Page images
PDF
EPUB

Сведлина, f. augm. 9. сврдао. Сводлић, m. dim. 9. сврдао. Свозибрада, m. човек, који један пут остави браду, па је опет обрије.

Свозислово, т. онај, који почне учити књигу, па остави, der die Studien an Sen Ragel gehängt hat, literarum desertor. Сврзлати, ам, v. pf. einen niht auß= laffen (mit Bitten), non mitto, circumvenio, ligo.

Сврнути, нем, v.pf. ablenten, deverto. Сврнутисе, немсе, v. r, pf. eintehren, devertor.

Свртање, п, баš 26lenten, deversio. Сертати, сврћем, v. impf. ablenten,

deverto.

Светатисе, сврћемсе, v. r. impf. cins Fehren, devertor.

Свећи (говорисе и свргнути), свргнем, v. pf. 1) berabwerfen, türzen, dejicio: с пријестола. 2) с ума, фека geffen, negligo, excidit ex animo. Сврчак, чка, m. 1) bie Zeignubel, turundula. 2) дав Étängelmen (Seibe, Gold), tubulus.

Свршетак, шка, т. дав Сибе, bie Bollendung, finis.

Свршивање, п. дав Bolenben, absolutio, perfectio. Свршивати, шујем, v. impf. volenben, perficio.

Свршити, им, ѵ. pf. volenben, absolvo. Сè, асс. [1, se. Bethält fich и себе, mіе ме и мене, unb me и тебе. Себезнао, нала, ло, feb, egoißifm, der nur um fih weiß, sibi soli

amicus.

Себица, f. 1) носи кошуљу (или аљи. ну какву) у себицу, alle Zage, паф. einander, continuo. 2) све себице, al. Лев обпе Unterhiev, famint uno [onders, изјео све себице, sine discrimine. Себичан, чна, но, н. п. човек, бек nicht heikel ist, facilis, non difficilis. Себична, на, но, 1) кошуља (или аљина каква), alle Zage=, Berfeltags=, profestus. 2) неђеља (у Сријему кажу прапава недеља), Die brittleßfe Woche vor der Faste, da man alle Ta= ge, selbst, Mittwoch und Freitag, Fleisch, fpeifen effen barf, hebdomas antepenultima ante quadragesimam. Послије себичне неђеље настане задушна, а послије задушне бијела. Севање, п. (Рес. и Срем.) vide сије

• вање.

[ocr errors][merged small]
[ocr errors]

Север, т. (Рес. и Срем.) vide сјевер. Северни (северни), на, но, (Рес. и Срем.) vide сјеверни.

Севнути, нем, (Рес. и Срем.) vide сијевнуши.

Сегнутисе, немсе, v. г. pf. Langen (nadh etmas), extendo manum.

Сед, да, до, (Рес. и Срем.) vide сијед.

Седа, f. (Рес. и Срем.) vide сједа. Седало, п. (Рес. и Срем.) vide сједало. Седам, Пебеп, septem.

Седамдесет ені, septuaginta. Седамдесети, ша, шо, ber frebsite, septuagesimus.

Седамнаест, Пебеби, septemdecim. Седамнаестеро, vide седамнаесторо. Седамнаести, та, то, ber Пезеnt, decimus septimus.

Седамнаесторо, Хизађи доп Пебеби, septemdecim (franz une dix.septaine). Седање, п. (Рес. и Срем.) vide cje

дање.

Седати, ам, (Рес. и Срем.) vide cje

даши,

[ocr errors]

Седење, п. (Рес. и Срем.) vide сјеђење. Седење, п. (Рес.) vide сијеђење. Седеши, дим, (Рес.) vide сијеђети. Седети, дим, (Рес.) vide сједити. Седеф *, m. bie Perlmutter, testa conchae margaritiferae.

Седефлија*, f. пушка нашарана седефом:

„Седефлију пушку загрлио Седин, на, но, (Рес. и Срем.) vide сједин.

Седити, им, (Срем.) vide сиједити.
Седити, им, (Срем.) vide сједити.
Седлање, n. das Satteln, impositio
sellae.

Седлар, m. der attler, sellarius.
Седларев, ва, во, безв Sattler, sel-
Седларов, ва, во, larii.
Седлати, ам, v. impf. fatteln, sterno
equum.

Седлица, f. само у овој загонетки : Туре иде гредицом, завоглосе седлицом? (пуж).

Седло, п. Der Sattel, sella.
Седмак, m. 1) ber Siebner (Münge),
moneta septenaria. 2) ein Pferd von 7
Jahren, , equus septennis.
Седмакиња, f. Gtute von Пебеп зар
ren, equa septennis.
Седмерица, f. vide седморица.
Седмеро, n. vide седморо.
Седми, ма, мо, деr lebente, septimus.
Седмина, f. 1) baš Giebentheil, pars

septima. 2) Anzahl von sieben, septem. Седмица, f. 1) діє Sieben (Karte), septenarius. 2) die Sieben (Zahl), nume rus septeuarius: не може ми изини

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

turcici genus.

Сејменски, ка, ко, 1) Sejmen=, certi militis turcici. 2) adv. mie ein Seimen, more sejmeni.

Сека, f. һур. у. сестра.
Секана, f. Grauenname, nomen feminae.
Секин, на, но, čer сека, sororculae.
Секира, f. (Рес.) vide сјекира.
Секирешина, f. augm. 6. секира.
Секирица, f. dim. у. секира.

Секирна, на, но, (Рес.) vide сјекирни.
Секуна, f. (сп.) vide сека.
Секутићи, m. pl. (Рес. и Срем.) vide
сјекушићи.

Секуцала, само у овој поскочици (аїв
Reim):

[ocr errors]

„Ој ти секо секуцала! „Јеси ли се ј**цала?

Селак, т. Manušname, nomen viri. Ceлâm, m. der türkische Gruß, pax!: „Како дође Облачићу Раде,

97

, Тако Турком Турски селам даде Селе! hmefter, soror! cf. брале, мале: „Братац сестру с нова града зове: „Ајде селе, оседлај ми коња Ceлeн, m. fremde Liebstöckel, ligusticum levisticum Linn.

Селити, им, v. impf. megftedeln, transfero. Селитисе, имсе, v. r. impf. Педем, commigro.

Селиште, п. Set, mo ehevor ein Dorf gewefen, locus olim habitatus: „Коренита! село и ти ли си? "Да ти није руде од лонаца, "Испод кућа чести воденица, "Не 6' се звала село, већ селищте.

Ни

Село, п. баз Dorf, pagus. У Србији су велика села, која имају око 100 кућа, а има села и од 15 кућа; али и највише има од 30 до 50 кућа. По брдовитим мјестима тако су куће раздалеко, да је село од 40 ку ћа веће од Беча, н. п. у једном потоку стоје неколике куће, па онда (Бешто по саша, или читав сат далеко) у другом неколике и т. д. па се све зове једно село (доклегођ његова земља држи, које се врло добро зна; тако људи из два села могу бити комшије). А по равни (као н. п. по Мачви и по Браничеву) доста су честе куће по селима, али опет нијесу у реду, као н. п. по Сријему и обуда по Њемачкој, него растркане (као и по варошима по Турској) по пољу. Онамо се човек може преселити из једнога села у друго кад му драго: нити му се треба јавиши ономе спаији из чијега села полази, ономе у чије долази; кућу своју може продати, или раскопати, а вотњаке и винограде може долазити те брати сваке године, а спаији давати десето; а у оном селу ђе долази, може начинити кућу на пустој земљи ђе му драго, и себи кочити њиве и ливаде, и садити вотњаке и винограде, колико му драго. Кад спаија дође у село да купи главницу, и стане из шефтера звати све сељаке редом по имену, онда му сељаци кажу: „шај се оселио, или:,овај се доселио. .” По равни, особито по голетним мјестима, врло су куће рђаве : понајвише покривене су кровином, или лубом; али по брдовишим мјестима има кућа врло лијепије и тврдије: млоге су подзиДане каменом, а понајвише су покривене даском (шиндром); соба нема свуда, него се зими понајвише грију код ватре, а спавају по Бајатима (cf. клијет), и онако у кући; димњака нема готово нигђе по селима (осим у Мачви поред ве, и у Браничеву ђешто око Дунава и на Влашким земуницама), зато се кашто пуши у ђекојим кућама, да оће очи да испадну од Дима. У Србији нигђе нема Турака да сједе по селима Србљи, а Турци по варошима; а у Босни има и Турскије и Шокачкије

села.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Са

него сами

Селски, ка, ко, (ст.) vide сеоски. Сељак, т. 1) ber aus bem nämlichen Dorfe iit, ejusdem pagi.

Сељакуша, f. bie Bäuerin, rustica. Сељанин, m. vide сељак. Сељанка, f. 1) діе и дет пämliфen лив Dorfe ist, femina ejusdem pagi. 2) Frauenname, nomen feminae. Семберија, f. ein Zheil ber Зворничка наија, am linen lifer ber Drina: „Валовиту Дрину пребродище, ,,Машишесе пусте Семберије Семберски, ка, ко, у. Семберија. Семе, мена, п. (Рес. и Срем.) vide сјеме.

Семенка, f. (Рес. и Срем.) vide cje

[blocks in formation]

Сенаторски, ка, ко, 1) Senators, senatorius. 2) adv. senatorisch, senatorie. Сенина, f. augm. у. сено.

Сеница, f. (Рес. и Срем.) vide сјеница. Сеница, f. (Рес. и Срем.) vide сјеница. Сеничић (сеничић), m. (Рес. и Срем.) vide сеничић.

Сеничји, чја, чје, (Рес. и Срем.) vide сјеничји.

Сенка, 1. (Рес. и Срем.) vide сјенка. Сено, п. (Рес. и Срем.) vide сијено. Сент*, m. vide завичај,

fen),

Сента, f. варош у Бачкој. Прокопсао, као Турски цар на Сенти. Сентандрија, f. St. Unore (bei colonia Serborum St. Andreae. Сентандринац (нца), човек из Сентандрије. Сентандријски (Сентандријнски), ка, ко, топ Сентандрија.

Сенце, n, dim. 9. сено.

Çêm, m. die Stadt Zeng, Seguia. Ceњанин, човек из Сеља. Сењанка, жена, или ђевојка из Сења. Сењ ски, ка, ко, yon Сен:

[ocr errors][merged small][merged small]

„Сењани се у лов подигнули "О Јуриша Сењски барјактаре Сеоба, f. bіе Sieblung, «Mufiedlung, migratio, translatio.

Сеоски, ка, ко, 1) Dorf, pagi. 2) adv.
mie im Dorfe, rustice.
Себце, n. dim. у. село.
Cénem*, m. vide кошарица.
Сепетина, f. augm.

. enem.

Седешић, m. dim. 9. сепет

Cenиja*, f. die Gerberkufe der Kirschner, yas pellionum.

Сера, f. (Рес. и Срем.) vide cјера. Сератлија *, m. vide крајишник: „Серашлије добре коње ране Сералински, ка, ко, vide крајишСератлијски, ка, ко, нички. Серашћер*, m. ber Geraštier (@om> mendant), dux. cf. поглавица:

„И пред војском до два серашћера — Сердар, щ. Der Gerbar (Gговоготов Generalgewaltiger), vindex criminum militarium generalis. У Србији и у Босни (по варошима) сердари затворају Турке, као муселими риш. Кане.

[blocks in formation]
[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

мице.

Cuba, m. Hermannstadt, Cibinium. Сибињанин, т. н. п. Јанко, von Mer. mannstadt, Cibiniensis. Сибињска (Сибињски), ка, ко, Де mannftädter, Cibiniensis:

„Да ти да Бог, Сибињска војводо! „Да добијеш цара на Косову Сив, ва, во, grau, canus, Сивац, вца, m. 1) сив коњ, ber Brau fhimmel, equus canus. 2) прође сивац Крушевац, дав ift borbei! Сивоња, m. сив во, ein grauer Ochs,

bos canus.

[blocks in formation]

Сивчев, ва, во, без сивац, equi cani. Сига, f. ber allfinter, stalactites. Сигуран, рна, но, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) jtcher, securus. cf. поуздан, јамачно.

Сигурност, f. bie Sicherheit, securitas. Сиђети, сједим, (Ерц.) vide сједити. Сијање, п. (Ерц.) 1) дав äen, semi

natio. 2) das Sieben, cribratio. Сијање, п. раš slängen, fulgor. Сијасет*, m. Ungelegenheit, molestia. cf. биједа, напаст.

Сијати, јем, v. impf. (Ерц.) 1) fäen, sero. 2) sieben, cribro. Сијати, ја, v. impf. н. п. сунце, gläns zen, leuchten, fulgeo. Сијалисе, амсе, v. r. impf. fhimmern,

mico.

Сијевање, п. (Ерц.) дав geuchten (дев
Bliges), micatio.
Сијевашп, ам, v. impf. (Ерц.) 1) leuф»
ten (vom Blige), micat. 2) сијева у но-

[blocks in formation]

Сијеђеши, једим, v. impf. (Ерц.) его
grauen, canesco.
Сијело, п. (Ерц.) біe Sißgefelichaft,
Besuch, invisio, consessus.
Сијено, п. (Ерц.) 1) дав eu, foenum.
2) ein Heuschober, meta foeni.
Сијенце, n. dim. у. сијено.
Сијерак, рка, т. (Ерц.) Жаme einer
Micfeart, milium indicum ?
Сијери, f. pl. (Ерц.) діе Spiegelfed teren,
Taschenspieleren, praestigiae.
Сика, f. һур. у. сиса.
Сикил, m. clithoris.

Сикира, f. (Срем.) vide сјекира. Сикиретина, f. augm. у. сикира. Сикирић скела, f. Slame einer Цебег fube über die Drina, bei Соко, поmen trajectus.

Сикирица, f. dim. 9. сикира. Сикирни, на, но, (Срем.) vide cje. кирни.

Cùлa, f. 1) die Gewalt, vis. 2) die Macht, potentia. Сила Бога не моли; Сила отме земљу и градове; или је сила, или драга воља? силом иде, силом једе; Силом прди, а рђом смрди (обег: од силе прди, а од рђе смрди); силе те убиле! (у Сријему и у Бачк). 3) ady. сила пута, fehbe oft, saepissime; сила Божја! fer viel, mirum quantum; сила сам изгубио, сила је изгубио и т. д.

Силажење, п. дав Seraben, descendo. Силазити, им, v. impf. berab teigen,

descendo.

Силај *, m. Art Waffenschärpe, zona armis condendis.

Силан, силна, но, 1) gewaltig, måф.

tig, potens. 2) fehr biel, ingens : сил. но благо задобише; силни људи. Силембе*, бета, n. ber Bruffriemen

am Reitpferbe, lorum in equi pectore. Силени, на, но, (сп.) vide силан г. : „Ја с не бојим цара силенога — Силеџија, т. бес Semaltthäter, homo violentus.

Силишисе, имсе, v. г. impf. gewaltig

werden, polleo, praepolleo. Силне *, нета, n. vide приушак. Силовање, n. bie Semaltthätigteit, Not zucht, vis illata virgiui. Силовати, лујем, v. inopf. u. pf. walt anthun, violo.

Силовит, та, то, оm vide силан: Синске, seffern Ibenbe, heri vesperi.

,,Ој французу царе силовити!

, Пуштај момке, осташе девојке Силодцан, на, но, [hwer зи беђandeln, intractabilis, ferox.

Сиљење, п. дав Mächtigwerben, potentiae incrementum.

Сима, т. (Рес. и Срем.) vide Симо. Симана, f. Srauenname, nomen femi

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

Симиџијница, f. 1) ber Bäderlaben, бев симиџија, taberna pistoris. 2) bie Frau дев симиџија, uxor pistoris. Симка, f. rauenname, nomen feminae. Симо, т. (Ерц.) һур. 5. Симеун. Самша, m. Һур. 4. Симеун Câu, m. der Sohn, filius. Синак, нка, m. (voc. синко! мој синко!) һур. . син. Синатор, т. (доље преко Мораве) дег UnterEnes (@enator), pro kueso: камо синатор, нека донесе коњма сена. Синаторов, ва, во, дев синаптор, рео

knesi.

Синаторски, ва, ко, 1) ©inatorê, proknesorum, 2) ady, wie ein Cinator, more proknesi.

Синка, f. Srauenname, nomen feminae.
Синија, f. der (niedere) peifeti, men-
sa. cf. софра, трпеза, сто, астал.
Синијца, f. dim. у. синија.
Синити, им, v. impf. zum Sohn an=
nehmen, adopto.

Синов, ва, во, без on, filii.
Синовац, вца, т. дев

fratris filius.

гиbers Cohn,

[blocks in formation]

Синоћни, на, но, vide синошњи. Синоћница, f. vide синогињица. Синути, нем, v. pf. crglänjen, mico, eflulgeo.

[ocr errors]

Синчић, m. dim. 9. син.
Синџир * m. vide ланац.
Синпирић, m. dim. 9. синџир.
Синцирли зрно, п. bie Kettentugel, glo
bus catena junctus globo :
„Синџирли га зрна ударила
Сињење, п. Die Hunаhmе an Corner
Statt, adoptio.

22

-

Сињи, ња, ње, graulidh, blau, coeruleus: кукавица, море, гром (пуче као сињи гром).

Cиnáte, n. das Schütten, Streuen, Gieten, fusio, sparsio.

Сипати, ам (и сипљем), v. impf. ü ten, spargo, fundo.

Сипити, пи, v. impf. н. п. кища, fein regnen, nebeln (österr. Nebelreißen), pluit lenissime.

ticus.

[ocr errors]

Сипљаив, ва, во, engörü lig, asthma-
Сипљив, ва, во,
Cúпía, f. das Asthma, die Engbrüstig-
Feit, asthma, angustia spiritus.
Сир, m. der Räfe, caseus.
Clipaдa, f. eine blaue Schnur zur Eins

fassung der Bauernröcke, funiculi genus. Сирадиши, им, v. impf. mit сирада verbrämen, praetexo.

Сирађење, п. дав Berbeämen mit сура= да, praetextio.

Сирац, рца, m. 1) ein gaib Räfe, forma casei, caseus. 2) сирац воска, лоја,. forma ut casei.

Сирење, п. 2) ba$ Räfen, coagulatio. 2) (по неким мјестима, као н. п. по Ваљевској наији) vide сир. 3) даš tri= ge 2lrbeiten, labor piger. 4) какво је то сирење? (fhershaft) was ift Da quid rei est hoc?

Сириши, им, v. impf. 1) Fäfen, zu Räfe machen, coagulo. 2) langsam und träge arbeiten, шпа ти сириш? quid ces

sas ?

X

Cиpuшme, n. das Käselab, der Labmas
gen, coagulum.
Сирни, на, но, н. п. неђеља, капа,
Käse, casei.

Сирњаја, f. (у Сријему) vide рујница.
Сиров, ва, во, ro, friih, crudus, н.
п. дрво, месо.
Сировина, f. feifhe Sol, ligna viri-
dia, cruda.

Сировица, f. ein tüt frifhes Sole lignum recens.

Сирема, т. дег Heme, pauper.; miser. Сиромаш, f. (coll.) ðie Acmen, paupe

[ocr errors]
[ocr errors]
« PreviousContinue »