Сведлина, f. augm. 9. сврдао. Сводлић, m. dim. 9. сврдао. Свозибрада, m. човек, који један пут остави браду, па је опет обрије. Свозислово, т. онај, који почне учити књигу, па остави, der die Studien an Sen Ragel gehängt hat, literarum desertor. Сврзлати, ам, v. pf. einen niht auß= laffen (mit Bitten), non mitto, circumvenio, ligo. Сврнути, нем, v.pf. ablenten, deverto. Сврнутисе, немсе, v. r, pf. eintehren, devertor. Свртање, п, баš 26lenten, deversio. Сертати, сврћем, v. impf. ablenten, deverto. Светатисе, сврћемсе, v. r. impf. cins Fehren, devertor. Свећи (говорисе и свргнути), свргнем, v. pf. 1) berabwerfen, türzen, dejicio: с пријестола. 2) с ума, фека geffen, negligo, excidit ex animo. Сврчак, чка, m. 1) bie Zeignubel, turundula. 2) дав Étängelmen (Seibe, Gold), tubulus. Свршетак, шка, т. дав Сибе, bie Bollendung, finis. Свршивање, п. дав Bolenben, absolutio, perfectio. Свршивати, шујем, v. impf. volenben, perficio. Свршити, им, ѵ. pf. volenben, absolvo. Сè, асс. [1, se. Bethält fich и себе, mіе ме и мене, unb me и тебе. Себезнао, нала, ло, feb, egoißifm, der nur um fih weiß, sibi soli amicus. Себица, f. 1) носи кошуљу (или аљи. ну какву) у себицу, alle Zage, паф. einander, continuo. 2) све себице, al. Лев обпе Unterhiev, famint uno [onders, изјео све себице, sine discrimine. Себичан, чна, но, н. п. човек, бек nicht heikel ist, facilis, non difficilis. Себична, на, но, 1) кошуља (или аљина каква), alle Zage=, Berfeltags=, profestus. 2) неђеља (у Сријему кажу прапава недеља), Die brittleßfe Woche vor der Faste, da man alle Ta= ge, selbst, Mittwoch und Freitag, Fleisch, fpeifen effen barf, hebdomas antepenultima ante quadragesimam. Послије себичне неђеље настане задушна, а послије задушне бијела. Севање, п. (Рес. и Срем.) vide сије • вање. Север, т. (Рес. и Срем.) vide сјевер. Северни (северни), на, но, (Рес. и Срем.) vide сјеверни. Севнути, нем, (Рес. и Срем.) vide сијевнуши. Сегнутисе, немсе, v. г. pf. Langen (nadh etmas), extendo manum. Сед, да, до, (Рес. и Срем.) vide сијед. Седа, f. (Рес. и Срем.) vide сједа. Седало, п. (Рес. и Срем.) vide сједало. Седам, Пебеп, septem. Седамдесет ені, septuaginta. Седамдесети, ша, шо, ber frebsite, septuagesimus. Седамнаест, Пебеби, septemdecim. Седамнаестеро, vide седамнаесторо. Седамнаести, та, то, ber Пезеnt, decimus septimus. Седамнаесторо, Хизађи доп Пебеби, septemdecim (franz une dix.septaine). Седање, п. (Рес. и Срем.) vide cje дање. Седати, ам, (Рес. и Срем.) vide cje даши, Седење, п. (Рес. и Срем.) vide сјеђење. Седење, п. (Рес.) vide сијеђење. Седеши, дим, (Рес.) vide сијеђети. Седети, дим, (Рес.) vide сједити. Седеф *, m. bie Perlmutter, testa conchae margaritiferae. Седефлија*, f. пушка нашарана седефом: „Седефлију пушку загрлио Седин, на, но, (Рес. и Срем.) vide сједин. Седити, им, (Срем.) vide сиједити. Седлар, m. der attler, sellarius. Седлица, f. само у овој загонетки : Туре иде гредицом, завоглосе седлицом? (пуж). Седло, п. Der Sattel, sella. septima. 2) Anzahl von sieben, septem. Седмица, f. 1) діє Sieben (Karte), septenarius. 2) die Sieben (Zahl), nume rus septeuarius: не може ми изини turcici genus. Сејменски, ка, ко, 1) Sejmen=, certi militis turcici. 2) adv. mie ein Seimen, more sejmeni. Сека, f. һур. у. сестра. Секирна, на, но, (Рес.) vide сјекирни. Секуцала, само у овој поскочици (аїв „Ој ти секо секуцала! „Јеси ли се ј**цала? Селак, т. Manušname, nomen viri. Ceлâm, m. der türkische Gruß, pax!: „Како дође Облачићу Раде, 97 , Тако Турком Турски селам даде Селе! hmefter, soror! cf. брале, мале: „Братац сестру с нова града зове: „Ајде селе, оседлај ми коња Ceлeн, m. fremde Liebstöckel, ligusticum levisticum Linn. Селити, им, v. impf. megftedeln, transfero. Селитисе, имсе, v. r. impf. Педем, commigro. Селиште, п. Set, mo ehevor ein Dorf gewefen, locus olim habitatus: „Коренита! село и ти ли си? "Да ти није руде од лонаца, "Испод кућа чести воденица, "Не 6' се звала село, већ селищте. Ни Село, п. баз Dorf, pagus. У Србији су велика села, која имају око 100 кућа, а има села и од 15 кућа; али и највише има од 30 до 50 кућа. По брдовитим мјестима тако су куће раздалеко, да је село од 40 ку ћа веће од Беча, н. п. у једном потоку стоје неколике куће, па онда (Бешто по саша, или читав сат далеко) у другом неколике и т. д. па се све зове једно село (доклегођ његова земља држи, које се врло добро зна; тако људи из два села могу бити комшије). А по равни (као н. п. по Мачви и по Браничеву) доста су честе куће по селима, али опет нијесу у реду, као н. п. по Сријему и обуда по Њемачкој, него растркане (као и по варошима по Турској) по пољу. Онамо се човек може преселити из једнога села у друго кад му драго: нити му се треба јавиши ономе спаији из чијега села полази, ономе у чије долази; кућу своју може продати, или раскопати, а вотњаке и винограде може долазити те брати сваке године, а спаији давати десето; а у оном селу ђе долази, може начинити кућу на пустој земљи ђе му драго, и себи кочити њиве и ливаде, и садити вотњаке и винограде, колико му драго. Кад спаија дође у село да купи главницу, и стане из шефтера звати све сељаке редом по имену, онда му сељаци кажу: „шај се оселио, или:,овај се доселио. .” По равни, особито по голетним мјестима, врло су куће рђаве : понајвише покривене су кровином, или лубом; али по брдовишим мјестима има кућа врло лијепије и тврдије: млоге су подзиДане каменом, а понајвише су покривене даском (шиндром); соба нема свуда, него се зими понајвише грију код ватре, а спавају по Бајатима (cf. клијет), и онако у кући; димњака нема готово нигђе по селима (осим у Мачви поред ве, и у Браничеву ђешто око Дунава и на Влашким земуницама), зато се кашто пуши у ђекојим кућама, да оће очи да испадну од Дима. У Србији нигђе нема Турака да сједе по селима Србљи, а Турци по варошима; а у Босни има и Турскије и Шокачкије села. Са него сами Селски, ка, ко, (ст.) vide сеоски. Сељак, т. 1) ber aus bem nämlichen Dorfe iit, ejusdem pagi. Сељакуша, f. bie Bäuerin, rustica. Сељанин, m. vide сељак. Сељанка, f. 1) діе и дет пämliфen лив Dorfe ist, femina ejusdem pagi. 2) Frauenname, nomen feminae. Семберија, f. ein Zheil ber Зворничка наија, am linen lifer ber Drina: „Валовиту Дрину пребродище, ,,Машишесе пусте Семберије Семберски, ка, ко, у. Семберија. Семе, мена, п. (Рес. и Срем.) vide сјеме. Семенка, f. (Рес. и Срем.) vide cje Сенаторски, ка, ко, 1) Senators, senatorius. 2) adv. senatorisch, senatorie. Сенина, f. augm. у. сено. Сеница, f. (Рес. и Срем.) vide сјеница. Сеница, f. (Рес. и Срем.) vide сјеница. Сеничић (сеничић), m. (Рес. и Срем.) vide сеничић. Сеничји, чја, чје, (Рес. и Срем.) vide сјеничји. Сенка, 1. (Рес. и Срем.) vide сјенка. Сено, п. (Рес. и Срем.) vide сијено. Сент*, m. vide завичај, fen), Сента, f. варош у Бачкој. Прокопсао, као Турски цар на Сенти. Сентандрија, f. St. Unore (bei colonia Serborum St. Andreae. Сентандринац (нца), човек из Сентандрије. Сентандријски (Сентандријнски), ка, ко, топ Сентандрија. Сенце, n, dim. 9. сено. Çêm, m. die Stadt Zeng, Seguia. Ceњанин, човек из Сеља. Сењанка, жена, или ђевојка из Сења. Сењ ски, ка, ко, yon Сен: „Сењани се у лов подигнули "О Јуриша Сењски барјактаре Сеоба, f. bіе Sieblung, «Mufiedlung, migratio, translatio. Сеоски, ка, ко, 1) Dorf, pagi. 2) adv. . enem. Седешић, m. dim. 9. сепет Cenиja*, f. die Gerberkufe der Kirschner, yas pellionum. Сера, f. (Рес. и Срем.) vide cјера. Сератлија *, m. vide крајишник: „Серашлије добре коње ране Сералински, ка, ко, vide крајишСератлијски, ка, ко, нички. Серашћер*, m. ber Geraštier (@om> mendant), dux. cf. поглавица: „И пред војском до два серашћера — Сердар, щ. Der Gerbar (Gговоготов Generalgewaltiger), vindex criminum militarium generalis. У Србији и у Босни (по варошима) сердари затворају Турке, као муселими риш. Кане. мице. Cuba, m. Hermannstadt, Cibinium. Сибињанин, т. н. п. Јанко, von Mer. mannstadt, Cibiniensis. Сибињска (Сибињски), ка, ко, Де mannftädter, Cibiniensis: „Да ти да Бог, Сибињска војводо! „Да добијеш цара на Косову Сив, ва, во, grau, canus, Сивац, вца, m. 1) сив коњ, ber Brau fhimmel, equus canus. 2) прође сивац Крушевац, дав ift borbei! Сивоња, m. сив во, ein grauer Ochs, bos canus. Сивчев, ва, во, без сивац, equi cani. Сига, f. ber allfinter, stalactites. Сигуран, рна, но, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) jtcher, securus. cf. поуздан, јамачно. Сигурност, f. bie Sicherheit, securitas. Сиђети, сједим, (Ерц.) vide сједити. Сијање, п. (Ерц.) 1) дав äen, semi natio. 2) das Sieben, cribratio. Сијање, п. раš slängen, fulgor. Сијасет*, m. Ungelegenheit, molestia. cf. биједа, напаст. Сијати, јем, v. impf. (Ерц.) 1) fäen, sero. 2) sieben, cribro. Сијати, ја, v. impf. н. п. сунце, gläns zen, leuchten, fulgeo. Сијалисе, амсе, v. r. impf. fhimmern, mico. Сијевање, п. (Ерц.) дав geuchten (дев Сијеђеши, једим, v. impf. (Ерц.) его Сикира, f. (Срем.) vide сјекира. Сикиретина, f. augm. у. сикира. Сикирић скела, f. Slame einer Цебег fube über die Drina, bei Соко, поmen trajectus. Сикирица, f. dim. 9. сикира. Сикирни, на, но, (Срем.) vide cje. кирни. Cùлa, f. 1) die Gewalt, vis. 2) die Macht, potentia. Сила Бога не моли; Сила отме земљу и градове; или је сила, или драга воља? силом иде, силом једе; Силом прди, а рђом смрди (обег: од силе прди, а од рђе смрди); силе те убиле! (у Сријему и у Бачк). 3) ady. сила пута, fehbe oft, saepissime; сила Божја! fer viel, mirum quantum; сила сам изгубио, сила је изгубио и т. д. Силажење, п. дав Seraben, descendo. Силазити, им, v. impf. berab teigen, descendo. Силај *, m. Art Waffenschärpe, zona armis condendis. Силан, силна, но, 1) gewaltig, måф. tig, potens. 2) fehr biel, ingens : сил. но благо задобише; силни људи. Силембе*, бета, n. ber Bruffriemen am Reitpferbe, lorum in equi pectore. Силени, на, но, (сп.) vide силан г. : „Ја с не бојим цара силенога — Силеџија, т. бес Semaltthäter, homo violentus. Силишисе, имсе, v. г. impf. gewaltig werden, polleo, praepolleo. Силне *, нета, n. vide приушак. Силовање, n. bie Semaltthätigteit, Not zucht, vis illata virgiui. Силовати, лујем, v. inopf. u. pf. walt anthun, violo. Силовит, та, то, оm vide силан: Синске, seffern Ibenbe, heri vesperi. ,,Ој французу царе силовити! , Пуштај момке, осташе девојке Силодцан, на, но, [hwer зи беђandeln, intractabilis, ferox. Сиљење, п. дав Mächtigwerben, potentiae incrementum. Сима, т. (Рес. и Срем.) vide Симо. Симана, f. Srauenname, nomen femi Симиџијница, f. 1) ber Bäderlaben, бев симиџија, taberna pistoris. 2) bie Frau дев симиџија, uxor pistoris. Симка, f. rauenname, nomen feminae. Симо, т. (Ерц.) һур. 5. Симеун. Самша, m. Һур. 4. Симеун Câu, m. der Sohn, filius. Синак, нка, m. (voc. синко! мој синко!) һур. . син. Синатор, т. (доље преко Мораве) дег UnterEnes (@enator), pro kueso: камо синатор, нека донесе коњма сена. Синаторов, ва, во, дев синаптор, рео knesi. Синаторски, ва, ко, 1) ©inatorê, proknesorum, 2) ady, wie ein Cinator, more proknesi. Синка, f. Srauenname, nomen feminae. Синов, ва, во, без on, filii. fratris filius. гиbers Cohn, Синоћни, на, но, vide синошњи. Синоћница, f. vide синогињица. Синути, нем, v. pf. crglänjen, mico, eflulgeo. Синчић, m. dim. 9. син. 22 - Сињи, ња, ње, graulidh, blau, coeruleus: кукавица, море, гром (пуче као сињи гром). Cиnáte, n. das Schütten, Streuen, Gieten, fusio, sparsio. Сипати, ам (и сипљем), v. impf. ü ten, spargo, fundo. Сипити, пи, v. impf. н. п. кища, fein regnen, nebeln (österr. Nebelreißen), pluit lenissime. ticus. Сипљаив, ва, во, engörü lig, asthma- fassung der Bauernröcke, funiculi genus. Сирадиши, им, v. impf. mit сирада verbrämen, praetexo. Сирађење, п. дав Berbeämen mit сура= да, praetextio. Сирац, рца, m. 1) ein gaib Räfe, forma casei, caseus. 2) сирац воска, лоја,. forma ut casei. Сирење, п. 2) ba$ Räfen, coagulatio. 2) (по неким мјестима, као н. п. по Ваљевској наији) vide сир. 3) даš tri= ge 2lrbeiten, labor piger. 4) какво је то сирење? (fhershaft) was ift Da quid rei est hoc? Сириши, им, v. impf. 1) Fäfen, zu Räfe machen, coagulo. 2) langsam und träge arbeiten, шпа ти сириш? quid ces sas ? X Cиpuшme, n. das Käselab, der Labmas Сирњаја, f. (у Сријему) vide рујница. Сировица, f. ein tüt frifhes Sole lignum recens. Сирема, т. дег Heme, pauper.; miser. Сиромаш, f. (coll.) ðie Acmen, paupe |