Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

nae.

Вашарніі, на, но, н, п. доба , Rartt. Вејање , n. (Рес. и Срем.) vidе вијање. Mefi: , nundinalis.

Вејати, јем, (Рес. и Срем.) vidе вліBawapŅuja, m. der den Markt, die

јапи. Mejie, besucht, nundinarius.

век, m, (Рес. и (Срем.) vidе вијек. Вашина, f. грање сирово, Safфinen, Век, т. 1 козји глас, бав Refern, mufascis virgultorum.

Beka, f. titiо. Вашнца, f. као мала чибуљица, ш Вёкавица , f. коза, бie Ozecterin (als

изиђе на нози под кожом па сврби. Upposition von der Ziege), mutitrix. Вашка , f. vіdе псето.

cf. бекавица, Вашљив, ва, во,

vide
ушљив.

Векепіање, п, бав жеғern, mutіtіо. Вашљивац,

, вца, m. yidе ушљивать Beкemamи, векећем, т. impf. meter, Baruљивица , f. vіdе ушљивица.

mutio. Веверица , f. (Рес. Срем.) vidе вјеве- Вікнути , нем, v. pf. metern, mutio. рица..

Вековање, п. (Рес. и Срем.) vidе вјевегд, да, до, vide вeті.

КОвање, ведар, дра, po, beiter, ѕеrеnus. Векватн, кујем (Рес. и Срем.) vide Begehük, m. eine Art Pistole (von Ves вјековати. nedia), teli minoris genus.

Béia, f. die Art, Gattung, genus.
Веденички, кa, кo, н. п. пиштољ, Веле, (cm.) geop, magnum :
злато,
Venetianer : , Venetus.

„0 мој вранче веле добро моје Веднуюн, нем, (у Ресави и у Лије- Велен, (сті.) вчу) vidе виђепти.

5,0ј девојко селен велен ! Редрина , f. Die • peiterteit, Serenitas. „Не узвијај обрвама Ведрипи, им , v. impf. beitern, se Веленац, нца, т. (у Сријему) vide arepo. Види онај, који ведри и об реница.

Велигдан (велики дан), т. (доље преВедриписе, рисе, т. г. impf. eB mir ко Мораве) vidе васкрсеније. heiter, serenatur coelum.

Велика, f. Trauenna me, поmеn femiВедрица, f. vіdе ведро 1. Ведро, п. 1) дрвен суд водени , Set Велика неђеља, f. Die Charmoфe , heb95a5fereimer, situla, 2) на бунару, domas antepaschalis. ber Bajfereimer, situla. 3) (у крајини Великачак, чка , кo, augm. b. велики, Неготинској) мјера од 12 ока, Сіз sehr groß, valde magnus, vastus. теr bоt 12 9хав , amphora : пошпо Великӣ (сотр. већії), кa, кo, 1) geop, је ведро вина?

magnus, 2) y Beanke, recht mitten drin, Bê3, m. die Stickerei, pictum per acúm. magnopere, Вéзак, ска, т. hyp. р. вез:

Велiмi , vidе вељу. . „Везак везла сеја Тефтедара – Beaumap, m. Mannsname, nomen viri. везање, р, бав Binsen, ligatio.

Величање, п. бав &toptun, ostentatio. Вёзапи, вежем, v. impf. binsen, ligo. Величаписе, амce, v. r. iimpf, geoptun, Вéзаписе, ежемсе, v. г. impf. fich оѕtеntаrе ѕе. wie gebunden verhalten, ligor : Bex? Величина, f. Die Brüpe, magnitudo, ce! ruft der Räuber beim Eintritt ins altitudo. Haus.

в личко, m. StannBname, nomen yiri. Béseibe, n, daß Sticken, pictura per Benkep, m. (österr. der Feldicherer), der

Chirurgus , chirurgus. Везилац, зиоца, m, п. ј. што веже Велеров, ва, во, бев &birurgu8,chirurgi. виноград.

Benkepobuia, f. die Frau des Chirur: Bezúda, f. die Sticerin, quae acu pingit. gus, uxor chirurgi. Везир*, m. See 23efir, vezirus. Велкерски, кa, кo, 1) chirurgift chiБезпрев, ва , вo, vide везиров.

rurgicus. 2) adv. chirurgisd), chirurВезиревица , vide везировица.

gice. Везиров, ва, во, бев 23eftев, veziri. Вељача , (једни говор и авељача н Везировица, f. Vie Srau Be8 23efir , овељача) vidе бабини укови. veziri uxor.

Вељко (Вељко), m. Лапівпате, поmеn Везирскӣ, кa, кo, 1) 23efire, veziro

viri. rum. 2) wie ein Vesir, more veziri, Вељу, (Ерц.), велим, fagen, ajo, dico. Везирство, п. дав зеfіrtyum, vezira- Венац, нца , m. (Рес. и Срем.) vide

вијенац. Дао би му на Босни везирство Вендрек, т. деr Saf nori, signifer. Вғјавица , f. (Рес, и Срем.) vidе вија- Вендреков, ва, во: де $упоrіф, Вица.

signiferi.

2

2

acum.

tus:

[ocr errors]

чавање.

чаница.

чање.

чами.

В'ндрековица, f. Sie sübnoriђ8 = $хаи, Верності, Ғ.(Рес. и Срем.) vidе вјерності, uxor vexilliferi.

Веровање, в. (Рес. и Срем.) vidе вјеВен? ње, т. бg& BelFent, marcor.,

ровање. Венупи, венем, v. impf. melten, marceo. Веровали, рујем, (Рес, и Срем.) vida Венчавање, р. (Рес. и Срем.) vidе вјен вјеровати.

Веровиптица, f. vide Вировиптица. Венчавали, ам, (Рес, и Срем.) vide Bёрла, f. (у Сријему) і дав $ürtum, венчавами,

praecinctorium. 2) die Fürtuchleinwand, Венчавалисе, амсе, (Рес. и Срем.) Iintew praecincturiis conficiendis i gaj Vidіе вјенчаватисе.

ми верте за кецељу. Венчаніі, на, но, {Рес; и Срем.) vidе верпен, т. бie rippe , (Оer Beburt :јенчани.

Christ:), die die Schulknaben um WeihВ нчаница, f. (Рес. и Срем.) vidе вјен nachten umherführen, praesepe Christi,

Веругање, п. баз ОФlängeln, sinuaВенч "ње, п, (Рес. и Срем.) vidе вјен tio.

Веругатисе, амсе, т. г. impf. fi Венчати, ам, (Рес, и Срем.) vidе вјен chlängeln, sinuari.

Bèc*, m. das rothe türkische Käppchen, gaВенчатисе, амсе, (Рес. и Срем.) - vide lericulum turcicum. вјенчатисе.

Beca, m. (Рес. и Срем.) vide Весо. Вења, f. (у Сријему, у Бачк. ну Бан.) Весела, f. &rauenname, uomen feminae.

die Beeren yon Bach holder (зит Веселин, п. Запnname , поmеn yiri. Räuchern,) baccae juniperi.

Веселинии, им, т. impf. freйе, gau Веома, febr, valde.

dio afficio: Вёппар,

, прa, m. крмак, браваць, нази- Весёлиписе, имсе, т. г. impf. fi, frеца Mail, das Schwein (Männchen), porcus. en, gaudeo. вера, f. (Рес. и Срем.) Vidе вјера. Весељак, m,

lustiger Kunde, hilarator. веран (веран), рна, но, (Рес. и Срем.) Весеље, п. 1) piegujtigteit hilaritas. 2) vidе вјеран.

vie бофseit, nuрtiae. cf. свадба. Верање, а. бав beimliфе Иmbergeben, Весељење, а, дав $reen, hilаrаtiо. clandestina circuitio.

Весео, села, лo, i) Tuflig, hilaris. BeВераписе, ремсе, т. г. impf. крити село срце куђељу преде. 2) armfelia,

се, провлачитисе, beimli umbers miser : камо тај мој весели брапі ? geben, clam circuire :

Вёсина, f. augm. p. вес. „Не чудимсе лији ни Ђердану, Весић, m, dim, y. вес. „Већ се чудим зецу и гаћама : Веслање, т. бав Rusern, rеmіgаtіо. „Куд се вере како не издере Веслапи, ам, у. impf. rubern, remigo. Вергија*, f. vіdе пореза.

Bècno, n. das Ruder, remus. y njecnaBepruj&i, m. der der nopeza unterwor. ма пјевасе in pl. и веслеnia : 'fen ist, vectigalis:

„Дај ми мене ораову лађу „A Турака Јањи донесоше

„И веслета дрва шимширова „Пепі слопоина онђе укопаше , Béco, m.

(Ерц.) bур. у. Веселин. „Вергијаша ни носили ни'су - вёсти, везем, т. impf, tizen, pіngere Вереница љуба, f. (сп. Рес. и Срем.) vidе вјереница.

Bem (Ерцеговци говоре и вегд), па, Вересија, Srebit, fides : узео на вере. mo, alt, vetus.

сију; отишао да купи вересију. Ветар, пра, п. (Рес. и Срем.) vide Вериге, f, pl. pie Rejfeltette, catеnа е вјешар. qua pendet aenum,

Bemma, *, f. das Fetwa (Brief des Mufti), Верижице, f. pl. dim. , вериге. res judicata a Muftio. Верижњача , f. Der Saleen, an Pen Sie Вепрењак, m, (Рес. и Срсм.) vide rjeKesselkette befestiget ift. trabs e qua

трењак. pendet catena aeni,

Ветірењача, f. (Рес. и Срем.) vide Верица , f, din. р. вера.

вјепрењача. Веркање, p. dim. 2. верање.

Ветрење, в. (Рес. и Срем.) vidе вјешВеркаптисе, амce, dim. р. вератисе. рење. вермапи, ам, т. impf. афten, fürhten, Ветрина, f. augm. 9. вепар.

curo : он њега не верма ни у шпо. Веприпи, «(Рес. и Срем.) vide Bepmâu, in. (cm.) der Feldmarschall, вјеприпи. summus dux exercitus :

Ветрић, m, dim, 9. ветар. „Вермани оде Нишу и Видину; Ветровит, па , по , (Рес. и Срем.) „узе Ниша, не може Видина – тіdе вјетровипі.

acu.

[ocr errors]
[ocr errors]

им,

[ocr errors]
[ocr errors]

ч

писе.

Вепросоња, m. (Рес. и Срем.) vide Вигањ, m. (у сријему) баѕ $rauenвјетрогоња.

Kleid, vestis feminae. Ветромеп, m, (Рес. и Срем.) vidе вје. Вигањ, гња, т. vіdе ковачница. прометі.

Вигови, m. pl. vіdе омче. Béfi, 1) schon, jam. 2) sondern, sed: un BûA, m. das Sehen, visus: mako Mu enda је пако, већ овако: 3) већ ако, auper очињега ; дошао за вида. wenn, nisi si.

BuĄ, m. Mannsname, nomen viri. Beka, f. (Pec. 1 Cpem.) vide bujeka. Bйда, f. Seauennате, nomen feminae, Већање, р. (Рес. и Срем.) vidе вије. Видак, m. Xannвпате, поmеn yiri. кање.

Відање, п. vіdе лијечење. Већапти, ам, (Рес. и Срем.) vidе вије- Видap, m, vide љекар. Ками.

Видарина, f. vіdе љекарина. Beke, vide bek.

Видарица , f. vіdе љекарнца. Befiл*, m. per Stelvertretеr, ticarius : Видати, ам, vidе лијечити.

„Мустај - пашу царева већила. Видач, m. Rann&name, nomen yiri. bekva, mehr, magis.

Видело, п., (Pec.) vidе виђело. вечање, р. ба?edern, mutitio. Видети, дим, (Pec.) vidе виђети. Вечапій, чим, v. impf, metern, mutіо, Видеписе, димсе, (Pec.) vidе ви. вече, вечера, р.1 Ber 2beno, vesper, ves ђеписе. Вечер, ри f. Трета ; aud m,int : добар Видиќ, m. Ser 2n6fit, conspectus : вече !

„У ко поља, свјету на видику Вечера, f. Зав 26 eneffen, coena (in Бидило, п. (Срем.) vidе виђело. • Serbien das Hauptessen, also ganz Buguh, m. Widin, Vidinum. eigentlich die classische coena).

Видинац, нца, m: човек из Видина. Вечеравање,. п. Вав &ffen јu 26ens, Видинлија*, m. vide Видинац. coenatio.

Видински , кa, кo, von Видин. Вечеравапи, ам, v, impf. пафіmаlеn, Видин, им, (Срем.) yidе виђели. coenor.

Видишисе, имсё, (Срем.) vidе виђеВечерање, р. дав 2беnѕmаlеn, coenatio (?)

Видов дан, ва дне, т. 15ти јунија, Вечерас, 1 бiefen 21bens, hac res кад су Србљи изгубили на Косову: Вечераске, pera.

St. Veits Lag, zugk. Unspielung auf Buq. Вечерапи, ам, т. impf. и. pf. абенд. Видовипі , та, то, дијете, које се mablen, coeno.

роди у кошуљици, зовесе видови. Вечерашњи, ња, ње, роn рiеfет 4бенд, по; и такови послије човек (при. hujus vesperae.

повиједају), или жена, иде са вила. Вечерин, m. XannBname nomen yiri. ма, и зна више него други људи, Вечерњи, ња, ње, белді,

ein Sonntagskind, albae gallinae fiAbendstern u. r. w. vespertinus. Вечером, абеriов, Vespere:

Видовка, f. eine 24rt firfфе, сеrаsi geДосади ми јутром и вечером Вечипі, па, пio, (Рес. и срем.) vide Видоје , m. Rannérame, uomen viri. вјечна.

Відојевица, f. Berg oper Љешница, Вешала, f. (Рес. и Срем.) vidе вјешала. mit Ruinen auf seinem Gipfel. Вешалица, f. (Рес. и Срем.) vidе вје. Видосава, f. Staиевпате, поmеn feшалица.

minae, Вешање, р. (Рес. и Срем.) vidе вје. Відра, f. Die (ifф : ) Stter, lutra.

Виђање, п. 1) бав Oftfeben, visio. 2) Вешали, ам, (Рес, и Срем.) vidе вје die Aufsicht über die Küche, z. B. bey

Hochzeiten, ministerium culinarium. Вешт,

піо, (Рес. и Срем.) vide Виђати, ам, у. impf. 1) оft feben, video. вјешті.

2) готовити јело, бie füфenauffit Вештак, ш. (Рес. и Срем.) vidе вје führen, procuro culinam. шак,

Віђаписе, амce, v. т. imf. fifebert, Вештац, вешца, m. (Рес. и Срем.) zusammen kommen, convenio. vidе вјештац.

Вђело, п. (Ерц.) дав gibt, lumen. Вешітіна. f. (Рес. и Срем.) vidе вје Изићи ће ћело на виђело.

Виђеније., п. (Ерц.) Вав сереп , vіѕіо: вештица, f. (Рес. и Срем.) vidе вје сретно виђеннје, дугу љубав, од шпица.

Бога живот и здравље (напијace вещичина, f. augm. p. вештица.

уз чашу). Вівак, вка, д. per kibit, garia.

Віі,еши, дим, м. р. (Ерц.) febен, ұideo.

[ocr errors]

• 3.

lius (?).

nus.

2

шање.

шапти.

па,

шпина.

[ocr errors]

Виђемисе, димсе, т. г. pf. (Ерц.) 1) планинама и по камењацима око.

fi feben, convenio. 2) како ми се вода. Вила је свака млада, лијепа, види, феint, videor. 3) види ли се, у бијелу панку аљину обучена, и sieht man, nonne est obscurum ?

дугачке, низ леђа и прси распуВижао, жлa, m. yidе вижле,

штене косе. Виле ником не ће зла Вижласт, упа, пio, 3. 8. девојка, учинипи, докле и ко не увриједи

die viel umbergafft, puella impuden (нагазивши на њиово коло, или на tior.

вечеру, или друкчије како),- а кад Вижле, лета п.. Оer 28abtelbany, canis и ко увриједи, онда га различно avicularius Linn.

наказе: успријеле га у ногу или у Вижлйн, m. Турски новац од бо па руку, у обје ноге или у обје руке,

pa, eine türkische Münze von 60 Para, или у срце, те одма умре. numi Turcici genus.

Вилает *, m. 1) земља, ба8 gant, terra: Вијавица , f. (Ерц.) Сфnecturm, im отишао на вилаеті. 2) Reute, homines: ber nivium (?), cf. mekaba.

чуі, (пе) вилаете! cf. свијеп. Bijaњe, p. 1) Жерање, дав заgеn, agi- Вилаётлија, m, vidе земљак.

tatio. 2) рав іѕіnvеn, volutio", versa- Bнлаетски , кa, кo, Фанфев , 3. 8. tio.

Geld, Nichter, publicus. Вијање, п. (Ерц.) бав Виrfein, venti- Вилдиш*, m. Зав &lfenbein, ebur. latio.

Bie, f. pl. Heugabel, furca foenaria. Bnjâp, m. der Wirbelwind, turbo : Вилиман, m. велики вир, cin grоffеr Да га вијар вјепар не однесе

Wirbel, vortex major. Вијати, ам; т. іmрt. Kерали, јagen, Вилин, да, но, Der 23ile gehörig; agito.

vilae. Бијани, јем, т. impf. (Ерц.) murfeln, Bнлина коса, f. $lab6feise, cuscuta ventilo.

europaea Linn. Виjашисе, јамсе, т. т. іmрt. Піф min. Вилиндар, т. намастир у Светој гоВиjаписе, емсе, т. r. impf.jpen, vol ри. Вилиндарац (рца), калуђер из vi, torqueri :

Вилиндара, Вилиндарски, кa, кo, „Вије ли се црвен барјак

pon Вилиндар (fonft Chilenat). Над милим кумом

Вилип, m. philipp, Philippus. Вијек, (Ерц.) 2) бie gependseit, vita: у Вильпац, пца, т. dim. у. Вилип.

мом вијеку. 2) никад (ни) до вије- Вилица, f. Die Rinnate, maxilla. кa , in meinem geбen nie, ewig nie, Вило, само у овој загонетки: Модипquam.

мовило вило, по горн се вило, Вијенац, нца, m. (Ерц.) беr #rani, кући долазило, соли не лизало (п.

ј. челе). Вијење, п. бав Binsen, vіеtіо (2) Вилован, вна, но, 1 vilenbaft, TymВијерница, f. (Ерц.) vidе вјереница, Виловиш, шa, ma, phaticus (?) : Вијећа, f. (Ерц.) Conferens (Beratbfфа. „На Богату коњу виловноме gung), deliberatio.

Вилопије, т. ppiiоthеив, Philotheus. Вијећање, р. (Ерц.) бав Зеrаtbf%lagen, Виљушке, f.

die Ebgabel , furca. deliberatio.

Виме, менa m. Рав &uter, uber. Вијећали, ам, т. impf. (Ерц.) беrаth. Bймешце, п. dim. 2. виме. schlagen, delibero.

Винарина, f. новци што се дају спаBujyrâme, n. das Schlängeln, sinuatio ији мјесто десетка виноградскога, Внјугаптисе, амсе, т. г. impf. ft) Weingeld, vectigal vinarium. schlängeln , sinuor.

Винй, на, но, (у Сријему, у Бачк. и у Внка, f. 1) рав 8efфеер, сlаmоr. На Бан) vidе вайн, курјаке вика, а лисице месо једу. Винко Лозић, m. eine komische Personis 2) ein Getreidemaß, mensurae genus ficirung des Weins (etwa Weinhold (in der Batschka),

Хебmann), Tacchus: ударио га Винко Bйкало, т. (рі. викачи) per Gфеер Лозић у главу; п. ј. опиосе. bals, clamosus.

Винковци, ватца, m. pl. Ctätten in Викање, т. бав. Сфереп, сlаmот. Ctrmien. Винковчанин, човек из Викапи, вичем, т. impf. fфтәреп, Винковаца. В инковачки, clamo."

pon Винковци. Викач, m. vіdе викало,

Buno, n. der Wein, vinum. Вікнупи, нем, v. pf, auffrepen, ex- Вінобој, m. 2ТЕermes, phytolacca declamo.

candra Linn. Вила, f. Die 23ile (eine Art Symphe), Винов, ва, вo, 3. 8. лоза, 93'ein», В. В. Vila (oympha). Виле живе по великим

Rebe, vitis.

с

2

corona.

ка ,

[ocr errors]

Domen

Brimobec, m. feinere Feß - mübe (q. Bumde, f. pl. eine Art ungrischer d. fino fes ?), mitrae genus.

Haarzöpfe, cirri. Віновёсак, m. hyp. р. виновес: Biniko, m. Mannoname, nomen viri.

„На глави јој весак виновесак Виплање, в. дав ©фwingen, vibratio. Біноград, m. Reinberg, vinea. Вишлаши, ам, т. impf, fфwingelt, riВиноградац, граца m. hyp, p. виноград.

bro. Виноградски (виноградски), кa, кo, Вилић, m. dim. . випао. 2) н. п. zum Weinberg gehörig, vineae.

Клободана, или злата. Винош (планина), m. (ст.)

Вітомир , m.

Mannsname, „Па пи ајде на Винош планину:

viri. вински, кa, кo, 3. 8. суд, Bein = gefфirr. Биторог, га, ro, mit gетиптепен Вінули, нем, v.pf, mebeln, agito caudam. Hörnern, cornibus tortis :

Док кучка репом не вине, не ќе Младе воке випороге. пас за њом потрчапи.

Buka, m. (Рес. и Срем.) vide Вико. Вннушина, t, augn. 2. вино.

Blikah, m. Mannsname, nomen viri. Вінце, п. 23einmen, vinylum (?) : винце Вићентија,

Вићентије, кисело срце весело.

Vincen; Vincentius. Вињага, f ) milver Beinto, vitis Bito, m. (Ерц.) 1) һур. р. Вилип. 2) silvestris. 2) die Frucht davon, uya

sil hyp. 2. Вићентије. vestris.

Вичан, чна, но, беаnsert, versatus: Bap, m. der Wirbel, vortex.

није он вичан поме послу. Виргаз, m. (у Сријему, у Бачко и у Вішак, шка, ш, дав эRept", деr über

Hah.) dieRuthe, Nathenstreiche, virgae. fchuß, plus. Вирење, и, бав ерiben, speculatio. Віше, обеr, sopra. Вирипи, им, т. impf. jpäben, spe- Вишеград, m. Ort an eer Drina, füб. culor,

lich von Zwornik, berühmt (im Sprichs Вирић m, dim. 2. вир.

worte) durch seine Brücke : Ocmage Вировини, та, то, н. п. вода, wir: као ћуприја на Вишеграду. beløbl, vorticosus.

Вишек*, м. Die Patroпe, embolus igniВировиппица , f, мала варошица у

arius. Славонији,

Вишёклук*, м. Вie Patrоntаfфе, рег. Bûc, m. Bergspiße, cacumeu montis : embolorum igniariorum. „Када будеш вису на планину

Вишење, п. Сав баngеn, suspensio. Висибаба , f. дав ёфneegl&#фей, ga- Вишина, f. Die Söbe, altitudo, cf, виеина. lanthus nivalis Linn.

Вишња, f. Die BeiФfеltirfфе, cerasum Висина, f. Die Söbe , altitudo.

apronianum Linn, Висипи, им, v. impf. bаngеn, pen- Вишњеви, adj. indecl. weiфielfarb, codео. Што виси нек отпада.

Iorem habens cerasi aproniani. Висок (comp, віши), кa, кo, bob, altus. Вишњица, f. dim, p. вишња, 2) eine Висуљак, љка m. само у овој заго 2rt Sifolen; phaseoli genus, (з село нетки : Виси виси висуљак, трчи

инже Бијограда. орчи трчуљак; Бог моли прчу. Вишњичица, f. dim, p. вишњица : љак, да отпадне висуљав? п.ј. жир „Вишњичица род родила

Вишњов, Ba, Bo, der Weichselkirsche Виш, ma , пio, vide випак:

gehörig, cerasi aproniani. Випа јело дигни горе гране

Вишњовац, вца, m. ein Otab von 28eits Ви, ви! interj. laut, um die felholz, baculus e ligno cerasi aproniani. Búma , Bima ! ) Taube zu loden, sonus Вишњовача, f. 28eiфielfied, fustis e alliciendi columbas,

ligno aproniano. Випак, пка, кo, biegfam, flexilis. Bukobúk, m, der das Weichselwein, viВилао, пла, m. ) Der Barnhajpel, rhom num e ceraso aproniano Linn.

bus. 2) der Haspel, rhombus. 3) vide BuluBOBAha, f. das Weichselholz, ligнасад 2.

num cerasi aproniani Linn. Bumês, m. der Held, vir fortis, heros. Bjebepuja, f. (Épy.)da&Eichhörnchen,sciuВиши, вијем, у. impf. Winten, vieo. rus. cf. јеверица. Вилиљ, m. 1) бie gunte, funiculus in- Bјековање, п. (Ерц.) бав Ourbleben

cendiarius. 2) der Docht, ellychnium. seiner Lebenzeit, vita. cf. свјешпило.

Вјековалій, кујем, v. impf. (Брц.) fein Вилисе, вијемсерт. r, impf. ft mie Leben durchleben, vitam vivo : den, ambio :

„Да заједно вијек вјекујемо „Па се вије ружа око бора,

Вјенчавање, п. (Ерц.) сав Хrauen (von -Као свила око қише сущља

Eheleuten), copulatio' conjugialia.

[ocr errors]

ка и свињче.

[ocr errors]
« PreviousContinue »