Page images
PDF
EPUB

2)

Сиромашица, f. eine them, pauper.

Сиромаптак, шка, m. dim. р. сиромас silvestris. 2) die Frucht davon, ceram Сиромашан, шна, но,

sum silvestré.

, pauper. Силница, f. вода у Србији (у Косову) : Сиромашки, кa, кo, 1) беr armen, „уватио и Лаб и Силницу

pauperum. 2) adv. ärmlich, misere. Сињење, п. Вав Зеrtleine, minutіо. Сиромаштво, п. ble 2emuth, pauper- Сито, п. vide сипка. tas.

Сили, сиђем (и сидем), сишад, у. pf. Cupoma, f. die Waife, orbatus parente. herabłommen, descendo. Сиропан, m. bie 23aife (аиф von ChieСнчан *, м. vіdе мишомор. ren), orbus.

Сјајан, сјајна, но, glängens, fulgidus. Сиротан, тна, но, реrmаifet,

orbus.

Сјајање, т. бав ®längen, fulgor. Сиропанов, ва , во, Зев сиропан , orbi. Сјајатисе, јимсе, т. г. impf. glängen, Сиропиња, f. 1) pie 2rmut), дав $leno, fulgeo. miseria :

Cјакање, п. cf. Божић. „Сиропињо! и селу си пешка, Cјакапіти, сјачем, v. impf. cf. Божиќ.

А камо ли кући у којој си! opers Cјакнупи, нем, v. pf. сјај fagen, cf. „Сиропињо, и селу си пешка

Божић. „А камо ли мени сиромау!

Cjebêp, m. (Ep.) 1) der Nordmind, a2) die armen, miseri:

quilo. 2) Norden, aquilo, septentrio. „Ал' је рада сиротиња раја — Сјеверни (сјеверни), на, но, (Ерц) Сирдињски, кa, кo, 1) беr сиропи nörblic, aquilonaris.

ња, miserorum, 2) adv. wie pie dr. Сjёда, к. (Ерц.) само у овој загонетmen, miserorum more.

ки : Сједа сједи у сједину граду, Сиропица, f. dim. b. сиропа.

цар је проси, Окован је не да? (овСироповање, и. дав сиропа: fen, or ца у пору, курјак и пас). bitas.

Сједало, в. (Ерц.) мјеспo be cједају Сироповати, пујем, т. impf, 213aife KOKOWI, der Hühner Solafort, sedes seyn , orbus sum.

gallinaria. Сирочад, f. (coll.) бie 918aifen, orbi, or. Сједање, р. (Ерц.) 2) Тав хіеvеrfeken, phani.

consessio. 2) das Sißen der Hühner Сироче, чеша, п. бав зваів1ein, orbus.

auf der Steige, sessio gallinarum. Cupke, D. Per &ffts , acetum, cf. о. Сједапiн, ам, y, impf. (Ерц.) 1) ft, fe ца.

Ben, consideo. 2).jich fchlafen Regen (von Сиркетиши, им, т. impf. mit &ffіg Hühnern), consideo. würzen, säuern, aceto condio.

Сједин, на, но,

cf. сједа. Сирһећење, п, дав Caueen mit &ffіg, Сједипи, им , v. impf. (Ерц.) 2) fiken, adfusio aceti.

sedeo. 2) wohnen, habito, sedeo. Сірчик, т. dim. . сирац.

Сједница, к. (Ерц.) бав Сівеnt, sessio : Crica, f. die Brust, mamma.

прођнсе сједнице; нема од сједниСисак, ска, m. 1) vidе носац. 2) ва це ништа. рои у Pватској, Cifect, Siscia.

Сједнуши, нем, vide cјести. Сисање, п, бав Gaugen, ѕuсtus. Сјеђење, р. (Ерц.) Вав віде?, sessio. Сисапии, ам (и cишем), v. impf. fau= Cјекира, f. (Ерц.) pas Beil, securis. gen, sugo.

Сjeкиретина , f. augn:. у. сјекира. Сансемина, Х. augm. . сиса,

Сjeкирица, f. dim. p. cјекира. Сисица, f. dim. . сиса.

Сјекирни, на, но, (Ерц.) н. п. држа. Снсурина, f. vide сисептина.

лица, уши, асtеnѕ, 2xta, Seila, seСпі, па, по, fatt, ѕаtur. Cим глад curis. ну не разбира.

Сјекупити, m. pl. (Ерц.) само у овој Cáma, f. 1) scirpus palustris Linn. 3) загонетки: Сјекушићи сијеку, вуко

eine Art Honig, mel sponte fluens. шићи вуку, сам баһа превраћа (сјеСіпан, піна, но, Elein, minutus, (Eleina купићіі су зуби, а баба језик, не

##rnig, fein): сипан бисер ; ситна то не знам шпа су вукотићи?). со, риба, ђеца ; ситно брашно ; Сјеме, мена, п. (Ерц.) беr Came, se

сипни новци и т. д. Сітка, f. дав біль, сrіbrum. cf. сито. Сјеменка, f. (Ерц.) ein Camentorn, graСипниж, т. (coll.) бie Reinigteiten, pum semen, н. п. од бундеве, од quisquiliae (auch von Kindern).

ликве, од лубенице, од диње, од Ситнина, f. pie SteinigBeiten, scruta. красавца, од јабуке, од крушке Ситници, им, т. impf. serEleinern, mi и пс. д.

Сјемењак, m. (Ерц.) бав её рав хит Cumuiiga, f. 1) die Waldkirsche, cerasus Samen zurüdbehalten wird, semen.

[ocr errors]

men.

[ocr errors]

1

mel.

serae,

2

Сје мењача, f. (Ерц.) бав еtüd gum Cјупратњй , ња, ње, (Ерц.) morgeno, Samen (von weiblichen Pflanzen), se. crastinus.

Сју предан, vide cјутрадан. Сјен, m. (Ерц.) беr Сфаttеn, umbra. Скадар, дра, m. ёtutаri, Scodra. Клонимсе и његова сјена.

Скадарка, т. 2) жена из Скадра. 2) Art Сјенина, f. augm. р. сијено.

Nebe und Traube,

vitis

genus Сјеница, f. (Ерц.) 1) eine Reife, parus. Скадарски, на, кo, von Скадар.

2) варош у Староме Влау. Скадранин, т. човек из Скадра. Сјеница, f. Ерц.) Die #aube, umbracu- Сказаљка; f. Ser 3eiger аn bеr ubr, inJum, casa frondea.

dex horologii, gnomon, Сјеничанин, m. човек из Сјенице, Сје. Скакавац, вца, m. pie peuffrecte, locusta. нички, кa, кo, von Сјеница.

Скакавица,

f. der Schloßriegel, obex Сјеничић (сјен. чић), m. (Ерц.) cine jun. ge Meise, pullus pari.

Ckakanîume, n. Ort, wo gesprungen Сјеничји, чја, чје, (Ерц.) Reifen, pa. worden, locus ubi olim saltatum est:, ri et parorum.

Милошево скакалишпіе (у Јадру ниСјенички, кa, кo, von Сјеница, же Гњиле). Сјенка, f. (Ерц.) vide cјен.

Скакање, п. 1) Зав Springen, saltatio. 2) Cjepa, f. (Ep1.) das Wasser, worin Wola das Steigen, pretii augmentum.

le gewaschen worden, aqua in qua lana Ckakamu, auem, V. impf. a) (pringen, salto. abluta fuit,

2) н. п. цијена, вино, iteigen, cresco. Сјести (говорисе и сједнути), сједем Скакач, т. деr gute Springer, saltor.

(и сједнем), v. pf. (Ерц.) i) fit fe: Скакупање, n. dim, p. скаќање. gen, adsideo. 2) fi) fafen fegen (von Сканушали, ућем, dim. р. скакати. den Hühnerr), co cubitum (de gallinis). Скамија, f. (у Сријему, у Бачко и у Бан.) Сјептиписе, им се т. г. pf. (Ерц.) біф (lat. scamnum) die Bant in der Schus erinnern, reminiscor..

le. cf. клуг.а. Сјећање, р. (Ерц.) дав. &rінпеrn, rе. Сквасипи, им, v. pf. Defeuten, humeminiscentia.

сtо : подај му јабуку, нека скваси Cjekamuce, amce, v. r. impf. (Epy.) sich уста. erinnern , reminisci.

Ckera *, f. 1) die ueberfahrt, der Ort Сјећи, сијечем, v. impf. (Ерц.) 1) Байеп, der Ueberfuhr, trajectus. 2) das Schiff fфneisen, seco. 2) воденицу, Беранен, auf dem man überfährt, navis qua tracompungo.

jicio. 3) скеле, бав Заиgerüft. Сјелисе, сијечемсе, т. г. impf. (Ерц.) Скеларина , f. Das ueberfahrtgelo , дав sich schlagen, pugpo:

Fuhrgeld, naulum. „Па се бише и сјековне с Турци – Скелеција * m. der Fährmann, porti. Сјецавац , ,вца, me (Epy.) п. і купус, tor.

geschnittenes Kraut, olus dissectum. Скелецитин, на, но, бев Sabrтапнев, Сјецалица, f. (Ерц.) eine 24rt 2 еffеr, portitoris. ит $leifф, шетüfe Elein xu baden, Скелецiјнски , кa, кo,2) $&frmann8= , cultri genus,

Скелецијски, кa, кo, portіtоriѕ. Сјецање, р. (Ерц.) бав раней, Сфnet. 2) adv. wie ein Fährmann, more pore den, scissio, sectio.

titoris. Сјецапи, ам, v. impf. (Ерц.) н. п. кy- Скерлели *, m. Bеr ефarlаф, coccum, пус, baaen, fфneiden, diѕѕесо.

coccipum. Сјецкање, п. dim. 3. сјецање.

Скёрлепан, піна, піно, bon Gфаrlаф. Сјецкапи, ам, dim. . сјецати.

coccineus, coccinus : Сјеча , f. (Ерц.) abgebauene Зmeige 1 „Огрнули скерлетне бињише

Winterfutter, frondes desectae pro pa. Ckuqabe, n. das Abnehmen, demtio. bulo hіbеrno; остале козе , на сјечи Снідан, ам, v. impf. bеrаbnepmen, (der Ort).

demo. Сјечива , h, pl. (Ерц.) Сфneibes Sntru• Скика, f. Зав ефеeben Bee Gфweiне, mente, instrumenta sectoria.

suum clamor. Сјечивица, f. (Ерц.) оно гвожђе, што се Скикнупи, нем, т. pf. auffreyen (vom

њим сијече воденица, Ver Reip el sum Soweine),' clamorein tollo.

Behauen des Mühlsteins, scalprum. Скинути, нем, у. pf. beranes ment, Сјечимице, adv. (Epix.) mit per Сфnei.. demo. de, secundum aciem.

Скипање, р. -бав Иmber trеіфеп, бie Сјутра, (Ерц.) morgen, cras.

Landstreicherer, vagatio, Сјутрадан; (Ерц.) бер Sag Parauf, ра- Скінаписе, амсе и спићемсе), т. Т. stridie (fr. le lendemain).

impfe herumstreichen, pagor.

[ocr errors]

2

[ocr errors]

sus aquae.

Складња"; } vіdе кладња.

ам

Скиптач, m. Ser Ranoffreiber, erro. gen ab. 2) der Fall (im Mühlbau), ca. Скипачица, f: бie ganpitreiberili, Ya. ga, errans.

Скокнути, нем, dim. 9. скочити. Скиптачкії, кa, кo, 1) ganottreibers, Скоковац, вца, m. Tame eines 28 a fe

erronum. 2) ady. wie ein Vagabund, er ferfalles in dem Bache KepaBnja in ronis more:

деr Begeno Jaдap, Dorfе Тршић. Скішница , f. vide скипач.

Сколипи, им, v. pf. биjес пе сколио! Скипња, ғ. бав реrumtreiben, vаgаtіо, schilt man den Hund (daß dich die Wut!), Скчање, и. дав &#reyen бев ефwеine, rabiem tibi! suis clamor.

Скомрачење, р. дав Жаrgеn, Silgen, Caiuamı, YUM, v. impf. schreyen wie tenacitas. ein Schwein, clamo (de sue).

Скомрачити, йм, . impf. filsen, tata Склад, т.

gen, tenax sum,

Скоппак, пка, m. eine - Turф баden Склањање, й. 1) баз Зufammеnѕieben, abgenüßte Haue, ligo usu corruptus.

contractio. 2) бав Servegen su'etwав, Скопатисе, пасе , 'v. т. pf. н. п. моpermotio.

лика, бие бағen fіd abniken, fo. Склањами, ам, т. impf. 1) бендеп, Пе

diendo corrumpor. eto. 2) беmеgеn, perinoyeo. 5) зија. Скопљак, m. човек из Скопља. • menziehen, contraho.

Скопље, п. 2) (@tupi) in Tacebonien. Склапање, р. Фав Зufammenfiigen, con 2) у Ерцеговин. junctio.

Скопчавање, п. vide сковчавајње.Склапапин,

ү. impf. sufaтenfü= Скопчавапи, ам, vide сковчавали. gen, consero.

Скопчапи , ам, vide сковчани. Склатисе, скољемсе, т. г. pf. raufen, Скорашњи, ња, ње, пеuli, unilingft, rixari.

nuperus. Скленица, f., Рав Хringlав , poculum Скореписе, рисе , vіdе окорежисе. vitreum.

Скоро, иnlängft, auper, haud ita priСклібитисе, имce, v. r. impf. grina

dem ; од 'скора. fend lachen, rideo ringens.

Скоросав, m. Лаппвпате, поmеn viri Склйбљење, п. Зав ®rinfen, rictio ri- Скоросава, f. Seavenname, nomen fedentis.

minae. Склізак, ска, кo, fФlüpfrig, lubricus. Скорпија ; f. Der Corpion, scorpio, scotСклітисе, имсе,

vide стаклиписе. pius. cf. јакреп. Склонипі, па, по, feiträrt8, абgeles Скоруп, m. pie Capne, los lactis.

Ckom, m. 1) das Vich, pecus. 2) nacje Склонили, им, т. pf. :) beugen; le скоmе! би фиповraffe! canis !

сtо. 2) кога на шпio, bewegen, permo- Скопан, пнa, нo, trätig (son bet veo. 3) zusammenziehen, contraho. Hündin, dem Fuchrei und andern ver: Canon, mn, der Zusammenstoß mehrerer achteten Quadrupeden), praeguans. Berge, concursus montium, commis- Ckomuna, f. augm. v. CHOM.

Comckii, adv. viehisch, pecudis more, Склопити, им, v. pf. 8ufammerfügen, Скочитон, им, v. pf. i) fpringen, salio: committo.

2) steigen, cresco. Склопнице, f. pl. двије кашике (посна Скочић, m. ein ефірі. uns Dorf am

и мрсна), које се склопе једна у linken Drina : Ufee ; unterhalb 3Bopдругу и носе се о појасу, баѕ paat ник, поmеn аrсіѕ et pagі. Сјај Боже Reiselöffel, cochlearium par.

и Божићу, и нашему бегу на СкочиCkoba, f. die Klammer (im Schiffbau), hy. cf. Божић. fibula , retinaculum.

Скраја (О. і. с краја), ppm Xane meg, Скобили, им, vide cреспи.

a margine. Скбитисе, нмce, vide cрeсписе. Скрајнії, на, но , Rany», qui in margiСкобла, f, vide скоба.

Скрајњії, ња, њe, ne est. Скувати , кујем , v. pf. Ichmieden, cudo. Скрасипи, им, v. pf. неће он піамо Сковчавање, п. Зав Зufаm mеnhäfteln , ckpacum, er wird dort nicht lange confibulatio.

bleiben, non ibi manebit diu. Сковчавати , ам, v. impf.j bäfteln, fi• Скренути, нем, v. pf. fort, wеgruden, Скдвчали, ам, v. pf. bulo.

amoveu, removeo. Скозан, знa, нo, trätig (von per gie. Скресавање, п. Фав 21bäften , frondium ge), praegnans (capra).

desectio. Скөк, m. 1) беr Сprung, saltus. Ја оком, Скресавапій, ам, т. impf, abaften,

frón: a OH CKOKOM, er sieht mir’s an den Aus des, deseco.

gen, devius.

sura,

[ocr errors]
[ocr errors]

2)

[ocr errors]
[ocr errors]

Скресанти, ешем, v. pf. 2) дрво, дie Скупika, f. pie Eyerung, caritas (an

Zweige ablauen , 'decido frondes : non nonae). ни се на шо дрво, те га скреши го- Скўпсани, бем, v. impf. (у Ерц.) хайя. ведима. 2) путину, Sever geben, abs fen, rupfen, vello : feuernemitto telum.

„ТІовиосе по коњу Богату, Скрепање, п. Зав Зеfеіtіgеn, auf pie „Од муке му зубма грив у скубе Seite schaffen, amotio.

Скупштина , f. Die 23erfammlung, Ber Ckpèmam, pekem, v. impf. wegrücken, Landtag, comitia, concilium. removeo.

CKÝM, m. der Saum, ora, Jimbus. Скрівипи, им,. v. pf. реrрrефеn, de- Скумати, ам, vide сакрили. linquo , admitto.

Ску цапти, ам, v. pf. :) обруч с каце, Скркнутисе, несе, т. г. pf. биnfel met. Слуцкати, ам, т. pf.jbеrаbtiopfen, de

den (in einem neu belaubten Walde), cutio. 2) kleinweise aufbringen, (H. n. obscuror.

20, 30 гроша), minutim colligo. Скро6, m. eine 24rt Bunnen meyImufев, Слаб,ба, бi, fфтаф, inbecillus; од зиме, puls farinacea.

од глади, од врућине, Fann ftе nіt Скрови, па , mo, peritet, абgelegen, ertragen, impaticus frigoris, famis. reconditus:

Слабачан, чка, кo, dim. р. слаб. „У Крушевцу мјесту скровитоме — Слабіна (слабина), f. Die дзеіфеп, ilia, , Скројити, им, v. pf. 8ufфneisen (Dae hypochondria, inguina.

Kleid), seco (pannum ad formulam). Слабити, им, v. impf, fфінаф тафеп, Скрспити, им, у. pf. н. п. руке, über's Ich wächen, debilito. Kreuz legen, decusso.

Слабљење, и. даф ёфтäфеn, dеbіlі. Скрушили, им, у. pf. fermalment, com. tatio.

Crabo, nicht gar viel;--- oft,-- gut (das Скршипи, им, у. pf. brechen, frango. franz. gueres), haud ita

: слабо jеде, Скршћавање , п. vide скрићање. спава, долази кмени. Скршћавали, ам, уide скршћапи. Caa6cm, f. die Schwachheit, imbecilliСкршћање, п, ба Regen überg Term , tas. decussatio.

Слава , f. 1) беr Xuk m, gloria. 2) устаСкршћати, ам, y, impf, überger пи у славу, cf. крсно име; дареr: Ус'legen, decusso.

шали у славу без вина, fie fino jtd in Скръати, ам, скръао, v. pf, Freфen; die Haare gerathen. 3) das Gebet bey frango, н. п. нож, кола, врат, ногу.

Per cлава 2. Ја нијесам славе шпамСкувати, ам, v. pf. Ғофеn, ftебеп, со: пане виђео ни у каквој књизи, 9чо.

го је прости људи (особипо ЕрцеСкувија, f. (сп.)

говци и Бөiшњаци) знаду наизуспі, и „За калпаком од злата скувија, чале је сами кад устају у славу „У сh увији алем драги камен

без попа. У тој се слави помињу Скудили, им, v. р. н. п. ђевојку, аб. готово сви свеци, и послије некоtadeln, calumnior.

лике ријечи све се говори ва слаСкунаторипои, им, v. pf. Eleinweife gua ву и час п.

sammenbringen, minutim conquiro. Славан, вна, но, bеrübmt, celeber. Скўњиписе, имce, v. г. pf. dieberge» Славина , f. Der 3apfen, epistomium, schlagen werden , dejici, affligi.

eimbolus. Скуп, ш. јесу ли сви у скупу? beifams Славили, им, v. impf. . ј. крсно име, men, simul

fevern, gastiren, epalor: Скўп (comp. скупљӣ), па, но, theuer, „Славу слави Краљевићу Марко.

Славионсе, имce, . , impf, bеrülmt Скупа, зufammen, ona : сви скупа.

febit, celebror, Скупити, им, v. pf perfаmmel, cogo, Славица, f. Trauenname,

nomen femi congrego, Скулиписе, имсе, т. г. pf. 1) fit vers Славко , m. OXann#na me, nomen viri.

sammelni, couvenio. 2) fich zusammens Crab.déke, n. 1) das Feyern des Haus. ziehen, contrahi.

fejies, celebratio diei festi. 2) das Feys Скўвљање, в, дав Зеrfаmmeln, con ern (des Helden), concelebratio. gregatio.

славнa, f. Srauenname, nomen femiСкупљати, ам, у. impf. perfаmmeIn, congrego.

Славољуб (Славољуб), м. Хаппвпате, Скупљаписе, амce, v, r. impf. 1) ft

nomen viri. versammeln, congregor, 2) fich aufams Caabýj, m. 1) die Nachtigall, luscinia, menziehen, contrahi,

2) Mannename, nomen viri,

Bb

2

не

carus.

nae,

nae.

2

пота.

-га Миша.

771

Славујак, ујка, m. hyp. 9. славуј. Слепљење, р, (Рес, и Срем.) vide слиСлавујев, ва, во , der Nachtigaï, lu јетљење. sciniae. 1

Слепопia, f. (Рес. и Срем.) vidе шљеСлагање, п. 1) ба gegen, dispositio. 2) бав 3ergleiфеn, Xertragen, con- Слепчовођа, m. (Рес. и Срем.) vid. cordia.

шљепчовођа. Слагани, лажем, , impf. in rənung Слётање, д. (Рес. и Срем.) vide сли. legen, dispono.

јешање. Слагаши, лажем, v. pf. lügen, mentior. Слётапи, лећем, (Рес. и Срем.) vido Слагатисе, лажемсе, v. r. impf. ft.

слијелапи. gut vertragen, concordo.

Слепепи, пим, т.

pf. (Рес.)

bеrаb. Сладан (comp. слађи), шка , кo, füф. Слетиши, им, т. pf. (Срем.)

fliegen, dulcis.

Слелепи, лепим, v. pf. (Ерц. JJ dеvоlо. Сладити, им, т. іmрt. a) serjüpen, dul- Сливње, п. 1) поље у Ерцеговини. 2)

сого. 2) слади, es ift füg, dulcescit варош некаква (ваљада је у Мађе. dulce est.

донији ?): опишао на Сливње (на Caaqoje, m. Mannsname, nomen viri.

панавЂур). Сладост , f. Die Cupigteit, dulcedo. Слзаписе лижемсе, т. г. pf. с ким, Слађење , п. 348 Сüpen, dulcoratio. (tadelnd) in Verbindung kommen, cou. Слажење, р. дав реrаbjteigen, descensio. "sortio jungi : слизао се с њом. , Слазипи, им, сү. impf. betabjteigen, de- Слијеп, па, по, (Ерц.) blino, coecus, scendo.

Слијепац, пца, m. (Ерц.) 1) See Blina Caama, f. das Stroh, stramen.

de , coecus. 2) die Blindschleiche, caeСламан, мнa, нo, Ctron ə, strаmineus. cilia. Caamka, f. der Halm , calamus. Cariejna Muu, m. 1) die Fledermaus, Cambaya, f. der Strohsack, saccus vespertilio. 2) die Blindekuh, Blinder stramento refertus.

maus (ein Spiel), myinda, lusus racСламчица, f. dim. 9. сламка.

cae caecae: да се играмо слијепоСлан, нa, нo, gefalsen, sallitus, ѕаlѕus. Слана , f. Der Reif, pruina.

Слијепиши, им, (Ерц.) 2) vide слјетсланик, т. 1) баз баlѕfав, salinum. љепи. 2) v. pf. 3ufaminentleiben, con

2) die weißeste Urt Steinsalg, salis glutino. gemmei genus optimum.

Слијепљење, п. (Ерц.) Зав" Blinswers Сланина (сланіна), f. See Oped, lаrdum. den, Erblinden, oculorum amissio. Сланиница (сланиница), f. dim, p. сла- Слијепљепти, пим, v. impf. (Ерц.) bling

wersen, oculis capior. Како који слиСланица; f. vide сланик І.

јети, све горе гуди. Ciacm, f. die Süßigkeit, Wohllust, dul. Canjeno oko, 1. cf. oko. cedo, voluptas.

Слијепање, р. (Ерц.) баѕ реrаblіеgtit, Слати, шљем (и шаљем), т. impf,

devolatio. schicken , mitto.

Слијептапи, слијећем, impf. (Ерц) Caamki, m. Süßigkeiten, leckerbissen, berabfliegen, devolo. deliciae, scitamenta. Сліка, f. wав 3ufammеnpaft, par,

siСлачица, f. Der Genf, sinapi.

mile : слика и прилика; нашла слиСлез, m. (Рес, и Срем.) vidе шљез.

ка прилику: Слезина, f. Die Rils , splen,

Слінав, ва , во , tоgіg, mucidus. Слёзовача, f. (у Сријему) велика, mal- Слинац, нца, m. Ber Ross apfen, muci

va silvestris Linn. Слёзовина, f. (Рес. и Срем.) vidе шље. Слине, f pl. See Rot, mucus.

Слиниши, им, т. іmрr. roken (meinen), Слеve, p. (Рес, и Срем.) vidе шљеме. mucum edo plorando. Слел, па, по, (Pёс. и Срем. ) vide Слно, т. би орtino, mucide! слијеп.

Слињење, п. Рав Ховен, риені ша" Слепац, пица , m. (Рес. и Срем. ) vide

cidi fletus. слијепац.

Слічан, чна, но, paffens, angemejict, Слепачки, кa, кo, (Рес. и Срем.) vide congruens

Слобода, f. Der Ruth, Слепени, пим, (Pec.) vide слијепљети. Слободан, дна, но, ) н. п. човек, Слепипи, им, а) Срем.) vide слијепљени muthig, beherzt, animosus. 2) jean CAD

2) (Рес. и Срем.) vide слијепити 2. бодно ? ift eвerlaubt, licetne ? Слепица , f. (Рес. и Срем.) vidе шље. Слоб дипті, им, vimpf. кога, 2Ruth дица.

einsprechen, addo animum.

нина...

copus,

3овина.

animus.

шљепачки.

« PreviousContinue »