Сисетина, f. augm. 9. сиса. Сисица, f. dim. . сиса. Сисурина, f. vide сисетина. Сім, та, то, fatt, satur. Сим гладну не разбира. Сита, f. 1) scirpus palustris Linn. 2) eine Art Honig, mel sponte fluens. Ситан, шна, но, tlein, minutus, (flein= törnig, fein): сипман бисер; ситна со, риба, ђеца; ситно брашно; Ситни новци и т. д. Ситка, f. дав ieb, cribrum. cf. сито. Ситниж, т. (coll.) òie Kleinigteiten, quisquiliae (auch von Kindern). Ситнина, f. bie Sleinigleiten, scruta. Ситнити, им, v. impf. gertleinern, mi nuo. Cиmншпа, f, 1) die Waldkirsche, cerasus 1 silvestris. 2) die Frucht davon, cera sum silvestre. Ситница, f. вода у Србији (у Косову): „Уватио и Лаб и Ситницу Симњење, п. дав Bertleineu, minutio. Сито, n. vide ситка. Сићи, сиђем (и сидем), сишао, v. pf. herabkommen, descendo. Сичан *, m. vide мишомор. Сјајан, сјајна, но, glängen, fulgidus. Cjajame, n. das Glänzen, fulgor. Сјајашисе, јимсе, v. r. impf. glängen, fulgeo. Сјакање, n. cf. Божић. Сјакаши, сјачем, v. impf. cf. Божић. Сјакнути, нем, v. pf. cjaj fagen, cf Божић. Сјевер, т. (Ерц.) 1) ber Norðmind, a quilo. 2) Norden, aquilo, septentrio. Сјеверни (сјеверни), на, но, (Ерц.) nördlich, aquilonaris. Сједа, f. (Ерц.) само у овој загонетки : Сједа сједи у сједину граду, цар је проси, Окован је не да? (обца у тору, курјак и пас). Сједало, п. (Ерц.) мјесто ђе сједају кокоши, ber Sünner Solajort, sedes gallinaria. Сједање, п. (Ерц.) 1) дав Rieberfen, Niedersehen, consessio. 2) das Sißen der Hühner auf der Steige, sessio gallinarum. Cjeдаmи, aм, v. impf. (Epu.) 1) sich se= Ben, consideo. 2) sich fchlafen seyen (von Hühnern), consideo. Сједин, на, но, cf. сједа. sedeo. 2) wohnen, habito, sedeo. Сједница, f. (Ерц.) baš Sißen, sessio: прођисе сједнице; нема од сједни Сјен, т. (Ерц.) ber hatten, umbra. Клонимсе и његова сјена. Сјенина, f. augm. . сијено. Сјеница, f. (Ерц.) 1) eme Meife, parus. 2) варош у Староме Влау. Сјеница, 1. (Ерц.) діе Łaube, umbraculum, casa frondea. Сјеничанин, m. човек из Сјенице. Сјенички, ка, ко, von Сјеница. Сјеничић (сјенчић), т. (Ерц.) eine jun. ge Meife, pullus pari. Сјеничји, чја, чје, (Ерц.) Meifen, pari et parorum. Сјенички, ка, ко, von Сјеница. Сјенка, f. (Ерц.) vide сен. Cjepa, f. (Ep.) das Wasser, worin Wol le gewaschen worden, aqua in qua lana abluta fuit. Сјести (говорисе и сједнуши), сједем (и сједнем), v. pf. (Ерц.) 1) fіф fe= Ben, adsideo. 2) fih fdlafen fевен (von den Hühnern), eo cubitum (de gallinis). Сјетишисе, имсе, т. г. р. (Ерц.) і erinnern, reminiscor. Сјећање, п. (Ерц.) дав Érinnern, геminiscentia. Сјећатисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) і erinnern, reminisci. Сјећи, сијечем, v. impf. (Ерц.) 1) биеп, fd neiden, seco. 2) воденицу, беђашен, Сјецаши, ам, v. impf. (Ерц.) н. п. куnyc, hauen, schneiden, disseco. Сјецкање, n. dim. 9. сјецање. Сјецкати, ам, dim. 9. сјецати. Скакалиште, п. Srt, wo gefprungen worden, locus ubi olim saltatum est: Милошево скакалиште (у Јадру ниже Гњиле). Скакање, п. 1) ba Springen, saltatio. 2) das Steigen, pretii augmentum. Cкañаши, ачем, у. impf. 1) springen, salto. 2) н. п. цијена, вино, fletgen, cresco. Скакач, m. ber qute Springer, saltor. Сканутање, n. dim. v. скакање. Сканушати, ућем, dim. 9. скакати. Скамија, f. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) (lat. scamnum) die Bank in der Schus le. cf. клуга. Сквасити, им, v. pf. befeuchten, humecto: подај му јабуку, нека скваси уста. Скела * f. 1) die Ueberfahrt, der Ort Der Ueberfuhr, trajectus. 2) das Schiff auf dem man überfährt, navis qua trajicio. 3) cкeлe, das Baugerüst. Сколарина, f. даз Цeberfahrtgelo, дав Fuhrgeld, naulum. Скелеџија *, m. ber Tänemann, porti Скерлетан, тна, шно, von Scharlah, coccineus, coccinus: ,, - Стеча, f. (Ерц.) абдеђauen 3meige als, Огрнули скерлетне бињише Binterfutter, frondes desectae pro pa- Скидање, п. баз 216nehmen, demtio. bulo hiberno; остале козе, на сјечи Скидаши, ам, v. impf. Бесабпентен, (ber Srt). Сјечива, п. pl. (Ерц.) mente, instrumenta sectoria, Сјечивица, f. (Ерц.) оно гвожђе, што се њим сијече воденица, ber Meißel zum Behauen des Mühlsteins, scalprum. Сјечимице, adv. (Ерц.) mit ber de, secundum aciem. demo. Скика, f. даš Schreyen ber Shmeine, suum clamor. Скикнути, нем, v. pf. auff renen (yom demo. Скитање, п. дав Umßerftreichen, bie Landstreicherey, vagatio. Сјутрадан, (Ерц.) деп Zag darauf, po- Скиташисе, амсе (и скићемсе), v. г. Сјутра, (Ерц.) morgen, cras. štridie (fr. le lendemain). impf. herumstreichen, vagor. Скитница, f. vide скитач. Cкишьа, f. das Herumstreichen, vagatio. Cкичаше, п. das Schreyen des Schweins, suis clamor. CRчаmи, чнм, v. impf. schreyen wie ein Schwein, clamo (de sue). Склад, m. Складња, f. vide кладња. Снланâе, n. 1) das Zusammenziehen, contractio. 2) das Bewegen zu etwas, permotio. Склашаши, ам, v. impf. 1) beugen, fleeto. 2) bewegen, permoveo. 5) ¿ufam. menziehen, contraho. Cклáпаже, n. das Zusammenfügen, conjunctio. Склапати, ам, v. impf. ¿ufammenfü= gen, consero. Склатисе, скољемсе, v. r. pf. raufen, Склопнице, f. pl. двије кашике (посна и мрсна), које се склопе једна у другу и носе се о појасу, баз аа Reiselöffel, cochlearium par. Choбa, f. die Klammer (im Schiffbau), fibula, retinaculum. Скобити, им, vide срести. Ск битисе, имсе, vide срестисе. Скобла, f. vide скоба. Сковати, кујем, v. pf. fmіебеп, cudo. Сковчавање, п. даš uаmmenhäfteln, confibulatio. Сковчáваши, ам, v. impf. häfteln, fiСковчати, ам, v. pf. Jbulo. Скозан, зна, нo, trächtig (von der Zie. ge), praegnans (capra). CKOK, m. 1) der Sprung, saltus. Ja oком, a он Cкоком, er sieht mir's an den Au Скомрачити, им, v. impf. filsen, tar= gen, tenax sum, Скопак, пка, m. eine дисф Saden abgenüßte Haue, ligo usu corruptus. Скoпamисe, пace, 'v. г. pf. H. п. Moмика, durch Hacken sich abnüßen, fodiendo corrumpor. Скопљак, m. човек из Скопља. Скопые, n. 1) (Skupi) in Macedonien. 3) у Ерцеговини. Скопчавање, п. vide сковчавање. Скопчаваши, ам, vide сковчавати. Скопчати, ам, vide сковчати. Скорашњй, ња, ње, neulih, unlängft, nuperus, Скоретисе, рисе, vide окорелисе. Cкopo, unlängst, nuper, haud ita pri dem; од скора. Cкoросав, m. Mannsname, nomen viri. Cкopocaвa, f. Frauenname, nomen fe minae. Cкopпnja, f. der Skorpion, scorpio, scorpius. cf. jakpen. Cкорýn, m. die Sahne, flos lactis. Cкom, m. 1) das Vich, pecus. 2) пacju Cкome! du Hunderasse! canis ! Cкomан, мна, но, trächtig (von der Hündin, dem Fuchse, und andern ver achteten Quadrupeden), praeguans. Скomина, f. augm. v. CкOM. Скomсkй, adv. viehisch, pecudis more. Скочиmи, им, v. pf. 1) springen, salio. 2) steigen, cresco. Скочић, m. ein hloß инд Dorf am linken Drina - Ufer, unterhalb 3вор. ник, nomen arcis et pagi. Сјај Боже, и Божићу, и нашему бегу на Скочићу. cf. Божић. Cкpaja (d. i. с крaja), vom Rande weg, a margine. Скрајни, на, но, Manð», qui in margi- скрасити, er wirò bort nicht lange bleiben, non ibi manebit diu, Скрéнуmи, нем, v. рf. fort, wegrücken, Скупоћа, f. bie Zheutung, caritas (annonae). Скупси, бем, у. impf. (у Ерц.) tau. fen, rupfen, vello: „Повиосе по коњу Богату, „Од муке му зубма гриву скубе Скупштина, f. bie Berfammlung, der Landtag, comitia, concilium. Скут, m. der Gaum, ora, Jimbus. Скутати, ам, vide сакрити. Скуцати, ам, v. pf. 1) обруч с каце, Скуцкаши, ам, v. pf.Jherabtiopfen, decutio. 2) fleinweife autóringen, (н. п. 20, 30 гроша), minutim colligo. Слаб,ба, 60, fmäd,imbecillus; од зиме, од глади, од врућине, Fann fe nit ertragen, impaticus frigoris, famis. Слабачак, чка, ко, dim. у. слаб. Слабина (слабина), f. bie іn, ilia; hypochondria, inguina. Слабиши, им, v. impf. schach machen, schwächen, debilito. Слабљење, п. даš Schmächen, debili tatio. не Слава, f. 1) ber Ruhm, gloria. 2) устати у славу, сí, крсно име; дађет: Усшали у славу без вина, find ft in die Haare gerathen. 3) das Gebet bey Der слава 2. Ја нијесам славе штампане виђео ни у каквој књизи, го је прости људи (особито Ерцеговци и Бошњаци) знаду наизуст, и чаше је сами кад устају у славу без попа. У тој се слави помињу готово сви свеци, и послије неколике ријечи све се говори ва сла Бу и часІ. Славиши, им, v. impf, m. ј. крсно име, fenern, gaffiren, epulor: „Славу слави Краљевићу Марко. Славишисе, имсе, v. г. impf. berülm feinn, celebror. Славица, f. Grauenname, nomen femi пае, Славко, m. Mannšname, nomen viri. Славbêже, n. 1) das Feyern des Haus, feites, celebratio diei festi. 2) das Fey. ern (des Helden), concelebratio. Славна, f. Grauenname, nomen femi nae. Славољуб (Славољуб), т. Таппêname, nomen viri. Cлавŷj, m. 1) die Nachtigall, luscinia, 2) Mănuşname, nomen viri, Bb 771 scendo. Слама, f. дав Stroh, stramen. Сламчица, f. dim. 9. сламка. Сланина (сланина), f. ber Sped, lardum. Сланиница (сланиница), f. dim, v. сла нина.. Сланица, f. vide сланик 1. Сласт, f. діе Süßigteit, Bolluft, dulcedo, voluptas. Слати, шљем (и шаљем), v. impf. schicken, mitto. Cлаmкш, m. Süßigkeiten, Leckerbissen, deliciae, scitamenta, Слачица, f. ber Senf, sinapi. va silvestris Linn. Слезовина, f. (Рес. и Срем.) vide шље Слепљење, п. (Рес. и Срем.) vide сли јепљење. Слепота, f. (Рес. и Срем.) vide шље пота. Слепчовођа, m. (Рес. и Срем.) vido шљепчовођа. Слешање, п. (Рес. и Срем.) vide слијетање. Слетати, лећем, (Рес. и Срем.) vide слијеташи. Слетеши, шим, v. pf. (Рес.) Бесав Слетиши, им, v. pf. (Срем.) fliegen, Слећети, летим, v. pf. (Ерц.) devolo. Сливње, п. 1) поље у Ерцеговини. 2) Варош некаква (ваљада је у Мађе донији?): отишао на Сливње (на панавђур). Слизатисе лижемсе, v. r. pf. с ким, (tadelnd) in Verbindung kommen, cou sortio jungi: слизао се с њом. Слијеп, па, по, (Ерц.) blinò, соеçus, Слијепац, пца, m. (Ерц.) 1) ber lin de, coecus. 2) die Blindschleiche, caecilia, Слиејпи миш, m. 1) die Fledermaus, vespertilio. 2) die Blindekuh, Blinde maus (ein Spiel), myinda, lusus vacсае сассае: да се играмо слијепо га Миша. Слијепиши, им, (Ерц.) 1) vide слјепљети. 2) v. pf. zufaminentleiben, соцglutino. Слијепљење, п. (Ерц.) дав'Ålinòwer= den, Erblinden, oculorum amissio. Слијепљети, пим, v. impf. (Ерц.) blinò werden, oculis capior. Како који слијепи, све горе гуди. Слијепо око, и. с. око. Слијетање, п. (Ерц.) аз Serb devolatio. Слијешати, слијећем, impf. (Ерц.) herabfliegen, devolo. Слика, f. was zufammenpat, par, simile: слика и прилика; нашла слика прилику. Слинав, ва, во, toßig, mucidus. Слинац, нца, т. дег Ковjapfen, muci |