаскӣ, (см.) albanefifф, alba- Арса, т. (Рес. и Срем.) vide Арсо. nice :

Apceh, m. Arsenius, Arsenius. „Латински му говори,

Арсенија, m. efenius, Arsenius. „Арбанаски заноси —

Арсеније, m. Арбија*, cf. шипка (дрвена или грозде. Арсица, m. dim. у. Арса. на), што се набија њом мала Арсо, ш. (Ерц.) hyp. b. "Арсеније.

пушка кад се пуни, bеr gasetod, Артија, ғ. бав papist, charta. Аргапија, (coll.) рівхаgібнее, Аријешина; : } augm. 9. артија. mercenarii.

Артијца, f. dim. . артија, Аргашин , m. (epydens) See Eaglisuee, Артовање, т. дав Beratben, Sofmei mercenarius, cf. надничар.

stern, consiliatio. Аргаповање, п. дав 2rbeiten un Xa. Аршовапии, артујем, т. impf. кога gelohn, das Tagelöhnern, operae diurnae *berathen, hofmeistern, consilior, locatio.

Архиђакон, m. vіdе акриђакон. Аргагцовапін, пујем, v. impf. taglia Архимандрит, vide акримандрип.

nera , mercede conduci, laborare. Архимандрипов, ва, во , Ардів, m. рав $ав, dolium. cf. буре. мандритов. Ардовић, m. dim. 9. ардоқ.

Архимандриписки , кa, кo, vide акрцАренда, f. (по Сријему, по Бачк. и мандрински. по Бан.) per pat, redeutio, содАрчење, в. дав Зеrѕеbren, 23erbrau. ductio : узео под аренду:

chen, consumtio, absumtio. Арендатор, m. Bеr päter, rеdemtor. Арчипти, им, т. іmрt. bеrbеаифеп, Арендаторов, вa, ko, Ve8 Фäфters, absumo. redemtoris.

Арчиписе, им се , y, r. impf. fit in una Арна*. f. See , Rüchen, dorsum (im kosten feßen, expensas facio. Kleide), vide neha.

Apurnama*, f. Art frühkirsche, cerasi genus, Арлакача, f. ein lärment Tuftigee Status Аршин, m. Die &le, ulna. enzimmer, femina tumultuosa.

Асан-пашина паланка, f, мала Арлање, п. ба8 görmen (Беr ѕiner),

рошица на десном бријегу ријеке tumultuatio.

Јасенице (у Србији). Арлапи, ам, v. impf. Türmen, tumultuor. Aсна , f. (по Сријему и по Бачк.) бек Арна улиң*, m. Ver 2 цаut, 214banefe,. Nußen, Gewinn, utilitas. cf. Bajaa, Albarus. .

Аснити, им , v. impf. пивен , prosum, Арнаутинов, ва, во, фев 21rnаntен, Асновип, та, по, пükli, utilis. Albani.

Acna, f. der Hautausschlag, pustulae. Фрнаулиц, им, y. impf. хит 21rnauts Аслида, f. Die Biper, Stter, aspis : ten machen, facio esse Albanum.

зла као аспида (реку злој жени). Арнаупиписе, имce, v, r. inpf. ein Acшал, m. (по Сријему, по Бачк. и Arnaut werden, tio Albanus.

по Бан.) Ber gif, mensa, cf. спо. Арнаутка, f. 2) бie 24rnautinn, Alba- Аспалчић, m. dim. p. аспал.

119. 2) eine Arnautinn, (Urt langer Acmåp *, m. das Unterfutter (од Flinte), telum albanum.

Baumwolle), munimen vestis. Арнаутлук *, m. Арнаутска земља, Асура*, f. vіdе рогожина. Albanien, Albania.

Acypruja*, m. der Mattenflechter, qui Арнаутовац, вца, т. Арнаутски tegetes plectit e scirpo

пиштољ, дie albaneifhe pijtole, Acурцијин, на, но, бев Xattenmaфer, telum minus Albanum.

tegetum confectoris. Арнаутский , қa, кo, 2) 2416anefer, Am das arabische Roß, equus albanus. 3) adv. albanestích,

arabs. С пуђа апа усред блата. albaui.

Апанацко, ш. 24tbana, Athanasius, Арнаућење, п. Зав 2016 аnіfіrеt, muta- Апање, п. дав 2Фten, attentio. tio in Albanum.

Amap, m. das Gebiet, ager, fines. Арнаучад, f. (coll.) junge arnauten. Атапи, ам, v. impf. (афten ?) марь Арнауче, чепia, p. cin 2416anefer kino,

или приањапи зашпо, афе

ten, attendere : да ми апаш за тим, Арњеви, m. pl. бав Шаф еіnев (font то би ми научио, ofenen) Baueenwagen, pon etäben Amагирагши, ам, v. pf. (у Сријему, und einer Rohrmatte darüber, tee- у Бачк. и у Бан.) (fr. attaquer) ад: tum currus rustici.

greifen, aggredior, cf. yaapune.

ва • .

[ocr errors][ocr errors][merged small]

m.

[ocr errors]

more

[ocr errors]

puer albanus. .

« PreviousContinue »