Page images
PDF
EPUB

чии.

Слобођење , n. Sав &rmutbіgеn, animi Слушкињин, на, но; беr Tags, аnciladditio.

lae. . Слово, р. 1) беr Buftab, litera. 2) Рав. Смазати, мажем, v. pf. hinabesser, слово, деr Зиф {tab c,

litera s.

comedo : смазао читаво јагње. Словце, p. dim. 9. слово.

Смакнули, нем, vide смаћи. Cnora, f. die Eintracht, concordia. Смамити, им, v. pf. 8ujamientofen, Сложан, жна, но, еіnträtig, einig , collicio, convoco, cogo.

concors. Сложна браћа и у пепак Смамљивање, п. Вав Зufаm mеnloctet, месо једу.

convocatio (suum, gallinarum). Сложиши,им, v.pf. 1) sufammenlegen,dis- Смамљивати, љујем, у. impf. sufат.

pono. 2) vergleichen (Streitende), como menlocen y convoco, cogo. pono.

Смарлама *, f. vіdе наруџбина. Сломили, им (и сломијем), v. pf. 3ers Смарлансати*, ла ишем, іdе нару

brechen, frango. Слуга, per Dience, minister,servus(у пјес- Смаћи (говорисе и смакнули, смак

мама је свуда женскога рода, н. п. HEM, V. pf. 1) herabnehmen, demo. 2) „Голубaнe моја вјерна слуго – aus dem Wége räumen, umbringen, iná „Сруго моја Облачићу Раде —

terficio. „У Стојана нема млого друга, Cmê, cimea , m. (Pec.) vide ciuje. „Разма цигле двије вјерне слуге Смедеревац (Смедеревац), вца, m, А у говору је у једин. броју мушко- човек из Смедерева. та рода, а у млож. опеп женскога, Смедеревачки , кa, кo, Cmeberemer ,

н. п. мој слуга, моје слуге и пi. д. Semendriensium. Слугин , на, но, бев Diеnеев, ѕеrvus. Смедеревка (Смедеревка), f. eine von служавка , f. vide слушкиња.

Smederewo. 2) Keinrebe von Smes Chyxha, f. 1) der Dienst, ministerium. deremo. 2), der Gottesdienst, sacra.

Смедерево, п. Сетеn рria (аn tеr Фра Служење, п. 1) сав Эienen, ministra- пар) in Certien. Смедеревски, кa, кo,

tio. 2) das abhalten des Gottesdienses, pon Смедерево, sacrorum celebratio.

Смеј, m. (Срем.) vide смије Служипти, им, v. impf. 2) Bienen, mi- Смеріне, а. (Рес. и Срем.) vide смијање.

Distro. 2) вино, или ракију, феntеn, Смејатписе, јемсе, (Рес. и Срем.) vide creenje, ministro. 3) лептурђију, смијаписе. Botteвoienii batten, sacra celebro. 4) Смеран, рна , но, (Рес, и Срем.) ұile. служи ли та црква ? it Bottedbient in смјеран: diejer Kirche? (O li wird er darin je Cme'ca, f. (Pec. u Cpem.) vide cMjeca: gehalten), celebraturne templum, an Смеси, еmем, v. pf. verwirren, in deseїtum est. 5) vide славипи:

trico, impedio. А. Кога при свеца служити ? Смеспи, елем, v. pf. Bu fаmmentеbа

В. Светога Николу (или Никољ дан). ren, Слуша, f. (у Сријему и у Бачк.) eiin Сметi, m. ppm 23ine sufa mm ergeтeb. Dummiopf, stupidus, stipes.

ter Schnee, nives conflatae iu unum Cayma, f. ein ähnier (?), ominator, Cay locum, Іши слупо, наслушићеш.

Cmémałe, n. das Verwirren, turbatio. Слуминии, им, y. iimpf. apnen ; диеф Смгепање, п. 34s реrаbräum ert, dem: tіо.

Vorwürfe, oder überhaupt durch Res Cme'mamu, am , v. impf. verwirren, ima

ven, gleichsam herbeiführen, omiuor, pedio. Слупња, f. Die Abnung, perbeijustung Сметапи, елем, v, impf. betabräumen, durch Vorhersagen, omen.

demoveo. Служење, п. дав у пеп, өminаtiо. Смешен, на, но; wеrmіrеt, turbatus. Случавање, п. раё &reignen, casus. Csémenik, m. ein verwirrter siopf, Случаваписе, васе, т. т. impf, ji, er» homo mentis perturbatae. eignen , accidit saepius.

Смётеница , f. eine peripierte frauenda Случај, m. vіdе догађај.

person , femina turbata. Случајно , sufälig, casu.

Смешењак, m. vіdе cмeтeник. Случитисе, чисе,

vide

догодиписе. Смепи, смем, (Рес. и Срем.) vide Слушање , p. 1) дав $pren, ausculta- смјети. tio. 2) das Gehorchen, auscultatio.

Смешлиште, п. Вав ќеђri #t, quisquiСлушаши, ам, у.inpf. a) subören bor. liae.

феn, auscultor. 2) seboсфен, аuѕсulto. Смеппінупи, нем, v. pf. 1) bеrаbnehmen; Слушкиња, f, 2) бie 2ago, apcilla, 2) bеrаbiyun, demo. 2) с ума, реrgеfa der Stiefelknecht, furcula caligeria. sent, oblivisci.

Bbm

converro.

[ocr errors]

оно

[ocr errors]

B

П

575 Сме

С: CMémiba, f. die Verwirrung, das Hins да оно рече: сјео па не устго; derniß, impeditio.

а кад му се рече с ирисе, онда C Смешан, шна, но, (Рес. и Срем.) vide рече : : смириосе и ти.

С: смијешан.

Смислити, им, v. pf, befliepen, deСмешали, ам, (Рес. и Срем.) vide

cerno, statuo: смијешани.

„Све мислио, на једно смислио – Смешење, т. (РесиСрем. ) vide сми- Смицање, п. ) баѕ реrаtnehmen, demјешење.

tio. 2) das Umbringen, interfectio. Смешиписе, имce, (Рес. и Срем.) vі. Смицаи, ичем, v. impf. 1) bеrаbneb

Су. де смијешишисе.

men, demo. 2) umbringen, interimo. Смешљив, ва, во , (Рес. и Срем.) vi- Смишљање, д. Вав &rfinnen, excоgita.

Су de смјешљив.

tio.

CA Смијање, р. (Ерц.) бав Вафеn, risus. Смишљати, ам, v. impf. eejinnen, ex. Смијаписе, јемсе, , т. impf, (Ерц.) cogito.

| Cy lachen, rideo. Смјеран, рна, но, (Ерц.), бетütbig,

См Смије, смија, m. (Ерц.) бав афеп, submissus.

См risus.

Cmjèca, f. (Epy.) das Gemengsel, mix. fc Смијешан, шна, но, (Ерц.) fфеriyaft, tura,

CM fpaßig, jocundus.

Смјети, смијем, v. impf. (Ерц.) фа: Смијешаши, ам, v. pf. (Ерц.) permia gen, sich trauen, audео.

См schen, commisceo. Смјешљив, ва; во(Ерц.) Ber gern

Р Смијешење , p. (Ерці) бав ЗuläфeIn, lacht, risus amans ; ad risum facilis.

CHE arrisio.

Смлашиши, им , v. pf. tооt рrеfеn, copСмијенилисе, имее, у.г. impf. TaфeInt, flagello.

CM adrideo. . Смлачити, им, т. pf. Iau wärmen, te

It Смиловаписе, лујемсе, у. г. pf. fia pefacio. erbarmen, misereor..

Сміждипи, им, т. pf. 3ermalmen, com- CM CMün, m. gnapharium arenarium Linn.

minuo. Смиља, f. hyp. т. Смиљана.

CMók, m. die Zukost, opsonium ; CMOK Су Смиљана; f. Seauenname , nomen femi- бијели, п. ј. сир, скоруп, масло.

См nae,

Смоква, f. Die Seige, ficus (Ser Заиш
Смиље, vide смиљ. То је смиље и бо. und die Frucht).
Соквица , f. dim. р. смоква.

ф Смиљев, ва, вo, pon cми :

Cmora, f. das Pech, pix. Девојко кино смиљева

Смолити, им, y. impf, pimen, pico. „Ајдемо там” доле

Стоља , f. hyp. 4. Смољана. У смиљево поље

Смољан, m. 'эл аnnBname, nomen viгi, Сміљевац, вца, m. eine mit смил ge= Смољана , f. Srauenname , pomen fem

her fф mütte Shäофептükе (у Лијевчу и

| Смр у Темнићу, у Јагодинској наији) bei Смољeњe, n. дав ріфеnt, piсаtiо. feyerlicheu Gelegenheiten.

Смбљка, f., Srauenname, nomen yiri.
Смиљка , f. Хrauenname, поmеn femi- Смбница, f. cine Start (für einberge
Смирівање, п, 1) бав Зеrubigen, раса. Смопавање, п, 1) бав Зufammenitel,

tio. 2) das Beendigen, absolutio. 3) das implicatio. 2) das zu Ende Haspeln,
Untergehen, Scheider der Sonne , oc- perductio filorum in rhombum.
casus solis.

Смотавапія , ам, v. impf. ) зијан ob Смирівати, рујем, v. impf. 1) sue Rube Смішати, ам, v. pf.

j menmiteln, ,

Cup = bringen, paco. 2) zu Ende bringen, implico. 2) zu Ende haspeln, perduco absolvo.

in rhombum. 3) fich eilends davon mas Смирніватисе, рујемсе, v.r, impf. fіф феn: cмота изнад куће, aufugio. zur Ruhe legen, conquiesco.

Смотпрппи, им, v. pf. etblitet, совСмирин, им, v. pf. 1) $ur Rube brina spicor,

gen, paco. 2) beendigen, absolvo. Смочење, п. бав Зutoften bев Brot Смвриписе, имce, y. г. pf. fіф 3ur Ru= zum Gemüse, opsonatio.

he legen, conquiesco; daher auch von Croyum, um, v. impf. zukosten, opso-
per Conne: смирило се сунце. Срби
баяжу, да сунцу не ваља рећи зађе, Смрад, m. Sеr @eftanP, foetor.
нипіи сједе, него с мирисе, заш- Смрадипи, им, т. impf. Weitant ma-

| C-
по: кад му се рече зађе, онда оно chen, foetorem creo.
(сунце) рече: зашао па не и зи- Смрађење, в, рав 2nläntern, foctori
шао; а кад му се рече сје де, он. excitatio.

[ocr errors]

сиље.

[ocr errors]

CO

CHO

| Смо

nae.

ob

Смо

[ocr errors]

terrae genus.

Coppe Cup

nae.

су

[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors]

777
Смр. Сму

Сму CHA

278 Смрачитисе, чисе, т. г. pf. Suntel Смукати, ам, т. pf. аив(фwentent, werden, vesperascit.

ejuo: Смуккај па пролиј. Смрвин , им , v. pf. Drüfeln, frio. Смуцање, р. бав Цinbergieben, vagaСмрдан, m. 9Xamen einer Drina-eber: bunda vita. , fibe bei Лозница, trajеctus nomen. Код Смўцаписе, амсе, т. г. impf, bеrum.

Смрдана близу има једна бара, која streichen, vagari. с мрди на сумпор, и зовесе Смрд Сму пшен, на, но : лепти као смущен, љива бара.

wie ein Rasender, rabidus, rabiosus. Смрдење, р. (Pec.) vide смрћење. Chaa, f. 1) des Bruders Frau, Sowä. Смрдепин, дим, (Pec.) 1 vіdе смрђе- gerin, fratris uxor. 2) zu der

ich kebep: Смрдни, им, (Срем.) / пи.

бin, cf. женидба. 3) бie еф wieget. Смрдљив, ва , во , ftintens, foetеnѕ. tochter, Schnur , nurus, Смрдљивац, вца, ш. беr ftinft, homo Снага, f. Die etätte, Rraft, vires: о. foetens.

пасао се снагом, стао на снагу, Смрдљивица, f. Sіе tinet, foétens mulier. der Jüngling ist in der Blüte seiner Смрђенье, п. Заs Gtіntеn, foetor. Mannskraft. Смрђелін, дим, v. impf. (Ерц.) ftinBen, Сніжан, жна, но, ftarP, fortis. foeteo,

Снаин, на, но, беr снаа, purus." Смрека, f. Der 2Шафbolser, juniperus Снабдити, ди, v. impf. 1) fіnvеn, beima communis Linn.

fumen, invеnіо, н. п. биједа. 2) ав. Смреков, ва, во ,, роп смрека, juni- біnfаdенде беёomment : снаоди га сва.. peri.

кога мјесеца. Смрековина, f. Урафbolset-pols, lіgnum Снаођење, n. Ba® 2tuffinsen, Weimfu. juniperi. .

den, incessio (?). Смрёскали, ам, v. pf. quetfen, jer Снаћи, снађе, у. pf. 1) finsen, beimjи.

ftoffet, contundo, offendo , н. п. гла- chen, invenio. 2) chawno ra, er hat ву, нос.

098, Hinfallende, epilepticus est. Смрзао, зли, ғ. деr $rojt, gеlu : дошао Снаша, f. vide снаа. 2) іеvе junge по овој смрзли.

Frauensperson, deren Namen man nicht Смрзао, зла, хо, gefepren, Selatus. weiß: Schwägerin, nurus. Смрзлупак, тіка, m. «gefore frofфоl. Снашин, на, но, беr cнaшa , nurus. le, gleba gelata.

Снашица, f. dim. . снаша. Смрзнути, нем, v. pf. gefrіеtеn mаЄнебивање, р. ) дав сффternfern, chen, congelo.

Berlegenseyn (in fremdem Hause), ve. Смрзнутисе, немсе, v. г. pf. gefeieren, recundia. 2) das leugnen mit Verwuns congelari.

derung,, infitiatio mirabundi. Смокнупінсе, несе , vide смрінсе, Сңебівалінсе, амce, v, r. impf. 1) fфüd) Смомлати (смрмљати), ам; v. pf. За» tern, verlegen seyn, verccundus

sim, , bermurmeln, commurmuro, mussito. 2) vera, etwas mit Verwunderung leugs Смрнцапи, ам, v. pf, babermurnieIn, nen, mirabundus infitior. obmurmuro.

Снег, m. (Рес, и Срем.) vide снијег. Смрскапи, ам, v. pf, sufammеnfфnӣ. Снежан, на, но, вес. и Срем.) vide

ren, constringo (vom Beutel). Смрт, f. Ber goo, mоrѕ.

Снёли, снесем, (Рес, и Срем. ) vide Смртни, на, но,

vide
самрини.

снијепти.
Смрінсе (говорисе и смркнутисе), Сниватье, п. vіdе cањање.
смркнесе , v. r. pf. Puntel merten,

Снівапій, ам,

уіdе cањами. obscuror. .

Сніже, vidе ниже. Смрчак, чка, m. eine Сфwaтart, fun- Снизак (comp. сніжи), скa, кo, nies gi genus.

der, humilis. Смрчев, ва, во, н. п. качица, вот Снізапии , ижет , v. pf. Keratreiben (Pers Each olderbaum, juniperinus.

len), demo de filo. Смочевина, f. Вафbolivеrs.polj, lignm Снизнівање, л. Вав феrабnchmen, demjuniperi.

ptio. Смук, m. eine 24rt Gblange, serpentis Снизывапій, зујем, v. impf. beratneba. genus,

теп,

demo. . Смукнути , нем, v. pf. 1) нож , зиёев, Снијег , m. (Ерц.) беr Сфnee, nix, stringo. 2) daherschießen, ruo.

Снијети, снесем, снијо (снијела, ло), Смукуља, f. vide смук.

v. pf. (Epiy 1) berabtragen, defero. Смумлаши (смумљали), ам, vide смрм. 2) zusaminentragen, congero. 3) tras

gen, legen (von der Henne), pono. Стўлипи , им, P. pf, permirrеn, turbo. Сниши, имо, у pf. träumen, ѕоmаio.

[ocr errors]

Сњежан.

лапи.

ubi sal

[merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

Сновање, п. Зав Дngеttеn, exordium Солдатт, m. Der Bolsat, miles. telae.

Солдатија, f. 1) бie Lili, бie milia Сндвапіци, нујем, т. impf. anşetteln , tärgrenze, im Gegensaß der naopaja, ordior (telam):

Des Bauernlands, des Provinziale, reChon, m. die Garbe, merges,

fasciculus.

gio militaris. 2) das Soldatenvole, die Сн пак, пка, m. bур. р. сноп.

Soldatebque, milites.
Снић, m. din. р. сноп.

Солдатов, ва, во, бев Colaten, mі.
Сн пље, п. (coll.) bie Barpen, mеrgіtеѕ. litis.
Сні сили, им, v. impf. 1) sufammеntrа. Солдатски, кa, кo, 1) folatif, mі.

ger, comporto. 2) herabtragen, defe litaris. 2) adv. nach Soldatenart, mili

ro. 3) ertragen, fero, tolero, sustineo. tari modo. Сношћње, п. 1) Вав Зијаттentragen, Солдатуша, f. Вав Colatenweis, mu

comportatio. 2) das Herabtragen, de- lier militaris. * latio. 3) das Ertragen, toleratio. Coлдaчина, f. Bas Cottatenleben, miСњежан, на, но , (Epy.) beschneyet, ni.

litia. vibuѕ рlеnus, н. п. ноге, дрво.

Солило, п. Віс Gallete, locus, C3, соли, f. Das Gali , sal.

sparsum lingitur ab ovibus: mpuu kao Coa, f. ein gabelförmiges Holz, pertica овца на солило. bifurca.

Солипи, им, v. impf, faljen, sale condio. 406a*, 1. das Zimmer, çubile, conclave, Corumuce, umce, v. r. impf, fich mit diaeta, thalamus. f. изба,

Salz versehen, sal comparo. Собелі (собед ?), m, дав Watmal, сорті. Солоjедник, т. беr mit ипв Brot una vium :

Salg gegessen, qui nobiscum salem „Соfелі чини Српски кнез Лазаре — comedit, Собина , f. augg.. D. соба.

Соломун, m. Calomon, Salomo: пре. Събница, f. dim. р. соба.

мудри Соломун. Собнії, на, но, нп. врата, бев gimа Соломунов, ва, вo, Calomons, Salomers, Ziminers, conclavis.

monis. Grba, f. die Eule, noctua, ulula. Соломуново слово, n. A; кад жене баСвин, на, но, беr Suie , noctuae. ју око какве гуте (особито око Совић, m. Tag sungе bеr сoвa, pullus врата), онда пишу кашпо чивимом of;ctiae. .

и Соломтуново слово. Совица, f. dim. 9. сова.

Солоптук, т. (eomifф) деr eals ftojfel, Совуљага, f. augm. . сова.

pistillum sali comminuendo, cf. мучак, der Stand, Rang, ordo, condi- Coryge*, f. pl. vide 3 YAOBI. tio (civilis). cf. род.

Соља , f. (у Бачк. и у Сријему) vide Сојка, f. (у Сријему) vidе креја.

бјелупак. Côk, m. die Käfelake, muria casei. Сољење, л. бав Calkent, ѕаllіtіо. Cokák *, m, die Gase, platea.

Cơm, m. der Lachs, Salm, salmo.
Сокачић, dim. р. сокак.

Comuk, m. dim. 0. COM.
Coko, cokora, mi 1) der Fall, falco. Comuk, m. das Rauchloch an den zwei

2) град у Србији (близу Дрине). 3) Dachseiten, fumarii genus.
cf. Златоје.

Сомљи, ља, ље, #аф 8-, salmonis. Соколак, лка, m. hyp. 9. соко: иди Сомов, ва, во, бев Вафјев, salmonis.

мој соколак (говоре ћеци кад и ку- Сомовина, f. Ваф в fteifф, caro salmouis. да шаљу).

COMH, m. der Laib (feinern Weizenbrott), Cokounk, m. der junge Falk, pullus fal- panis delicatior. copis.

Сом унина, f, augm. . сомун. Соколица , f. Зав Beibфеt ѕев Salfen, Coмунић, m, dim. у. сомун. falco femina :

Comònquja, m. der Verkäufer von Laiben „Иде соко, водни соколицу

Weizenbrots, panarius negotiator.
Соколов, ва, вo, Salfens, falconis. Сомчад, f. (coll.) Eleine Rafe, salmones
Сокољанин, n. einer pon Coкo, ein Cos parvuli.
koler.

Сомче, чепа, п. ein gаф8, salmo.
Сокоски, кa, кo, von Соко, Соёoler. Сонӣ, на, но, vidе солани.
Conahî, ha, Ho, Sals, salinus , salarius. Còna, f. ein Prügel, Knittel, fustis. cf.
Conap, m, der Salzhändler, negotiator батина, кијача.
salarius.

Сопоћани, м. р. намаспир у Србији. Conapa, f. das Salzamt, praefectura an. Còpma, f. die Sorte, Gattung, genus: nonae salariae.

сваке copme, alertei. cf. струка ,

рука.
Сопиона, f. Der Catan, satanas.

CI

Coj *

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][ocr errors]

соларов; ва; во;} vев солар, salari.

[ocr errors]

куруза ?

a

он пита

[ocr errors]

Comolbâk, m. ein rechter Satan (icherze одјаше код каквога ғазде, ђе је haft), homo procax.

пространа и лијепа кућа, па му Copa *, f. der Speisetisch, mensa, сви сељаци дају за јело шпіо претрпеза , синија, спо, аспал.

ба. Слабо који спаија иде по селу Сочење, п. дав Жиppeln (im ebеlіфеп да гледа колико је који набрао, Verstande), comparatio conjugis.

него пипа, н. п. „E Радоица! ко Сочівица , f. водена, die Wasserlinse,

лико си пти ове године набрао куlemma palustris Linn.

Ако Радоица рече да Сочиво, р. Nie ginje, cicer lens Linn. је набрао 20 повара, сочипти, им, y, impf. аивfinbig mафе, његова комшије, је ли по истина ; » Euppeln (eine Seaut), concilio.

ако комшија каже да јест, а он Сочица, f. dim. 2. со.

онда рече: „E море на пвоју дуСощица, f. dim. 9. соа.

шу:

Ако ли Радоица одговори, Славање, т. дав СЊlafen, dormitio. да је посијао доцкан, па убила слаСпавали, ам, у. impf. (Фlafen, dormio. на кукурузе, или да је поплавила Спаваћ, fa, fe, н. п. капа, аљине,

вода, или побила уча: па није Schlafz, dormitorius.

набрао ништа, онда спаија (пјеСпаваћив , ва , во, (сп.) fФlafen, dor

шећи и себе и њега) каже: „Даће miens :

Бог до године.” Млоги се сељацин „Ко ће љула змаја преварити ? погоде са спанјама, па им плаћају ,,Ко ли њега спаваћива наки ?

на годину; тако су н. п. ТршиһаCrabây, m. der Schläfer, dormitor. ни (ђе сам се ја родио) плаћали Спавачев, ва, во, бев ефläfer, dor- своме спаији 10 гроша од ожењене mitoris.

главе на годину, па више ништа. Ставачица, f. Die Cläferin, dormi- (му му је и главница и десетак за trix. .

све). cf. читлук и читлуксамбија. Спавачки , ва , ко, Vet ©Фläfer, dor- Спанјин, на, но, бев спаија, domini. mitorum. .

Спайјница, f. die Gutsfrau, uxor spaСпадање, п. а) бав феrеbfalen, delap- hijae.

sus. 2) зав заlеn im preife, pretii di. Спайјнски, кa, кo, 1 ) beerfфаftli), minutio.

Спайјски, кa, кo, Спадатпи, ам, v. impf. 1) berobfalen, 2) adv. herrschaftlich, more dominorum. delabor, decido. 2) fallen (im Preise), Cnálinyk*, m. das Gut, die Herrschaft, viliori vendi.

latifundium. Спазити, им, v. pf. Фақrnehmen, ani- Спалиши, им , v. pf. weebrennen, commadverto; bemerken, observo.

buro, aduro." Спазмати, ам, v. pf. н. п. с памети,

n. das Verbrennen, kindeln, tindisch werden, ineptio.

bustio. Спаија, m. Der Bruneherr, dominus fun- Спаљівати, љујем, т. impf, bеrbееn»

di. у Србији, у Босни иу Ерцего. nen, comburo. вини, спаије су најбољи људи за Crtanak, m. der Spinat, spinacea oleraнарод. Босански су бегови готово cea Linn. сами спаије од свије тије земаља; Спанђаписе, амсе, т. г. pf. с ким, и готово сви имају своје куле и Tidy bekannt machen, sich abgeben mit дворове по селима у Босни и у Ер- jemano, in familiaritatem alicujus veцеговини, и памо сједе. Бекоји још

pire. cf. СлІзаписе. имају _спара Српска подријепіла, Старак, рка , ш. бurd, guftmangel verн. п. Љубовићи, Видаићи (од durbener Kukuruz, frumentum malo aeнекакве Виде, која је зидала град re corruptum. на Видојевици), Бранковић и Спаритисе, имce, v. г. pf. н. п. ку(од кољена Вука Бранковића), Ви- курузи , in Bahrung Роттеп, соглиповићи, Ђурђевићи и т. д. rumpi. али опет не спомињу радо да су Спасенија, f. Seauenname, nomen femiкад Србљи били, премда ни данас не зна Турски ни од спомине је- Спасеније, п. само кад се наздравдан, него овоје Српски, као и о- ља: спасуjce. На спасеније. ст. стали Србљи. Спаије обично иду у напијати, наздравии. јесен и зими по својим селима, пе Спаси Бог, само кад се наздрава. купе главницу и десетак. Они не

cf. напијапи. уіају ниђе своји намјесника по се- Спасов дан, ва днe, m. Skrifti ini. лима

нипи је обичај да им се што melfahrt, ascensio Christi. ради. *Кад спаија дође у село, он Спасовање, р. рaв Sepern Sеr fіrma

[ocr errors]

Crlаљивање,

com

nae

« PreviousContinue »