additio.

litera s.

Сломити, им (и сломијем), v. pf. gers brechen, frango. Слуга, ver Diener, minister,servus(у пјесмама је свуда женскога рода, н. п. „Голубане моја вјерна слуго ,,Сруго моја облачићу раде ,,у Стојана нема мʌого друга, Разма цигле двије вјерне слуге А у говору је у једин. броју мушкога рода, а у млож. опет женскога, н. п. мој слуга, моје слуге и т. д. Слугин, на, но, 𐐨es Dieners, servus. Служавка, f. vide слушкиња. Служба, f. 1) ber Dienft, ministerium. 2) der Gottesdienst, sacra. Служење, n. 1) 𐐨аз Dienen, ministratio. 2) das Abhalten des Gottesdienstes, sacrorum celebratio.

an

Служили, им, v. impf. 1) bienen, ministro. 2) вино, или ракију, identen, credenjen, ministro. 3) лемурђију, Gottesviennt balten, sacra celebro. ) служи ли та црква? ift Gottesbienf in dieser Kirche? (d. i. wird er darin je gehalten), celebraturne templum, desertum est. 5) vide славити: А. Кога ми свеца служиш? Б. Светога Николу (или Никољ дан). Слуша, f. (у Сријему и у Бачк.) еіп Dummtopf, stupidus, stipes. Слуша, f. ein uhner (?), ominator. Слу ши слушо, наслушићеш. Слушиніи, им, v. impf. annen; burd Vorwürfe, oder überhaupt durch Re: den, gleichsam herbeiführen, ominor, Слушња, f. bie ugnung, Serbeifültung Durd) Borberfagen, omen. Слућење, п. даô lhnen, ominatio. Случавање, n. Dae reignen, casus. Случавашисе, васе, v. r. impf. fid) ets cignen, accidit saepius. Случај, m. vide догађај. Случајно, zufälig, casu. Случишисе, чисе, vide догодитисе. Слушање, п. 1) Das Hören, auscultatio. 2) das Gehorchen, auscultatio. Слушашпи, ам, v.impf. 1) zuhören hors den, auscultor. 2) gehorden, ausculto. Слушкиња, f. 1) bie Mago, ancilla, 2) der Stiefelknecht, furcula caligaria.

Semendriensium.

Смедеревка (Смедеревка), f. eine von Smederewo. 2) Weinrebe von Sme beremo.

Смедерево, n. Cemen bria (an ter Do nau) in Gerbien. Смедеревски, ка, ко, von Смедерево.

Смејање, п. (Рес. и Срем.) vide смијање. Смеј, м. (Срем.) vide смије Смеjа писе, јемсе, (Рес. и Срем.) vide Смеран, рна, но, (Рес. и Срем.) vide смијашисе. Cmeca, f. (Реc. и Среm.) vide cмjeca. смјеран. Смести, емем, v. pf. vermirren, intrico, impedio. Смести, емем, v. pf, zufammentch= ren, converro.

Смет, m. vom Winve gufammergemel ter Schnee, nives conflatae in unum locum.

turbatio.

Смешање, n. ba& Bermirren, Сметање, n. as Sevabräumer, dem tio. Cмémaши, aм, v. impf. verwirren, impedio.

>

Смémаmи, енем, v impf. berabräumen,

demoveo.

Cмémia, f. die Verwirrung, das Hinvernig, impeditio. Смешан, шна, но, (Рес. и Срем.) vide смијешан.

Смешаши, ам, (Рес. и Срем.) vide смијешами.

Смешење, п. (Рес.иСрем.) vide cми. јешење.

Смешимисе, имсе, (Рес. и Срем.) де смијешишисе.

Смешљив, ва, во, (Рес. и Срем.) viде смјешљив. Смијање, п. (Ерц.) баз сафеn, risus. Смијатисе, јемсе, v. r. impf. (Ерц.) lachen, rideo.

Смије, смија, m. (Ерц.) дав gaden,

risus.

Смијешан, шна, но, (Ерц.) fderzhaft, fpaßig, jocundus. Смијешати, ам, v. pf. (Ерц.) vermis fchen, commisceo. Смијешење, п. (Ерц.) баз зuläфеln, arrisio.

das

Смијешитисе, имсе, v. г. impf. lädeln, adrideo.

Смиловашисе, лујемсе, v. r. pf. fta erbarmen, misereor.

Смиљ, m. gnapharium arenarium Linn. Смиља, f. hyp. v. Смиљана.

Смиљана, f. Frauenname, nomen femi

nae.

Смиље, vide смиљ. То је смиље и 60

Смиривање, п. 1) bas Seruhigen, paca. tio. 2) das Beendigen, absolutio. 3) das Untergehen, Scheiden der Sonne, occasus solis. Смиривами, рујем, v. impf. 1) gue Кube bringen, paco. 2) zu Ende bringen, absolvo.

Смириватисе, pyjemce, v. r. impf. fid) zur Nube legen, conquiesco. Смириши, им, у. pf. 1) zur Ruhe bringen, paco. 2) beendigen, absolvo. Смиритисе, имсе, v. г. pf. fi zur Kuz he legen, conquiesco; Daler aud von Der Gonne: смирило се сунце. Србљи кажу, да сунцу не ваља рећи зађе, ниши с ј е д е, него с мир и се, зашто: кад му се рече зађе, онда оно (сунце) рече: зашао па не и зишао; а кад му се рече с је де, он.

tio.

submissus.

tura,

minuo.

Смок, м. дiе 3utoft, opsonium ; смок
бијели, м. ј. сир, скоруп, масло.
Смоква, f. Die Feige, ficus (Der Saun
und die Frucht).
Соквица, f. dim. 9. смоква.
Смола, 1. баз fled, pix.
Смолиши, им, v. impf. pien, pico.
Смоља, f. hyp. 5. Смољана.
Смољан, m. Жann name, nomen viri.
Смољана, f. Frauenname, nomen femi

terrae genus.

Смотавање, п. 1) да3 3ufammenmiđeln, implicatio. 2) das zu Eude Haspeln, perductio filorum in rhombum. Смотáваши, ам, v. impf. 1) 3ufама Смотами, ам, v. pf. Jmenwickeln,

implico. 2) zu Ende haspeln, perduco in rhombum. 3) sich eilends davon ma фен: смота изнад куће, aufugio. Смотрити, им, v. pf. etbliden, содspicor,

Смочење, п. даб 3utoften без Brotš zum Gemüfe, opsonatio. Смочити, им, v. impf. zuĚoften, opso

dunkel

Смрачитисе, чисе, т. г. рf. buutet merben, vesperascit. Смовити, им, v. pf. bröfeln, frio. Смрдан, m. Нamen einer Drina-leberfuhr bei Лезница, trajectus nomen. Код Смрдана близу има једна бара, која смрди на сумпор, и зовесе Смрд љива бара.

Смрдење, n. (Pec.) vide смрђење. Смрдеши, дим, (Рес.) 1 vide cmpђeСмрдими, им, (Срем.) ти. Смр`дљив, ва, во, finténò, foetens. Смрдљивац, вца, m. Dée ftinet, homo foetens.

Смрдљивица, f. Sie fintt, foetens mulier. Смрђење, п. Das Gringen, foetor. Смрђеціи, дим, v. impf. (Ерц.) ftinlen,

foeteo. Смрека, f. ber Wachholver, juniperus communis Linn. Смреков, ва, во, von смрека, juniperi. Смрековина, f. VBad bolber-Solz, lignum juniperi. Смресками, ам, v. pf. quetten, зека froffen, contundo, offendo, н. п. главу, нос.

Смрзао, зли, f. ber Groft, gelu: дошао по овој смрзли. Смрзао, зла, лo, gefroren, gelatus. Смрзлушак, шка, m. gefrorne Groidolle, gleba gelata. Смрзнути, нем, v. pf. gefrieren mae v. pf. gefrieren mа. chen, congelo. Смрзнутисе, немсе, v. г. pf. gefcieren, congelari.

Смокнутисе, несе, vide смрћисе, Смрмлати (смрмљати), ам, v. pf. a hermurmeln, commurmuro, mussito. Смрнџати, ам, v. pf, valermurmeln, obmurmuro.

Смрскати, ам, v. pf. gufammen[фий. ren, constringo (vom Beutel). Cmpm, f. bee Too, mors. Смртни, на, но, vide самртни. Смрћисе (говорисе и смркнутисе), смркнесе, v. r. pf. bunel mecben obscuror.

Смуцашисе, амсе, v. r. impf. berums ftreiden, vagari.

Смушен, на, но: лети као смушен, wie ein Rasender, rabidus, rabiosus. CHаa, f. 1) des Bruders Frau, Schwä gerin, fratris uxor. 2) zu der ich heвeр. bin, cf. женидба. 3) Die a wieger. tochter, Schnur, nurus.

Снага, f. bie Stärte, Kraft, vires: 0пасао се снагом, смао на снагу, der Jüngling ist in der Blüte seiner Mannskraft.

Снажан, жна, но, ftate, fortis. Снаин, на, но, ее снаа, nurus. Снабдими, ди, v. impf. 1) finven, beims fuden, invenio, н. п. биједа. 2) дав Sinfallenbe befommen: снаоди га свакога мјесеца.

Снаођење, п. доз Џluffinden, Seimfu. chen, incessio (?).

Снаки, снађе, v. pf. 1) finden, heimfuz den, invenio. 2) снашло га, er hat das,Hinfallende, epilepticus est. Снаша, f. 1) vide chaa. 2) јеvе junge Frauensperson, deren Namen man nicht weiß: Schwägerin, nurus. Снашин, на, но, Der снаша, nurus. Снашица, f. dim. v. снаша. Снебивање, п. 1) да Сüdternfeyn, Berlegenfenn (in frem𐐨em Haufe), verecundia. 2) das Leugnen mit Verwuns derung, infitiatio mirabundi. Снебивалисе, амсе, v. г. impf. 1) schüch tern, verlegen feyn, verecundus sum, 2) чега, etmas mit Bermunverung leugnen, mirabundus infitior.

Снег, m. (Рес. и Срем.) vide снијег. Снежан, на, но, (Рес. и Срем.) vide

Сновâше, п. das Unzetteln, exordium

telae.

CHOваn, Hуjem, v. impf. anzetteln, ordior (telam).

CHOп, m. die Garbe, merges, fasciculus. Сніпак, пка, m. hyp. v. сноп. Cнпk, m. dim. v. Cноп.

Cнпье, n. (coll.) die Garben, mergites. СносиДи, им, v. impf. 1) zusammentra: gen, comporto. 2) herabtragen, defero. 3) ertragen, fero, tolero, sustineo. Cношже, n. 1) das Zusammentragen, comportatio. 2) das Herabtragen, delatio. 3) das Ertragen, toleratio. Сњежан, на, но, (Ерц.)

nenet, nivibus plenus, н. п. ноге, дрво. C, coлn, f. das Salg, sal. Coa, f. ein gabelförmiges Holz, pertica bifurca.

Coбa, f. das Zimmer, cubile, conclave, diaeta, thalamus. f. Hз6a.

Собем (собед ?), m. 𐐨аб Gaftmal, convi.

vium:

,,Собем чини Српски кнез Лазаре Соб шина, f. augm. v. coбa. Coбana, f. dim. v. coбa.

CолOмун, m. Salomon, Salomo: пре. мудри Соломун.

mers, Zimmer,, conclavis.

Goвa, f. die Eule, noctua, ulula.
Совин, на, но, 𐐨er Guie, noctuae.
Сови, m. das Junge der cosа, pullus

noctuae.

Совица, f. dim. 9. сова. Coвybara, f. augm. v. сова. Côj, der Stand, Rang, ordo, conditio (civilis). cf. poд. Сојка, f. (у Сријему) vide креја. Cok, m. die Käselake, muria casei. Cоkak * m. die Gasse, platea. Сокачић, dim. 9. сокак. Cокo, сокола, m. 1) der Falk, falco. 2) град у Србији (близу Дрине). 3) cf. Златоје.

Соколак, лка, m. hyp. v. соко: иди мој соколак (говоре ђеци кад и куда шаљу).

Cоколиk, m. der junge Falk, pullus fal

conis.

monis.

Соломуново слово, n. 4; кад жене ба ју око какве гуме (особимо око врата), онда пишу кашто чивитом и Соломуново слово.

Coлomýk, m. (komisch) der Salzstössel, pistillum sali comminuendo. cf. myчаk, Coлype*, f. pl. vide зулови. Соља, f. (у Бачк. и у Сријему) vide бјелушак.

2

Cobeнe, n. das Salzen, sallitio.
Com, m. der Lachs, Šalm, salmo.
Cоми, m. dim. v. com.
Comиh, m. das Rauchloch an den zwei

Dachseiten, fumarii genus.
Cомьй, ла, лe, Lachs-, salmonis.
Сомов, ва, во, Des ladies, salmonis.
Сомовина, f. a sffeif, caro salmouis,
COMŷн, m. der Laib (feinern Weizenbrotë),
panis delicatior.

Сомунина, f. augm. ♥. сомуH.
Coмyниk, m. dim. v. coмун.
Сомунчиja, m. der Verkäufer von Laiben
Weizenbrots, panarius negotiator.
Cомчãд, f. (coll.) kleine Lachse, salmones
parvuli.

Сомче, чема, n. ein Camg, salmo.
Сони, на, но, vide солани.
Cona, f. ein Prügel, Knittel, fustis. cf.
батина, кијача.

Сопоћани, m.' pl. намастир у Србији.
Copma, f. die Sorte, Gattung, genus:
сваке сорме, alerlei. cf. струка,
рука.
Cоmonа, f. der Satan, satanas.

Comoьak, m. ein rechter Satan (scherzhaft), homo procax.

*

Софра f. der Speisetisch, mensa, cf. трпеза, синија, смо, астал. Сочење, п. 𐐨as Ruppeln (im ehrliden Verstande), comparatio conjugis. Сочивица, f. водена, iе Safferlinfe, lemma palustris Linn.

Сочиво, n. Die Çinfe, cicer lens Linn.
Сочими, им, v. impf. aušfindig maden,
fuppeln (eine Braut), concilio.
Сочица, f. dim. v. co.
Сошица, f. dim. v. coa.
Спавање, n. Das Golafen, dormitio.
Спаваши, ам, y impf. i lafen, dormio.
Спаваћи, ка, Не, н. п. капа, аљине,
Schlaf, dormitorius.

Спаваћив, ва, во, (см.) i lafend, dor

miens:

Ко ће љута змаја преварити ? „Ко ли њега спаваћива наћи? Спавач, m. Der Goläfer, dormitor. Спавачев, ва, во, 𐐨e8 Soläfers, dormitoris.

Спавачица, f. bie Edläferin, dormi

trix.

Спазими, им, v. pf. mahrnеhmеn, animadverto; bemerken, observo. Спазмами, ам, v. pf. н. п. с памети, kindeln, kindisch werden, ineptio. Спаија, m. Der Grunbherr, dominus fundi. у Србији, у Босни и у Ерцего

вини, спаије су најбољи људи за народ. Босански су бегови готово сами спаије од свије мије земаља; и готово сви имају своје куле и дворове по селима у Босни и у Ерцеговини, и мамо сједе. Ђекоји још имају стара Српска подријетла, н. п. Љубовићи, Видаићи (од некакве В и де, која је зидала град на Видојевици), Бранковићи (од кољена Вука Бранковића), Вилиповићи, Ђурђевићи и т. д. али опет не спомињу радо да су кад Србљи били, премда ни данас не зна Турски ни од стотине јеДан, него говоре Српски, као и остали Србљи. Спаије обично иду у јесен и зими по својим селима, me купе главницу и десетак. Они немају ниђе своји намјесника по сеЛИМА нити је обичај да им се што ради. Кад спаија дође у село, он

одјаше код каквога газде, ђе је пространа и лијепа кућа, па му сви сељаци дају за јело што треба. Слабо који спаија иде по селу да гледа колико је који набрао, него пима, н. п. „Е Радоица, ко лико си ми ове године набрао кукуруза? Ако Радоица рече да

је набрао го товара, а он пима његова комшије, је ли то истина; ако комшија каже да јесm, а он онда рече: „Е море на твоју душу: Ако ли Радоица одговори, да је посијао доцкан, па убила слана кукурузе, или да је поплавила вода, или побила муча: па није набрао ништа, онда спаија (mjeшећи и себе и њега) каже: „Даће Бог до године.” Млоги се сељаци погоде са спаијама, па им плаћају на годину; мако су н. п. Тршићани (ђе сам се ја родио) плаћали своме спаији 10 гроша од ожењене главе на годину, па више ништа. (my му је и главница и десетак за све). cf. читлук и читлуксаибија. Спаијин, на, но, бев спаија, domini. Спайјница, f. Die Gutsfrau, uxor spahijae. Спайјнски, ка, ко, ( 1) berridaftlic Спайјски, ка, ко, }

dominorum. 2) adv. herrschaftlich, more dominorum. Спайлук m. das Gut, die Herrschaft,

* ,

latifundium.

Спалити, им, v. pf. verbrennen, comburo, aduro.

Спаљивање, n. 𐐨аз Berbrennen, com

bustio.

Спаљивати, љујем, v. impf. verbren. сла, m. et Spinat, spinacea oleranen, comburo. Спанак, cea Linn. Спанђатисе, амсе, v. r. pf. с ким, sich bekannt machen, sich abgeben mit jemany, in familiaritatem alicujus venire. cf. слизам се.

Спáрак, рка, m. Durd) luftmange! vee= dorbener Kukuruz, frumentum malo aere corruptum.

Спаритисе, имсе, v. r. pf. н. п. кукурузи, in Gährung fommen, corrumpi.

Спасенија, f. Frauenname, nomen femi

nae

Спасеније, п. само кад се наздравља: спасујсе. На спасеније. ст. напијами, наздравити.

Спаси Бог, само кад се наздравља. cf. напијами.

Спасов дан, ва дне, m. Chrifti Sini. melfahrt, ascensio Christi. Спасовање, д. дa jenern ber Lird)=