Page images
PDF
EPUB

Г

2

[ocr errors]

tura.

Сапунапти, ам, т. impf. feifen, illino Caсипање, п, бав фіnеinfфütten ,, infasaponem.

sio. Сапунили , им, vide сапунали. Сасипапти, ам (и сасиљем), v. impf. Сапуниписе , имсе, т. г. impf, fфäитеп hineinschütten, infundo. wie Seife, saponis more spumare.

Сасјећи, сијечем, т. pf. (Ерц.) 1) ав. Сапунција*, n. Sеt Geifenfteper, sapo bauen, herunterhauen, decido. 2) 345 Darius.

sammenbauen, concido. Салунцијин, на, но, бев eifenjteper, Cacјецапа, ам, v. pf. (Ерц.) bindin. saponarii.

idineiden, incido. Сапунцӣјница, f. 2) pie Beifenfteverin, Саслушали, амі, v. pf. bören, audio.

saponarii »xor. 2) 'die Seifensiederey, Cacma, sehr, valde, nimis. cf. BeoMa. saponaria taberna.

Саспавиши, им, v, pf. 8ufammenbrina Сапунцајнски, кa, кo, 11) feifenjtедея gen, facere ut sint simul. Сапунцајски, кa, кo, Trifф, sapona- Састављање, п. дав gufammenbrina

rius., 2) adv. reifensiederisch, more sa gen, collectio, congregatio, junctio. ponarii.

Састављаши, амі, v. impf. зиjаmmед. • Сапуњење, . vide сапунање.

bringen, jungo. Capã *, m. das Serail (ver sof), aula. Саспавци, вака, m. pl. Оer Drt, mp Сарајево, п. Staot in Sonien. Сара f. B. zwei Flüße zusammenfließen, conјевка, жена из Сарајева. Сарајлија, fluentes junctura. човек из Сарајева. Сарајевскій, ка, Саспајање , п. Вав Зufаmmеntrеfеn, 50, von Сарајево.

conventio. Саранили, им, v. pf. begraben, ѕере. Саспајаписе, јемсе, т. г. impf. sufanə lio, tumulo condo.

mentreffen, convenio. Сарањивање, р” дав Begraбen, sepul- Састанак, нка, m. Die Зufammеntunft,

der Songreß, conventus. Сарањйвати, њујем, т. impf. begra: Састануписе, немсе, vide cacтатисе. ben, sepelio,

Саспараптисе, амce, v, r. pf, jiф ит Сараори, m. pl. die Arbeiter (3. B. beim um etwas bemühen, Sorge-tragen, cu. Strassenbau), operae.

ram habeo. Capây *, m. der Sattler, sellarius. Саспаписе, анемсе, у т. pf. 3ufата Сарачев, ва, во, бев Cattler, ѕеllаrii. menkommen, convenio. Сарачки, па , ко, 1) Cattlеrе, ѕеllаrio- Саспраг (са спраг), von pinter, a tergo.

rum. 2) adv. wie ein Sattler, more Cacmpuja, f. eine ürt Hülsenfrucht, le-. sellarii,

guminis genus. Cape, f. p. pie etiefelrüfre, fistulae о. Саспругатиш, ужем, v. pf. abfфавен , creae, tubi,

abrado, derado. Сарка, f. eine 21rt Bilbante (bie Zau= Сасупи, спем, v. pf. bіnеіngiepen,

änte, mergus). Бекоји кажу да се schütten, infundo.

сарке могу јеспи и на велики пе- Caсушитисе; шсе, y. P. pf.. einborгей, Capma*, f. eine Art Pastete, mit Wein: Câm, m. 1) die Konigscheibe, favus. 2) laub oder Krautblatt umwickelt, arto (саха *), Pie Ctuйде, hora. 3) pie

Uhr, horologium. Сарук m. der Turban", tiara.

Camapa, f. die Fleischhade, securis laCáca, f. anemona pulsatilla pratensis

uionis. Lina.

Сапаривање *, п. Сав Зеrlieren, perСасваім (m. ј. са свим), ganslit, pe. ditio, amissio. nitus.

Саларивати, рујем, т. impf. perfieren, Cacefiи, сечем, (Рес. и Срем. ) vide perdo, amitto. cacjefit.

Саларини , им, v. pf. pertierett, amitto. Сасецање , n. (Рес. и Срем.) vide са- Сатворипи, им, vide створити. сијецатье,

Сатворилисе, имce, vide" слівориСасецатпи, ам, (Рес, и Срем.) vide ca Писе. сијецаи.

Cameради, ам, (Рес, и Срем.) vide Сасецапи, ам, (Рес. и Срем.) vide ca cafepaтпи. сјецати

Сапернівање, р. (Рес. и Срем. ) vide Сасијецање, п. (Ерц.) дав реrunter: cafeривање, hauen; Zusammenhauen, decisio, con- Camepisamu, pyjem , (Pec. a Cpem.) cisio.

vidе cafeривати. Сасијецати, ам, (Ерд.) дав у. impf. 31 Сапи, семі, vide сисати. cacjefu.

Саширање, о, дав 2reiben, dеtritie.

пак.

exareo.

creatis genus.

[ocr errors]

enecor.

CeakyAk , } überall hin, quaqua versus,

Саппирати, рем, т. impf. apreiben, dе. Свадбени, на, но, Боф3eitli, auptiatero.

lis. Сапић, m. dim. р. сапі.

Свадбoвaњe, n. бав фофseitbalten, pupСапљик, m. (@fterr. бав ееite) Sеr bier

tiarum actio. te Theil der Maß, quadrans, quarta Cba A6obami, 6yjem, v. impf. auf einer pars mensurae,

Hochzeit seyn, interesse nuptiis. Самри мачка и булумаћa, antwortet Свадипи, им, v. pf. кога с ким, ent

man (im Scherze) auf die Frage, was zweien, inimico, discordes reddo. man gespeiset habe. Es scheint auf die CBaAhmnce, umce, v. r. pf. rich ents

сатрица anѕufpielen, cf. булумаћ. zweien, rixari. Càmpuga, f. eine Art Mehlspeise der Coaha, f. der Zank, discordia, discidium.

gansieute. Успесе мало воде у ше. Свађање, п. бав $nt;weien, discordia. нично брашно, па се онда добро Свањапи, ам, v. impf. entѕwеien, facio са тіре рукама, те се начини го ut dissideant. птово као тарана.

CBahamice, amce, v. r. impf. fich ents Сатрпии, рем, campwo, v. pf. 2) аб. zmeien, discordes fimus.

reiben, detero, zerreiben, contero. 2) Coahe, (Epy.) vide cbarke.

коња, 3u runbe rimten, eneco. Сваја, f. hyp. 2. свасп. Саптописе, ремсе, сапръосе, т. г. pf. Свак, т. vіdе својак. zu Grunde gehen,

Свак, свакога, vide сватко. Cake, n. (coll.) die Honigscheiben, favi. Свакад, vide свагда. Сакерапи, ам, v. pt. (Ерц.) bineintrei, Свакіі, кa, кo, cin jeler, omnis, quis, ben, ago in

que. Cateрівање, р. (Ерц.). Зав фіnеіnfrei. Свакојак, кa, кo, alerley, omnis, geben, adactio, immissio,

peris. Салернівати, рујем , v. impf. (Ерт.) Свакојако, alertei, varie.

hineintreiben, adigo. Саћн, сађем, vide cићи, Cakypa, f. der ströherne. Korb, worin CBánumu, HM, V. pf. herabwälzen, den

die Laibe Brot stehen, bis man sie in volvo. den Sackofen schießt, sportae genus. Свалнитисе, имсе, у. е. pf. fich hinwala Сакурица, f. dim. p. catура.

zen, provolvor. Cày*, m. der metallene Deckel, worin z. CBabamı, am, v. pf. 1) herunterwälzen, B. die numa gebacken wird, opercu

devolvo. 2) (das Irish) walken, šubigo. lurn ferreum.

Сваљівање, в. дав реrаti, pinwälsen, Carma*, f. 1) der Schrot, grando plum

devolutio,

provolutio. bea. 2) сије сачмом (н. п. кукурузе), Сваљівати, љујем, т. impf, bеrабw&l= wie Schrott, während andere ökonomi: žen, devolvo. scher damit umgehen.

Сваљиватисе, љујемсе, у. r. impf, ft) Сачуван, ам, v. pf behüten, bеtwa). hinwälzen, provolvi. reit, praeservo, caveo.

Сванупи, не, v. pf. tagen, dilасеѕсit. Сачули, чујем, vide саслушати. Ceahyke, n. der tagesanbruch, dilucuCavāk *, m. das Fußgested unter einem lum.

Kessel, tripus ahenum sustinens. Сварати, ам, vide преварити. Cација *, m. Bеr иқrmaфer, horologiarius. Сварити, им, vide скували. Саријин, на , но, бев иретафетв, ho- Сваст, f. женина сестра, беr Seatt rologiarii.

Свастика, f.jewelter, pie eффdge. Сашетапи, ам (и сашећем), v. pf. rin, soror uxoris. Сашиши, шијем, v. pf, sujamienna: Свастин, на, но, дее свасти , sororis hen, consuo.

uxoris, Сва, cf. сав.

CBàmi, m. einer der Begleiter des Bräus Свагдa, immer, semper.

tigams bei Abholung der Braut, sponСвагдашњй, ња, њe , immermapren,

si comes

esponsi cohorte, cf. жеsempiternus.

нидба. Свагде, (Pec.)

Сватипи, им, v. pf. pinreiфеn, suffСвагд, Срем.), йбеrаl, ubique. .

cio, pertineo. Свагђе, (Ерц.) }

Світко, свакога , jeдet, omnis, quisСвадба, f. діе розеіt; puptiae.

que Свадбарина , f. (сп.) Die Soseitgебükt, Єватовање, п, бав сват feyn, comi pecunia nuptiaria:

tatio sponsorum. „Ваља да је ће наш'о ћевојку, Сватовали , пујем , v. impf. сват Па нам иде, носи свадбарину - seyn , comitor sponsum.

у

[ocr errors]

Тина.

CBamóbay, biga, m. eine Art Hochzeite. Ceema ropa, f.(Heiligenberg), monsAthos. melodie , carmiais nuptialis genus : CBH Светао, пла, ло, (Рес. и Срем.) vide ра сваnовца.

свијетао. Свапiовски , кa, кo, 1) беr сватови, Свёлац, свеца, m. 2) беr peilige, San

comitum sponsi. 2) adv, wie es coa сtus. 2) данас је свешац, беr Xeber: MOBI machen, ut solent sponsorum tag, dies festus. comites..'

Светитељ, m. vіdе cвeтaц 1. Свакање, д. 548 бinlangen, extensio Светиңа, f, dim, p. свет, vide свје.

justa, Свађапи, ам, , impf, binreiben, at. Светиња, f, pie Reliquie, Tag Teilige tіngo, sufficio.

thum, sanctorum reliquiae. Свачи (свачији ?), чија, чије, сinев је: Светипи, им, v. impf, 1) н. п. водиden, cujusque.

iy, weihen, consecro. 2) vide crema Свашта, свaчeгa (и свашпа), ales, ковати: господине чепівршине! пуСвашито, свaчeгa (и свашта), omnia, сти мене, мебе fе бала свеции. quaecumque.

cf. четвртин. Све, cf. сав.

Свёлиписе , имсе,

V. r. impf. 2) не свеСведок, m. (Рес. и Срем.) vide свједок. ще се сад, ist lеbt nat nit fо, бар Сведочанство, п. (Рес. и Срем.) vide man heilig würde, non sunt tempora свједочанство.

sancta. 2) светци се он мени, er bat Сведочва, f. vіdе сведоцба.

chadenfreude an meinem Unfall, laeСведочење, п. (Рес. и Срем.) vide ceje i tatur de injuria mea. дочење.

Светковање, р. дав Seyerit, celebraСведочипти, им, (Рес. и Срем. ) vide tio, feriatio. свједочити.

Светковапти, кујем, v. impf. 1) feverп, Сведоцба, f. (Рес. и Срем.) vide свје celebro. 2) Fenern, ferior. доцба.

Светковина, f. ба8 Seper, feriae, diei Свежаю, жња, m. ein Büncel, fascicu festi celebratio. Jus, н. п. траве, сијена.

Свёплинии, им, (Ресе и Срем.) vide Свеза, f. дав ЗапD, ligamen.

свијетлини. Свёзапи, ежем, v, pf. Ginsen, colligo. Свежлиписе, лисе, (Рес. и Срем.) yiСвёзаписе, ежемсе,.y, r. pf, in Bers de свијеплиписе.

bindung kommen, necessitudine jungi. Свезнали, ла, лo, almifferifф, omni лица. scius ; Купи ли свезнали.

Светлоспі , f. (Рес. и Срем.) vide свјепСвезналица, m. M. f. Bеr аlwiffet, qui se omnia profitetur scire.

Светљење , п. (Рес, и Срем.) vide свиСвекар, кра, m. Pеr еф mіеgеrѕаtеr ( јељење.

Maunes Vater), socer, mariti pater. Свепњак, т. (Рес. и Срем.) vide свиСвеколико , ale, quodcumque.

јетњак. Свекрва , f. Die ефwiegermutter (Бев Световање, п. (Рес, и Срем.) vide свје.

Mannes Mutter), socrus, mariti mater. товање. Свекрвин , на, но, беr ефwiegermuta Свеловати, пујем, (Рес, и Срем.) riter, socrus.

de свјетоватпи. Свекрвица, f. dim. b. свекрва. Светогорац, рца, m. See peiligenbets Свекров, ва, во, бев Gфwiegerwater, ger, Mönch vom heiligen Berge, mosoceri.

nachus montis sancti (Atho). Свемогӱkit, fa, Ke, almäфtig , omni. Светогорски, кa, кo, 1) bom beiligen potens.

Berge, de monte sancto. 2) adv. wie Свёсрдно, ооп беrgеn gern, ex animo, ein Heiligenberger, more monachi do Свест, f. (Рес. и Срем.) vide свијест. monte sancto. Свеҫпи, везем, v. pf. sufammeni , meg= Свеfa, f. (Рес. и Срем.) vide свијећа. führen, develio.

CBékeme, n. 1) das Weihen, consecraСвеси, ведем, v. pf. 1) bеrаbführen, tio. 2) das Heiligwerden, apotheosis, deduco. 2) zusamineaführen (Sraut und inter coelites aduumeratio. 3) die Schas Bräutigam), committo conjuges; daher denfreude, gaudium de malo alterius. 3) kuppeln, committo. 4) wölben, for- CBeknya, f. dim. $. CBeka. nicem duco.

Свечани, на, но, н. д. дан, Тәуеrtад, Свеп, m. (Рес» и Срем.) vide свијет. festus. Свеп (говорисе и сеш), т. (Рес. и Свечаник , m, Ser Sеpеrtаg, dies festus. Срем.) vide свјет.

CBeyâp, m. der eine Mahlzeit zu Ehren Све, ща, що, beilig, sanctus,

des Familienheiligen gibt, qui couvie

2

Crèmanyja, f. (Pec. w Cpem.) vide objem

лос.

2

2

[ocr errors]

more.

vium praebet ob diem festum sancto „Држи Вуче тога свиленгаћу, gеntіlіtіo. cf. крсно име.

„Док ја идем цара да попражим Свечарев, ва, вo, vide светаров. Свилокос, ca, co, feibeneв фaar baben, Свечаров, ва, во, бев свечар.

capillis sericis (delicatis, mollibus). Свечарски, кa, кo, беr свечари. Свилорун, на, но, feisenpolis , lanam Свечарско, кога, п. они новци, што sericam gestans (ovis) : : свечари дају пону, што прекади „Те побила свилоруне овце и очати кољиво, cf. крсно име.

Свињ, m. yidе срњац. Свецбан, ам, (Рес. и Срем.) vide свјец- Свиња, f. Die ©фwein, sus.. бами.

Coniâp, m. i) der Schweinbirt, subulСвешавање, в. (Рес. и Срем.) vide cus. 2) der Schweinhändler, porcarius. свјештавање.

Свињарев, ва, вo, vide свињаров. Схешпівали, ам, (Рес. и Срем.) vide Свињарина, f. Сав фоtgels an pe, Сац. свјештавали.

birten, merces subulci. Свештаи, ам, (Рcc. и Срем. ) vide Свињаров, ва, во, без свињар, potсвјештапи.

carii. Свештеник, m. Der BeiftTime, sacerdos. Свињарски, кa, кo, 1) беr свињари, porСве шпило, п. (Рес. и Срем.) vide свје саrіоrum. 2) adv, wie cin свињар, more

porcarii. Свадемисе, дисе,

Свињац, њца , m. Bеr сh wеinjtal, hara, ако ми се не свиди, • v.r, pf. (Pec.),

Свињепина, f. Gфweinftei, caro suако ми се свиди, Свідилисе, дисе, bеbаgеn, gut gefals

illa. v. r. pf. (Срем.) len, arrideo, pro

CBibekii, ka, ke, Schweine: , suillus. Свиђемисе, дисе, bог, тideor.

Свиньски, кa, кo, t) fäuifф, фwеinifф, v. r. pf. (Ерц.).

Soweines, suillus. 2) adv. fäuisch, suis Свijaњe, n. vіdе cавијање. Свјати, ам, vide савијапи:

Свињче, чета , п. ein Stud фwein, „Капу скида, до земље се свија Borstenvieh, una sus. Свијест, т. (Ерц.) дав Bepubtfepn, pie Свирала, f. ) дie Slüte, fistula, 2) сви

3efinnung, mens : није у свијеспін ; рале, vidе двојнице ипд гадље. изгубио свијесп.

Свиралица, f. dim. р. свирала, Свијеп, m. (Ертц.) 2) Sie Selt, mun- Свираљка, f. vide свирка.

dus : оде у бијели свијет; из бије- Свирање, о, дав Slüten, cantus fistulae. лог свијета. 1) piel Reute (frans. du Свирати, ам, v. impf. 1).flutent, fistumonde): навалио свијеп ; има ли мло la cano. 2) (die Sauglode läuten), he го свијета код нама

паспира? од сви мој свирапи (курцу), reдe niФt fo јема нијесам могао да приступим. unanständig, noli obscoene loqui. 3) онај, или они свијети, јеце 23elt, Свірац, рца , m. See Фидеlfadpfeifer , alia vita (post mortem). 4) das Tagess qui utriculo canit.

CBupau, m. der Flötenspieler, tibicen. Свијетао (comp. свјетљй), пла, 40, Свирачев, ва, во, бев свирач, tibісі»

(Epu.) glänzend, fulgens : cBujemao mu pis.
образ! свијепіли царе! дисфаифtiger Свирење, п. vide свирање.
Kaiser !

Свирипін, им, vidо свирати. Свијеплити, им, y. impf. (Ерц.) TeuФten, Свирка, f. Фав 31afe. Заrument, fistu

lumen praefero, admoveo , ministro. Свијетлитисе, лисе, v. r. impf. (Ерц.) Свирчев, ва, во, бев свирац, utricи.

leuchten, glänzen, fulgeo, luceo. lаrii. Успани попе, нека седне свирСвијетљење , p. (Ерц.) 2) дав gейфten, чева мати (у Сријему).

luminis praelatio. 2) das Leuchten, ful CBìchymu, nem, v. pf. bersten, rumpor. gor.

Couma, f. die Verzierung der weißen Bau. Свiijemњак, т. (Epy.) der Leuchter, can ernröcke mit vorn an der Brust anges delabrum :

brachten blauen und rothen Streifen, „Да ми живу ватру наложимо

clavus coeruleus aut ruber. „Од спіолова и од свијетњака Свипатње, р. бав прrефеn рев хаgев, CBæjeka, f. (Epy.) die Kerze, candela. diluculum. Свикнути, нем, vide свићи.

Свішали, стике, y. impf. dnbreфe Cbúna, f die Seide, sericum.

(vom Tage), dilucesco; daher der zweis Свилен, ңа, но, feisen, sericus.

deutige Salembour: Lernthraka, m. (cm.) ein Mensch mit Свекар. Устани снао, свиђе.

leidenen Boren, caligis sericis in Снаа, "Бога ми! кад hе cви, не е dutus ;

ни један.

licht, dies.

la in genere.

[ocr errors]
[ocr errors]

Світану, свица, m. 1) das Johanniss ductio. 2) das Wölben, concameratio. würmchen, cicindela. 2) der Wachsftod, 3) das Zusammenführen, commissio. glomus cereum.

Своженье, р. 1) ба& Serunterfüren , Свипи, свијем, vide сaвині.

devectio. 2) das Zusammenführen, con€вићи (говорисе и свикнупи), свик

vectio, нем, v. pf, ji parein fіntеn, intelli- Свозити, им, т. impf. berunters, 34* go , accommodo me, assuesco : не могу sammenführen , deveho , conveho. да свикнем ове пупове.

Свој, своја, своје, 1) fein, (mein, bein), Свици, свинaкa, m. pl. Die Gehnen Bes suus. 2) он ми је своје, bеrwаnt,

Hausen (die als Fastenspeife gelten), coguatus. nervi husonis.

CBoják, m. Schwager (in Rücklicht der Свједок, m. (Ерц.) See 3euge, testis. Schwester meiner Frau), sum coojak Свједочанство, т. (Ерц.) vide- свје sorori uxoris meae. доцба.

Својаков, ва, во, бев својак, аdіnis. Свједочва, £, vide свједојба.

Crojām, f. (coli.) die Verwandten, proСвједочење, п. (Ерц.) дав Зеgеn, te pinqui. stificatio.

Својевољно; freimilig, ѕроntе. Свједочили, им, у.. impf. (Ерц.) seus Својење , n. Вав Зueignen , arrogatio. gen, testor, testificor.

Својити, им, v, impf, jih sueignen, arСвједоцба, f. (Ерц.) бав 3eugnip, te гоgо ; ја га и својим и мојим (аиф stimonium.

zweideutig) hilft alles nichts, frustra Свје (говорисе и сјет), m. (Ерц.) бес tentavi omnia. Rath, consilium.

Својко, т. (cm.) der Liebesverwandte (?), Свјешина , f. 1) augm, . свијеті. 2) eine tuus (?) : .. Renge gette, multitudo : навалила „Дај ћевојко да пољуби својко свјепина.

CBôcká, adv. wie einen der Seinigen, CBjemanya, f. (Epr.) der Bliß, fulgor : ut suum: ударио га својски (tüф. меће (сијева) свјеплица.

tig); часпио га својски (mie feinen Свјетлост, f. (Ерц.) деr lang, falgor. recht guten Freund). Стјеповање (говорисе и сјеловање), Својma, f. Der Berganote, propinquus.

n. (Epy.) das Rathen, consiliatio. Свр (Ерцеговци говоре и сврг); 1) fo Свјептовали (говорисе и сјетовати), Бофайв, аltitudine : свр човека. 2) јед

myjem, v. impf. (Epiz.) rathen, consilior.. о свр другога,übеr'ѕ апдеre,sus deque. Свјећица, f. dim. . свијећа.

Copã6, mn. die Siräße, scabies. Свјецибали, ам, (Ерц.) vide свикнути. Сврабање, п. Вав 2njteten mit Redge, Свјештавање, п. (Ерц.) бie &rtbeilung infectio scabiosa.

der leßten Delung, extrema unctio. Сврабати, ам, v. impf. mit #räge an= Свјештавами, ам, у. impf. 1 (Ерц.) п. ј.

stecken, inficio scabie. Свјештаи , ам , v.pf. ј масла, big Сврабаписе, амce, y, r. impf. Жräge

leşte Delung ertheilen, extremam un. bekommen, infici scabie. ctionem impertiri.

1. Сврабљив, ва , вo, Prägig, scabiosus. Свјештеник, m. (Ерц.) vide свештеник. Сврака , f. Die &fter, pica. Свјешпило, в. bet Oobt, ellychnium. Сврапиши, им, v. pf. аblеntеn, dеvеrtо. Свладапії, ам,

pf. meijtern, Die Скраплі пінсе, имce, v. г. pf. einen 246. Oberhand bekommen, supero', superior stecher machen, ablenken, devertor. discedo.

Свраќање, т. дав 261enten, deversio. CBa@k, m. die abgelegte Haut der Schlan, Cbpakamı, am, v. impf. ablenken, deverto. ge, exuviae serpentis.

Свраћаписе, амce, v. г. impf. аblеn: Свлачење , п. 1) дав фесиnterfФерреп, ken, abschweifen, devertor. tractio de –

2) бав ?lusielen , exutio. Сврачак, чка, m. Tame eines Eleinen 3) das Zusammenschleppen, coutractio, Zaunvogels, aviculae nomen. comportatio.

Сврачина, f. стражњи крај срчанице. Свлачити, им, v. impf. D) Беrаbfwleppen, Cврачић,m.bie junge сврака,pullus picae.

traho de 2) gufammеnfФleppen, con- Сврачји , чја, чје, беr &liter, picae, traho. 3) ausziehent , exuo.

ёлабо, као сврачји мозак. Свод, ш. Вав шефülbe, bie 213ülbung, Сврбеши , би, v. impf. (Рес.) i fornix.

Свобити, би, v. impf. (Срем. Сводипин, им, v. impf. 1) wilben, con

Сврбљети, би, v. impf. (Ерд. f prurio. camero. 2) herabführen, deduco. 3) zus Cephory3, m. erdichteter ñame einer fammenführen (Brautleute), committo. EBwaare, q. d. pruriet anus. cf. женидба.

Свргнупии, нем; vіdе сври. Свођење, п. 1) дав феrаbfibren , de- Сврдао, длa, m. Ber Boheer , terebra,

но

« PreviousContinue »