Рсуски, ка, ко, 1) Діева, furum. 2)
adv. diebisch, more furum.
Pm, m. der Windhund, vertagus.
Ртањ, Ртња, m. großer Fegelförmiger
Berg in der Црна ријека, saltus in
Serbia.

Рудник, m. tabt in Serbien. Рудничанин, човек из Рудника. Руднички, ка, ко, von Рудник.

Рудњак, т. код кола, ђе се четири коња ватају, два се спражња зову рудњаци, ie Deifelpferve, equi ad temonem juncti.

Ружа, f. 1) bie Kofe, rosa. 2) Frauena

name, nomen feminae.

Ружан, жна, но, häßlich, turpis.

Ртина, f. augm. ..

Ртица, f. bie Windhuntin, vertaga (?). Стичин, на, но, деr ртица, vertagae. Ртмача, f. ber Sofenlas, apertura tegu

menti braccalis.

Ртник, m. bie erften Ingreifer im See te, velites: изгинули ршници; ударише најприје ртници. Ртница, f. ber erfte (ftärffte) Brannts

mein, vinum ustum primum. Ртов, ва, во, дев Minðfpiele, vertagi. Pшовоhа, m. der Windhunde führt, vertagi ductor, (als Bormurf für einen Edelmann, der immer nur jagt). Руба, f. vide роба.

Рубетина, f. 1) augm. 9. руб. 2) augm. 5. рубина. Рубина, f. vide кошуља. Рубиница, f. dim. . рубима. Рубити, им, v. impf. 1) einfäumen, limbo circumdo. 2) штап, einen Stab oben zuglätten, zuründen, rotundo. Рубљење, п. 1) да infäumen, circumjectio limbi. 2) дав 2ibplatten, laevivigatio. Pŷr, m. 1ber Spott, ludibrium: не смиРуга, f. је од руга да изиђе на поље; ругаласе руга, па јој била друга. Ругање, п. даš Spotten, illusio. Ругатисе, амсе, v. r. impf. коме, чему, fpotten, illudo, ludibrio habeo. Pyroбa, f. die Häßlichkeit, turpitudo (das Begentheil von љепота).

Руда, f. 1) čaš Sr, aes, minera. 2) vie Deid felitange am Pferdewagen, temo. Руда, f. bite, zufammenhängenbe 280. le, lana spissa et crispa.

Рудаст, та, то, н. п. овца, bichta modig, lanae spissae. Рудина, f. діе lur, pratum:

"Док се гора преођене листом "А рудине травом ђетелином Рудине, f. pl. Begend in der Heromi.

na an der Gränze von Montenegro. Рудиница, f. dim. v. рудина. Рудица, f. 1) dim. v. руда. 2) gefäróte Wolle, lana fucata. Рудни, на, но, н. п. коњи, Deihfel=, ad temonem constitutus, z. B. wenn man mit Vieren oder Sechsen fährt.

Ружин, на, но, деr ружа, roseus et Rosae.

Ружити, им, v.impf. кога, verfpotten, Willudo cui.

Ружитисе, имсе, v. г. impf. fpotten, ludifico.

Ружица, f. 1) dim. 9. ружа. 2) црква у Бијограду у доњем граду (сад се у њој не служи):

„И Ружицу цркву насред града. Ружичало, n. vide дружичало. Ружичаст, ша, шо, rofenfarben, го

sens.

Ружичица, f. dim. 9. ружа.
Ружични, на, но, Rojen, roseus.
Рузмарин, m. (у Сријему, у Бачк, и у
Бан.) Xoßmarin, rosmarinus.
Руј, m. Rhus cotynus Linn.
Рујев, ва, во, von pyj-
Рујевина, f. дав pols von Rhus cotynus.
Рујевно вино, п. (сп.) vide рујно
"Сува љеба и рујевна вина
Рујница, f. п. ј. гљива, ein eßbarer gel=
ber Schwam, fungi galbini genus.
Рујно вино, в. (ст.) geiblider Dein
vinum fulvum:

Ђе јунаци рујно вино пију ,,Јес видео рујно вино Рука, f. 1) біе Mano, manus: дошло му испод руке, unter der Pano, ins geheim; не иде ми од руке; није ми на руку; учиниши коме што на руку. 2) од сваке руке, alucrano, varie Pyka, f. das Brummen des Båren, vērs wundeten Ochsen, mugitus.

Рукав, m. ber Srmel, manica. Рукавац, вца, m. 1) от Beinbrenns Fessel die Röhre, die in die Kühlwanne führt, fistulae genus. 2) an der Rabe der vorderste Theil, modioli rotae pars

antica.

Рукавина, f. augm, у рукав.
Рукавић, m. dim. . рукав.
Рукавица, f. ber Бабић, chirotheca.
Рукање, п. дав Brülen дев Bären

Ochien, mugitus ursi, bovis vulnerati. Рукати, ручем, v. impf. brülden, mugio. Рукнути, нем, v. pf. aufbrüden, mugitum edu.

Руkовâже, n. das Handgeben, porrectio

manus.

än

Руковашисе, кујемсе, v. pf. ц. impf. einander bie Hände geben (als Collegen in einem Sehler, Unfal), manus jungere. PyKOвêm, f. die Handvoll, manipulus. Рукопис, т. 1) діе Sandrift, scriptura. 2) codex manu exaratus. Рукосад, m. ein son mir felbit angeleg= ter Weingarten, vinea manu mea pri mum consita (non emta). Рукотворина, f. bas Bert (metner) de, opus manuum mearum. Рукуница, f. 1) bie Фандабе, ber Briff, ansa. 2) рукунице, діе Deimfelflange eines einspännigen Wagens, temones currus unijugi. Руљање, п. дав Brülen (eines unartigen Kindes), mugitus, Руљаши, ам, v. impf. бейеп, ploro. Рума, f. варош у Сријему. Румен, на, но, roth, ruber, Руменило, п. давRoth, bie cothe fe, purpurissum.

7

domin.

Руменити, им, v. impf. toth [hminten» purpurisso fuco,

Руменитисе, имсе, v. r. impf. 1) і roth schminken, purpurisso fucari, 2) roth aussehen, rubeo.

Руменкаст, та, то, töthli, subruber.
Румљанин, m. човек из Руме.
Румски, ка, ко, . Рума.
Руно, п. даš Blies, véllus.
Руњав, ва, во, vide рушав.
Руње, f. vide pyme.

Pyo, n. das Gewand, die Kleider, vestitus.
Pyna, f. das Loch, foramen.
Рупетина, f. augm. v. рупа.
Рупити, им, vide бануши.
Рупица, f. dim. . рупа.
Рупчага, f. vide рупепина.
Рус, m. vide Москов.
Pyca, f. vide

росопас.

Руса глава, f. (ст.) al beftändiges Beiwort des Kopfes, wie im Homer das purpurne Meer, u. s. w.

„И русу му осијече главу ,,А ја волим моју русу главу. ,,Нег све благо цара честитога Русвај*, m. Urt чудо, rei mirae genus. Русија, f. vide Московска,

Русијски, ка, ко, vide Московски.
Русмир, т. Тапивнате, пomen viri.
Русмира, f. Grauenname, nomen feminae.
Рута, f. ruta graveolens Linn.
Рупав, ва, во, 30tteliq, villosus.
Руте,
f. pl. die Haargøtteln, villi.
Руфет* m. der Zunftgenoß, socius
collegii.

Руцељ, м. (у Сријему) vide бабак.
Ручавање, и baš Speifen, coenatio.
Ручавати, ам, v. impf. Maßizeit hal=
ten, coeno.

Ручак, чка, m. bie Maßlzeit, соеда.

ручаница, f. bie Effegelt, tempus coenandi. ручано доба, n. vide ручаница. ручаши, ам, v. impf. u. pf. fpeifen, Mahlzeit halten, coeno. ручина, f. vide Ручурина. Ручиши, им, v. impf, (ст.) п. ј. pyke, die Hände reichen, jungere dextras: "Руке руче, у лица се љубе Ручица, f. 1) dim. . рука. 2) ручице на плугу, біе flufferse, stiva. 3) куђеље, или лана, ein Sunò Glache, fasciculus cannabis aut lini. Ручконоша, f. bie ben

anitfern u. f. w. das Essen vom Hause bringt, quae adfert coenam. ручна, на, но, н. п. ђевер, bet Braut führer, paranymphus. ручурина, f. augm. v. рука.

рушпа, f. ein venetianiher Dulaten, Рушпија, f.(zecchino), ducatus Venetus. рушшеви, m. pl. (у Сријему) eine 2lrt Kirschen, cerasi genus.

Рчак, чка, m. eine urt Ratten (in Bein gärten), muris genus.

Рче, рчета, n. ein junger Binòßund, catulus vertagi.

Ршава, f. Дефата. Ршавски, ка, ко, оп Ришава.

Ршке да! говоре чобани, кад оће да пободу волове.

Ршум, т. Здрав момак као ршум.

C.

С, 11) mit, cum: с тобом, са мном.з)

Ca, Joon, de: с брда, скоња, с Косова, са земље, с пута. 3) с тебе сам пропао, d, pere; с тога не смијем да -, bešmegen, ob hoc. 4) одскочило сунце с копља; дебела сланина с подланица, f großals. "Са два прста пупак премашила 5) с вечера, Иbeno, vesperi, 6) ја нијесам с раскиде; није с горега. Саба*, indel. ујутру кад забијели зора и почнесе дијелити дани ноћ, онда се попне оџа на џамију те учи саба (ш. ј. виче да иду Турци У џамију да се моле Богу). Сабаиле*, рано у јутру. Сабијање, п. даš Stopfen, Drängen, den

satio.

Сабијаши, ам, v. impf. ftopfen, bit machen, denso.

Сабијашисе, амсе, v. r. impf. fich bicht zusammendrängen, denseor. Сабирање, п. 1) дав ammeln, collectio. 2) das Falten, plicati. Сабирати, ам, v. impf. 1) fammeln, colligo. 2) falten, in & aften legen, plice.

Сабиратисе, амосе, v. r. impf. fi fam. meln, confluo.

Сабиши, бијем, v. pf. Пopfen, zufam= menbrängen, denso, н. п. брашно, сукију у пушку:

Сабитисе, бијемосе, v. r. pf. fih brän=
gen, denseo: сабилисе људи.
Сабља, f. Der äbel, acinaces.
Сабљарка, 1 d. Gäbelsiege, a forma

cornuum.

Сабљешина, f. augm. 6. сабља. Сабљица, f. dim. у. сабља. Сабов, т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) aneider für gröbere Hrbeit, sartor rusticus. cf. абаџија. Сабовљев, ва, во, баз сабов, sartoris. Сабовски, ка, ко, 1) hnsider, sartorius. 2) adv. wie ein Schneider, more sartoris. Cáбop, m. 1) die Kirchenversammlung, даš oncilium, synodus: сабор саборисаше и Арију проклеше. 2) бет Bufammenlauf des Boltes (der Bal. fahrter) an Walfahrtsörtern, confluxus populi, populus congregatus, соцcio. cf. намастир. Саборење, n. vide саборисање... Саборисање, n. bie Saltung eines Con= ciliums, congregatio concilii. Саборисати, ишемо, v. impf. сабор halten, concilium habeo. Саборит, та, то, (сп.) zufammer qefaltet, inplicas collectus, cf. сабрати: „Те ми реза борну сукњу: "У скутови разбориту, ,,У појасу сабориту Саборити, им, vide саборисати. Саборна, на, но, н. п. оци, црква (у Kарловшимa),Synodal,, synodalis. Сабрати, берем, v. pf. 1) verfammeln, colligo. 2) сукњу, in alten legen, plico. Сав, сва, све, 1) aller, omnis2) ganz,totus. Casа, m. Sabbas, Sabba.

Сава, f. 1) ber Saveffrom, Savus. 2) Stau enname, nomen feminae. Сават*, m. Die ©hmelzarbeit, vitrum metallicum.

Савашлепсање, п. дав (mailliren, colorum metallicorum obductio.` Савашле исати, леншем, v. pf. u. impf. Савијање, п. 1) дав Beugen, flеxіо. 2) Zusammenlegen, complicatio, Савијати, ам, v. impf. 1) beugen, inflecto, incurvo. a) zufamineniegen, complico. Савијача, f. 1) cine 2rt Speife, Die frubelartig gemiđelt ift, cibi genus, placentae genus. 2) колиба, eine zelta artige Sütte, tugurii genus. Савина, f. намастир у Данацији. Савити, вијем, v. pf. 1) бендеп, біе. gen, flecto. 2)-zusammenlegen (Brief, Tuch), complico. Савица, m. dim. у. Сава.

Сагнати, ам, v.pf. hineintreiben, ago inСагнути, нем, v. pf. niederbeugen, in clino, н. п. главу.

Сагонити, им, v. impf. Fineintreiben ago in Carême, n. das Hineintreiben, actio (bovis in stabulum). Саградити, им, v. pf. Бацеп, construo. Сагрешиши, им, (Рес. и Срм.) vida сагријешити.

Сагријешити, им, v. pf. (Ерц.) Богу, fündigen. pecco.

Сагубиши, им, pf, umbringen, interficio.

Câд, m. neue Pflanzung (besonders new angelegter 2Beinberg), vinea recens. Ca, işt, nunc. cf. jako. Сада, Садаљка, f. даš Getbol, $tedhholt i. e. daß Werkzeug, um für die Pflahze ein Loch zu stechen, rutri genus. Садањи, ња, ње, ißig, qui Садашњи, ња, ње. est. Саде(једни говоре, као у шали, и садека, садекар и садекарена), vide сад. Садевање, п. (Рес. и Срем. vide сади јевање.

nunc

Садеваши, ам, (Рес. и Срем.) vide саДијевати.

Садска (садекар, садекарена), сf, саде. Саденуши, нем, vide садести. Садење, n. vide сађење. Садерами, рем, v.pf. abreißen, deripio. Садести (говорисе и саденуши), денем, (Рес. и Срем.) vide сађести. Садијевање, в. (Ерц.) baš luff obern, foeni compositio. Садијевати, ам, v. impf. (Ерц.) (давен) aufschobern, metum facio foeni. Садити, v, impf, н. п. купус, шљиве, виноград, pflanzen, feßen, sero. Садно, в. рана (од седла или од са мара) у коња на леђима, bie Cattel. oder Saumwunde des Pferdes, vulnus equi a sella aut à clitellis. Садрети, ем, садръо, (Рес. и Срем.) vide садријети.

Садријети, рем, садрьо, vide саде. рапи.

A a

Cánja *, m. der Fußbote, tabellarius. cf. књигоноша.

Caja, f. eine Art feinen rothen Tuchs, panni purpurei genus. Сакагија *, f. eine pferbefrantheit, genus morbi equorum.

Сакагљив, ва, во, н. п. коњ, mit der сакагија be aftet, equus laborans ти сакагија.

Сакат, md, то, laßm, verfrppelt, saucius, debilis.

Сакатити, им, v. impf. läßmen, saucio. Сакаћење, n. bas Cähmen, sauciatio. Саклашисе, сакољемосе, vide скла

тисе.

Саклопили, им, vide склопити. Сако, т. һур. у. Сава, Саковати, кујем, vide сковали. Сакривање, п. baš Berbergen, absconsio, Сакривати, ам, v. impf, serbergen, осculto.

Сакрити, ријем, v. pf. verbergen', abscondo.

Сакројити, им, vide скројити.
Сакрушити, им, vide скрушими.
Саксија *, f. vide пека.

Саксијетина, f. augm. 4. саксија.
Саксијца, f. dim. 9. саксија.

tengebet, zwischen Ostern und Himmel. fahrt, inferiarum genus. Салаша, f. ber alat, lactuca oleracea: Салаш, m. ber Menerhof, villa. cf. мајур. Cáлen*, m. Salep (ein warmes Ge tránt mit Sonic), potio mellita. Салешање, п. (Рес. и Срем.) vide салијетање.

Салетати, ећем, (Рес. и Срем.) vide
салијетати,
Салемети, тим, у. pf. (Pec.) anrens
Салешити, им, v. pf. (Срем.) иен, ап
Салећети, лешим, v. pf. (Ерц.) fallen,

invado.

Салитра, f. vide шалинтра. Салма*, f. vide топуз. Cano, n. 1) das Fett (von Schweinen), adeps. 2) из бундеве, баз Gefrofé, intestina cucurbitae.

Саломити, им, vide сломити. Салт*, indecl. alletn, solus. Салтаџија*, m. (у Бачкој) der Tubes mann, der Menschen(ohne Waaren)führt, qui solos vehit.

Саљевање, п. (Ерц.) baš Gießen, fusio. Саљеваши, ам v. impf. (Ep.) gießen,

fundo.

,

Сâм, сама, само, 1) allein, solus; сам самцит (самцат), ganz und gar allein, plane solus. 2) selbst, ipse. 3) сам. сf. јесам.

Самар, m. ber Saumfattel, sagma, clitellae.

Самарење, п. дав luffäumen, clitellarum impositio.

Самарина, f. augm. . самар. Самарити, им, v. impf. auffäumen, fatteln, clitellas impono equo. Самарић, m. dim. . самар. Самаруша, f. m. ј. игла, die Packna

del, acus consuendis fasciculis. Самарџија, m. ber Saumfattelmaфer, confector clitellarum.

Самарџијин, на, но, без самарџија, clitellarum confectoris.

Самац, мца, m. ber allein lebt, solitarius, caelebs.

Самдокас, m. (ст.) ein erbihtetes Arout (зи Derereyen), q. d. herba quae соgat ut ipse accurratamicus amicae: „Самдокаса и околочепа Самљети, мељем, v. pf. mahlen, molo, Camo, nur, solum, nonnisi.

Самовољан, љна, но, бес паф feinem Willen handelt, pertinax, suae voluntati indulgens :

. Удовица свака самовољна Caмовольаш, лa, m. der Freywillige (Soldat), volo.

Самодрежа црква, f. (ст.):

- Самодрежи цркви на рочиште Cаможив, m. der Egoist, Selbstling, qui nonnisi se amat,

Cаможив, ва, BO, egoistisch; selbstisch, non* nisi sui amans: иди, погани саможива! CàмоKов, m. eine Stadt in der Bulgas rey, nomen oppidi in Bulgaris. Caмоковски, ка, ко, yon Самоков. Cамoкреc, m. (cm.) Pistole die von selbst schießt, telum spontaneum :/ ,,За појасом девет самокреса, ,,Све и девет једна ватра пали Cамониклида, f. Art weißer süßer Aepfel, pomi genus.

Cамoран, на, нo, die sich selbst nähren muß, qui se ipse alit:

„Па што ће ти саморана мајка Camopâcm, m. was auf dem Acker, wo eine Getreideart angebaut war, nach Der Ernte aus verstreutem Samen von felbst nach wächst, Gамосаздâн Вome! selbst erschaffener Gott! qui se ipse creavit. Самотвор, ра, po, außeinem Stüd, ex upa, continuus.

Camoha, f. die Einsamkeit, solitudo. Самбук, m. ber Selbilernende, autodidactus.

Самоуче, чета, п. м. ј. ђаче, cin Kind, das ohne Meister, von selbst, lernt,puer autodidactus, Campm, f. vide смpm. Самρшан, мна, но, (cm.) der Gestors bene, defunctus :

*

Санан, на, но, fläfrig, noh boll © (beim Aufstehen), somni plenus. Сандал m. Art Zeugs, texti genus. Caндалгakе, f. pl. (cm.)Beinkleider(für Сандалије, f. pl. I&rauen)von сандал, braccarum muliebrium genus : „Украшћу јој сандалгаће "На ногама гаће сандалије Cандук*, m. vide ковчeг. Сандучина, f. augm, 5. сандук. Сандучић, m dim. у. сандук. Санљив, ва, во, ber den

olaf liebt,

die Schlafmüße, somuiculosus. Câнmа, f. н. п. ледa, Klumpen, massa. Caнmрâч, m. Art Faschine, cratis genus. Cáнчиk, m. dim. v. câн.

Çàнçak *, în. dasSandschakat, praefectura: „Седам паша са седам санака Санџак - алајбег, m. (сп.)

И четири санџак - алајбега Санџије*, f. pl. vide промисли. Cáшкâше, m. das Fahren auf Schlitt en vectio in traha.

Сâшкашисе, аmce, v. r. impf. Schlitten fahren, vehi traha,

Cáшame, п. das Träumen, somniatio. Сáñаши, ам, v. impf, träumen, somuio. Саони, f. pl. der Schlitten, traha. Сacнik, m. die Schlittenbahn, via aper

ta trabis.

Сапи, f. pl. baš Kreus tes Pferdes, clunes equi.

Canиâе, n. 1) das Buknöpfen, clau. sio. 2) das Anknüpfen, adligtio. Canиaши, нем, v. impf. 1) zuknöpfen, claudo. 2) anknöpfen, adligo. Canaчa, f. das Knüpfband, der Knüpffaden (bei den Bauernhemden statt des Knopfes), funiculus fibulae loco. Cannшme, n. vide can. Canлâk, m. die metallene Trinkschale der Reiter, phiala equitum.

Cáпон, m. das Bindseil, funis. Сапрети, ем, v. pf. 1) кога на суду, gegen jemand vor Gericht gewinnen, vinco causam. 2) сапрела га со и љеб, er ist für seine Undankbarkeit gestraft. poenas dedit ingrati animi. Canŷu, m. die Seife, sapo. Canyнâme, n. das Seifen, illitus saponia.