pulatio conjugialis. Вјенчати, ам, v. pf. (Ерц.) trauen, conjugio jungo. Вјенчатисе, амсе, v. r. pf. (Ерц.) де traut werden, sich trauen lassen, connubio jungi. Вјенчић, m. dim. . вијенац. 2) Treu und Glaube, fides. 3) (cm.) „Здрав Милошу вјеро и невјеро: „Прва вјеро, потоња невјеро Вјеран, рна, но, (Ерц.) сеù, fidelis. Вјереница љуба, f. (сп. Ерц.) ш, ј. вјерна љуба : „Вели њему љуба вјереница Вјерица, f. dim. у. вјера : вјерицу му његову! Вјерност, f. (Ерц.) òie Zreue, fidelitas. Вјеровање, (Ерц.) дав Glauben, fi des. Вјештац, вјешца, m. (Ерц.) ber He renmeifter, veneficus. Вјештина, f. (Ерц.) bie Befhic lichteit, Meisterschaft, scientia. Вјештица, f. (Ерц.) діе Бехе, venefica. Вјештица се зове жена, која (по приповијеткама народним) има у себи некакав ђаволски ду, који у сну из ње изиђе и створисе у лепира, у кокош или у Курку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу ђецу: кад нађе човека ђе спава, а она га удари некаквом шипком преко лијебе сисе те му се отворе прси док она извади срце и изједе, па се онда прси опет срасту. Неки тано изједени људи одма умру, а неки живе више времена: колико је она одсудила кад је срце јела; и онаковом смрти умру, на какову она буде намијенила. Вјештице не једу бијелога лука, и зато се млоги о бијелим и о божитњим покладама намажу бијелим луком по прсима, по табанима и испод пазуа: зашто кажу да оне на покладе највише једу људе. Hir једној младој и лијепој жени не кажу да је вјештица, него све бабама (млада курва стара вјештица). Кад се вјештица један пут исповједи и ода, онда више не може јести људе, него постане љекарица и даје траву изједенима. Кад вјештица лети ноћу, она се сија као ватра; и највише се скупљају на гувну; зато кажу да она, кад оће да полети од куће, намажесе некаквом масти испод пазуа, па рече: ни о три ни о грм, већ на пометно губно. Жена, која је вјештица, кад из ње изиђе онај ду, лежи као мртва, и да јој човен окрене главу ђе су јој ноге биле, не би се више ни пробудила. Кад у каквом селу помре млого Беце или људи, и кад сви побичу на коју жену да је вјештица и да и је она појела: онда је вежу и баце у воду да виде може ли потонути (зашто кажу да вјештица не може потонути); ако жена пошоне, а они Владоје, м. Таппвнате, nomen viri. Владун, m. Mannšname, nomen viri. Влажан, жна, но, feucht, humidus. Влажење, п. дав Bcfeucht, һисtatio. Влажити, им, humecto. Влаиња, f. 1) bіе Balahin, Valacha; 2) bey den Bosnertürken auch die Serbin, serba : v. impf. befeuchten, ,,Него ћу се оженит? Влаињом D Из Поцерја главишом ђевојком Влаињу ћу младу обљубити „На срамоту Лазаревић Луки „И Чупићу, који Дрине чува Влаињица, f. dim. 9. Влаиња. Влаисав, m. Тапивате, nomen viri. Влајко, т. Тапивнате, nomen viri. Влакно, п. деr la 6 (baš Glad shaar), linum. Bлác, m. die zweyte Gattung Flachs, lini genus minus longi. Власан, сна, но, vide властан. „До Зворника па до Власаница Власац, сца, m. црви (као длаке) што се у ранама заметну. Власник, m. ber Sigenthümer, dominus, proprietarius. Власт, f. bie Mat, potestas. Властан, сна, но, дer Таht hat, be rechtigt, jus habens. Bлacme, m. der Machthaber, potens : „ Овде нама кажу „Старога властеља Влат, m. vide клас. Влашак, шка, т. һур. у. Блат. tino. Влашац, шца, m. eine Hrt Cauh, porri genus. Влаше, шета, n. ber junge Вла, puer vlachus. Влашење, п. baš malamifiten, mutatio in valachum. Влашик, m. vide влашац. Влашка, f. діе Malachen, Valachia. Bлàшко, m. Mannsname, nomen viri. Влинта, f. bіe linte, flinta (telum majus): „Пуне влинше у плећ окренули 45, вола, m, ber Dos, bos, Вода, 1. дав Baffer, aqua. Водање, п. дав Serumführen, 3. 8. дев Pferdes, circumductio. Водати, ам, v. impf. н. п. коња, führen, circumduco. Водатисе, амсе, v. r. impf. mit jemanò Hand in hand spazieren gehen, deambulo cum aliquo. Воден, на, но, н. п. крушка, јабука, вино, mäfferig, aquosus. Водена неђеља, f. bie erfte още па Ostern, die weiße Woche, hebdomas prima a paschate. Водени, на, но, н. п. кос, суд, тиква, Wasser, aquaticus. Воденица, f. bie Baffermühle, mola aquaria. По двапут се у воденици говори. Виче као да је у воденици грађен. Воденичар, т. ber Mühler, molitor. Воденичарев, ва, во, vide воденичаров. Воденичарка, f. bie Tülerin, molae domina; molitoris uxor. Воденичаров, ва, во, дез Müßlers, molitoris. Воденичица, f. dim. 9. воденица. Воденичиште, n. ber Set mo eine Mühle gestanden, locus ubi mola fuit. Воденична, на, но, н. п. камен,коло, mübt. ftein, = rab, molaris. Водијер, ш. (Ерц.) даš Gefäß, worin der Heumacher sein Weßgeräthe bey sich trägt, vas foenisecae. Водир, m. (Рес. и Срем.) vide водиjep. Водити, им, v.impf. 1) führen, duco, 2) läufig feyn (von ber Ruh), ruit in venerem. Водица, f. 1) dim. you вода. 2) Beih= waffer, aqua lustralis. Водичар, m. ber Beihwafferträger, camillus (?). Зашао од куће до куће као водичар. Кад водичар отпоје Спаси Господи, и покропи водицом по кући, онда обично рече: „Штоје попово да је готово: ча,,нак граа и повјесма два, удо меса и чанак ораа и пару на крст.“ Водњика, f. Baffer bašim Binter über Soläpfel де Пандеn unð fo angefäuert getrunken wird, aqua acida. Водоноша, m. ber Bafferträger, aqua tor. Војводство. n. bie Bürce eines Boj= woden, vojvodatus. Војвођење, п. дав Érnennen zum Boj= Војевода, m, vide војвода. Војница, f. варош у Босни. Војнички, Војшћење, n. das Kriegen, bellige ratio. Воко, m. (pl. воци) һур. у. во, особи то кад вабе теоце: пос воко пос! ма воко ма! Волашисе, лалисе, V. r. pf. m. j. штапови, im piele гаврашисе. Волаш, т. fеnnаmе, nomen bovi indi solitum. Влети, лим, (Рес.) vide вољети. Волити, им, (Срем.) vide вољеши. Воловодница, f. волови, што иду за кравом, кад води крава, bie Brener der läufigen Kuh, vaccae proci. Воловски, ка, ко, 1) н. п.месо, Оф. fen Fleisch, caro bubula, 2) adv. auf Ochsen Art, boum more. Воловски језик, m. bie fenzunge, anchusa officinalis Linn. Воловско око, п. das Ochsenauge, chrysanthemum leucanthemum Linn. Волујара, f. некаква звијезда, коју ратари познају, и кад она изиђе онда већ иду тражити волове. Волујарка, f. 1) eine Hrt Zrauben,uvae genus, 2) vide волујара. Волујски, ка, ко, vide воловски. Воља, f. 1) ber Bille, voluntas. Од воље му (је, или стоји) као шокцу пост. 2) гуша у кокоши или у тиne, der Kropf der Henne, des Vogels, guttur. Вољан, љна, но, 1) frey, вољан си, Du kannst es thun, per te stat. 2) gu ter laune, guter Dinge, laetus : Вољан буди царе господине Вољани Боже! (verwunderno) guter Bott, bone Deus! Вољеши, лим, v. impf. (Ерц.) lieber wollen, malo, Вољица, f. dim. . воља. Воринта, f. ber Gulben, florenus. Воршпан, m. vide вошпан. Восак, ска, т. дав за 3, cera, Втање, п. дав Marren, ductatio. Вощати, ам, v. impf. кога, narten, bey der Nase herumführen, ducto. Вотњак, т. 1) ber Dbftgarten, pomarium, 2) село у Рађевини (близу Лознице). 3) зидине од намастира (у селу Вотњаку, на лијевом бријегу ријеке Штире), ef. затроношити. Вотњачић, m dim. у. вотњак. Bohap, m. 1) der Obstliebhaber, amans pomorum. 1) der Obsthändler, Debsts let, qui poma venditat. Боће, п. дав 5ft, poma. У своје воће кад ко оће. Воћка, f. ber бьет, pomus. Воци, рі. у. воко: ,,Отисни потисни, ,,Воци ми корисни. Boч interj. Laut, um ein Rind dovon Бошпан, m. (у Сријему, у Бачи, и у Воштан, на, но, wähfern, cereus. Воштаница, f. bie Bach sleinmanò, cera tum. Воштарница, f. дав Жафараиз, то das Wachs gepreßt wird, cella ceraria (?) Воштење, n. vide вошћење. Воштина, f. (augrm. 9. восак) діє ав= trebern, recrementa ceraria. Воштити, им, v. impf, wifen, cero. Вошћење, п. баз Biofen, ceratio. Вр, връа, т. (у Ерц. и врг) дав Dber= ste einer Sache, Gipfel, summitas, cacumen. Врабац, пца, m. ber Sperling, passer. Врабица, f. дав Beibhen beš perling, passer femina. Браг, m. bet Zeufel, diabolus, cf. ђаво. Врагађур, т. Питали бабу, кад је ишла на панађур, куда ће, а она пуна радости одговорила:„идем ,,на панађур ђур“. А кад севратила с панађура, онда је запитали : „ђе си била бако?„На панађуру и на врагађуру“ (одговорила љутита). Врaговâme, n. der Muthwille, petulantia, Враговати, гујем, v. impf. Mutymil len treiben, petulantem esse. Враголан, m. ber Muthwilige, petulans Враголаст, та, то, muthwilig, petulans. Враголије, f. pl. bie Zeufelenen, nequi tiae. Врапчје сјеме, п. Hame ciner fine, plantae genus. Врапчји (врапчји), чја, чје, деп Sper. Врас, т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) òie raig (öfterr. bie Фрас), epilepsia. Boam, m. der Hals, collum. Bpáma, n. pl. 1) die Thüre, fores. 2) das Thor, porta: вратаоца. ,, Граду врата рано затворајтеВратаоца, n. pl. dim, . врата. Вратар, m. der Zhormårter, janitor. Вратарев, ва, во, beš Zhormärteš, Вратаров, ва, во, janitoris. Враташца, п. pl. vide Вратило, п. ber Sarnbaum, jugum tentorium. Вратила су два : предње (или щупље) И стражње; стражњем је навијена пређа, а на предње се навија платно. Вратина, f. augm. 9. врат. Врашити, им, v. pf. 1) umehren-maфeн, На converto (reice capellas Virg.) 2) 34 / rückgeben, restituo. Вратишисе, исе, v. r. pf. umtehren, revertor. Братић, m. dim. 9. Брат. Вратни, на, но, н. п. кост, жиле Вратнице, f. pl. врата од прућа исплетена, или од дрвета начињена, дав Batterthot, porta clathrata. Вратнице понајвише стоје на путу, и затворајусе да не иде марва у поље; или на тору. Вратолом, т. (heltwort) ди Salsa brecher, audax. Врашоломије, m. Bartholomäus, Ваг tholomaeus. Вратор, m. ber Grater (Mönh, $losterbruder), 1 ,monachus latinus, cf. пратор. Враторов, ва, во, без Sraters, monachi latini. Враторски, ка, ко, 1) fratrifdh, monachalis, 2) adv. fratrisch, monacho rum more. Враћање, п. 1) баз Umehren, conversio. 2) das Wiedererstatten, restitutio. Враћати, ам, v. impf. 1) umtehren machen, converto, rejicio. 2) wieders geben, restituo. Враћатисе, амсе, v. r. impf. umteh= ren, saepe revertor. Врач, т. 1) Bahrfager, divinus, cf. погађач, гатар. 2) Serenmeifter, magus. Врачање, п. 1) дав Bаhrfagen, divinatio. 2) das Heren, incantatio. Врачар, m. 1) vide врач. 2) діе Umge= gend von Belgrad, die zwar пobe heißt, aber hügelig ist: "Док ми гледа крњо на Земуна, „А Маргета на Врачар на пољеВрачара, f. гамара, і) діе Bahrfa gerin, divina. a) die Here, Zauberin, maga. Врачарев, ва, во, vide врачаров. Врачарина, f. bie Bahifagergebü, quod divino datur. Врачаров, ва, во, без Bahrfagers, Herenmeisters, divini; magi. Брачати, ам, v. impf. 1) mahrfagen, Врачев, ва, во, vide врачаров. divinare. 2) heren, incanto. Врачи, m. pl. bie heil. Herste (Ковтав und Damian), medici (Cosmas et Damianus). Врашки, ка, ко, 1) teuflifh, diabolicus. 2) adv. teuflisih, diabolice. Врба, f. bie Beibe, (Baum), salix. To |