Page images
PDF
EPUB

ritus.

[ocr errors]

Вјенчавами, ам, v. impf, (Ерц.) trauen, räucherte Fleiso, segmentum, carnis jungere connubio.

fumo duratae. Вјенчаваписе, амce v. impf. (Ерц) fia Bјешање, д. (Ерц.) бав фängen, sustrauen lassen, jungi connubio.

pensio. Вјенчан 1 , на, но, Ерц.) н. и. прстен, вјешати, ам, т. impf. (Ерц.) 5ängen, кошуља, Хran • Xing etc., copulato. suspendo. rius.

Вјеш, mа, по, (Ерц.) беr eB beriteht, Ејенчаница, f. (Ерц) 1) новци по geschickt, peritus.

се дају попу (а поп владици) за вјештак, m. (Ерц.) Der Bejwitte , peвјенчање, pie fraugebubr, peculiae 1 debitae pro copulatione. 2) жиока, или вјештац, вјешца, m. (Ерц.) беr бес гредица у какове зграде, деr Xra renmeister, veneficus. baum, trabs.

Вјешпіна , f. (Ерц.) бit BefфitliФЕeit, Ејенчање, р. (Ерц.) бie Cranung, co- Meisterschaft, scientia. pulatio conjugialis.

Bjèuumaya, f. (Epy.) die Here, venefica. Вјенчати, ам , v. pf. (Ерн.) trauen , conjugio jungo.

Вјештица се зове жена, која (по Вјенчатисе, амce, y, г. pf. (Ерц.) gе.

приповијепкама народним) има у

себи некакав ђаволски ду, који у traut werden, sich trauen lassen, connubio jungi.

сну из ње изиђе и створисе улевјенчић, m. dim. 6. вијенату.

пира , у кокоши или у курку, па ле

пи по кућама и једе људе, а осоВјера, f. (Ерц.) .) беr lаube, fides.

бипо малу ћецу : кад нађе човека ће 2) Treu und Glaube, fides, 3) (cm.)

спава, а она га удари некаквом Mann von Treu und Glauben, homo,

шипком преко лијеве сисе пе му се amicus fidus:

отиворе прси док она извади срце „Здрав Милошу вјеро и невјеро :

и изједе , па се онда прси опепти „Прва вјеро, потоња невјеро

срасту. Неки пано изједени људи Вјеран, рна, но, (Ерц.) tren, fidelis.

одма умру, а неки живе више вреВјереница љуба, f. (спи. Ерц.) п, і. мена : колико је она одсудила кад је вјерна љуба :

срце јела; и онаковом смрти умру, „Вели њему љуба вјереница

на какову она буде намијенила. Вјерица, f. dim. р. вјера : вјерицу му Вјештице не једу бијелога лука, и његову!

зало се млоги о бијелим и о божиВјерності, f. (Ерц.) бie Ercие , fidelitas. њим покладама намажу бијелим луВјеровање, (Ерц.) дав Blauben, fi

ком по просима, по пабанима и ис

под пазуа: зашто кажу да оне на Вјеровати, рујем, v. impf. uno pf. (Ерц.) ұпокладе највише једу људе. Hir glaubeit, credo. Волим (лакше је) једној младоj и лијепој жени не кавјеровати, него или пе пипами.

жу да је вјештица, него све бабаВjemap, mpа. ш. (Ерц.) See 2Bino, ма (млада курва стара вјештица). ventus.

Кад се вјешница један пут испоВјерењак, m. (Бр.) Ber 2Binobец. вједи и ода, онда више не може tel, vanus , gloriosus.

јести људе, него постане љекариВјерењача, f. (Ерц.) п. ј. водени- ца и даје праву изједен има. Кад

ца, или пушка, і) 213inomüble , rola вјештица летни ноћу, она се сија ventilis. 2) Windbüdcore,' telum pneu- као вапра; и највише се скупљају maticum.

на гувну; зато кажу да она , Кад Вјепрење, п. (Ертц.) бав 2udrauben, оће да полели од куће, намажесе evaporatio.

некаквом масти испод пазуа, а Вјеприна, f. augm. 9. вјелар.

рече: ни о при ни о грм, већ на Вјеприпи, им, т. impf. (Ерт.) бий. помешно гувно. Жена, која је вјешsten, evaporor:

пица, кад из ње изиђе онај ду, Вјерић, m. dim. р. вјештар.

лежи као мртва, и да јој човек Вјетровиті, па, по, (Ерц.) winsig., окрене главу ће су јој ноге биле, ventosis.

не би се више ни пробудила. Вјентр гоња, m. (Ерц.) vidе вјерењак. Каз у каквом селу помре млого Вјепромет, m. (Ерц.) деr yBinəftəот, Беце или људи, и кад сви повичу на flumen venti.

коју жену да је вјештица и да и је Вјечни, па , по, (Ерц.) ewig, aeternus. она појела: онда је вежу и баце у Вјешала, п. pl. (Ерц.) Ver Balgen, pa- воду да виде може ли попонутпи tibulum.

(зашто кажу да вјештица не може Вјешалица, 1, т. б. меса , ein etüd gt= пошонупів); ако жена лошоне, а они

[ocr errors]

des. .

[ocr errors]
[ocr errors]

augm. p. Вла.

је извуку на поље и пуспе, ако ли

„Овде нама кажу
не могбуде потонути, а они је у- „Старога власпіеља
бију, зашто је вјештица. — Куд ће Влап, m. vіdе клас.
вјешлица, него у свој род.

Влапак, пka, m. hyp. 9. Блат.
Вјешличина, f. augm. р. вјешлица. Влапање, п, vide класање.
Вла, Влаа, т. 2) беr Заlаh, Valachus. Влапати, ам, уіdе класан.

2) Турци (особито Бошњаци), зову Влатко, m. Лаппвпате , pomen viri. и Србље (кашпо и све ришћане) Влаt, m. Rann&name , pomen viri. Власима.

Baake, n. (coll.) die Lehren, aristae. Baara, f. die Feuchtigkeit, humor.

Влачење, п.

1) das Eggen, occatio. Влада, f. Sie perrfфаft, dominatus. 2) das Hecheln, pectinatio. Владање, т. бав феrеfеn, dominatio. Влачити, им, y. impf, 1) орање (пі. ј. Владали, ам, v. impf. berrfфеn, do- дрљампи), eggen, occo. 2) куђељу или minor.

лан (m. је гребенати), beфein, ресВладатисе, амсе, т. . impf. ft без tino. tragen, se gerere.

Влашац, шца, m. eine Art Bau, porВладета, m. Ranniname, nomen viri.

ri genus. Владика, m. Bee Bifфоf, episcopus. Влаше, шета n. der junge Bia, prier Владисав, ш. ЭЛапn&name, nomen viri. vlachus. Владичење , p. Ba® Winweiben sum &і. Влашење, о, бав заlафijiren, mutatio schof, consecratio episcopi.

in valachum. Бладичин, на, но, бев Bifфоf8, ері- Влашик, т. vіdе влашац. scopi.

Влашина, f. Владичипи, им, v. impf. 8ит зifфоf Влашипи, им, v. impf. Хит 213alaфen weiben, consecrare episcopum.

machen , facio esse valachum. Владичитисе, имce, v. r. impf, jum Влашиписе, имce, v. r. impf, ji, sum

Biscos geweiht werden, consecror epi- Walachen machen, facere se valachum, scopus.

Baauuki, m. pl. das Siebengeftien, Владоje, m. Лаппвпате, nomen viri. plejades. Владун, т. 7 апnBname, nomen viri. Влашка, f. Die Balaфey, Valachia. Влажан, жна, но, feut, humidus. Влашки , кa, кo, 1) wаlафift, valachiВлажење, р. бав 8cfеифten, humec- cus. 2) adv. walachisch, valachice, cf. tatio.

Влa 2. Влажити, им, v. impf. befeuchten, Baauuko, m. Mannsname, nomen viri. humecto.

Влиннia, f. Die Slinte, flinta (tеlum maВлаиња, f. 1) бie 9Balayit, Valacha ; jus):

2) bey den Bosnertürken auch die Ser: „Пуне влинпе у пле окренули bin, serba:

35, вола, m, bеr Оф8, bos. „Него ћу се оженит' Влаињом Вода, ғ. бав Ваffеr, aqua. „Из Поцерја главитом ћевојком Водање, п. бав реrumführen, 3. 8. бев „Влаињу һу младу обљубити

Pferdes, circumductio. „На срамоту Лазаревић Луки Водати, амі, v. impf. н. п. коња, führen, „и Чупићу, који Дрине чува – circumduco. Влаињица, 'f, dim. у.. Влаиња.

Водатисе, амсе , v.r. impf. mit jemano Braucas, m. Mannsname, nomen viri. Hand in Hand spazieren gehen, deamBrajko, m. Mannsname, nomen viri. bulo cum aliquo. влакно, . деr ѕlафв (бав Slatkhaar), Воден, на , но, н. п. крушка , јабука, linum. .

вино, wäffеrіg, aquosus. Влас , m. Sie #mente Battung glафе, Водена неђеља, f. Die erfte 213офе паф lini genus minus longi.

Ostern, die weiße Woche, hebdomas Власан, сна, но , vidе власан.

prima a paschate. Власанице , f. pl,

Воден, на, но, н. п. Кос, суд, ликва, „До Зворника па до Влaсaница - 28affеrѕ, aquaticus. . Власац, сца ,

црви (као длаке) Воденица, f. Die Bajermühle, mola што се уранама заметіну,

aquaria. По двапут се у воденици Baachûk, m. der Eigenthümer, domi- говорн, Виче као да је у воденици nus, proprietarius. .

грађен. Власті, f. Die Rat, potestas.

Воденичар, m. Ber Rübler, molitor. Власпан, сна, но , беr Raht bat, be? Воденичарев, ва, во ,

vidе воденичаrechtigt, jus habens.

ров. Baacme, m. der Machthaber, potens: Воденичарка, f. Die Rulerin, molas

domina ; molitoris uxor.

[ocr errors]

m.

norum.

venerem.

uxor.'

Воденичаров; ва, во, бев пüklеrѕ, Возидба , f, бав 8üfeet , svectio. molitoris.

Візити, им, v. impf, filbren, vеhо. Воденичица, f. dim. p. воденица.

Вознисе, имсе, у. r. impf. fahren, Воденичишпе, р. Беr Jet mo eine vehor. ,

Mühle gestanden, locus ubi mola fuit. Bozmajemop, m. (der Wasenmeister) Воденичні, на, но, н. п, камен ,ко- der Scinder, excoriator mortici

10, Mühl. stein, : rad, molaris. Водијер , . (Ерц.) бав @efäp, mprіn Вонловица , f. намаспир, код Дунава

der Heumacher sein Weßgeräthe bey fich близу Панчева. Воиловички , ка , ко , trägt, vas foenisecae.

pon Воиловица. Водир, m. (Рес, и Срем,) vidе води. Воин, гр. Хаnnéname, nomen viri. јер.

Воица, m. Этапn&name, nomen yiri. Водити, им, т. impf, 1) führen, ducо, Војвода, m. Beneral, dux. 2) läufig feyn (рои бer Rub), ruit in Војводин, на, но, бев @eneralв , ducis, .

Војводиница, f. Die . @eneralin, duсis Водица, f. 1) dim. pоп вода, 2) Beiswaffer, , aqua lustralis.

Војводипи, им, т. impf. 3um GeneВодичар, т. деr 923eibwafferträger, ca- ral machen, ducem appello.

millus (?). Зашао од куће до куке Војводиписе, имce, v, r, impf. fich као водичар. Кад водичар опіоје für einen General ausgeben, pro duce Спаси Господи, и покропи во

se gerere. дицом по кући, онда обично рече: Војводица, m. dim. p. војвода. „Штоје попово да је готово: ча- Војводовање, р. Зав 23oimov fepn, voj2,нак граа и повјесма два, удо меса vodatus.

и чанак ораа и пару на крст." Војводорапи, дујем, у. impf. 2Војwoo Водњика, f. 13affer paв im 23inter über fept, sum vojvoda. .

Holzäpfel gestanden und so angefäuert BöjboAckú, ka, ko, 1) generalmäßig, getrunken wird, aqua acida.

ducum. 2) ady. wie ein General, duВодоноша, m. per Baffеrträger, aqua

cis more. tor. .

Војводство. p. bie Bürte cineв 9Boj= Boponuja, f. 1der Wegwart, die Weges woden, vojvodatus. Водоплав, m. marte, cichorium inty- Војвођење, п, бав ©rnennen gum 23ois bus Linn.

woden, vojevodae appellatio. Водурина , f. augm. 2. вода.

BojApar, m. Mannsname, nomen viri. Boh, m. der Führer eines Blinden, dux Bojebake, n. das Kriegen, belligeratio. coeci.

Војевами, војујем, v, impf. Eriegent, Вођа, т. (у Сријему, у Бачк. иу Бан.) bellare.

Војевода, m. vіdе војвода. Bokeb, Ba, Bo, des Führers, ductoris. Bojuîk, m. der Krieger , miles. Вођење, р. Фав Süren, duсtiо. Војница, f. Der #rieg, bie ..&riegseit, Вођица, f. у везу као прушак, ein

belli tempus. Зweig in Set Gliderey, ramulus acu Bбјница , f. варош у Босни. Војничкі, pictus.

кa, кo, von Војница. Вожење, п. бав $йқren (gu #ans ипВојнички, кa, кo, 3) fotbatifф, militazu Wasser), vectio, vectura,

ris. 2) adv. soldatisch, more militari. воз, m. повар на

на Војно , m. (cni.) муж , Bema6t , maritus: саонима , н. п. воз дрва, сијена, „Како не ћу бледа бити? ein Wagenvoll, cursus (?).

„Војно ми је пијаница— Возака. f. дрво (понајвише рачва. Војнов, ва, во(сп.) бев Веmаh18, mariti :

cmo) што се мепiне на њега пређа „Веселисе војнова мајкою. кад се навија.

Војска, f. Зав Жriegheer, exercitus. Bósabe, n. das Führen, vectio, vec- Bôjma, eine Art Kartenspiel, tura. ,

Војшпина, f, augm. b. војска. Bosap, m. der Ruderer, remex : Војштитн, им, т. impf, на кога, Erics

Дај ми мене придесет возара gen, belligero. „И пред њима возара Лазара Војшћење, т. бав kriegen, belligeВозарев, ва, вo, vidе возаров.

ratio, Возаров, ва, во, бев либеrеrѕ, rе- Bino, m. (р. воци) hyp. 9. во, особиmigis.

по кад вабе хеоце : пос воко пос ! Возапи, ам, v. imрt. führen, vеhо. мa вoкo ма ! Возаписе, амсе, т. г. impf, fahren, Boлaписе, лалисе, г. pf. п. jvehor,

шпанови, im epiek гавраксе.

vidе вођ.

Коляма

или

[ocr errors]

у.

tum.

raria (?)

cacumen.

ла

Bonâln, m. Ochsenname, nomen bovi Bouman, ha, Ho, wächsern, cereus. indi solitum.

Воштаница, f. Die 23 афвleimano , ceraв лети, лим, (Pec.) vidе вољети. Вілити, им, (Срем.) vidе вољепти. Вошппарница, f. бав 2афақаив, то Волдводница, f. волови, што иду за das Wachs gepreßt wird, cella ce

кравом, кад води крава, бie Steper

der läufigen Kuh, vaccae proci. Воштење; п. vіdе воћење, Воловски, кa, кo, 2) н. п. месо, ОфВолшпина , f. (augai. . восак) Sіе заф=

fen - Fleisch, caro bubula. 2) adv. auf trebern , recrementa ceraria. Dohsen Art, boum more.

Воштипи, им, т. impf, miФfen, cero. Воловек језик , m. Die Ofеnѕunge, Boшћење , n. Зав Віфfen, cеrаtiо. anchusa officinalis Linn.

Вр, връа, m. (у Ерц. и врг) Бав Обее: воловско око, п. das Ochsenauge, fte einer Sache, Gipfel, summitas ,

chrysanthemum leucanthemum Linn. Волујара, f. некаква звијезда, коју Врабац, пца, m. Bereperling, passer.

ратари познају, и кад она изиђе Врабица , f. Das Beibфеn pes &perlings,

онда већ иду пражити голове. passer femiua. Волујарка, f. ) cine Art Crauben, итае враг, m. Ber genfel , diabolus, cf. ђаво. genus, 2) vide волујара.

Врага);p, m. Пиптали бабу, кад је Волујски, кa, кo, vide воловски. ишла на панађур, куда ће, а она Воља, f. 1) Оer Bile, voluntas. Од пуна радости одговорила: „идем

воље му је, или стоји) као шонцу. „на панађур фур“. А кад се вратипосп. 2) гуша у кокоши или у пи

панађура, онда је запитали: Ie, der Kropf der Henne, des Vogels, „ђе си била бако ? „На панађуру и guttur.

на врага, уру“ (одговорила љуВољан, љна , но, 1) frey, вољан си, типа).

du kannst e8 thun, per te stat. 2) gu: Bparobaibe, n. der Muthwile, petuter Laune, guter Dinge, lactus :

lantia, . „Вољан буди царе господине ! Враговати, гујем, v. impf. Rutymil: вољана Боже! (verounteenp) guter Bott, ten treiben, petulantem esse. bone Deus!

Pparon@h, m. der Muthwilige, petu. Вољепти, лим, v. impf. (Ерт.) lieber lans wollen, malo,

Враголаст, па , o, muty wilig, peВољица , f. dim. p. воља.

tulans. Воринша, f. Der Bulben, florenus. . Bparònuje, f. pl. die Teufeleyen, nequiPopuriан, tm. vіdе вошпан.

tiae. Восак, ска. дав Заф 8, cera, Враголисање, п, vide

враговање. B.maњe, n. Тав 9Xarren, ductatio. Враголисати, лишем, vide

врагоВітапн, ам, y, impf. кога, паrrен,

ben der Nase herumführen, ducto. Враголипти, им, vidе враговати. Вопшњак, m. 1) беr Obftgarten, poma- Враголица, f. vіdе ђавомица,

rium, 2) село у Рађевини (близу Враголспіво, п. Ber Ruth mile, bevitas. Лознице). 3) зидине од намаспира (у Врагољење, п. vіdе враговање. селу Вошњаку, на лијевом бријегу Вражји, жја, жје, tеlfifa , diabolicus.

ријеке Штире), єf. затроношин. В ражогрици, m. pl. село на лијевом Вошњачић, my dim. 2. воњак. бријегу Тимока у Црној ријеци Bohap, m. 2) деr Softliebhaber, amans (птуда говоре и грна цилонац).

pomorum. i) der Obsthändler, Debits Bpajkóp, m. das Freycorps, manus voler, qui poma venditat.

lonum. Боfe, n. бав S5ft, poma. у своје Врајкорац, рца, ш. der Freycorist, воfе кад кo ofе.

volo, Bokka, f. der Obstbaum, pomus. Врајкорија , f. Die Srepcorpв, volonum Воћњак, m vidе вопњак.

copiae. Віци, р. р. воо:

Врајкорский , кa, кo, SteyPorрв= , volo„Описни пописни, „Воци піти корисни.

Врајт, т. (у Сријему у Бачк. и у Bor! interj. laut, um ein Pind dovon Kan.) der Befreyte, 'miles gregarius zu jagen, sonus abigendi bovem.

immunis statione. Вочић, m. dim. 2. во,

Вран, m, vidе гавран: вдяке ! vidе воч.

„Ја два) врана, два по Богу брата Вошпан, m. (у Сријему; у Бачи, ну Вран, на , но, fmark, ater.

Lam.) die Vorspann, equi vehiculares. Bpana, f. die Krähe, cornix,

вати.

дит,

atro

egui atri.

rum more.

Вргінат, нца, m. See Rappe (fфwatэ converto (reice capellas Virg.) 2). zus, 3es Pferd.) equus ater.

rückgeben, restituo. Ер 'нење, п. vide, врањење.

Враптиписе, инсе, т. r. pf. итәepren, вогнепінна, f. augm. b. врана.

revertor. Вранеш , m. Лапnsname, umen viri. Вралиић, m. dim. b. врап, Вра няло, р. Біе еф marke, atramentum. Врапич, m, vide пoкратич. Вранилова права, f. ein fфwаrgев Вранина, f. намастир у крајини НеFürbekraut, 'nomen herbae.

готинској. Вранин, на, но, беr fribe, cornicis. Вратни, на, но, н. п. кост, жиле, Враниши, им, т. impf, fфwärgen, Hala: , colli.

Врапінице, f. pl. врата од прућа Вранић, т. сав Жühlein Ser Redbe, исплетена, или од дрвета начиpullus cornicis.

њена , Sas Battertbot, porta clathraВранчев, ва, во, бет Харреn gehörig, ta. Вратнице понајвише споје на

пуппу, и затворајусе да не иде марВранчић, m. dim. 4. вранац.

ва у поље; или на мору. Bpany, m, die Franzosen (Krankheit), Bpamonom, m. (Scheltwort) du Halss lues veuerea.

brecher, audax. Вранцав, ва , вo, venecija, morbo gal-. Вратоломије, m. , Sartbolomaus, Barlico corruptus.

tholomaeus. Вранціње, п. Сав Дniteden mit granВрапор, т. бer Seater (Ren, Stosoren , iufectio venerea.

fterbruder), monachus latinus, cf. npaБранцами, ам , v. impf. mit $rangofen тор.

anstecken, inficio morbo gallico. Bpâmopol, Ba, BO, des Fraters, moВранцаписе, амce, v, r. impf, bene Dachi latini.

risch werden, infici morbo gallico. Враторски, кa, кo, 1) featrif, moВранцъив, ва, вo, vidе вранцав. nachalis, 2) ady.' fratrisch, monachoВрањење, п. Зав ефwirsen, atration Врањії, ња, ње, Жrübena, й. 3. 23eft, Враћање, р. 1) 548 ИmFebren, convercornicis.

sio. 2) das Wiedererstatten, restitutio. Врањй лук, m. eine 2rt gаиф, porri Враќати, ам, т. impf. 1) umeebren genus.

machen, converto, rejicio. 2) wieders Вратічев, ва, вo, Pes Operfing8, pas- geben, restituo. seris,

Bpahamuce, amce, v. r, impf. umfehs Вралчић, m. dim. 2. врабац, passercu- ren, saepe revertor. lus. .

Bpay, m. 1) Wahrsager, divinus, cf. Bpánuje cjeme, n. Name einer Pflanze, погађач, габар. 2) феrеnmeifter, plantae genus.

magus. Врапчjin (врапчји), чја, чје , Sen Sper. Врачање, р. ) дав Вақrfagen, divilingen gehörig, passerinus.

natio. 2) das Heren, incantatio. Врапчји нокти, m. p. Tame einer Врачар, т. 2) vidе врач. 2) Die Umges Pflanze, plaulae genus.

gend von Belgrad, die zwar ; Врас, т. (у Сријему, у Бачки и у beißt, aber hügelig ist: Бан.) дie staip (ojterr. Die Фрас), „Док ми гледа крњо на Земуна, epilepsia.

„А Маргепа на Врачар на пољеBpam, m. der Hals, collum.

Врачара, f. гамара, і діе 23abrfa. Врата, п. pl. 1) die Thüre, fores. 2) geriii, divina. 2) бie pepe, Bauberin, das Thor, porta:

maga. Граду врата рано затворајте Врачарев, ва, во , vide врачаров. Вралтаоца, n. pl. dim, p. врапia.. Врача рина, f. Die 2Babkfagergebuse, Вратар , m. Der Xborwärter, janitor. quod divino datur. Врапарев, ва, во , бев xborwärtев, Врачаров, ва, во, бев 28abrfagers, Вратаров, ва, вo, janitoris.

Herenmeisters, divini; magi. Враташца, п, рl. vіdе вратпаоца.

Брачати, ам, у. impf. ) warfaset, Врапило, т. бer Barnbaum, jugаn Врачев, ва, во , vidе врачаров,

divinare. 2) heren, incanto. tentorium. Врапила су два : предње врачи, m, pl. Die beit. erste (8овитие ( или щупље) и стражње ; стражњем је навијена пређа, а

und Damian), medici (Cosmas et

Damianus). на предње се навија платно. Вратина , f. augm. . вра.

Врашки, кадо, 1) teunif, diaboli

cus. 2) adv. teuflisih, diabulice. Враптили, им, т. pf. а) и тређren mау еп, Врба, f. die Weive, (Baum), salix. То

поље

на

« PreviousContinue »