Page images
PDF
EPUB

вино.

memoro.

вавање.

weih am Himmelfahrtstage, pagania- CrnaBITI, HM, V. pf. abschöpfen (8. B. lium celebratio die ascensionis domini. die Sahne), demo: Спасовати, сујем, v. impf. an im: Слласнупи, не, v. pf. н. п. оток, (von

melfahrtstage Kirchweih halten (Hoch der Geschwulst) abnehmen, decresco. mu.kpcma), paganalia ago dię ascen. Chrámia, f. die Plätte (ein plattes Fahr: sionis dormini. cf. завјетина.

heug guin Ucbersetzen auf Flüßen), ponto. Cracoviiuume, n. der Ort der Kirchweih Canemábabe, n. das Flechten, nectio.

am simmelfahrtstage, locus paganali- Crnemábamı, am, v. impf. (cm.) flech, bus celebrandis die ascensionis domini.

ten, necto: Cnacoje, m. Mannsname, nomen viri. А девојке венце сплешавају Спаспи, аднем, v. pf. 1) bеrаbfalen, Спљбиштипи, им, v. pf. platt Bruder,

decido. 2) на шпо, berunterЁommen abplatten, complano, comprimo. (arm werden), devenio eo ut 3) fal: Спомен, т. 1) бав 2nsenten, memoria. len (im Preise), minori pretio vendi 2) das Gedenken (im Gebete), commetur: спала цијена вину или спало moratio.

Споменупи , нем, v. pf. ermanen, comСпасујсе, само кад се наздравља. cf. напијати, наздравити

Спомињање, р. vіdе помињање. Спати, стим, vide спавапи ; али се Спомињати, њем,

vidе помињами. слабо говори, него се чује у пјес- Стона , f. Die Clinge (sum peftel, oper мама , н. п.

um das Pferd auf der Wiese anzubin: „Лего спати, Бога звати

den), retinaculum e filo. „Бог се деси на небеси

Спопасти, паднем, v. pf. аправет, „Мајка ми је драга,

anfallen, invado „Снсу ми је дала,

Спор, pa, po, 1) н. п. Беб, Xange Sants „Другу рекла дапти

erno, durаnѕ. 2) споро иде, ей ght „Кад нођемо спати

langfam von Statten," lente. Спевавање, п. (Рес. и Срем.) vide спје. Споречиписе, имce, (Рес. и Срем.)

vidе споријечитисе. Спевавапи, ам, (Рес. и Срем.) vide Споречкашисе, амce, dim. +. споре

спјевавапін. Спевали, ам, (Рес. и Срем.) vide спје- Споријечитисе, имсе, . г. pf. (Ерц.)

in Wortwechsel gerathen,

altercari. Спёти (спеди (?), п. ј. да буде зЙ Спопакнутисе, немсе, у. r. pf.1 ftolpert, јев велики), обичај је по Бачкој ре- Споnаhисе, такнемсе, v.r. pf.j ofendo.

fи кад се уђе жени ће тка. Спопицање, п. дав ©tolpern, offensio. Спепљавање, и, бав Зufammentnöpfen Cпoптицаписе, пичемce, v.r. impf. tole (mit Zwirn), confibulatio.

pern, offendo. Спепљавати, ам, у. impf. sufammen. Справа, f. Rammere, 3eug, apparatus: binden (mit Zwirn), confibulo.

каква је по справа. Спелжалпи, ам, v. pf. subüteln, gunj. Справитпи, им, v. pf, mаyеn, bereitet, pfen, fibulo.

paro. Спечалипти, им, т. pf. mübfa erpers Справљање, п. ба? Зereitett, appara.

ben, zusammenbringen, operose com tio. paro.

Справљати, ам, v. impf. Dereiten, adСпирипи, им, т. pf. аnfафеn, succendo.

papo. Списати, ишем, v. pf. freiben, con. Спрам, vide спроћу. scribo.

Спрамипи, им, v. pf. н. п. овце, гоСписивање, n. Вав Creibet, Berfaтеп, Bega, in den Stall treiben (und damit conscriptio.

abfertigen für den Tag), cogo in Списивати, сујем, т. impf. Tфreiben, stabulum. verfassen, couscribo.

Спраќање, п. Вав Sintreiben, coactio. Спицца, f. Die Gреіфе (am Харе), ra- Спраћати, ам,

V. impf. eintreiben, diu's.

cogo. Спјевавање, р. (Ерц.) бав Фіфten, ex- Спpдaлo, m. човек који спрда. соgitatio cantilenae, поіnаtѕ.

Спјдање, п. Зав хeрen pon ungereima Спјевавати, ам, v. impf. (Ерц.) біф. tem Zeuge, nugae, ineptiae, ten, cantilenam facio.

Спрдати, ам, v. impf. ungereimtte Спјевати, ам, v. pf. (Ерц.) п. . пјес. Zeug ich wäßen, nugor, ineptio. my, ein Lied dioten" (verfassen, jus Cnpana, f. das ungereimte Beug, nugares erst ingen), facio carmen.

Cnpera, f. das Zusammenspannen, Cnaab, m. der Floß, die Flöße, ratis. junetio boum meorum cum vicini bog

чиписе.

вами.

[ocr errors]

по

ма вице

2

во,

buѕ іn ореn mutuam, у Србији љу- Случавати, ам, vidе cпучати. ди, који немају читавог плуга во- Спучање , n. За Зubüteln", contibulаtiо. лова, спрегну по два и по три, а Спучати, ам, v. impf. subiteln, confibulo. сиромаси и по четири (заштio ce Cnучити, им, v. pf. н. п. прслук , обично оре на 8, или 6 волова) за zubateln, confibulo. једно, па пəко ору, и преко чипа. Спуштање, р. 1) ба8 беrаblаffen, dе. ве године раде којејна и вуку на missio. 2) das Ublassen im Preise, preволовима. Бекоји буду у спрези. tii demninutio. неколико година. Који спрежник и Спуштапи , ам, v. impf. 1) bеrаblajfet,

волова у спрeзи, ономе demitto. 2) im Preise ablassen, remitto. вице и раде.

Спуштаписе, амce, v. r. impf. 8. 3. Спрегнути, нем, vidе спрели.

Knua, es wird ein anhaltender Landres Спред, (Рес. и Срем.) vide спријед. gen, pluvia lenta et duratura adventat. Спрежнік, т, беr Зи (раппен (?), Сауішпили, им, vide спустипти. adjuuctor, cf, спрега.

Срађање, п. vіdе срођавање. Спрежников, ва, беё спрежник. Срађаписе, амce, vide срођаваписе. Спрезање, т. дав Зufpannet, conjun- Срам, т. бie Can , pudor: срам те ctio. cf. спрега.

6410! pudeat, du solltest dich schämen ! Спрезапи, ежем , v. impf. 3ufpannen, Сраман , мна, но , (chändlich, gars conjungo. cf. спрега,

ftig, turpis. Спрема , vide спрам.

Срамнтисе, имce, y, r, impf. fifф. Спреман, мна , но, bereit, paratus. men, pudet me. Спремање , п. бав 3ereiten, fertig mа. Срамљење, р. бав ефämen, pudor. d) еп, раrаtiо.

Cpamòma, f. die Schande, dedecus. Спремапи, ам, v. impf. rufte, bereit Срамотан , піна, но, vidе сраман. machen, paro.

Срамопити, им, v, impf.. 1) кога, Спрёматисе, амсе , v. r. impf, fiana Schande machen, dedecori esse. 2) bes schicken, parare se.

sch&men, pudorem incutio. Спремипни, имі, v. pf, bereit maфen, paro. Срамоћење, п. 1) сав 3efфämen, puСпрећи (говорище и спрегнупи), сирег doris incussio. 2) das Schandemachen,

нем, v. pf. $ufаm meinfpannel, jungo dedecus. socios boves. cf. cnpera.

Срање, п. Сав сфеigent, cacatio. Спреча, f. 1) вода у Босни. 2) земља Сраслица, f. 8mei и ја т т елде око те воде: отишао у Спречу. w a ch Te ne Nüsse, Pflaumen, 1. l. m. Спречак, човек из Спрече.

concreta, gemina(poma). Және кажу, Спреша, f. Orang, DringliФЕeit, ur. да има не ваља јесли сраслице : gens necessitas. cf. преша.

зашто ће родити близнове. Спиржити, им, v. pf, perbrennen, аn. Срастање , в. дав Зufamienwafen, brennen, 'aduro.

concretio. Спрігали, ам, v. pf. ав бет 23ege Cраспапнсе, амce, v, г. inpf. 8ufams räumen, tollo.

Срасписе , пемсе, v, r. pf. Спријед , (Ерц.) voran, pornе, ante. wachsen, concresco. Спроfy, gegenübеr, in Berglei, si Срапи, серем , v. impf. fфеіреп, сасо. compares cum

Сраптисе,серемсе,v.r.inpf.jteigen, caco. Сприли, им, v. impf. (oom küten) Срб, m. Србаљ, Србињ, Србљин, Ber abladen, depono ex humeris.

Serbe , Serbus. Спрцан, ам, pf. н. п. говеда у Србадија, f. (coll.) бав Cerbenpote, Sermog, den ganzen Haufen Vieho wohin botiin natio, gens, Serbi: treiben; agmen cogo.

„Србадију око себе рабри Спрчипи, им, v. pf. werpfufen, pets Србаљ, бља, m. vіdе Срб. krüppeln depravo.

Србекaњa, m. u, f. Спуж, т. vіdе инж.

Србeндa, m. и. f.

ausm. Е. Срб. Спустипи, им, v. pf. :) bеrаb1affen, Србија, f. Cerpien, Serbia.

demitto. 2) (о. і. цијену) poblfeiler ge= Србин, т. vіdе Срб. ben, remitto.

Србињ, m. (сп.) vide Србин : Спуститисе, имсе, т. г. pf. fi bina Те Србиње јунак причешћује

Беgeben (baber aнф рет fallen en gаңд: Србињски, кa, кo, (ст.) vide Српски : regen), descendo, proficiscor in locum и Србињске избављати душе -demissum:

Србипои, им, y, impf. sum Cerben тая „Да се спустим до под назвоју кулу. chen , facio esse Serhum. „Па се спусти покрај воде Дрине Србипсе, имтсе, т. г. impf. {f cf) 3101 Спучавање, п. vіdе cпучање.

Gerben machen, sich dafür ausgeben,

mens

ү.

[ocr errors]

Serbum se facere , . venditare se.pro medium :

: узео га по средини. 2) бie Serbo.

Schmode, medulla

panis. Србљак, m. (сл.) vide Срб :

Средњй, ња, ње, ајдеr mіttеre, mitts Оваки је адел у Срлљака ,

*ere, medius. 2) средње руке, mit: у Србљака добрије јунака

telmäßig, mediocriter. сблъанин, m. (сті.) Jer Cerbe, Serbus : Средовечан, чна, но, (Рес. и Срем.)

Ајде сада царе Србљанине! — vide cpeдoвијечан. србљење, п, фав Сеrbijiren, mutatio in Средовијечан ,чна , но, (Ерц.) im mitta Serbum,

lern (lebens-) Alter , mediae aetatis. Србљин, m. vіdе Срб.

Средоје, m. Manns name, nomen viri. Србо, т. (vertrauli)) Ser Cerbe, Ser- Средопоснії, на , но, н. п. неђеља, bus: ofће Србо, Бога ми !

in der Mittfaste, in medio jejunió. cf. Coby.da, f. ein altes Kirchenbuc (hand: безимена неђела.

schriftlich oder gedruckt), das dem rer: Cpek, m. (Pec. n Cpem.) vide conjeh. birden Dialekt näher ist, als die coez, m., der Bezire, regio. Cbaka Kueпсиen ru jiji jirten 21uflagen. у Србуљама жина има по неколика среза. Сад не стоји нигђе крестъ, перс ъ, у вријеме Црнога Ђорђија звали су древо , кляш ва , князь., де срез оно, докле је заповиједао јев'я Пь, деся ІІІ ь, моли Пися, у я, дан велики буљубаша (капеш). пя, во, солнце; него крьсть, Срезапи, ежем, v. pf. 1) н. п. кошупрь с пті ь, дръво, клетва, кнезь, sy, zuschneiden , ad formulam scindo. деве пь, десе пь, моли писе, 2) H. 7. Hokme, die Nägel abidneiden, ме, пе, вь (попови и калуђери beschneiden, ungues reseco. чапе ва), слънце и т. д.

Срезивање, п. бав ефneiten, rеѕесtiо. Cor, m. eine Stange, um daran Wä. Coeziibami, zyjem, v. impf. abschnei:

i'che, Kleider, Betrzeug zu lüften, per den, reseco. tica sustentata furculis.

Срем, т. (Рес. и Срем.) vide Cријем. Срда, f. (als Bф meibetwort), bie &t. Сремац , мца, m. (Рес. и Срем.) vide zürnte , Grollerin , iracunda :

Сријемац. Срдо моја не срдисе на ме Сремачки, кa, кo, 1) firmif, sirmСрдан, ш. 27 аппвпапе, поmеn viri. cus, sirmiensis. 2) adv. firmisch, sirmice. срдачка , f. у чунку она шипчица, Среница, f. Vie Girmierin, femina sir

miensis. gelden im ebers chiffchen.

Сремичица, f. dim. 2. Сремица. Срдашце , п. dim. у. срце.

Сремкиња, f. vіdе Сремица. Ср, дип, па, пo, ersürput, iratus. Сремски, кa, кo, (Рес. и Срем.) vide Срдити, им, v. impf. sürnen , irrito. Сријемски. €рдитсе, им се , v. . impf. зürnen, Срёмуш, m. (Рес. и Срем.) vide Cриjih zürnen , irascor.

јемуш. Cздња, f. Вав 3їrnen , ira.

Срести, репем (и срепонем), v. pf. Срдобоља, f. Die rоthе Хиқr, dysentеriа. begegneri (einem), obviam fio cui. Срђа, m. cf. Злопоглеђа.

Среспінсе, рептемсе (и сретнемсе), срђев дан, ва дне, т. ©t. Gergiив, v.r. pf. einander begegnen, obviam.fio. festum S. Sergii (7. Oct.).

Срещан', но, но, vide срећан. Срђење , п. Вав 3ürnen, ira.

Срепање, т. дав Зеgegnet, occursus. Сребрење, п. Фав Веrfilbern, induсtіо Среали, ам, v. impf. begegnen, ohargenti.

viam fio. Сребрип, им, v, impf. perfilbern, ar- Срепіаписе, амce, v. r. impf. fіф беа gento obduco.

gegnen, obviam fio. Сребрн, на , но, filbert, argenteus, Срепен, m. Xannвпате , posen yiri. Сребрница, f. Ctast in Зовніеn, аn bеr Сретеније, п. 2Xaria Reini ифung, vі.

Drina, zwischen 3Bophik und Buure sitatio Mariae (2. Seer.). Србљ кажу грал. Сребрничанин, човек из Сре да се пада сре те љето и зима. брнице. Сребринчкі, кa, кo, son Срећа, ғ. бав війс, fortuna. Сребрница.

Coeka, m. (Pec. u Cpem.) vide Cpeko. Cpeopo, n. das Silber, argentum. Срећан, іна, но, gludli, fortunatus. Cpepokoc, ca, co, (cm.) silberhaarig, Cpekan, m. Mannsname, nomen viri. capillis argenteis :

среќи, сречем (и срекнем), v. pf. „ој ћевојко среброкоса !

Buchstabiren, syllabatim effero. „Твоје косе сребро носе

Cpekio, m. Mannsname, nomen viri. Срёда, f. (Рес. и Срем.) vide сриједа. Среko, m. (Ерц.) hyp. p. Срећко. Средина (средина), f. 1) Die “эRitte,

м

2

до

пасеш —

Среш, m.' (Рес. и Срем.) vide сријеш. Српчићи, m. pl. (coll) vide српчад. Сриједа, f. (Ерц.) 1) біe lіtte, medium. Срце, р. бав реrѕ, cor.

2) der Mittwoch, die Mittwoche, dies Coua, f. das Glas, vitrum. mercurii,

Cpudar, adj. indecl. gläsern, vitreus. Сријеђ, m. (Ерц.) pie Bopen = Даике Срчан, на, но, н. п. момак, дијете, am Faße, tabula fundi dolii.

KOH , herzhaft, feurig, animosus. Сенiјем,m. (Ерц.)©iemien,Sirmiensis аgеr. Срчаник , m. трава од срдобоље. Сријемац, мца, m. (Ерц.) Xer Ciemier, Срчаница , f. Sirmiensis.

Срчика, f. Тав такЁ бев . olunter, Сријемски, кa, кo, (Ерц.) firmifф, medulla sambuci. sirmiensis.

Сршљен, т. дie Cornige , crabro. Сријемуш, m. (Ерц.) 24rt wіlowафfens Cmабло, а. деr &tängel, caulis.

des zugemüse , obsonii genus. Ставити, им, v, pf. ftеlеn, statuo. Сријеш, m. (Ерц.) Der Beinftein, tartarus. Стављање , п, рав'Єtelen, positio, Срицања, п, дав Зифіtаbіrеn, syllaba statutio. rum distincta prolatio.

Стављапи, ам, y, impf. ftеlеn, statuo. Сейцапи, сричем, у. impf. бифjtabi• Стадо (спадо), п. (сп.) дie perce, ren, syllabatim effero.

grex : Сркадье, n, Вав ефlürfen, sorbitio. „Ако ме наджањеш, даћу ни ја спаСркати, срчем, v. impf. fФlurfen, sorbeo.

„Шпио ќе теби стадо с премлогим Сркнути, нем, v. pf. fфhirfen, ѕоrbео,

овцама ! Срку тање, т. dim. р. сркање.

„Кад и праве немаш стадо да на, Сркутапи, кућем, dim, p. cркати. Срма, f, vide сребро.

Cmasa, f. der Fußsteig, semita, Срмали, аdj. iludесi. vide сребрн. Спазица, f. dim. , спаза. Срна , f. Das te), caprеа.

Cmaja, f. der Stall, stabulum. Сондаk, m. per Rebood, capreolus. Спајање, п. бав teben, stаtiо. Сpнeтина, f. Зав tehleift), cato capreae. Cmајање , n. Вав Verbale pon спајати іn Срнећи, Ђа, Ке, хе)= , caprеае, сао allen Bedeutungen. prearum.

Стајатпи, спојим, v. impf. 1) fteben Сонче, чema, n, vidе лане.

бleiben, consisto, sto. 2) стоји вика Сродан, дна, но, иnter einancer pers (људи), лавеж паса, рика волова, wandt, cognatus :

beginnt, coepit, existit, 3) ово ме стоји „Кано сродно јапо голубова

десет гроша, әoften, consto. Сроднписе , имce, v. т. pf. einanber Спајапи , јем, v. impf. роп спати.

als Berwandte erkennen, propinquos Cmajakú, ka, ke, feyerlich, Tonntäglich, se appellant.

solemnis. Срођавање , n. дав 23ettern, appellatio Спајаћица, f. спајака кошуља, бав titulo consobrini.

Fenertagshemde , solemne indusium. Срођаватисе, амсе, т. г. impf. Better Стајка , f. Seauenname, nomen feminae. werden, appellare se consobrinos. Сіпака , f. Sra

ппа те, поmеn feminae Срізали, ам, v. pf. 3. 3. Sie Ctriim. (von Стана).

pfe vom Beine herabrollen, devolvo. Спіакалце з з цела, п. dim. 2. стакло. Срокітаптисе, кћyce, r: r. pf. п. ј. Стаклар, m. per 81afer, vitriarius.

свиње, fit in einen paufen sufams Стаклен, нa, нo, gläfern, pot Blqв, mengrunzen, cum grunnitu concurro.

vitreus. Gр чан, чңа , но, і übereinftіmmеий, Стаклёнце, хема, п. vіdе спакалце. Срочип, па, то, і convenienter. Слаклиниҫе, имсе, т. г. impf, gläns Con, m. die Sichel, falx.

zen, wie Glas, splendeo ut vitrum. Српак, пка, 1) hyp• р. срп. 2) некаква Стакло, п. Вав 81ав, vitrum. трава.

Cmакнупти, нем, v. pf, gufammеnей. Српић, dim. b. срп.

Феn, propius admoveo : угарке, ватру. Српка, f. }die Serbin, Serba.

Смако, m. hyp. p. Станоје. Српкиња, f.

Cmanak, m. Ruinen einer alten Burg Српска , f. Cerbieit, Serbia, vide Србија, an der Morawa, ober Fynpuja : Српски, кa, кo, i) fertif, serbicus. „Вино пије Тодор од Сталаћа 2) adya serbisch, serbice.

„У Сталаћу на Морави граду — Српичад, f. (coll.) junge Cerben, serbica Сталаћанин, т. н. п. Тодор, п. juventus..

из Сталаћа: Српче, чеща , п. ein junger Cerpe, puer Стамбол *, m. vіdе Цариград. serbus.

Стамболија*, m. Yille Париграђанин,

2)

[ocr errors]
[ocr errors]

2

[ocr errors]

свим мањем:

Стамболски, кa, кo, vide Цариградски. Старешинин, на, хо, (Рес. и Срем.) Спамена, f. Seauetname, nomen fc vidе cптарјешинин. minae.

Старелüнство, р. (Рес. и Срем.) viСтаменка , f. Seauenname, pomen fe de cптарјешинство. minae.

Старешовање, п. (Рес. и Срем.) vide Cmamehko, m. Mannsname, nomen viri. спарјешовање. Спган, m. . 1), Оer Beberitu6i, machina Старешовами, шујем, (Рес, и Срем.)

textoria. 2) die Sennerey, locus eť vide спарјешовати. casa mulgendis aestate ovibus. 3) der Спарёшспіво (спарештво), п. (Рес. и Leib (als Theil des Hemides), indusii Срем.) vide спарјешство. corpus.

Спари Вла, m. Theil des südlichen Cmana, f} Frauenname, nomen feminae.

Serbiens, Стана,

Cmapî cbam, m. der Oberswat, cf. Сманава, Т. Xrayenname, nomen feminae. женидба. Спанак, нка, п. нема пти піу спан Спарина , f. 1) од старине, pot, ДІ? ka, hier ist fein Bleiben für dich, ters her, antiquitus. 2) (m.) moj cmavix hic remanere poteris ; abi, si me рино! mein lieber atter, seнex: Спа. audis.

puna Hobak, ein berühmter Heiduk. Спанар, т. бer Gennet, pecoris cu Сларипи, им, т. impf. altern, senesco. stos.

Старица, f. Vie alfe, senex mulier : Спанарев , ва, вo, vide спанаров. „Ој спарице Османова нено ! Станарица, f. Die Gennetin, oyium cu „Уми мене за Османа твога — ratrix.

Старјепти, рим, v. impf. (Ерц.) aft Спанаричин, на , но, беr станарија,

werden, altern, senesco. curatricis ovium.

Старјешина, m. (Epy.) das Oberhaupt Станаров, ва, во, бев станар, си der Familie im Hause, caput familias, ratoris ovium,

patriarcha (?). 1) К у шњи с парје. Cmaнaчa, f. $rauenname,nomen feminae.

цина влада и управља кућом и Cmahnmớp, m. Mannsname, nomen viri.

он наређује ћелиСтанисав, m. Rann&name, nomen viri.

fe и момчад куда fе који ићи и Станисава, f, Trauenname, nomen fe, ишта ће који радити ; он продаје (с minae,

договором кућана) што је на прода» Cmičнитисе, имҫе , v, r. pf. fteben blei= ју, и купује што треба купити ; ben, still jteben, sisto : He cmahioce

• он држи кесу од новацца, и бринесе до мора!

како ће платити арач, порезу и Cmahnija, f. Frauenname, nomen feminae. оспале дације. Кад се моле Богу, Станица , "m. Zann&name, pomen yiri.

он почиње и свршује. Кад има каСтанка, f. Srauenname, pomen femi кви госпију у кући, старјешина

се сам с њима разговара, нон с Станко, . Rangname, nomen yiri.

њима руча и вечера (у великим ку: Спанбван, вна, но, (сп.) feftgegrünet, ћама, фе' има млого чељади, найfirmus :

прије поставе спарјешини и госпн. „Да од њега сва гора мирише, ма (у паковим кућама слабо који „И по гори становно камење

дан нема госпију) на једној софри, Cmahoje, m. Mannsname, nomen viri. а на другој ђелићима, и момчадма, Стан эка, 1. Ўrauenname, nomen femi која раде у пољу, па онда вечерају

және и Ђеца). Старјещина није свагСпар, pa , po, i) alt, s: Nory, 2) alt, да најстарији годинама у кући: кад

отац оспари, он преда старјешинСтарање, р. Завер so'licitudo.

ство најпаметнијему своме сину Старатисе, амсе,

f. besorgt (или брату или синовцу), ако ќе reyn, curam habec, oui luis sum. биппи и најмлађи ; ако се догоди да Cma'pay, pia, m. 1) O Greis, senex. који старјешина не управља до2), der Schwiegervater, socer, cf. бро куком, онда кућани нҙберу дру

гога. 2) спарјешина се зове који уCmaрaц, рца, m. ein alter Beinberg, тiравља једним селом (сеоски спаvinea vetus.

рјешина, пі. ј. кнез или кмет каCmaparkî, adv. wie ein Greis, senis кав), или читавом наијом. У ври

јеме Црнога Ђорђија сваки је војвоСпарење, п. Вав 2ftert, senesoentia (?) да био старјешина у својој кнежIIСтарешина, m. (Рес. и Срем.) vide ни, а Ђорђије је био спарјешина старјешина.

у свој Србији.

nae.

[ocr errors]

nae.

vetus.

пасп.

more.

« PreviousContinue »