Смарјешинин, на, но, (Ерц.) бes criaјешина, illius qui est старјешина. Смарјешинство, п. (Ерц.). umt und Nurve ves cmaрјешина, dignitas то смарјешина. Смарјешовање, п. (Ерц.) дав 2efehlen als старјешина, imperium more смарјешина. Старјешоваги, шујем, v. impf. crnаpjeшина feyn, sum смарјешина. Смарјемство (смарјешиво), п. (Ерц.) vide смарјешинство :

,,Ако ћу је напим по старјештву, ,,Напићу је старом Југ' Богдану Стармали, лога, m. Der 3iverge, na

nus.

Старовлашки, ка, ко, von der Gegen, Стари Вла.

1

Староко, m, vide стари сват.
Старосватица,f. жена старога свата.
Старосватски, ка, ко, i) ftarofmas
tifd. 2) adv. mie ein стари сваш.
Старосватство, п. ba3 umt und Die
игде дев стари сват, diguitas то
стари сват.
Староседилац, диоца, m.(Рес. и Срем.)
vide старосједилац.
Старосидилац, диоца, m. vide cma-
роседилац.
Старосиђелац, сидиоца, m.
(Ерц.)

Старосједилац, диоца, m.
(Ерц.)
sedet.

der Alt=

faffe, qui diu jam

alicubi

Стегнути, нем, v. pf. 1) angieben, (ftraff), attraho. 2) н. п. село, eng ume ringen, circumdo, cingo ; cmегли га дужници. Стегнутисе, немсе, vide стиснулисе. Стезање, п. 𐐨аз ungiehen, attractio. Cméзали, ежем, v. impf. angiegen, attraho contraho.

Смезаписе, ежемсе, v. r. pf.lein Freund seyn von Ausgaben, knapp thun, parco sumtibus.

Спеља, f. 1) bie Futterung bes Caum=

fattels, munimentem interius clitellarum. 2) bie sjefen, faex. Стељка, f. онај кочић, што на њему стоји витао кад жене сучу пређу, das Fußgestell des Haspels. Смена, f. (Pec и Срем.) vide спијена. Сменица, f. (Рес. и Срем.) vide cmje

Спењање, п. даб Gtöhnen, gemitus, suspiratio.

Смењаши, њем, v. impf. ftölnen, surpiro.

Стење, n. (Pec. u Chem.) vide смијење. Смење, п. (Рес. и Срем.) vide смијење. Смепсисе, пемсе, v. r. pf. fid) ver.

schlagen, verkommen, nescio quo abiit. Смерање, n. Das Breiten, stratio. Смерами, рем, v. impf. breiten, Deden,

sterno.

Смерами, ам, (Рес. и (Срем.) vide шкерами.

Смеривање, п. (Pec. и Cpem.) vide шекривање.

Стеривати, рујем, (Рес. и Срем.) vide шћеривати. Смесами, ешем, v. pf. abzimmern, behauen, exascio.

com.

Смећи, ечем, v. pf. ermerben, paго, н. п. новаца, кућу. Спећисе, мечемосе, v. г. pf. 1) gu= fammenlaufen, concurro. 2) werden, in Erfüllung gehen, fio:

,,Штогођ рекли, код Бога се стеклоСмигнули, нем, vide спићи. Смид, m. Die Gdam, pudor. Спидак, шка, m. 1) caucalis grandiflora Linn. Ова трава има бијел цвиjem у сриједи мало црвен; Србљи приповиједају, да је оно црвено од прије веће било, па сад сваки дан бива мање: зашто већ нестаје смида међу људма. 2) дав legte Stück in der Schüßel, das jeder sich schämt zu nehmen, cibi ultimum fru

stum.

Cмидан, дна, но, самбаft, pudens. Спидење, п. (Pec.) vide спиђење. Стидешисе, димсе, (Рес.)) vide спи. Спидишисе, имсе, (Срем.) - ђеписе. Сшидљив, ва, во, imamhaft, gel amig, pudibundus.

Спидноћа, f. bie dam, pudor: „На љепоту као и ђевојка, „На стидноћу као и не јеста Стиђење, п. (Ерц.) аз фämen, pudor, die Scham, pudor. Стиђетисе, стидимсе, v. г. impf. (Epu.) sich schämen, pudet, erubesco. Стизање, п. 𐐨af Grreiden, Ginholen,

consecutio.

Смијење, п. (Ерц.) бег Дофt (befonders die einfachste und ärmste Art davon), ellychnium.

Сминутисе, несе, v. г. рf. н. п. лој, gerinnen, congelasco. Спипса, f. Der Mlaun, alumen. Спипсање, n. Das Gieven in Mllaun, coctio in alumine.

Смипсами, пшем, v. impf. in Maun fieden, coquo in alumine. Списак, ска, m. Die zufammenдебейм. te Jaußt, pugnus compressus: oem списак!

Спискивање, n. ba$ 3ufammeпосилен, compressio. Спискивами, кујем, v. impf, zufam. mendrücken, comprimo,

Стиснути, нем, v. pf. gufammenbrüđenj comprimo. Стиснутисе, немсе, v. r. pf. ftd einfchränken (in Ausgaben), contraho ve la (quoad sumtus).

Смићи (говорисе и стигнути), стигнем, v. pf. erreiden, einnolen, assequor. 2) сад стиже, int fommt er an, adest.

Спицање, n. das Zusammendrücken
(der Feuerbrände), admotio.
Спицами, ичем, v. impf. zufammen.
Drücken, admoveo.

Стјеница, f. (Ерц.) Die Wange, cimes.
Смјењак, м. (Ерц.) Die Gelówand, sa-,
ха, series saxorum.
Cmó, hunbert, centum.

Сто, смола, m. 1) ber Gtubt, Gefera
sella. 2) (cm.) der Tisch, mensa :
„У Павлову светом намастиру
„Постављени од злата столови -
Cmôr, m. der Getreideschober, acervus
frugum.

Сможер, m. Der Saum in ber Mitte, Спожина, f. ber Kenne, um Die Drefфen= den Pferde daran zu binden, cardo. Стоин, ш. Mann name, nomen viri. Смоисава, f. Frauenname, nomen femi

Cmојница, f. 1) bas Gtehen, statio: прођисе спојнице, was ftehft bu immer da? geh doch fort. 2) dim..v. Сmojна. Сmójo, m. (Epi.) hyp. 5. Стојан. Стојо, (Ерц.) Стојша, m. Mannsname, nomen viri. Стока, f. 1) Der Servenreidthum, copia armentorum et pecorum. 2) Waarenreichthum, merces.

Стока, м. (Рес. и Срем.) vide Смоко. Споко, т. (Ерц.) hyp. v. Стојан. Спокућанин, m. Der Pontenträger, Rät= scher, garrulus, qui commissa prodit, hocque modo vicinos inimicat. Смокуканка, f. bie poftenträgerin, de

latrix.

Стола, f. hyp. v. столица.

Столац, споца, m. 1) vide дубак.

Смонога, f. bie Scolopendra (ein viels füßiges Insekt).

Cmona, f. 1) der Tritt, Länge eines Fu. Bes, pes. 2) Die Ninde, artemo. Стопало, n. Der Fuß im engften Bers stande, pes.

Спопити, им, v. pf. 1) melzen, liquefacio. 2) човека, verni ten, ad nihilum redigo, tollo. Стопитисе, имce, v. r. pf. f melgen, liquesco.

1

}

Стапица, f. dim, v. cmoпа. Стопурина, f. augm. y. стопа, Спомина, f. bas Junvert, centum (ft. la centaine). Смотиница, f. Смотињак, њка, м. мина: има је. 1 dim. 9. сподан стотињак дуката. Cmpa, paa, m. 1) der Schrecken, terror. 2) die Furcht, timor. Cmpaвa, f. der Schreck (eine Krankheit) dās Auffahren vor Schrecken, terror. Страдање, n. Das Leiden, perpessio. Страдами, ам, v. impf. leiben, pati. Стража, f. bie хade, excubiae, vigiliae.

Стражанин, m. vide стражар. Стражар, m. Der Nädter, excubitor. Cmpaжapa, f. die Wachthütte, das Wachthaus, vigiliarium.

Стражарев, ва, во, 1 без Vädters, Стражаров, ва, во, vigilis. Стражарски, ка, ко, 1) Зädters, vigilum, 2) adv. wie ein ädter, vigilis

Страшив, ва, во, vide спрашљив. Страшење, п. дав фreen, forritio. Стращивац, вца, m. Der Safenfub, cie Memme, ignavus:

„Да ми рече дружина остала : ,,Где страшивца Бошка Југовића! Спрашивица, f. Der Бајентић, timidus :

Топал-паша љута страшивица, ,,Он Кулаша не смје погубиши „Од Кокора и од Јездимира Страшило, п. Das Goredbili, Sdyred. männchen, die Vogelscheue, terricula

Страшљивац, вца, m. vide страши

вац. Страшљивица, f. vide страшивица. Страшні суд, m. baš jüngfte Beriot, judicium novissimum.

Спрв, m. Nefte eines vom Wolfe gefrefa

fenen Biebes, reliquiae cadaveris: нема му спрва; не нађе му се стрв. Стрван, вна, но, н. п. пас, Sunt bee vom Aas gekostet, canis qui cadaver gustavit, ferox.

Спрвина, f. bas 2lab, cadaver. Cmpea, f. Der Dadyorfprung, pars tecti prominens: шта ми стојиш под стреом, ме не идеш у кућу? ,,Сниска стреа, висок ђурегија. Cmрека, f. пруга на женским кеце. љама, Der Streif, virga:

„Кецељице лепе ми ои смреке Стрела, г. (Pec. u Chem.) vide cmpr јела. Стрелица, f. 1) dim. y. стрела. 2) vi dе спрјелица 2.

Стрељање, п. (Рес. и Срем.) vide cmријељање. Стрељати, ам, (Рес. и Срем.) vide стријељати.

Стремен, м. (см.) Der Greigriemen (?), lorum stapiae:

„Онђе ј' пала крвца од јунака ,,Та доброме коњу до стремена, „До стремена, и до узенђије, „А јунаку до свилена паса Стреппи, им, v. impf. ergittern, ers beben, contremisco.

Спрепљење, п. Das Grgittern, tremor. Сmpécame, n. das Ausschütteln, decus

sio.

excussio.

Стресами, ам, v. impf. н. п. роj, Ger. abschütteln, decutio. Стресатисе, амсе v. r. impf. sich fchütteln, excuti, Стресми, сем, v. pf. berabi ütteln,

decutio.

Смрестисе, семсе, v. г. pf. fi düts telu, schaudern, excuti, cohorrescere, Стрижење, п. Das Gderen, tonsio. Стриза, f. 1) дab Zud fanigel,segmen. tum pauni. 2) vide свита. Спризица, f. dim. v. смриза. Стријела, f. (Ерц.) 1) Der $pfeil, sagitta. 2) громовна, der Donnerkeil,

fulmen.

Стријељање, n. (Ерц.) Das Giegen 𐐨a mit Pfeil und Bogen, jactus sagittae. Стријељати, ам, v. impf. (Ерц.) 1) mit pfeilen fmießen, jaculor. 2) очима, е blickt scharf umber, oculis configo. Смрика, f. hyp. у. стрина. Стрико, m. hyp. 9. стриц. Стрина, f. очина брата жена, е Betters Frau, uxor patrui (fratris patris mei). Поуздаласе стрина у синовца, па остала јалова. Кад се у смрине иште, у очи се гледа. Спринин, на, но, бес стрина, uxoris patrui,

Стрићи, ижем, v. impf. fфeren, ton.

deo.

Сmpu, m. 1) Vetter (Vaters Bruder),
patruus. 2) unreve an einen altern
Mann, patruus.
Стрицкање, п. dim. 9. сприжење.
Стрицками, ам, dim. v. cmрићи.
Спіричев, ва, во, без сприц, patrui.
Стричевић, m. vide брапіучед.
Стрјелица, f. (Ерц.) 1) dim. v. cmрије-
ла. 2) ber Donnerkeil (ein vermeinter
Stein), fulmen.

Стркати, смрчем, v. pf. Gerablaufen, decurro.

Стрмен, f. bie Steile, locus arduus et praeceps.

Спрмен, на, но,
Спрменим, ма, то,

1 fteil, arduus, praeruptus.

Стрни, на, но, н. п. леб, жимо von
Halm getreide, frugum.
Смрниште, n. Das Stoppelfelo, ager
stipulatus.

Стрњика, f. bie Stoppeln, stipulae: ,,Ако си ми снопље повезао, „Твоје овце по смрњики пасу Смровалими, им, v. pf. über den Saus fen merfen, everto. Строваљивање,n. Dašumwerfent, eversio. Cmроваљивати, љујем, v. impf. über den Haufen werfen, everto. Строво, п. бer Jaufen vom Sturme ab= geschüttelter Früchte, pomorum decussorum acervus: лежи строво (испод јабука, испод шљива и т. д.). Спрошити, им. v. pf. 1) gerbröfeln, contero. 2) ausgeben, erogo:

,,

Строши аџо иљаду дуката Спрпати, ам, v. pf, zujammenwerfen, coujicio.

Спрпеши, пим, v. pf. (Рес.) aushal= Спрпиппи, им, v. pf. (Срем.) Sten, uber Спрплети, пим, v. pf. (Ерц.) fid ge

minnen, sustineo: не могу стрпљети да му не кажем.

Струг, m. Der Sobel, runcina. Cmpyra, f. Riß in einem Zaune, diruptio sepis.

Стругање, п. 𐐨as daben, rasio. Стругати, ужем, v. impf, fdaben, rado. Cmpуrâu, m. 1) der Schaber, rasor. 2) jedes Instrument zum Schaben, instrumentum rasorium.

Смружица, f. dim. . струга. Смружница, f. Die Sobelbant, scamnum (?) runcinatorium.

Cmpyja, f. Frauenname, nomen feminae. Струк, m. 1) ber Stängel, caulis. 2) ли

јепа струка, von [фönеm u fe, staturae pulcrae.

Струка, f. 1) ein grober Mantel ber Albanesen und Herzegowiner (wie ein Chuwl), pallii genus. 2) камџија од три струке, eine Drenfade Karbats ime, triplex. 3) Mrt, Battung: сваке струке, alerhand, omni farius. Струнитисе, uwce, v. r. pf. Wirt Vaud

laborare.

Струњивање, n. 𐐨аз Setommen von einer Art Bauchgrimmens, ventris perversio et dolor.

Струњиватисе, њујемсе, v. r. impf. eine urt Saudgrimmens belommen.

ventre laborare.

Струњица, f. eine großeZaide (Fornifter)
von Siegenhaaren, pera e lana caprina.
Стручак, чка, m. hyp. v. струк.
Стручић, m. dim. y. струк.
Стручица, f. dim. v. струка.
Стрцаљица, f. bie Gprike, Das Gprig=
Спрцаљка, f. den, siphunculus.
Стрцање, n. bas Gprigen, sparsio.
Спрпаци, ам, v. impf. fprigen, spar-
go, spargor, emico.

Стрцамисе, амce, y. r. impf. fprigen
(fpielen), , spargo invicem.
Стрцкање, n, dim. v. спрцање.
Спрцками, ам, dim. y. стрцами.
Спрцнути, нем, v. pf. fpriken, spar-
go semel.

Смрчаши, чим, v. pf. berablaufen, de

Стубица, f. dim. .. стуба.
Стублина, f. ein holer auftedter Etamm,
als Wasserbehälter, truncus cavus aquae
colligendae.

Смубоком, son Grund aus, funditus:
пропао смубоком.
Студен, f. Die fälte, frigus.
Смуден, на, но, falt, frigidus.
Студенац, нца, m. Die Duele, fons.
Студеши, ди, v. impf. (Pec.)
Студити, ди, v. impf. (Срем.)
Falt fenn,
Стуђеши, ди, v. impf. (Ерц. frigeo.
Смуживање, Das uebeljeni, bie utoblig=
Eeit, uebelfeit, nausea.

efeln, "fastidio.

v. r. impf. Смужиисе, жи ми се, v. r. pf. Смукање (стукање), n. 𐐨03 смy. Cas gen, usus vocis cmy! Смуками, учем, v. impf. m. ј. вола, Смуками, ам, v. impf. Jcmy fagen, dico cmy.

Стукнути (стукнути), нем, v. pf. пі. j. вола, дем Dafen cmy zurufen, bovi impero voce слу.

Cmŷn, m. 1) der Hauptast, ramus. 2) die Gaule, columna, н. п. cmупови од камена по црквама намастирским. Cmyna, f. 1) ein bölgerner Mörjer, Die Gtampfe, mortarium ligneum, tudicula. 2) eine Maschine zum Hanfbrechen, machina cannabi frangendae. Ступање, n. Das Stampien, Stofen, tusio.

Ступање, n. bas Creten (in Das Haus), ingressio.

Ступати, ам, v. impf. ftampfen, tundo.. Ступати, ам, v. impf. treten, calco. Cmynац (ступац), пца, m. Die Stüg. fäulchen am Schlitten, columellae tra

hae.

Субашовање, п. доз субаша = feyn, status To" субаша.

Субашовати, шујем, v. impf. субаша feyn, sum cубаша.

Cỳ6oma, f. der Samstag, Sonnabend, saturni dies, dies sabbati. Суботица, f. Maria, Zherefiopel, Theresiopolis. Суботичанин, човек из Суботице. Суботички, ка, ко, von Суботица.

Сýв (comp. сувли), ва, во, troden, Durt, siccus, aridus.

Сува болест, f. Die Dörrfudt, Mlusgele rung, tabes.

Сувад, f. (coll.) Dürres 5oly, ligna arida. Суварак, , рRа, m. ein Stück dürres Holz, lignum aridum.

Сувашка, f. cin Durree 50lt, lignum

aridum.

Сувача, f. bie хo mühle, mola equaria.