Page images
PDF
EPUB

5.

х

чии.

Слобођење , n. BaB &rmutbigen , animi Слушкињин, на, но; Ber 2Tags, аnciladditio.

lae. Слово, р. 1) беr Зифitab, litera, 2) ба в Смазати, мажем, у. pf. Finaбeffee, слово, беr Вифіtаb c,

litera

comedo: смазао читаво јагње. Словце, p. dim. 9. слово.

Смакнупти, нем, vide смаћи. Caora, f. die Eintracht, concordia. Смамиши, им, v. pf, jujamienloafeit ; Сложан, жна, но, еіnträtig, einig , collicio, convoco, cogo.

concors. Сложна браћа и у петак Смамљівање , п. дав Зufаm mеnlofen, месо једу.

eonvocatio (suum, gallinarum). Сложиши,им, v.pf. 1) sufammеnіеgen,dis- Смамљивали, љујем, у. inpf. sufат.

pono. 2) vergleichen (Streitende), com menlocen y convoco, cogo. pono.

Смарлама *, f. vіdе наруџбина. Сломипи, им (и сломијем), т. pf, jers Смарлаисати , ла ишем, vide

наруbrechen, frango. Слуга, деr рiеnеr, minister,servus(у пјес- Смаћи (говорисе и смакнули, смак

мама је свуда женскога рода, н. п, HeN; V. pf. 1) herabnehmen, demo. 2) „Голубaнe моја вјерна слуго - aus dem Wege räumen, umbringen, in: Сруго моја Облачићу Раде

terficio. „У Спојана нема млого друга, Cmê, cmea, m. (Pec.) vide ciuje. „Разма цигле двије вјерне слуге Смедеревац (Смедеревац), вца, m,

А у говору је у једин. броју мушко човек из Смедерева. та рода, а у млож. опеп женскога, Смедеревачки, кa, кo, Cmeberemer ,

н. п. мој слуга, моје слуге и пi. д. Semendrensium. Слугин , на, но, бев Diеnеrѕ, ѕеryus. Смедеревка (Смедеревка), f. eine pon Служавка , f, vide слушкиња.

Smederewo. 2) Weinrebe von Smes Chyba, f. 1) der Dienst, ministerium. Derewo. 2) der Gottesdienst, sacra.

Смедерево, п. Cemen Bria (an cer Фр. Служење, п. 1) сав Эienen, ministra пар) in Certitin. Смедеревскі, кa, кo, tio. 2) das 2bhalten des Gottesdienstes, bon Смедерево, sacrorum celebratio.

Смёj, m. (Срем.) vide смије Служипи, им, v. impf. ) bienen, mi- Смејане, n. (Рес, и Срем.) vidc смијање.

Distro. 2) вино, или ракију, јфnten, Смејатписе, јемсе, (Рес. и Срем.) vide creensen, ministro. 3) лептурђију, смијаписе. ®otteвpienft batten, sacra celebro. 4) Смеран, рна , но, (Рес, и Срем.) ple. служи ли та црква? it Bottейдient in смјеран. dieser Kirche ? (0: ti wird er darin je Cmeca, f. (Pec. u Cpem.) vide cMjeca. gehalten), celebraturne templum, an Смесмин, еmем, v. pf. permirreii , indeseїtum est. 5) vide славити:

trico, impedio. А. Кога ми свеца служити ?

Смеспи, елем, v. pf. 8ufammenFebВ. Светога Николу (или Никоъ дан). ren, converro., Слуша, f. (у Сријему и у Бачк.) ein Смеп, ш. von Rinpe sufa mi ergeneb. Dummiopf, stupidus, stipes.

ter Schnee, nives conflatae in unum Cayma, f. ein ähner (?), ominator, Cay locum, пи слупо, наслупићеш.

Смешање, п. бав 23ermirrеn, turbatio. Слутипи, им, y. iimpf. ақnen ; биеф Смепіанье, д. 4s реrаbräum er, dеmе tіо.

Vorwürfe, oder überhaupt durch Re: CMémamu, am, v. impf. verwirren, ima ven, gleichsam herbeiführen, omiuor, pedio. Слупња , f. Die agnung, Serbeifubtung Сметати, ећем, v, impf. berabräumen, durch Vorhersagen, omen.

demoveo. Слућење, D. ъав 2.hnen, өminаtiо. Смешен, на, но; реrmіrеt, turbatis. Случавање, n. Pat&reignen, casus. Смешенік, m. ein verwirrter Siopf, Случаваписе, васе, т. г. impf, fib er» homo mentis perturbatae. eigien, accidit saepius.

Смешеница , f. eine peripierte Srauenka Случај, m. vіdе догађај.

perion , femina turbata. Случајно , sufällig, casu.

Смешењак, m. 'vidе cмeтe ник. Случитисе, чисе, vidе догодитисе. Смёпи, смем, (Рес. и Срем.) vide Слушање, р. 1) бав фрееn, ausculta смјети. tio. 2) das Gehorchen,

auscultatio,

Смелилиште, р. Das febri #t, quisquiСлушатпи, ам, у.inpf. 1) 3ubören bor. liae.

феn, aus cultor. 2) seborфен, аuѕсulto. Сметнупи, нем, v. pf, a) bеrаtnehmen; Слушкиња, f, ) бій эRago, аnсilla, 2) berabthun, demo. 2) Ċ yma, vergesi der Stiefelknecht, furcula caligaria.

sent, oblivisci.

Bb

CMémina, f. die Verwirrung, das Hins да оно рече: сјеопа не устсо; derniß, impeditio.

акад му се рече смирисе, онда Смешан, шна, но, (Рес. и Срем.) vide оно рече: смирио се и п и. смијешан.

Смислипи, им, v. pf, befliepen, deСмешали, ам, (Рес. и Срег.) vide cerno , statuo: смијенаци.

Све мислио, на једно смислио Смешење, р. (Рес-иСрем, ) vide сми. Смицање, р. 1) баѕ реrаbnehmen, demјешење.

tio. 2) das Umbringen, interfectio. Смешипписе, имce, (Рес. и Срем.) vі. Смицати, ичем, v. impf. 1) bеrаbnede смијешишисе.

men, demo. 2) umbringeninterimo. Смешљив, ва, во , (Рес. и Срем.) vi- €мишљање, а. ба8 &rfinnen , excоgita. de смјешљив.

tio. Смијање, р, (Ерц.) бав Вафеn, risus. Смішљати, ам, v. impf. erfiппеп, ел. Смијаписе, јемсе, ч. т. impf. (Ерц.) cogito. Tacen, rideo.

Смјеран, рна, но, (Ерц.), бетütbig , Смије, смија, m. (Ерц.) Pa8 gафеп, submissus. risus.

Çmjèca, f. (Epz.) das Gemengsel, mis. Смијешан, шна, но, (Ерц.) fфеrѕ, aft, tura, fpaßig, jocundus.

Смјети, смијем, v. impf. (Ерц.) раз Смијешати, ам, v. pf. (Ерц.) permiз gen, sich trauen, audeo. schen , commisceo.

Смјешљив, ва; во, (Ерц.) беr gern Смијешење, р. (Ерц.) бав ЗulaфeIn, lacht, risus amans; ad risum facilis. arrisio.

Смлашиши, им ,Ү. pf. tооt рrеfеn, copСмијениписе, имce, v.r. impf. Käфеlt, flagello. adrideo.

Смлачити, им, т. pf. lau wärmen, teСмиловаписе, лујемсе, т. r, pf. fia) pefacio. erbarmen , misereor.

Сміждипи, им, т. pf. 3ermalmen, comCMÂn, m. gnapharium arenarium Linn. minuo. Смиља, f. hyp. у. Смиљана.

CMỘk, m. die Zukost, opsonium ; CMOK Смиљана, f. Seauenname, nomen femi бијели, п. ј. сир, скоруп, масло. nae.

Смоква, f. Die Seige, ficus (Bee Sайв Смиље, vide смиљ. То је смиље и 60 und die Frucht).

Соквица , f. dim. р. смоква. Смиљев, ва, вo, pon cми:

Смола, f. Ba8 Реф, pix. Девојко кило смиљева

Смолипи, им, v. impf. pimen, pico. Ајдемо mам” доле

Соља , f. hyp. 2. Смољана. „У смиљево поље

Смољан, m. oxann&name, nomen viгi. Сміљевац, вца , m. eine mit смиљ ge= Смољана, f. Srацеплате, потеn fem

fФmütte 92%Denmuse (у Лијевчу и у Темнићу, у Јагодинској наији) bei Смољeњe, n. дав ріеnt, piсаtiо. feperlichen Gelegenheiten.

Смбљка, f., Srauenname, pomen wiri. Смиљка, f. Seauenname , nomen femi- Смница, f. eine ($rpart (für einbergt), Смирівање, р, 2) Bas Berubigen, раса. Смопавање, п, а) дав Зufammenwidels,

tio. 2) das Beendigen, absolutio. 3) das implicatio. 2) das zu Eude Haspeln, Untergehen, Scheider der Sonne , oc perductio fitorum in rhombum. casus solis.

Смоmавапія , ам, v. impf.1 ) sufane Смирівати, рујем, v. impf. 1) sue Rube Смішати, ам, v. pf.

bringen, paco. 2) zu Ende bringen, implico. 2) zu Ende haspeln, perduco absolvo.

in rhombum. 3) fich eilends davon ma: Смирніватисе, рујемсе, v. r., impf. fіф феn: смопа изнад куће, aufugio. zur Ruhe legen, conquiesco.

Смотприппи, им, у.

pf. erblicken, conСмирипин , им, v. pf. ) зие иђе вr spicor.

gen, paco. 2) beendigen, absolvo. Смочење, п. Зав Зutoften bев Brots Смириписе, имce, v. г. pf. ft sur Rus zum Gemüse, opsonátio.

he legen, conquiesco; daher auch von CMOYHTN, UM, v. impf. zukosten, opso-
бer Conne: смирило се сунце. Србљи
каяжу, да сунцу не ваља рећи зађе, Смрад, т. деr @eftanx, foetor.
нипіи сједе, него смирисе, заш Смрадити, им, у.

то: кад му се рече зађе, онда оно chen, foetorem creo.
(сунце) рече: зашао па не и зи- Смрађење, в, гав 2nzäntern, foctori
шао; а кад му се рече с је де, оң. excitatio.

сиље.

nae.

terrae genus.

nae.

s menwickeln,

nor.

impf. Gestant mas

[ocr errors]

Смрачилисе, чисе, т. г. pf. Buntel Смуккали, ам, т. pf. aufфwenter, werden, vesperascit.

ejuo: смужкај па пролиј. Смрвин , им, v. pf. Drifeln, frio. Смўцање, р. фав. Иіngerstepen, vagaСмрдан, m. Xamen einer Drina-eber. bunda vita. , fibr bei Лезница, trajеctus nomen. Код Смуцаписе, амсе, т. г. impf, bеrum:

Смрдана близу има једна бара, која streichen, vagari. с мрди на сумпор, и зовесе Смрд Смушен, на, но : лепи као смущен, љива бара.

wie ein Rasender, rabidus, rabiosus. Смрдење, р. (Pec.) vide смрђење. Chàa, f. 1) des Bruders Frau, Schwäa Смрдепи, дим, (Pec.) 1 vіdе смрђе gerin, fratris uxor. 2) zu der ich kebep: Смрдии, им, (Срем.) 7 пти.

Бin, cf. женидба. 3) Die еф wieget. Смрдљив, ва , во , ftintens, foetеnѕ. tochter, Schnur, nurus. Смрдљивац, вца , m. Bеr ftinft, homo Снага, f. Die Stärte, Rraft, vires: 0. foetеnѕ.

пасао се снагом, спао на снагу, Смрдљивица, f. Sie ftinft, foétens mulier. der Jüngling ist in der Blüte seiner Смірђенье, п. Bas Ctіntеn, foetor.. Mannskraft. Смрђелін, дим, v. imрt. (Ерц.) ftine, Сніжан, жна, но, ftart, fortis. foeteo.

Снанн, на, но, беt снаа , purus. Смрека, f. See Вафbolver, juniperus Снабдипти, ди, v. inpf. 2) finbeit, beima communis Linn.

fumen, invеnіо, н. п. биједа. 2) дав. Смреков, ва, во , von смрека, juni infalente bеtоmmеn : снаоди га сваperi.

кога мјесеца. Смрековина, f. Зафbolset-pols, lіgnum Снаођење, п. бав 2tuffinsen, peimfu. juniperi.

den, incessio (?). Смрёскали , ам, v. pf. quetfфеn, iers Снаћи, снађе, v. pf. 1) finsen, beimfua

ftoffen, contundo, offendo, н. п. гла chen, invenio. 2) Chawno ra, er hat ву, нос.

das ,Hinfallende, epilepticus est. Смрзао, зли, f. Der Srojt, gеlu : дошао Снаша, f. ) vide снаа. 2) једе junge по овој смрзли.

Frauensperson, deren Namen man nicht Смрзао, зла, хо, gefepren, Selatus. weiß: Schwägerin, purus. Смірзлупак, тіка, m. gefrоrnе rvfфоl: Снашин, на, но, деr cнaшa, nurus. le, gleba gelata.

Снашица, f. dim. p. cңаша. Смрзнути, нем, v. pf. gefriеrеn mа. Єнебивање, п. 1) дав ефіі)ternfen, den, congelo.

Derlegensern (in fremdem Hause), ve. Смрзнутнисе, немсе , v. r. pf. gefriеrеп, recundia. 2) das leugnen mit Berwun. congelari.

derung,, infitiatio mirabundi. Смркнутисе, несе, vide смрінсе, Сңебівалінсе, амce, v, r. impf. 1) fффя. Смрмлати (смрмљали), ам, v. pf. Sa» tern, verlegen seyn, verecundus sum.

hermurmeln, commurmuro, mussito. 2) чега, еtmав mit Bermumperung Teugя Смрнцати, ам, v. pf, Bayermurnmen, nen, mirabundus infitior. obmurmuro.

Снег, m. (Рес, и Срем.) vide снијег. Смрскани, ам, v. pf. sufammen fпй. Снежан, на, но, (Рес. и Срем.) vide

ren, constringo (vom Beutel). Cupim, f. der 'Dod, mors.

Снёпи, снесем, (Рес, и Срем. ) vide Смртни, на, но,

vide
самрини.

снијепти.
Смрінсе (говорисе и смркнутисе), Сниватье, п. vіdе cањање.
смркнесе , v. r. pf. Puntel merten,

Снивали, ам,

vide obscuror.

Сніже, vidе ниже. Смрчак, чка, eine Gфwaтart, fun- Снизак (comp. сніжи), скa, кo, nits gi genus.

der, humilis. Смрчев , ва , во, н. п. качица, Снізати , ижем, v, pf. beratreiben (Pers Wacholderbaum, juniperinus.

len), demo de filo. Смочевина, f. ДЗафbolpers.ols, lіgnum Снизівање, п. бав феrабnchmen, demjuniperi.

ptio. CMỹk, m. eine Art Schlange, serpentis Chusuíbama, zyjem, v. impf. herabneh. genus.

demo. Смукнути , нем, у. pf. 1), нож, зиёеи, Снијег , m. (Ерц.) Ser Сфnee, nix, stringo. 2) daherschießen, ruo.

Снијели, снесем, снијо (снијела, ло), Смукуља, f. vide смук.

pf. (Epis) ) herabtragen, defero. Сму млатии (смумљати), ам, vide смрм, 2) zusaminen tragen, congero. 3) tras.

gen, legen (von der Henne), pono. Саулипи , им, P. pf, permirrеn, turbo. Сниппи, им, т. pf. träитеп, ѕоmpio.

Сњежан.

сањапи.

m.

[ocr errors]

теп,

лати.

[ocr errors]

€новање, п. Зав Дngеtteln, exordium Солдаті, т. беt Bolsat, miles. telae.

Солдатија, f. 1) бie Skili, бie Rilia Chdeanut, hyjem, v. impf. anzettein, tärgrenje , im Begenfat bее паорија, ordior (telam).

des Bauernlands, des Provinziale, reChon, m. die Garbe, merges, fasciculus. gio militaris. 2) das Soldatenvole, die Сн пак, пка, m. hyp. р. сноп.

Soldatesque, milites. Снић, m. din. р. сноп.

Солдатов, ва, во, бев Colsaten, mі. Chme, n. (coll.) die Garben, mergites. litis. Сні сили, им, v. impf: 1) sufammеntrаа Солдатски, кa, кo, 1) folatift, mi.

gen, comporto. 2)" herabtragen, defe litaris. 2) adv, nach Soldatenart, mili

ro. 3) ertragen, fero, tolero, sustineo. tari modo. Сношење, п. 1) бав Зијаттentragen, Солдатуша, f. бав Colbatenweib, шц

comportatio. 2) das Herabtragen, de lier militaris. + latio. 3) das Ertragen, toleratio. Coлдaчина, f. Фав Совatenleben, miСњежан, на, но, (Ерц.) befфneyet, ni

litia. withis plenus, н. п. ноге, дрво.

Cònuno, n. dic Salzleđe, locus, ubi sa! ст, соли, f. Сав ба!; , sal.

sparsum lingitur ab ovibus: mp4u kao Cía, f. ein gabelförmiges Holz, pertica овца на солило. bifurca.

Солипи, им, v. impf, falsen, sale condio. 406a*, i. das Zimmer, çubile, conclave, Coaumuce, umce, v. r. impf, sich mit diaeta, thalamus. f. изба,

Salz versehen, sal comparo. Собел (собед ?), ш, дав ®aftmal, convі. Солоjедник, т. деr mit unk Brot und vium :

Salz gegessen, qui nobiscum salem „Совет чини Српски кнез Лазаре —

comedit, Собина, f. augm. . соба.

Соломун, m. Calomon, Salomo: прес Субботца, f. dim. р. соба.

мудри Соломун. Сібні, на , но, нп. врата, бев gimа Соломунов, ва, вo, Balomons , Salomers, Ziminers, conclavis.

monis. Coba, f. Die Eule, noctua , ulula. Соломуново слово, р. Я; кад жене баСвин, на, но, деr &uie , noctuae. ју око какве гуме (особито око Совић, m. Bag Sunge per coвa, pullus врата), онда пишу кашпо чивином n:ctnae.

и Соломтуново слово. Севица, f. dim. . сова.

Coromýk, 'm. (lomisch) der Salzstössel, Совуљага, f. augm. D. сова.

pistillum sali comminuendo, cf. пучак, Côj *, der Stand, Rang, ordo, condi- Coaybe f. pl. vide 3yOBII. tio (civilis). cf. род.

Соља", f. (у Бачк. и у Сријему) vide Сојка , f. (у Сријему) vide преја.

бјелупак. Côk, m. die Rafelake, muria casei. Сољење, л. Вав Calzen, sallitiо. Сокак * , m. Die Baffe , plаtеа.

Còm, m. der lachs, Salm, salmo. Сокачћ, dim. b. сокак.

Comuk, m. dim. $. COM. Coko, cokota, m. 1) der Fall, falco. Comuk, m. das Rauchloch an den zwei

2) град у Србији (близу Дрине). 3) Dachseiten, fumarii genus. cf. Златоје.

Сомљи, ља, ље, gафва , salmonis. Соколак, лка , m. hyp. 9. соко: иди Сомов, ва, во, бев #афјев, salmonis.

мој соколак (говоре ћеци кад и ку- Сомовина, f. авеifф, да шаљу).

Comýk, m. der Laib (feinern Weizenbrotë), Соколић, m. Bеr junge Safe, pullus fal panis delicatior. copis.

Сом унина, f, angm. b. соммун. Соколица, f. бав Дзеіб фен бев Salfen, Coмунић, m, dim. 9. сомун. falco femina :

Comònquja, m. der Verkäufer von Laiben „Иде соко, водн соколицу

Weizenbrots, panarius negotiator. Соколов,

, Ba, Bo, Falken: , falconis. Сомчад, f. (coll.) Eleine Вафje, salmone? Сокољанин, m. einex pon Coкo, ein Cos parvuli. koler.

Сомче, чета, п. ein gафв, salmo. Сокбски, кa, кo, on Соко, Соёolet. Сонӣ, на, но,

vidе солани. Соланів , на , ңо, Caliz, salinus, salarius. Cona, f. ein Prügel, Anittel, fustis. cf. Conap: m. der Salzhändler, negotiator

кијача. salarius.

Сопоћани, m. p. намастир у Србији. Conapa, f. das Salzamt, praefectura an Còpma, f. die Sorte, Gattung, genus : nonae salariae.

сваке copme, alerlei. cf. струка ,

рука.
Сопіона, f. Per Catan, satanas.

[ocr errors]
[ocr errors]

caro salmouis.

Conápos, ba, Bo;} des corag, salarii.

[ocr errors]
[ocr errors]

он пипа

[ocr errors]

Comolbâk, m. ein rechter Satan (icherzs одјаше код каквога ғазде, ђе је haft), homo procax.

пространа и лијепа кућа, па му Copa *, f. der Speisetisch, mensa, cf. сви сељаци дају за јело што третрпеза, синија, сто, аспал.

ба. Слабо који спаија иде по селу Couěže, n. das Kuppeln (im ehrlichen да гледа колико је који набрао,

Verstande), comparatio conjugis. него пипа, н. п. „E Радоица! ко Сочівица, водена, бie 213а јjerlinfe,

пти ове године набрао куlemma palustris Linn.

куруза ?

Ако Радоица рече да Сочиво, р. бie ginje, cicer lens Linn. је набрао 20 повара, а Сочипи , им, v. impf. aufinbig тафен, његова комшије, је ли по испина ; | Kuppeln (eine Braut), concilio.

ако комшија каже да јест, а он Сочица, f. dim. p. co.

онда рече: „E море на твоју дуСошица, f. dim. 2. соа.

шу:

Ако ли Радоица одговори, Спавање, т. дав СФlafen, dormitio. да је посијао доцкан, па убила слаСпівали, ам, v. impf, fФlafen, dormio. на кукурузе, или да је поплавила Спаваћn, fa, fe, н. п. капа, аљине,

вода, или побила mуча: па није Schlafz, dormitorius.

набрао ништа, онда спаија (пјеСпаважив, ва , во, (сп.) flafen, dor.

шеќи и себе и њега) каже: „Даће miens :

Бог до године.” Млоги се сељации „Ко ће љула змаја преварипти ? погоде са спанјама, па им плаћају „„Ко ли њега спаваћива наћи ?

на годину; тако су н. п. ТршићаCraBâu, m. der Schläfer, dormitor. ни (kе сам се ја родио) плаћали Спавачев, ва, во, бев Фläferв, dor своме спаији 10 гроша од ожењене mitoris.

главе на годину, па више ништа. Спавачица, f. Die ефäferin, dormi (пу му је и главница и десетак за trix.

све). f. чиллук и читлуксаибија. Спавачки , ва , ко, BerФläfer, dor- Спаијин, на, но, бев спаија, domini. mitorum.

Спайјница, f. Die &utgfrau, uxor spaСпадање, п. 1) Sa8 беrаbfalen, delap hijae.

sus. 2) Вав Salen im Preife, pretii di. Спайјнски , кa, кo, 1 ) berrfфaftfit, minutio.

Спайјски , кa, кo, j

dominorum. Сападаши, ам, v. impf. 1) bеrаbfalen, 2) adv. herrschaftlich, more dominorum.

delabor, decido. 2) faden (im Preise), Cnalayk *, m. das Gut, die Herrschaft, viliori vendi.

latifundium. Спазипи, им, v. pf. Фақrnehmen, ani- Спалиши, им , v. pf. perbrennen, commadverto; bemerken, observo.

buro, aduro. Спазмати, ам , v. pf. н. п. с памети, Стаљивање, р. дав 3erbrennen, kindeln, findisch werden, ineptio.

bustio. Спаија , m. Der Brunoberr, dominus fun- Спаљівати, љујем, т. impf, perbren,

di. у Србији, у Босни иу Ерцего nen, comburo. вини, спаије су најбољи људи за Crtanak, m, der Spinat, spinacea oleraнарод. Босански су бегови готово cea Linn. сами спаије од свије пије земаља; Спанђаписе, амсе, т. г. pf. с ким, и готово сви имају своје куле и sidy bekannt machen, sich abgeben mit дворове по селима у Босни и у Ер jemand, in familiaritatem alicujus veцеговини, и памо сједе. Бекоји још

pire. cf. слІзаписе. имају _стара Српска подријептіла, Старак, рка, ш. биr guftmangel perн. п. Љубовићи, Видаићи (од dorbener Kukuruz, frumentum malo aeнекакве Виде, која је зидала град re corruptum. на Видојевици), Бранкови Ки Спаритисе, имce, v.г. pf. н. п. ку(од кољена Вука Бранковића), В и kyPy3 , in Gährung kommen, липовићи, Ђурђевићи и т. д. rumpi. али опет не спомињу радо да су Спасенија, f. Seauenname, nomen femiкад Србљи били, премда ни данас не зна Турски ни од спомине је- Спасеније, р. само кад се наздравдан, него овоје Српски, ао и о ља: спасуjce. На спасеније. cf. стали Србљи. Спаије обично иду у напијапи, наздравипи. јесен и зими по својим селима, Спаси Бог, само кад се наздравља. купе главницу идесетак. Они не cf. напијаті. мају ниђе своји намјесника по се Спасов дан, ва днe, m. Sprijti pіnі.

ниши је обичај да им се што melfahrt, ascensio Christi. ради. Кад спаија дође у село, он Cnacobaibe, n. das Fegern der Kirchs

[ocr errors]

com

cor

nae

ппе

лима

[ocr errors]
« PreviousContinue »