Page images
PDF
EPUB

C С.

вино.

[ocr errors]

memoro.

[ocr errors][merged small][merged small][ocr errors]

вавање.

[ocr errors]

wei am jimmelfabrt&tage, pagana- Сплавитии, им

Сплавипти, им, v. pf, abfфöpfen (i. 3. lium celebratio die ascensionis domini. die Sahne), demo: Спасовали, сујем, v. impf. an im= Слласнути, не, v. pf. н. п. опок, (von

melfahrtstage Kirchweih halten (Hoch- der Geschwulst) abnehmen, decresco. пи. крста), paganalia ago die ascen- Сплата , f. Die piätte (ein рlаttев Sabr: sionis dormini. cf. завјепина.

heug kuin ucberseßen auf Flüßen), ponto. Cnacobiume, n. der Ort der Kirchweih Сплешавање, п. бав $leten, nесtiо.

am svimmelfahrtstage, locus paganali- Сплетавати, ам, y, impf. (ст.) Реф.

bus celebrandis die ascensionis domini. ten, necto: Cnacoje, m. Mannsname , nomen viri. А девојке венце сплетавају Спасти, аднем, v. pf. 1) bеrаbfaden, Спљбиштипи, им, v. pf. platt pruden, decido. 2) на шпо,

herunterkommen abplatten, complano, comprimo. (arm werden), devenio eo ut -. 3) fala Cnoméh, m. 1) das Andenken, memoria. len (im Preise), miwori pretio vendi- 2) das Gedenken (im Gebete), commetur: спала цијена вину ипд спало moratio.

Споменупи , нем, v. pf. erwähnen, comСпасјсе, само кад се наздравља. cf. напијати, наздравити

Спомињање, р. vіdе помињање. Спами, спим, vide спавати ; али се спомињапи, њем, vidе помињати,

слабо говори, него се чује у пјес- Спона , f. Die GФliage (3um eftel, oдet мама , нп.

um das Pferd auf der Wiese anzubin: „Лего спати, Бога звати

den), retinaculum e filo. „Бог се деси на небеси

Спопаспии, паднем, v. pf. аправен, „Мајка ми је драга,

anfallen, invado „Сису ми је дала,

Спор, pa, po, 1) н. п. Њеб, Xange Saus „Другу рекла дапіти

erno, durаnѕ. 2) споро иде, её ght „Кад нођемо спати

langfam von Statten," lente. Спeвaвaњe , p. (Рес. и Срем.) vide спје. Споречитисе, имce, (Рес. и Срем.)

vidе споријечиписе. Спевавали, ам, (Рес. и Срем.) vide Caтoрeчкагинсе, амce, dim. b. споре

спјевавати. Спевапiн, ам, (Рес. и Срем.) vide спје- Споријечитисе, имсе, . г. pf. (Ерц.)

in Wortwechsel gerathen, altercari. Спёши (спеди (?), п. ј. да буде зи. Спопакнутисе, немсе, т. г.р.1 ftolpert, јев велики), обичај је по Бачкој ре- Споmаkисе, такнемсе, v.r. pf.j ofendo.

fiи кад се уђе жени ће тка. Сполицање , п. дав @tv1pern, offensio. Спепљавање, п, дав ЗufammenЁnüpfen Спопицаписе, пичемсе, т. г. impf. ftolo (mit Zwirn), confibulatio.

pern, offendo. Спепљавали , ам, у. impf. sufammen. Справа, f. 7 афwerP, 3eug, apparatus: binden (mit Zwirn), consibulo.

каква је по справа. Спепљали, ам, v. pf. gubüteln, gutnў. Справили, им, v. pf, maфen, bereiten, pfen , 'fibulo.

paro. Спечалипти, им, v. pf. mübfаm ermer. Справљање, n. Bas Bereitet, appara

ben, zusammenbringen, operose comparo.

Справљати, ам, y, impf, bereiten,

adСпирипи, им, v. pf. аnfафе, succendo.

paro. Списапти, ишем, т. pf. fфreiben, con. Спірам, vide спроћу. scribo.

Спратити, им, у. pf. н. п. овце, гоСписивање, п. Вав Сфесibet, Berfaffen, Bega, in den Stall treiben (und damit conscriptio.

abfertigen für den Eag), cogo in Списивати, сујем, v. impf. фreiben, stabulum. verfassen, couscribo.

Спраќање, п. бав Sintreiben, coaction Спицца, f. Die Opeiфе (ат Хайе), ra- Спраћати, ам,

V. impf. eintreiben, diu's.

cogo. Спјевавање, т. (Ерц.) бав Фіфten, ex- Спpдaлo, m, човек који спрда. соgitatio cantilenae, поіnаtѕ.

Спрдање, . Зав Хедеn уоn ungereime Спјевавати, ам, v. impf. (Ерц.) біф? têm Zeuge, nugae , ineptiae. ten, cantilenam facio.

Спрдан, ам, °. impf. ungereimts Спјевали, ам, v. pf. (Ерц.) пп. ј. пјес. Zeug ich wägen, nugor, ineptio. my, ein Lied dichten' (perfassen, gu- Сподња, f, бав ипgereimte 3eug, аngае. erst fingen), facio carmen.

Cnpera, f. das Zusammenspannen, €nnab, m. der Floß, die Flöße, ratis. junetio boum meorum cum vicini bos

[ocr errors]
[ocr errors]

вами.

[merged small][merged small][ocr errors][merged small]

tio.

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

con

С;

buѕ іn ореn mutuam, у Србији љу- Спучавати, ам, vide

спучати. ди, који немају читавог плуга во- Спўчање , n. За Зubüzeln, confibulаtiо. лова, спрегну по два и по три, а Спўчати, амі, v. impf. subüteln, confibulo. сиромаси и по четири (зашто се Спучиши, им, v. pf. н. п. прслук, обично оре на 8, или 6 волова) за- zubábeln , confibulo. једно, па пəко бру, и преко чита- Спуштање, р. 1) дав реrаblаffen, dе. ве године раде којезипа и вуку на

missio. 2) das ublassen im Preise, preволовима. Бекоји буду у спрeзи по tii deminutio. неколико година. Кој спрежник и- Спуштапи , ам, v. impf. 1) bеrаblaffet, ма више волова у спрeзи, ономе demitto. 2) im Preise ablassen, remitto. више и раде.

Спуштатисе, амce, v. т. impf. 8. 3. Спрегнули, нем, vidе спрели.

Kuua, es wird ein anhaltender Landres Спред; (Рес. и Срем.) vide спријед. gen, pluvia lenta et duratura adventat. . Спрежнік, т. беr Зuf panner (?), Сау ішіиши, им, vide спустипти. adjunсtоr. cf, спрега.

Срађање, п. vіdе срођавање. Спрежников, ва, во, беё спрежник. Срађаписе, амce, vide срођаватисе. Спрезање, п. дав gujpаnnеnt, conjun- Срам , m. Die Cani , pudor: срам пе ctio. cf. спрега.

"било! pudeat, bu fotteft Віф јфämen ! Спрезапи, ежем, v. impf, sufpаппеп, Сраман, мна, но , fф&nblik, gar» conjungo. cf. спрега.

ftig, turpis. Спрема , vide спрам.

Срамиписе, имce, v. г, impf. jifфа. Спреман, мна , но , беrеіt, paratus. men, pudet me. Спремање , п. бав Bereiten, fertig mа. Срамљење, р. Сав сфämen, pudor. den , paratio.

Cpamoma, f. die Schande , dedecus. Спремапій, ам, v. impf. rüftet, bereit Срамотан, піна, но,

vidе сраман. machen, paro.

Срамопити, им, v, impf.. .) кога, Спрёматисе, амсе, у. г. impf, fi ana Schande machen, dedecori esse. 2) be: schiden, parare se.

Schämen, pudorem incutio. Спремипи, имі, v. pf, bereit maфen, paro. Срамолење, п. 1) ав 3 efфämen, puСпреи (говорисе и спрегнути), спрег- doris incussio. 2) das Schandemachen,

Hem, v: pf. zusammenspannen, jungo dedecus. socios boves. cf. cnpera.

Срање, п. Вав ефеіgеn, cacatio. Спреча, f. 1) вода у Босни. 2) земља Сраслица, f. 3wei kufат тенде:

око те воде: отишао у Спречу. wachsene Nüsse, Pflaumen, u. p. m. Спречак, човек из Спрече.

concreta, gemina(poma). Және кажу, Capeina, f. Drang. Dringlichkeit, ur. да има не ваља јести сраслице : gens necessitas. cf: преша.

запто ће родити близнове. Спржити, им, v. pf. perbrennen, ans Срастање , D. ъав Зufammеnwayfen, brennen, aduro.

concretio. Спрігати, ам, v. pf. аив бет 23ege Cраспалінсе, амce, v, r. inpf.l sufams räumen, tollo.

Срасписе , mемсе , v, г. pf. Imens CapijeA, (Epy,) voran, vorne, ante. wachsen, concresco. Спроffy, gecənuber, in Berglei, si Срати, серем , v. impf. fфеіреп, сасо. compares cum -.

Сраптисе,серемсе,v.r.impf, fteifen,caco. Сприпти, им, v. impf. (von Rüten) Срб, m. Србаљ, Србињ, Србљин, Ber abladen , depono ex humeris.

Serbe, Serbus. Спрцали, ам, v. pf. н. п. говеда у Србадija; f. (coll.) бав беrbеnpote, Sermop, den ganzen Haufen Vieho wohin botiim natio, gens,

Serbi: treiben; agmen cogo.

„Србадију око себе рабри Спрчити, им, v. pf. werpfufфеn, pers Србаљ, бља, m. vіdе Срб. krüppeln depravo.

Србекaњa , m. и. f. Спуж, vide нуж.

Србeндa, m. и. f. } algm. V. Срв. Спустипи, им, v. pf. :) bеrаblafen, Србија, f. Berbien, Serbia.

demitto. 2) (. і. цијену) mоblfeiler ge= Србин, т. vіdе Срб. ben, remitto.

Србињ, m. (сп.) vide Србин : Спуспівтисе, имсе, т. г. pf. fi, bina „Бе Србиње јунак причешћује

begeben (babеr аиф рет falentеn gаңд, Србињски, на , ко, (ст.) vide Српскії : regen), descendo, proficiscor in locum и Србињске избављали дуние demissum :

Србипи, им, y, impf. бит Сеrbен таа „Да се спустим до под назвоју кулу- chen , facio esse Serlum. „Па се спуспи покрај воде Дрине - Србип исс, имce, v, r. impf. fісі, хит Спучавање, п, vidlе cпучање.

Gerben namen, sich dafür allegeben,

m.

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]
[ocr errors]

Ср Ср

Serbum se facere , venditare se.pro

medium :

: узео га по средини. 2) pie Serbo.

Schmolle, medulla

panis. Сptiљак, m. (спи.) vide Срб:

Средњії, ња, ње, 1) Оer mіttеre, mitt. Оваки је адети у Срлљака,

Tere, medius. 2) средње руке, mit: у Србљака добрије јунака

telmäßig, mediocriter. Cзбљанин, m. (спі.) er Cerbe, Serbus : Средовечан, чна, но, (Рес. и Срем.) „Ајде сада царе Србљанине !

vide cредосијечан.
Србљење, в. дав веrbijiren, mutatio in Средовијечан ,чна , но, (Ерц.) im mitt.
Serbum,

Tern (Lebens-) Alter, mediae aetatis.
Србљин, т. vіdе Срб.

Cpenoje, m. Mannsname, nomen viri. Србо, т. (vertrauli)) Ser Cerbe, Ser- Средпоснії, на, но, н. п. неђеља, bus : ofе Србо, Бога ми !

in der Mittfaste, in medio jejunió. cf. Coby.ba, f. ein altes Kirchenbuch (hand: безимена неђела.

феiftlid) одеr gebruсtt), Bas Bem fer: Среѣ, т. (Рес. и Срем.) vide сријеђ.
bisden Dialekt näher ist, als die Cpės, m., der Bezirk, regio. Ceaka kue.
псиen ru fji jirten 21uflagen. УСрбуљама жина има по неколика среза. Сад
не споји нигѣе крестъ, персп ъ, у вријеме Црнога Ђорђија звали су
древо, клапва, князь, де- сре'з оно, докле је заповиједао је.
• В'я ІІ ь, деса ПІь, моли II ися, у я, дан велики буљубаша (капепі).
пія, во, солнце; нето кръсть, Срезати, ежем, v. pf. 1) н. п. кошу-
пръсті ъ, арьво, клетва, кнезь, sy, zuschneiden, ad forníulam scindo.
деве піь, десе піь, моли тисе, 2) н. п. нокпе, бie Stägel abфneiдеп,
ме, пе, вь (попови и калуђери beschneiden, ungues reseco.
чапе ва), слънце и т. д.

Срезівање, и. дав ефиeisen, rеѕесtiо.
ҫрг, m. eine Stange, um daran Wä. Coesíbamu, zyjem, v. impf. abschnei:
iche, Kleider, Bettzeug zu lüften, per- den, reseco.
tica sustentata furculis.

Срем, m. (Рес. и Срем.) vide Cријем,
Срда, f. (als Bф meiфеlmоrt), bie &rs Сремац , мца, ш. (Рес. и Срем.) vide
zürnte , Grollerin , iracunda:

Сријемац.
Срдо моја не срдисе на ме

Сремачки , кa, кo, 1) firmijk, sirni-
Судан, ш. Лаппвате , поmеn viri. cus, sirmiensis. 2) adv. firmisd), sirmice.
Срдачка , f. учунку она шипчица, Среица, f. Die Girmierin, femina sir-
шпио на њој сліоји цијев , дав Ctän= miensis.
gelden im 23 eberschiffchen.

Сремичица, f. dim, p. Сремица.
Срдашце , p. dim. р. срце.

Сремкиња, f. vіdе Сремица.
Ср, дипі, па, по, еrѕürut, iratus. Сремски, кa, кo, (Рес. и Срем.) vide
'рдити, им, v. impf. зürnen, irrito, Сријемски.
срдитисе, им се, т. г. impf. sürnen, Срёмуш, m. (Рес. и Срем.) vide Cри-
fih zürnen , irascor.

јемуш.
Cздња, f. дав Зürnen, ira.

Среспи, репем (и сретнем), v. pf.
Срајбоља, f. Die rpthе uрr, dysentеria, begegnen (einem), obviam fio cui.
Ceka, m. cf. Злопоглеђа.

Среспінсе, ретемсе (и среднемсе),
Срђев дан, за дне, m. St. Sergius, vir. pt. einander begegnen, obviam fio.
festum S. Sergii (7. Oct.).

Срелцан, пно, но, vide срећан.
Срђење , п. Вав 3ürnen, ira.

Срепање, п. дав Зеgegnet, occursus.
Сребрење, р. дав Berfilbern, induсtіо Срепаши, ам impf. begegnen, ob-
argenti.

viam fio.
Сребрипти, им, y, impf. perfitbern, ar- Среліаписе, амсе, т. г. impf. fіф бе?
gento obduco.

gegnen, obviam fio.
Сребрн, на, но, filbert, argenteus, Сретен, m. Rannéname , pomen viri.
Сребрница, f. Ctast in Зовніеn, аn bеr Cрешеније, п. 2лаria Seinhubung, vі.

Drina, zwischen 3Bophux und Buure- sitatio Mariae (2. Sepr.). Србы кажу
грал. Сребрничанин, човек из Сре- да се тада сре ме љето и зима.
брнице. Сребрнячкі, кa, кo, son Срећа, f. баз вій, fortuna.
Сребрница.

Срећа, m. (Рес. и Срем.) vide Среќа.
Сребро, р. аз eilber, argentum. Срећан, іна, но, gitlik, fortunatus.
Cpepokoc, ca, co, (cm.) Filberhaarig, Cpekah, m. Mannsname, 'nomen viri.
capillis argenteis :

Срећи , сречем (и срекнем), т. р.
„Ој ћевојко среброкоса !

buchstabiren, syllabatim efferó.
Твоје косе сребро носе

Cpekto, m. Mannsname, nomen viri.
Срёда, f. (Рес. и срем.) vide сриједа. Срећo, m. (Ерц.) hyp. p. Срећко.
Средина (средина), f. 1) Die Ritte,

Ср Со Со Со Ср С. С

[ocr errors]
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors]

у.

[ocr errors]
[ocr errors]

пасеш —

Среш, m. (Рес. и Срем.) vide сријеш. Српчићи, т. р. (coll) vide српчад. Сриједа, f. (Ерц.) 1) vie Ritte, medium. Срце, п. Вав peri, cor. 2) der Mittwoch, die Mittwoche, dies Coua, f. das Glas, vitrum. mercurii,

Срчали, adj. indeci. gläfern, yitreus. Сријеђ, m. (Ерц.) бie Bopen = Даике Срчан, на, но, н. п. момак, дијепе, am Safe , tabula fundi dolii.

Kom , herzhaft, feurig, animosus. Сријем,m. (Ерц.)©irmien,Sirmiensis аgеr. Срчанин, ш. права од срдобоље. сријемац, мца, ш. (Ерц.) Jer Ciemier, Срчаница, f. Sirmiensis.

Срчика, f. бав гаrt be polunsere, Сријемски , кa, кo, (Ерц.) firmifф, medulla sambuci. sirmiensis.

Сешљен, m. Die бornife, crabro. Сријемуш, m. (Ерц.) 2rt wiftwafens Стабло, п. Веr Stängei, canlis. des Zugemüse , obsonii genus.

Ставити, им, v, pf, ftеlеn, statuo. Сријеш, m. (Ерд.) Per 28filtein, tartarus. Стављање , п, рав'etelen, positio, Сейцања, п, бав Зифіtаbіrеn, syllaba- statutio. rum distincta prolatio.

Сављапи, ам, у.

impf. ftеlеn, statuo. Сейцапи, сричем, у. impf. рифjtabi• Спадо (стадо), . (сп.) pie perce, ren, syllabatim effero.

grex : Сркадье, п, дав hlürfen, sorbitio. „Ако ме наджањеш, даћу ни ја стаСркатпи, срчем, v. impf. Фlurfen,

до sorbeo.

„Шпо ке пеби стадо с премлогим Сркнути, нем, v. pf, fФliirfen, ѕоrbео,

овцама ! Сркупање, т. dim. р. сркање.

„Кад и праве немаш спадо да наСркупапін, кућем, dim, . сркати. Срма, f, vide сребро.

Стаза, f. Der Suptig, semita, Срмали, аdj. iudесi. vide сребрн. Cmaзица, f. dim. 9, стаза. Срна , f. Das 9te), caprеа.

Cmaja, f. der Stau, stabulum. Сондаh, m. per Rehboct, capreolus. Стајање, п. бав @teben, stаtiо. Срнеллина, f. Das ehleift), cato capreae. Стајање, n. Eas Verbаlе уоu спијати і cprehi, ka, ke, Reh., capreae, ca. allen Bedeutungen. prearum.

Cmajапи, спојим, v. impf. 1) teben Срнче, чета, п, vidе лане.

blei6en, consisto, sto. 2) споји вика Сродан, дна, но, иnter einancer pers (људи), лавеж паса, рика волоса wandt, cognatus :

beginnt, coepit, existit, 3) ово ме стоји „Кано сродно јало голубова

десет гроша, tojten, consto. Сроднинсе , имce, v. г. pf. einanser Спајати , јем, v. impf. роп спати.

als Berwandte erkennen, propinquos Cmajakú, ka, ke, feyerlich, fonntäglich, se appellant. .

solemnis. Срођавање , п. дав 23ettern, appellatio Спајаћица, f. спајака кошуља, дав titulo consobrini.

Fenertagshemde, solemne indusium. Срођаватисе, амсе, т. г. impf. Better Стајка, f. Srauenname, nomen feminae.

werden, appellare se consobrinos. Сіпака , f. Хrauenna me, nomen feminae Срізали, ам , v. pf. 3. 3. бie Ctriin. (von Спана).

pfe vom Beine herabrollen, devolvo. Спіакалце , целта, т. dim. 9. стакло. Срокітаптисе, кKyce, r: r. pf. п. ј. Стаклар, m. See &lafer, vitriarius. свиње, fik in einen paufen sufаm. Стаклен, на, но, gläsern, von Glas,

mengrungen, cum grunnitu concurro. vitreus. Gр чан, чңа, но, 1 übereinftіmmеий Стакленце, цена, р. vіdе спакалце. Срочипі, па, то, і convenienter. Сліаклиниҫе, имсе, т. г. impf, glän= Con, m. 'die Sichel, fals.

zen, wie Glas, splendeo ut vitrum. Српак, пка, 1) hyp• . срп. 2) некаква Сптакло, п. Тав ®Хав, vitrum. права.

Cmaкнути, нем, v. pf. sufamments Српић, dim. . срп.

Феп, propius admoveo : угарке, ватру» Српка, f.

Cmaкo, m. hyp. 9. Станоје. Српкиња, f. 7

Cmanak, m. Kuinen einer alten Burg Српскa, f. ©erbien, Serbia, vide Србија. an der Morama, ober Fynpuja : Српски, кa, кo, 1) fertift, serbicus. Вино пије Тодор од Сталаћа 2) adyaserbisch, serbice.

„у Спалаћу на Морави граду Српчад, f. (coll.) junge Certen, serbica Сталаћанин, т. н. п. Тодор, І. і: juventus.

из Сталака: Српче, чеша , p. ein junger Cerpe, puer Стамбол*, m. vide Париград. serbus.

Стамболија *, m. Yile Цариграђанин,

2

} die Serbin, Serba.

.

свим имањем:

Спамболски, кa, кo, vide Цариградски. Старешинин, на, но, (Рес. и Срем.) Стамена, f. Sequetname,

nomen fca

vide спарјешинин. minae.

Спарёлинство, р. (Рес. и Срем.) viСтаменка , f. Srauenname, pomen fe- de старјешинство. minae.

Спарешовање, п. (Рес. и Срем.) vide Стаменко, m. Oxann&name, nomen viri. спіарјешовање. Спан, m. 1) Der Beberituhl, machina Спарешовати, шујем, (Рес, и Срем.)

textoria, 2) die Sennerey, locus eť vide старјешовати. casa mulgendіѕ aestate ovibus. 3) деr Спіарёшство (спарештво), п. (Рес. и Leib (als Theil des Hemdes), indusii Срем.) vide спарјешспіво. corpus.

Стари Вла, m. Theil des füdlichen Cmana, f;} Frauenname, nomen feminae.

Serbiens, Стана , f.j

Стар" свапі, der Oberfwat, cf. Cmaнaвa, . Хrauenname, nomen feminae. женидба. Спанак, нка, в. нема ми піу спан- Спаріна, f. ) од старине, боп, ХІ

ka, hier ist fein Bleiben für dich, ters her, antiquitus. 2) (m.) moj cmavix hic remanere poteris ; abi, si me рино! mein lieber 2tter, seнex: Спа. audis.

puna Hobak, ein berühmter Heiduk. Станар, т. бer Genner, pecoris cu- Сларипии, им, т. impf. altern, senesco. stos.

Старица, f. die alfe, senex mulier : Станарев ,ва, вo, vide спанаров. „Ој старице Османова нено ! Спанарица, f. die Gennetin, oyium cu- „Уми мене за Османа твога ratrix.

Cmapјепти, рим, v. impf. (Ерц.) aft Спанаричин, на , но, беr станарица,

werden, altern, senesco. curatricis ovium.

Старјешина, m. (Ерц.) Вав обеrhaupt Станаров, ва, во, де спанар, си- der Familie im Hause, caput familias, ratoris ovium.

patriarcha (?). 1) Куп њи с парје. Cmahaya, f. Fraueriname, nomen feminae.

цина влада и управља кубом и Станимир, m. JR аппвате, поmеn viri.

он наређује ћелиСтанисав , m. Rann&name, nomen viri.

fe и момчад куда fе који ићи и Станисава, f, frauenname, nomen fe, шта ће који радипи ; он продаје (с minae.

договором кућана) што је на прода• Станишисе, имҫе , v, r. pf. teben bei= . ју, и купује што треба купити ; ben, still stehen, sisto : ne cmarnoce

• он држи кесу од новацца, и бринесе до мора!

како ће платити арач, порезу и Станица, . Srauenname, nomen feminae. оспале дације. Кад се моле Богу, Cmahluua, m. Mannsname, pomen viri.

он почиње и свршује. Кад има каСпанка, f. Srauenname, pomen femi- кви гостију у кући, старјешина

се сам с њима разговара, нон с Станко, m. Startn&name, nomen yiri. њима руча и вечера (у великим ку Сманован, вна, но, (сп.) fetgegrünet, ћама, фе' има млого чељади, најfirmus :

прије поставе спарјешини и гости„Да од њега сва гора мирише, ма (у паковим кућама слабо који „И по гори спановно камење

дан нема госпију) на једној софри, Станоје , m. Rанавпате, поmеn viri. а на другој фетићима, и момчадма, Стан 5јка, f. $rauenname, nomen femi- која раде у пољу, па онда вечерају

және и Ђеца). Старјещина није свагСпар, pa , po, 1) dіt, s" sr, 2) alt, да најстарији годинама у кући: кад vetus.

отац оспари, он преда старјешинСмарање, р. Вав ег. so'licitudo.

ство најпаметнијему своме сину Старатисе, амсе, ; f. beforgt (нли брату или синовцу), ако ќе

feyn, curam habeo, 500 ilus sum. бити и најмлађи ; ако се догоди да Cma'рац, рца, т, ) х ёteiв , senex. који старјешина не управља до2), der Schwiegervater , socer, cf. бро кућом, онда кућани нэберу дру

гога. 2) спіарјешина се зове који уСтарац, рца, m. ein alter 213 einberg, правља једним селом (сеоски спаvinea vetus. .

рјешина, лі. ј. кнез или кмеп каCmaparkî, adv. wie ein Greis, senis кав), или читавом нанјом. У ври

јеме Црнога Ђорђија сваки је војвоСтаренье, п. Вав 21ttern, senescentia (2) да био старјешина у својој кнежиСтарешина, m. (Рес. и Срем.) vide ни; а Ђорђије је био спарјешина спіарјешина.

у свој Србији.

nae.

nae.

[ocr errors]

more.

« PreviousContinue »