Page images
PDF
EPUB

Слобођење, п. ба Ermuthigen, animi

additio.

Cлoво, n. 1) der Buchstab, litera. 2) das
слово, бег Вас, litera s.
Словце, n. dim. 9. слово.
Caora, f. die Eintracht, concordia.
Сложан, жна, но, einträchtig, einig,
concors. Сложна браћа и у петак
месо једу.

Сложити, им, v.pf. 1) zufammenlegen,dis-
pono. 2) vergleichen (Streitende), com-
pono.

Сломити, им (и сломијем), v. pf. jer brechen, frango. Слуга, дer Diener, minister,servus(у пјесмама је свуда женскога рода, н. п. • Голубане моја вјерна слуго ,,Сруго моја Облачићу Раде „У Стојана нема млого друга, ,, Разма цигле двије вјерне слуге A у говору је у једин. броју мушкога рода, а у млож, опет женскога, н. п. мој слуга, моје слуге и т. д. Слугин, на, но, дев Dieners, servus. Служавка, f. vide слушкиња. Служба, f. 1) ber Dienft, ninisterium. 2) der Gottesdienst, sacra. Служење, п. 1) дав Dienen, ministratio. 2) das Abhalten des Gottesdienstes, sacrorum celebratio. Служити, им, v. impf. 1) bienen, ministro. 2) вино, или ракију, fhenten, credenzen, ministro. 3) Aemyphиjy, Gottesbient balten, sacra celebro. 4) служи ли та црква? ift Gottesbient in dieser Kirche? (d. i. wird er darin je gehalten), celebraturne templum, an desertum est. 5) vide славити: А. Кога ти свеца служиш?

Б. Светога Николу (или Никољ дан). Слуша, f. (у Сријему и у Бачк.) іn Dummeopf, stupidus, stipes. Слуша, f. ein 21hner (?), ominator. Слу ти слупо, наслушићеш. Слутиши, им, v. impf. aßnen; bur Востüfe, одет überhaupt buh е ven, gleichsam herbeiführen, omiuor, Слушња, f. bіе fnung, Serbeiführung burd) Borherfagen, omen, Слућење, п. дав lhnen, ominatio. Случавање, п. òêreignen, casus. Случавашисе, васе, v. r. impf. fih er eignen, accidit saepius. Случај, m. vide догађај. Случајно, zufälig, casu. Случишисе, чисе, vide догодитисе. Слушање, п. 1) baš Höten, auscultatio. 2) das Gehorchen, auscultatio. Слушаши, ам, v.impf. 1) zuhören hor. hen, auscultor. 2) gehoroen, ausculto. Слушкиња, f. 1) біе Тазò, ancilla, 2) der Stiefelknecht, furcula caligaria.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Смаћи (говорисе и смакнути), смакнем, v. pf. 1) berabnehmen, demo. 2) aus dem Wege räumen, umbringen, in terficio.

meberemer,

Сме, смеа, m. (Pec.) vide смије.
Смедеревац (Смедеревац), вца, m,
човек из Смедерева.
Смедеревачки, ка, ко,
Semendriensium.
Смедеревка (Смедеревка), f. eine von
Smederewo. 2) Weinrebe von Sme-
derewo.

Смедерево, п. Cemen bria (an der До nau) in Serbien. Смедеревски, ка, ко, yon Смедерево.

Смеј, т. (Срем.) vide смије
Смејање, п. (Рес. и Срем.) vide смијање.
Смејашисе, јемсе, (Рес. и Срем.) vide
смијаписе.

Смеран, рна, но, (Рес. и Срем.) vide
Cмeca, f. (Рec. u Срem.) vide cмjeca.
смјеран.
Смести, етем, v. pf. bermirren, in-

trico, impedio.

Смести, етем, v. pf. zufammentch=

ren, converro.

Смет, m. vom Binde zufammerдете. ter Schnee, nives conflatae in unum locum.

Смешање, п. baš Berwirren, turbatio. Сметање, п. даѕ Sevabräumer, dem tio. Сметаши, ам, v. impf. vermirren, impedio.

Сметати, ећем, v. impf. Gerabräumen,

demoveo.

Сметен, на, но, vermiret, turbatus. Смешеник, m. ein verwirrter Kopf, homo mentis perturbatae. Сметеница, f. eine veribirrte Frauenbe perfon, femina turbata. Сметењак, m. vide смешеник. Смети, смем, (Рес. и Срем.) vide смјети.

Сметлиште, n. baš Rehricht, quisquiliae.

Сметнути, нем, v. pf. 1) Бегабнете, herabthun, demo. 2) с ума, vergefa fen, oblivisci.

Bb 2

Cмémia, f. die Verwirrung, das Hindernig, impeditio.

Смешан, шна, но, (Рес. и Срем.) vide смијешан.

Смешаши, ам, (Рес. и Срем.) vide смијешати.

Смешење, п. (Рес.иСрем.) vide смијешење.

Смешитисе, имсе, (Рес. и Срем.) viде смијешишисе.

Смешљив, ва, во, (Рес. и Срем.) viде смјешљив.

Смијање, п. (Ерц.) баз Сафеn, risus. Смијашисе, јемсе, v. r. impf. (Ерц.) lachen, rideo.

Смије, смија, m. (Ерц.) òав Cadjen,

risus.

Смијешан, шна, но, (Ерц.) fcherzhaft, spaßig, jocundus. Смијешати, ам, v. pf. (Ерц.) vermi fchen, commisceo. Смијешење, п. (Ерц.) да

arrisio.

[ocr errors]

Смијешитисе, имсе, v. r. impf. läheln, adrideo.

Смиловашисе, лујемсе, у. r. pf. fich erbarmen, misereor.

Смиљ, m. gnapharium arenarium Linn. Смиља, f. һур. v. Смиљана.

Смиљана, f. Srauenname, nomen femi

[blocks in formation]

absolvo.

Смириватисе, рујемсе, v. r. impf. fih zur Ruhe legen, conquiesco. Смириши, им, v. pf. 1) zur Киße brin= gen, paco. 2) beendigen, absolvo. Смиритисе, имсе, v. г. pf. fih zur Ru= he legen, conquiesco; дaђer auch yon ber one: смирило се сунце. Србљи кажу, да сунцу не ваља рећи зађе, ниши сједе, него смири се, зашто: кад му се рече зађе, онда оно (сунце) рече: зашао па не изишао; а кад му се рече с једе, он.

да оно рече: сјеѳ па не устао; а кад му се рече смирисе, онда оно рече: смириосе и ши. Смислити, им, v. pf. beschließen, de

[ocr errors]

cerno, statuo :

,Све мислио, на једно смислио Смицање, п. 1) дав Бесабетеп, demtio. 2) das Umbringen, interfectio. Смицати, ичем, v. impf. 1) леб men, demo. 2) umbringen, interimo. Смишљање, п. баз cfinnen, excogitatio.

Смишљати, ам, v. impf. etfinnen, ex. cogito.

Смјеран, рна, но, (Ерц.), дemüthig,

submissus.

Смјеса, f. (Ерц.) баз Gemengfel,

tura,

mix.

Смјеши, смијем, v. impf. (Ерц.) та gen, sich trauen, audeo. Смјешљив, ва, во, (Ерц.) ber gern lacht, risus amans; ad risum facilis, Смлашиши, им, v. .pf. todt dreschen, conflagello.

Смлачити, им, v. pf. lau wärmen, tepefacio.

Смождити, им, v. pf. zermalmen, com

[blocks in formation]

nae.

Смољење, п. дав pichen, picatio. Смољка, f. Srauenname, nomen viri. Смоница, f. eine roart (für einberge), terrae genus. Смотавање, п. 1) дав Bufammenwideln, implicatio. 2) das zu Eude Haspeln, perductio filorum in rhombum. Смотавати, ам, v. impf. 1) зиратта menwickeln, Смошаши, ам, v. pf. implico. 2) zu Ende hafpeln, perduco in rhombum. 3) sich eilends davon ma фен: смота изнад куће, aufugio. Смотрити, им, v. pf. erblicden, conspicor.

Смочење, п. дав Butoften beš Brot zum Gemüse, opsonatio. Смочити, им, v. impf. zuoften, opso

[blocks in formation]
[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

Смрека, f. ber а holder, juniperus communis Linn. Смреков, ва peri. Смрековина, f. Bahholber=Sol3, lignum juniperi.

во, он смрека, juni

[ocr errors]

Смресками, ам, v. pf. quetfcheп, зека Пoffen, contundo, offendo, н. п. главу, нос.

Смрзао, зли, f. ber Groff, gelu: дощао по овој смрзли.

Смрзао, зла, ло, gefrpren, gelatus. Смрзлушак, шка, m. gefrorne rò[$ol= le, gleba gelata.

Смрзнути, нем, v. pf. gefrieren mа. chen, congelo.

Смрзнулисе, немсе, v. r. pf. gefcieren, congelari.

Смокнутисе, несе, vide смрћисе, Смомлати (смрмљати), ам, v. pf. да bermurmeln, commurmuro, mussito. Сменцати, ам, v. pf. Saђermurmeln, obmurmuro.

Смоскати, ам, v. pf. zufammen{фий. ren, constringo (vom Beutel). Смрт, f. дес Żob, mors. Смртий, на, но, vide самртни. Смрћисе (говорисе и смркнутисе), смркнесе, v. r. pf. buntel merden, obscuror.

Смрчак, чка, m. eine Shmamart, fungi genus.

Смрчев, ва, во, н. п. качица, vom Wacholderbaum, juniperinus, Смочевина, f. achholber-Soly, lignum juniperi.

Смук, m. eine 2Wrt Shlange, serpentis genus.

Смукнути, нем, v. pf. 1) нож, ¿uđen, stringo. 2) daherschießen, ruo. Смукуља, f. vide смук.

Смумлаши (смумљати), ам, vide смрм

[merged small][ocr errors][merged small]

Смућкаши, ам, v. pf. qurmenten, eluo: смућкај па пролиј. Смуцање, п. baš Umberzießen, vagabunda vita.

Смуцашисе, амсе, v. г. impf. Gerum. streichen, vagari.

Смушен, на, но: лети као смушен, wie ein Rasender, rabidus, rabiosus. Cнaa, f. 1) des Bruders Frau, Schwäs gerin, fratris uxor. 2) zu der ich hеBеp Бin, cf. женидба. 3) діє hwieger. tochter, Schnur, nurus,

Cнára, f. die Stärke, Kraft, vires: 0пасао се снагом, стао на снагу, der Jüngling ist in der Blüte seiner Mannskraft.

т

Снажан, жна, но, flare, fortis. Снаин, на, но, дет снаа, nurus. Снаодити, ди, v. impf. 1) iден, fumen, invenio, н. п. биједа. 2) дав Sinfallente befommen: снаоди га свакога мјесеца.

Снаођење, п. баš luffinden, Heimfu. chen, incessio (?).

Снаћи, снађе, v. pf. 1) finden, heimfu

hen, invenio, 2) снашло га, er bat das,Hinfallende, epilepticus est. Снаша, f. 1) vide снаа. 2) једе junge Frauensperson, deren Namen man nicht weiß: Schwägerin, nurus. Снашин, на, но, дег снаша, nurus. Снашица, f. dim. . снаша. Снебивање, п. 1) дав ©hüchtern feyn, Berlegenfenn (in fremdem Saufe), verecundia. 2) das Leugnen mit Verwuns derung, infitiatio mirabundi. › Снебивашисе, амсе, v. r. impf. i) fhüd)= tern, verlegen feyn, verecundus sum, 2) чега, etmas mit Bermunderung leug= nen, mirabundus infitior.

Снег, m. (Рес. и Срем.) vide снијег. Снежан, на, но, (Рес. и Срем.) vide

сњежан.

Снети, снесем, (Рес. и Срем.) vide снијети.

Снивање, n vide сањање.
Снивати, ам, vide сањати.
Сниже, vide ниже.

Снизак (comp. снижи), ска, ко, піє ber, humilis.

pf. herabreihen (Pers

Снизати, ижем, v. len), demo de filo. Снизивање, п. даš Serabnchmen, demptio.

Снизивати, зујем, v. impf. Berane= men, demo. Снијег, m. (Ерц.) ber nee, nix, Снијети, снесем, снијо (снијела, ло), pf. (Ерц.) 1) herabtragen, defero. 2) famimentragen, congero. 3) tras gen, legen (von der Henne), pono. Ониши, им, у pf. träumen, somnio.

V.

Єновâше, п. das Anzetteln, exordium

telae.

CHOваmи, нуjem, v. impf. anzetteln, ordior (telam).

CHOп, m. die Garbe, merges, fasciculus.
Сніпак, пка, m. hyp. . сноп.
Cн пиk, m. dim. v. Cноп.

Cнпье, n. (coll.) die Garben, mergites.
CнOсиДи, им, v. impf. 1) zusammentra:
gen, comporto. 2) herabtragen, defe-
ro. 3) ertragen, fero, tolero, sustineo.
Cношне, n. 1) das Zusammentragen,
comportatio. 2) das Herabtragen, de-
latio. 3) das Ertragen, toleratio.
Сњежан, на, но, (Ерц.) Бефнеnet, ni-
vibus plenus, н. п. ноге, дрво.
C^, cork, f bas Cal, sal.
Coa, f. ein gabelförmiges Holz, pertica

bifurca.

Coba, f. das Zimmer, cubile, conclave, diaeta, thalamus. f. 1з6a.

Coбem (cобед?), m. das Gastmal, convi

vium:

,,Собет чини Српски кнез Лазаре — Собешина, f. augm. . соба. Coбnna, f. dim. . coбa.

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

comedit,

Cоломун, m. Salomon, Salomo: пре.
Мудри Соломун.

Собни, на, но, н. п. врата, бев Sim= Соломунов, ва, во, Salomone,

mers, Zimmer, conclavis.

Goвa, f. die Eule, noctua, ulula.
Совин, на, но, ber Sule, noctuae.
Совиh, m. das Junge der cosa, pullus

noctuae.

Совица, f. dim. у. сова.
Совуљага, f. augm. . сова.

Côj, der Stand, Rang, ordo, condi-
tio (civilis). cf. poд.
Сојка, f. (у Сријему) vide креја.
Côn, m. die Käselake, muria casei.
Сокак * m. die Gasse, platea.

Сокачић, dim. . сокак.
Cокó, сокола, m. 1) der Falk, falco.
2) град у Србији (близу Дрине). 3)
cf. Златоје.
Соколак, лка, m. һур. 9. соко: иди
мој соколак (говоре ђеци кад и ку-
да шаљу).

Соколи, m. der junge Falk, pullus falconis.

Cонолиша, f. das Weibchen des Falken, falco femina:

[blocks in formation]
[ocr errors]

monis.

Salo

Соломуново слово, п.; кад жене ба-
ју око какве гупе (особито око
врата), онда пишу кашто чивишом
и Соломуново слово.
Coлomŷк, m. (komisch) der Salzstöffel,
pistillum sali comminuendo. cf. myчaк,
Coлype*, f. pl. vide зулови.
Соља, f. (у Бачк. и у Сријему) vide
бјелушак.

Coveшe, n. das Salzen, sallitio.
Com, m. der Lachs, Šalm, salmo.
Cоми, m. dim. v. com.
Comuh, m. das Rauchloch an den zwei
Dachseiten, fumarii genus.
Cомлй, ла, лe, Lachs-, salmonis.
Сомов, ва, во, дев Саfe, salmonis.
Сомовина, f. ahsfi, саro salmouis,
COMŷн, m. der Laib (feinern Weizenbrots),
panis delicatior.

Сомунина, f. augm. 4. сомун.
Comyниh, m. dim. v. Cомун.
Сомунчиjа, m. der Verkäufer von Laibeņ
Weizenbrots, panarius negotiator.
Cомчãд, f. (coll.) kleine Lachse, salmones
parvuli.

Сомче, чета, n. ein Lachs, salmo.
Сони, на, но, vide солани.
Cona, f. ein Prügel, Knittel, fustis. cf.
батина, кијача.

Сопоћани, m. pl. намастир у Србији.
Copma, f. die Sorte, Gattung, genus:
сваке сорте, alerlei. cf. струка,
рука.
Соmoна, f. der Satan, satanas.

Сомоњак, m. ein rechter Satan (fcherz=

baft), homo procax.

Coppa *, f. der Speisetisch, mensa, cf. трпеза, синија, сто, астал. Сочење, п. даš Suppeln (im ehrlichen Verstande), comparatio conjugis. Сочивица, f. водена, діе

lemma palustris Linn.

afferlinfe,

Сочиво, п. Die infe, cicer lens Linn.
Сочити, им, v. impf. außfinbig maфen,
Fuppeln (eine Braut), concilio.

Сочица, f. dim. 9. со.
Сошица, f. dim. . coa.
Спавање, п. baš Schlafen, dormitio.
Спаваши, ам, v impf. fen, dormio.
Спаваћи, ћа, ће, н. п. капа, аљине,
Schlaf, dormitorius.

Спаваћив, ва, во, (сп.) f lafend, dor

miens:

[blocks in formation]

Спазити, им, v. pf. тађенеßтеп, аніmadverto; bemerken, observo. Спазмати, ам, v. pf. н. п. с памети, kindeln, kindisch werden, ineptio. Спаија, m. ber Stunbherr, dominus fundi. у Србији, у Босни и у Ерцеговини, спаије су најбољи људи за народ. Босански су бегови готово сами спаије од свије шије земаља; и гопово сви имају своје куле и дворове по селима у Босни и у Ерцеговини, и тамо сједе. Ђекоји још имају стара Српска подријешла, н. п. Љубовићи, Видайћи (од некакве В иде, која је зидала град на Видојевици), Бранковићи (од кољена Вука Бранковића), В илиповићи, Ђурђевићи и т. д. али опет не спомињу радо да су кад Србљи били, премда ни данас не зна Турски ни од стотине један, него говоре Српски, као и остали Србљи. Спаије обично иду у јесен и зими по својим селима, те купе главницу и десетак. Они немају ниђе своји намјесника по сеЛима нити је обичај да им се што ради. Кад спаија дође у село, он

одјаше код каквога газде, ђе је пространа и лијепа кућа, па му сви сељаци дају за јело што треба. Слабо који спаија иде по селу да гледа колико је који набрао, него пиша, н. п. „Е Радоица! ко лико си ти ове године набрао кукуруза! Ако Радоица рече да

,,

је набрао 20 товара, а он пита његова комшије, је ли шо истина; ако комшија каже да јест, а он онда рече: „Е море на твоју душу: Ако ли Радоица одговори, да је посијао доцкан, па убила слана кукурузе, или да је поплавила вода, или побила туча: па није набрао ништа, онда спаија (mјешећи и себе и њега) каже:,,Даће Бог до године." Млоги се сељаци погоде са спаијама, па им плаћају на годину; тако су н. п. Тршићани (ђе сам се ја родио) плаћали своме спаији 10 гроша од ожењене главе на годину, па више ништа (ту му је и главница и десетак за све). cf. читлук и читлуксаибија. Спаијин, на, но, бев спаија, domini. Спайјница, f. die Gutsfrau, uxor spahijae.

11) herrschaftlich

}

dominorum.

[ocr errors]

Спайјиски, ка, ко,
Спайјски, ка, ко,
2) adv. herrschaftlich, more dominorum.
Спайлук m. das Gut, die Herrschaft,

latifundium.

Спалиши, им, v. pf. verbrennen, comburo, aduro.

Спаљивање, п. дав Berbrennen, combustio.

Спаљивати, љујем, v. impf. verbren nen, comburo.

Спанак, m, bet Spinat, spinacea oleracea Linn. {

Спанђашисе, амсе, v. г. pf. с ким, sich bekannt machen, sich abgeben mit jemand, in familiaritatem alicujus venire. cf. слизатисе.

Спарак, рка, m. bur guftmangel ser= dorbener Kukuruz, frumentum malo aere corruptum.

Спаритисе, имсе, v. г. pf. н. п. кукурузи, in Bährung tommen, corrumpi.

Спасенија, f. Stauenname, nomen femi

[merged small][ocr errors][merged small]
« PreviousContinue »