Page images
PDF
EPUB

Сврдлина , f. augm. р. сврдао. Север , m. (Рес. и Срем.) vide сјевер. Сврдлић, m. dim. 9. сврдао.

Севёрні (севернії), на, но, (Рес. и Сврзабрада, m. човек, који један Срем.) vide сјеверни.

пут остави браду, па је опеш Севнупи, немі , (Рес. и Срем. ) vide обрије.

сијевнути. Сврзислово, m. онај , који почне Сегнутисе, немсе, v. г. pf. Langen (na) учити књигу, па остави, беr bie : etmав), extendo manum.

Stupied an en Ragel gehängt bat, Сёд, да, до, (Рес. и Срем. ) vide literarum desertor.

сијед. Сврзлати, ам, v. pf. einen nimt au&= Седа, f. (Рес. и Срем.) vide cједа.

1affen (mit 3itten), non mitto, cir- Седало, р. (Рес. и Срем.) vide cједало. cumvenio, ligo.

Седам, fteben, septem. Сврнути, нем, v. pf. аblеntеn, dеvеrtо. Седамдесеп , fiebensiq, septuaginta. Свернутисе, немсе, v.r, pf. eintegren, Седамдесепи, па , шо, беr fiebsigte, devertor.

septuagesimus, Свртање, п, дав 26tentеn, dеvеrѕіо. Седамнаест, јтебебn, septemdecim. Свртапи, свртем , v. impf. аblеntеn, . Седамнаеспіеро , vide седамнаесторо. deverto.

Седамнаеспи, па, то, беr ftebiebite, Свртатисе, свркемсе, т. г. impf. eins decimus septimus. fehren, deyertor.

Седамнаеспіоро, Дugabt bon fебебit, Сврћи (говорисе и свргнути), сврг septemdecim (franz. une dix-septaine).

нем, у. pf. 1) bergoperfen, ftürgen, Седање, п. (Рес. и Срем.) vide cјеdejicio : с пријестола. 2) с ума, pers дање.

gessen, negiigo, excidit ex animo. Седати, ам, (Рес, и Срем.) vide cје. Сврчак, чка, т. 1) бie Ceignuvel, tu дали,

rundula, 2) бав ёtängelen (Ceive, Седење , p. (Рес. и Срем.) vide cјеђење. Gold), tubulus.

Седење, п. (Рес.) vide сијеђење. Свршёлая, ліка, m. Вав &nbe, Pie C ёденти, дим, (Pec.) vide сијеђепи. Vodendung, finis.

Седепи, дим, (Pec.) vide сједишни. Свршивање, п. дав 3olensen, absolu- Седеф*, m. Die Perlmutter, testa contio, perfectio.

chaë margaritiferae. Свртиліваліи, шујем, v. impf. polensen, Седефлија*, f, пушка нашарана се" perficio.

дефом : Свршипін, им, v. pf. pplensen, abso?vo. „Седефлију пушку загрлио — се", асс. 1), se. 'Berbilt fi) и себе, Седин , на, но, (Рес. и Срем.) vide

mie ме зи мене, ип пе 3u mіебе. сједин. Себезнао, нала, лo, felbjtif, egoitif), Седили, им, (Срем.) vide сиједипи.

der nur им fi, we i p, sibi soli Седипи, им, (Срем.) vide сједиши. amicus.

Седлање , р. das Satteln, impositio Себица, f. 1) носи кошуљу (или аљи.

sellae. ну какву) у себицу, ale Хage, паф. Седлар, m. Ber Gattlet, ѕеllarius. eiin acer, continuo. 2) све себице, al. Седларев, ва, во, бев баttlet, selТев obne Иnterfфіеѕ, famint unə on er8, Седларов , ва, во , 7 lаrii.

изјео све себице, ѕinе discriminе. Седлати, ам, v. impf. fatteln , sterno Себичан, чна, но, н. п. човек, бет

equum. nicht heikel lit, facilis , non difficilis. Седлица , f. само у овој загонетки : Себичнії, на, но, 1) кошуља (или ами Type иде гредицом, заврглосе сед: на каква), ale agla , Berfeltag8*, лицом ? (пуж).

рrоfеѕtus. 2) неђеља (у Сријему кажу Седло, р. Bee бattei, sella. прапава недеља), бie brittleste Седмак, m.. 1) беr Bieber (munge), Woche vor der Faste, da man alle Tas moneta septenaria. 2) ein Pferd son 7 ge, selbst Mittwoch und Freitag, Fleisch, Jahren, equus septennis. speisen essen darf, hebdomas antepen- CeAmakuba, f. Stute von sieben Jahs ultima ante quadragesimam. Ilocanje ren, equa septennis. себичне неђеље настане задушна, Седмерија, Х. vіdе седморица. а послије задушне бијела..

Седмеро, б. vіdе седморо. Севање, и. (Рес. и Срем.) vide сије. Седмий, ма, мо, беr ftebente, septimus.

Седмина, f. 1) Das eiecentweil, pars Севаn *

m. vіdе задужбина : учинио septima. 2) Anzahl von sieben , septein. і сева ; севап је удијелили сиромау, Седмица, f. 1) бie Gieben (Karte), sepСевали, ам, (Dec. и Срем.) vide си. tenarius. 2) die Sieben (Zabl), nume{ јевами.

rus septeцarius :. не може мн изнirt

твање.

[ocr errors]

или

читав

manus,

[ocr errors]

ни

m.

turcici genus.

Зипи

седмица (кад запоси, или почне Село, р. бав Dorf, pagus. у Србији једноудили у упорник).

су велика села, која имају око 100 Седмокрак, m. Оer Biebenbeinige, sep кућа, а има села и од 15 кућа; али tipes : раче седмокраче (говорила и највише има од 30 до 50 кућа.

жаба раку, кад су се псовали).! По брдовишим мјеспима пaко су Седморица, f. 2nşahl pon fteben, septem. куће раздалеко, да је село од 40ку. Седморо, 2nsabi bоn fieben , septem. ћа веће од Беча, н. п. у једном поСедмордспрук, кa, кo, jiebenfаф, пок у споје неколике куће, па онseptiplex.

да (Бешто по саша , Седница, f. (Рес. и Срем.) vide сјед са далеко) у другом неколике и ница.

п. д. па се све зове једно село (доСеднути, нем, vide cectr.

клегођ његова земља држи, које се Сеђење, п. (Срем.) vide сијеђење. врло добро зна; пaко људи из два Сезање, п. gangen (nаф еtmав), extensio села могу бипи комшије). А по рав

ни (као н. п. по Мачви и по БраСезаписе , cежемсе, y, r. impf. larger ничеву) доспа су чесне куће по extendo manum.

селима, али опепт нијесу уреду, Cem3*, m. der Stadenect, servus sta као н. II. по Сријему и овуда по bularius.

Њемачкој, него распркане (као и Сеисана f. das Bagagepferd, Packo

по вароцима по Турској) по пољу. pferd, equus sarcinarius.

Онамо се човек може преселити з Ceja, f. hyp. р. сестра.

једнога села у друго кад му драго: Сејање, п. (Рес. и Срем.) vide сијање. нити му се преба јавили ономе Сејати, јем, (Рес. и срем.) vide сијали. спанји из чијега села полази, Сезин, на, но, беr ceja, soгoris. ономе у чије долази ; кућу своју Сејменин*, der Seimen , militis

може продати, или раскопати,

а вотњаке и винограде може долаСејменскӣ, кa, кo, t) Cejmet=, certi

пе брати сваке године, а militis turcici. 2) adv. wie ein Seimen,

спаији давали десепio; а у оном more sejmeni.

селу ће долази, може начинити куСёка , f. Һур. р. сестра.

hу на пуспој земљи ће му драго, Сеһана, f. Ўrauenname, nomen feminae.

и себи крчипти њиве и ливаде, и Секин, на, но, беr сека, sororculae. садити водњаке и винограде, коСекира, f. (Рес.) vide cјекира.

лико му драго. Кад спанја дође у Секирепина , f. augri. 6. секира.

село да купи главницу, и стане из Секирица, f. dim. р. секира.

Ішефпера звали све сељаке редом Секирній, на, но, (Pec.) vide cјекирни.

по имену, онда му сељаци кажу: Секуна, f. (сп.) vide сека.

„тај се оселио, или: „овај се до

По Секулићи, м. р. (Рес. и Срем.) vide

равни, , особило по го. сјекушићir.

лепним мјестима, врло су куће Секуцала , само у овој поскочици (als

рђаве: понајвише покривене су кроReim):

вином, или лубом; али по брдови„Ој пи секо секуцала!

шим мјестима има кућа врло ли„Јеси ли се ј**цала?

јепије и тврдије: млоге су подзиСелак , m. Ananasname, nomen viri.

дане каменом, а понајвише су поCerâm*, m. der türkische Gruß, pax!:

кривене даском (шиндром); соба „Како дође облачићу Раде,

нема свуда, него се зими понајви„Тако Турком Турски селам даде

ше грију код ватре, а спавају по Сёле! Сффеfter, soror! cf. брале, мале:

вајапійма (cf. Клијem), и онако у „Брашац сестру с нова града зове :

кули; димњака нема готово нигѣе

по селима (осим у Мачви поред Ајде селе, оседлај ми коња —

СаCenen, m. fremde Liebstöckel, ligusticum

ве, и у Браничеву фешто око Ду

и на Влашким земуницама), levisticum Linn. Селиши, им, v. impf. Weatebeln, transfero,

зато се кашпо пуши ў Бекојим Селиписе, имce, v.

кућама, да оһе очи да испадну од r. impf. siedeln,

дима. у Србији нигђе нема Турака commigro. Cenüwme, n. Ort, wo ehevor ein Dorf

да сједе по селима, gewesen, locus olim habitatus:

Србљи, а Турци по варошима ; ay „Коренита! село и при ли си ?

Босни има и Турскије и Шокачкије Да ли није руде од лонаца, Селски, кa, кo, (сп.) vide сеоски. „Испод кућа чести воденица, Сељак, Не 6' се звала село, већ селищme.

1) der aus dem nämlichen Dorfe ijt, ejusdem pagi.

2) селио.

нава,

него

сами

села.

т.

[ocr errors]
[ocr errors]

мењак.

мењата.

ser

[ocr errors]
[ocr errors]

Сељакуша, f. Sie Bauerin, rustica. Cenuja, f. die Gerberkufe der Kirschner, сељанин, т. vіdе сељак.

vas pellionum. Сељанка, f. 1) тіс аив бет пämliфеи Сера, f. (Рес. и Срем.) vide cјера.

Dorfe ijt, fomina ejus dem pagi. :) Seaua Сералија*, ш, vidе крајишник : enname, nomen feminae.

„Сераплије добре коње ране Семберија , f. ein X6eil See Зворничка Сералијнски, на, кo, vidе крајиш

Hauja, am linken Ufer der Drina: Cepamлијскӣ, кa, кo, јнички. „Валовиту Дрину пребродище, Cepaukep*, m. der Seraskier (Com, „Машинесе пуспіе Семберије

mеntаnt), dax. cf. поглавица: Семберски, кa, кo, p. Семберија. „И пред војском до два серашћера — Семе, мена, р. (Рес. и Срем.) vide Сердар, д. per Cersar (@ropprofов. сјеме.

Generalgewaltiger), vindex criminum Семенка, f. (Рес, и Срем.) vide cје militarium generalis. у Србији и у менка,

Босни (по варошима) сердари за» семењак, т. (Pec. u Cpem.) vide cje творају Турке, каб муселими риш•

Кане. Семењача, f. (Рес» и Срем.) vide cје Сердарев, ва , во , 1 des Serdar, şer

Сердаров , ва, вo, j dari. Сен, m. 1) оно гвожђе, што на ње. Сердарски, на, ко; 2) беrbаrə, му, споји паприца (у воденици). dari. 2) adv. wie ein Serdar ,, more ) (Рес. и Срем., vide cјен.

serdari. Сенатор, т. (у Сријему, у Бачко иу Серивуна, m. Серивуна је био (као Ban.) der Senator, Rathsherr, senator. што се приповиједа) некакав поcf. синапор.

главар кад и Млапишума. Сенаторов, ва, во, бев @enators, ѕе. Сермија f. das Vermögen, facultates, patoris,

cf. имање. Сенаторски, кa, кo, 3) Cenators, Серница, f. (sensu proprio) Ser 26tritt,

senatožius. 4) adv. senatorisch, senatorie. latrina. Сенина, f. augm. 9. сено.

Серсäн*, м. бав Фferceg efфire, arnaСеница, f. (Рес. и Срем.) vide cјеница. menta equi. cf. пакум. Сеница , f. (Рес. и Срем.) vide cјеница. Серцада*', f. cine art feiner eisteppi. Сеничић (сенні чић), m. (Рес. и Срем.) te, straguli genus. vide cјеничић.

Сести (говорисе и седнупи), седем, Сенинји, чја, чје, (Рес. и Срем.) vide и седнем, (Рес. и Срем.) vide cјеспи. сјеничји.

Сестра , f. Die Gффеter, soror, Сенка, f. (Рес. и Срем.) vide cјенка. Сеспрење, р. Вав Офwiftern, appellaСено, р. (Рес. и Срем.) vide сијено. tio sororis nomine. Сент*, m. vіdе завичај.

Сестримили, им, vide сeсприпи. Сентa, f. варош у Бачкој. Прокопсао, Сестримљење, р. vіdе cеспрење. као Турски цар на Сенти,

Сестрин, на, но, беr eфeftеr, ѕоСенандрија, f. et. 2ntre (bei Sfen), roris.

colonia Serborum St. Andreae. Cehm- Cècmpumi , xM, v. impf. Schwester nens андринац (нца), човек из Сент nen, schwistern, sororem appello. андрије. Сенп андријск (Сент- Сестрић, m. Pеr ефweiterjobn, saroандријнски), кa, кo, von Сендан ris filius. дрија.

Сестрица, f. dim. р. сестра. Сенце , p, dim. 2, сено.

Сеспричина. f. Die &ффеtеrtофter, Сењ, m. Die etact 3енд, Seguia. Ce- Сестрична, f.

њанин, човек из Сезьа. Сењанка, Сепитисе, имce, (Рес. и Срем.) vide жена, или ћевојка из Сења. Сењ. сјетиписе. ски, кa, кo, on Сењ :

Сећање, п. (Рес. и Срем.) vide сів, „Сењани се у лов подигнули

ћање. „о Јуриша Сењски барјакаре — Сећаписе, амсе, (Ресә и Срем.) vide Ceo6a, f. die Siedlung, Ansiedlung, сјећаписе. migratio, translatio.

Сеќи, сечем, (Рес, и Срем.) vide сјећи. Сеоски , кa, кo, 1) Dorfa , pagі. 2) adv, Селисе, семсе, (Рес. и Срем.) vide wie im Dorfe, rustice.

сјекисе. Седце, д. dim. р. село.

Сефте*, епта, m. Bеr erite 23erfauf peg Cinem *, m. vіdе кошарица.

Si aufmanns, nachdem er sein Gewith Сепелина , f. augm. p. cereп.

aufgethan, res prima vendita : Aahae Серешић, m. dim, p. сепет.

нијесам учинио ни сефпедіа. 2) је,

1

?

чива.,

der andre erste Gebrauch von einer Sa: 34, es reißt mich im Fuße, torquetur che , usus rei primus.

mihi pes , saevit (?). Сефпеција*, m. Die erite Sunofфаft, Сијевнути, нем, v. pf. (Ерц.) 1) Теиф. primus emtor,

ten, einico. 2) reißen, torqueo. Сецавац, вца, m. (Рес. и Срем.) vide Ciјед (comp. cjeki), да, до, (Крц.), сјецавац.

grau, cauus. Сецалица , f. (Рес. и Срем.) vide cје. Сиједили, им, vidе cијеђепти. цалица.

Сијеђење, п. (Ерц.) бав Brau werдеп, Сецање, п. (Рес. и Срем.) vide cје canescentia. цање.

Сијеђепи, једим, т. impf. (Ерд.) ets Сəцагши, ам, (Рес. и Срем.) vide cје

grauen, canesco. цаи.

Сијело, п. (Ерц.) Sie eiggefelfфаft, Сецкање, p. dim. р. сецање.

Besuch, invisio , consessus. Стукали, ам, dim y. сецати. Сијено, р. (Ерц.) ) дав феи, foenum. Сеча , f. (Рес, и Срем.) vide сјеча. 2) ein Heuschober, meta foeni. Сечива, в. р. (Рес. и Срем.) vide cје

Срем.) vide cје- Сиренце , p. dim. р. сијено.

Сијерак, рка, m. (Ерц.) Xame - ciner Сечивица, f. (Рес. и Срем.) vide cје Hirseart, milium indicum ? чивица.

Crijepi, f. pl. (Epy.) die Spiegelfechterey,
Сечимице, (Рес. и Срем.) vide сјечи. Dalchenspieleren, praestigiae.
Mulife,

Сика, f, hyp. 9. сиса.
C1i6111, m. Hermannstadt, Cibinium. Синь, m. clіthоriѕ.
Сібињанин, т. н. п. Јанко, von pers Cикира, f. (Срем.) vide cјекира,
mannstadt, Cibiniensis.

Сикиретина, f. augm. b. сикира. Сибіњски (Сібињскӣ), кa, кo, Pers Сибирић скела, f. 2xame einer ueber. mannstädter , Cibiniensis :

fur über pie Drina, bei Соко, поДа ли да Бог, Сибињска војводо! men trajectus. „Да добијеш цара на Косову Сикирица , f. dim. 2. сикира. Сів, ва , во , grай, capus.

Сикирній, на, но, Срем.) vide cjaСивац, вца, т. 1) сив коњ, беr Brau. кирни.

schimmel, equus canus. 2) npohe cr Crna, f. 1) die Gewalt, vis. a) die Macht, вају Крушевац, дав іft porbei:

роtеntiа. Сила Бога не моли; Сила Сивоња, m. cив во , tin grauer Ochs, отме земљу и градове ; или је сила, bus canus.

или драга воља силог иде, силом Сівоњин, на, но, бев сивоња, bovis jeдe;"Силом прди, а рђом смрди cani,

(oper : од силе прди, а од рђе смрСпівуља, f. сива крава, graие Жи, ди); силе те убиле! (у Сријему и у bos cana.

Бачк). 3) аdу. сила пупа, febr оft, Сівуљин, на, но, бес сивуља, vaccae Saepissimе; сила Божја: febr biet, mi

rum quantum ; сила сам изгубио, сиСивчев, ва , во, бев сивац, equi cani. ла је изгубио и п. д. Cuira, f. der Kalesinter, stalactites. Силажење, р. дав реrаtgeben, descendo. Сигуран, рна , но, (у Сријему, у Бачк. Сілазии, им, y. impf. berabiteigen,

ну Бан.) jiber, securus. cf. поуздан, descendo. јамачно,

Силај *

m. Art Waffenschärpe, zona Curýphocm, fa die Sicherheit, securitas. armis condendis. Chemй, сједим , (Ерц.) vide сједити. Сиглан, силна, но, 1) gewaltig, mаф. Сијање, п. (Ерц.) і дав Cien , semi tig, potens, 2) febr biet, ingens : сил. watio. 2) das Sieben , cribratio.

но благо задобише ; силни људи. Снјање, р. рав Зlängen, fulgor. Силембе * , бета, п. беr Bru jtriement Cujacem*, m. Ungelegenheit, molestia. am Reitpferde , lorum in equi pectore. cf. биједа, напаст.

Сілені, на, но , (сп.) vide силан І. : Citјаптин , jevi, y. impf. (Ep.) 1) fäert, „Ја с' не бојим цара силенога sero. 2) sieben , cribro.

Силеција, m. See Bewaltthäter, homb Сијая, ja, v. impf. н. п. сунце , gläns

violentus. zen, leuchten, fulgeo.

Crinunuce, umce, v. r. impf. gewaltig Cujamice; amce, v. r. impf. schimmern, werden, polleo, praepolleo. mico.

Силне * нета , п. vіdе приушак. Сијевање, р. (Ерц.) бав Reфeen (бев Словање, n. pie Gewaltthätigteit, off» Blißes), micatio.

zucht, vis illata virgini. Сије вашп, ам, v. impf. (Ерц.) :) Теиф. Силовапи, лујем , . impf. ц. р. ве"

ten (vom Зlige), miсаt. 2) сијева у но walt anthun, violo.

canae.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

nae.

pae,

Candien, ma, mabe Commonwide canau: Comokke, } gestern Abends, heri vesperi.

Пуштај момке, осташе девојке — Сіноћни, на, но, vide синотњи, Силодрцан , на, но, јффеt u bebanoein, Синоћница , f. vide синошњица. intractabilis, ferox.

Синути, нем, v. pf. erglangen, mico, Сиљење, п. дав 2ätigtwerpen, poten effulgeo. tiae incrementum.

Сінчић, m. dim. 9. син, Сима, m. (Рес. и Срем.) vide Симо.

Синцир m. vіdе ланац. Симана , f. Srauenname, nomen femi- Синирић, m. dim. р. синџир.

Синцирли зрно, п. біe Rettеntugel, glo Симеун, m, Comeon, Symеоn.

bus catena junctus globo: Симеуна, f. frauenname, uomen feni „Синцирли та зрна ударила

Сињење, p. pie Annabme an Cobnes Симеунац, нца, m. dim. у. Симеун. Statt, adoptio. Симиim*, m. Das feinfte 23eisenbrot, pa-, Сињи, ња, њe, grauli, blau, coeruCumima, f.juis triticei genus.

leus : кукавица, море, гром (пуче Скмишић, m. dim. , симиш.

као сињи гром). Сімица , m. dim. 2. Сима.

Сипање, р. в Gфütten, @treen, Bilə Campuja *, m. der Simitbäcker, pistor. fen, fusio, sparsio. Симицијин, на, но, бев симиција, рі- Сіпапи, ам (и сипљем), v. impf. fфut. storis.

ten, spargo,

fundo. Симийјница, f. ) беr Заdеrlаtеп, бев Сипити, пи, у. impf. н. п. кища, feit

симиција, tаbеrnа pistoris. 2) pie Seat regnen, nebeln (österr. Nebelreißer), дев симиција, иxоr pistoris.

pluit lenissime. Симка , f. Хrauenname , Domen feminae. Сліпљаив, ва, вo, eng rütig, asthma€німо, m. (Ерц.) һур. р. Симеун.

Сипљив, ва , во ,

ticus. Самша, m. hyp. p. Симеун

Сипња, f, сав гідьта, дie &ngbrüfigs Chu, m. der Sohn, filius.

keit, asthma, angustia spiritus. Сінак, нка , m. (voc. синко! мој син- Cap, m. Ber. Safe , caseus. ко!) һур. р. син.

Cipaga, f. eine blaue Schnur zur Eins Синатор, m. (доље преко Мораве) Per fassung der Bauernröcke, funiculi genus.

Иntertnев (@enator), pro kness : камо Сирадиции, им, v. imрt. mit страда синатор , нека донесе коњма сена.

verbrämen, praetexo. Синаторов, ва , ко, бев синаптор, рео- Cйрађење, д. Зав 23eebrämen mit сураknesi.

да, praetextio, Синапорски, ва , ко, 1) бinatorka, pro- Сирац, рца, ш. 1) ein Rail *äfe, for

knesorum, 2) adv. wie ein Sinator, mo ma casei, caseus. 2) сирац воска, лоја, re proknesi.

forma ut casei. Cunha, f. Frauenname, nomen feminae. Cupeme, n. 2) das Käfen, coagulatio. Синија, ғ. бer (niepere) бреifetifф, men 3) (но неким мјеспима, као н. п. по

sa. cf. софра, трпеза, спо, аспал. Ваљевској наији) vide сир. 3) та8, tri= Синӣјца, f. dim. b. синија.

ge 2lbeitet, labor piger. 4) какво је Синиши, им, v. impf. 8um Cohn аn? по сирење? (fфеribaft) wав ijt дав ? nehmen, adopto.

quid rei est hoc? Синов, ва, во, бев Софng, filii. Сирии, им, v. impf. 1) Еäfen, ku Räfe Синовац, вца, т. бев $rupers Cofit, machen, coagulo. 2) langsam und träge fratris filius.

arbeiten , шпа пи сириш? quid cesСиновица , f. Brucerstoter, fratris filia.

Cupúumé, n. das Käselab, der labmas Синдвичин, на, ио, зех синовица, fra.

gen, coagulum. tris filiae,

Сірни, на, но, н. п. неђеља, катја, Синовљи, ља, ље, Bee Göhnə, filio Käse: , casei.

Сирњаја, f. (у Сријему) vide pујница. Свновчев, ва, во, бев синовац, fratris Сиров, ва, вo, toh, frije, crudus , н. filii.

н. дрво, месо. Синошњӣ (синони), ња, њe, pon gе. Сировина, f, frifфев polj, ligna yiri

stern Nachts, de hesterna vespera. dia, cruda. Синопњица (синоћница), f. м. ј. вода, Сировица, f. ein ötü frifфеѕ poli. Wasser von gestern Abends, aqua' he ligoum recens. sterna:

Сирсма, т. беr aleтe, pauper ; muser. : А півоја би мајка

Сіромаш, f. (coll.) pie 24cmen, раирсСиношњицу пила

[ocr errors]

sas?

rum.

res.

« PreviousContinue »