Page images
PDF
EPUB

non

est

[ocr errors]

nus.

шао стегна.

Старјешинин, на, но, (Еец.) бев спia- chary, begann, coepi. 7) kosteo, con

јешина , illius qui est cптарјешина. sto: спало ме десет гроша. Спарјешинство; . (Ерц.). Дmt uno Спапівіца , f. eine дer зер статве.

Wurde des cmapjewuna, dignitas toj Cmap, f. 1) das Ding, res. 2) huje старјешина.

спари, піdyts bеfодеrев, Спарјешовање, п. (Ерц.) бав 5efeblen quod admirere.

als спарјешина , imperium more Embápaibe, 1. das Erschaffent, 'creatio. спарјешина.

Співарати, ам, v. impi, erfфаffen, creo, Спарјешовали, шујем, v. impf. спарје- Створ, m. Раз лаф mert, arbeit, sere, шина feyn, sum старјешина.

opus. Старјешево (старјештво), n. (Ерц.) Створење, в. дав @efфöpf, creatura: vide старјештинство;

какво је по створење ? „Ако ћу је напипі' по старјешпіву, Carbopames, m. der Schöpser , creator.

„Напићу је спаром Југ' Богдану - Співоритељев, ва, во, без ефöpfere, Спіармаліі, лога, р. Ber Зwerge, na- creatoris,

Спізорити, им, v. pf. faffen, creo. Старовлашки, кa, кo, poin Xer Wegeno, Спворилансе, имссе, y, r. pf. fid per= Стари Вла.

wandeln, verwandelt iderden, mutor. Старојко, m, vide спари свали. Стврднулисе, немсе, v. r. pf, t) bart Сптар: сватица,f. жена старога свата. werden, duresco. 2) hart, karg werden, Спаросватски, ка, ко; "i) ftarofma» avarus, tenax fio.

tisī. 2) adv. wie ein emapu cbami. Cmera, f. verschärfte Polizer), Cordon Старосватство, р. Вав Дmt и их діе (gegen Käuber, Pest), circumventio.

Würde des cmapu clam, diguitas toj Спегно , n. Dеt Centel, crus : попи

стари сват. Староседилар, диоца, m. (Рес, и Срем.) Стегнути, нем, v. pf. 2) angieben, vide спаросједилац.

(ftraff), attraho. 2) н. п. село, eng и Спаросидилац, диоца , m, vide спа- ringen, circumdo , cingo ; cmerau ra роседилац:

дужници. Старосвіђелау, сидиоца, т. ber 21tt. Стегнутисе, немсе,

vide стиснутисе. (Ерц.)

faffe, qui Спезање, п. Зав 2nsteyen , attractio. Старосједилац, диоца, т. diu jаm Спезали, ежем, у. impf, angieben, at(Ерц.)

alicubi traho contraho. . sedet.

Спезаписе, ежемсе, v. r. pf. Pein Treuno Старост, f. а.) дав 21ter, senectus, 2) Tegn von Ausgaben, frapp thun, parco die Sorge, sollicitudo.

"sumtibus. . Сптардставне књиге, f. pl. (ст.) alt. Спеља, f. .) pie Sutterung бев Сайта • verfaßte Bücher, libri antiqui (oder fattels, munimentem interius clitellawäre e8 ftatt цaрoстaвне ?) :

rum. 2) die jefen, faex. „У Марка су књиге староспавне :

Стељка, f, онај кочић, ішпо на њему „Марко знаде на коме је царство споји вітао кад және сучу прећу, Спарчев, ва, во , бев старац, senis. das Fußgestell des Haspels. aut soceri

Стена, f. (Рес и Срем.) vide спијена. Старчекања, f. augm: b. спарац. Стеница , f. (Рес. и Срем.) vide спјеСтарчина, f. angm. р. спарац.

Ница. Спарчић, m. din. р. старату. Сапењак, Іька, m. (у Сријему) vide Cmâc, m. der Wuchs, der Statur, staрасті.

Сењак, m. (Рес. и Срем.) vide cmicСпасати, ам (и спашем), vide приспјели.

Спењање, п. ба Gtöynen, genitus, Спасина, f. (око Мораве) vidе кли. suspiratio. јет.

Cmењап, њем, у. impf, jtoiyne, surCmambe, f. pl. die aufrechtstehenden piro.

8men Balten in Benen per Beberbaum Cmење, п. (Рес. и Срем.) vidе cптиiјење. lieat.

Спење, п. (Рес, и Срем.) vide стијење. Стати, анем, v. pf. 1) fteben beiben, Спепсисе, кемсе, v. r. pf. fid, per»

consisto. 2) na umo, treten, insisto. schlagen, verkommen, nescio quo abiit. 3) коме на пут, iin Ben Beg trеten, Cmeрaњe, n. Вав Breiten, ѕtrаtiо. pervintern, impedio. 4) није ми стало, Стерапи, рем, v. impf. Dreiten, рефеп, Bran liegen, interest. 5) спаде га вика, sterno. и. f. Ф. ёв entitany, begann, coepi. 6) Сперати, ам, (Рес. и (Срем.) vide сао виноград на род, момак на шћералци.

[ocr errors]
[ocr errors]

tura,

cf.

њак.

[ocr errors]

com.

an, adest. .

[ocr errors][ocr errors]

nae.

Сперйвање, n. (Рес. и Срем.) vidе шће. Списківатисе, кујемсе, vide слеза. ривање.

mйсе. Смерівати, рујем, (Рес. и Срем.) Списнути, нем, v. pf. sufammеnѕейфеи, vidе шћеривати,

comprimo. Смесапи, енцем, у. pf. abzimmern , Списнутисе, немсе, у. г. pf. ft ein. behauen, exascio.

foränien (in Ausgaben), contraho vea Спеки, ечем, v. pf. ermerben,

la (quoad sumtus). paro, н. п. новаца, кућу.

Стићи (говорисе и спигнути), спигСелисе, печемосе, v. г. pf. 1) зия. HEM , V. pf. erreichen, einholen, asse

sammenlaufen, concurro. 2) werden, in quor. 2) сад спиже, іst tommt er ($rfulung geben, fio : „Шпогођ рекли, код Бога се спекло— Спіицање, п. das Zusammendrücken Стигнули, нем, vide спики.

(der Feuerbrände), admotio. Спид, m. Die Bфап , pudor.

Спицами, ичем, т. impf. #ufammens Спідак, пка, т. 1) caucalis grandi- Drücken, admoveo.

Ilora Linn. Ова права има бијел цви- Спјеница, f. (Ерц.) Sie 2Banke, cimex. јел у сриједи мало црвен ; Србљи Спјењак, т. (Ерц.) бie Selimano, sa-, приповиједају, да је оно црвено од xa, series saxorum. прије веће било, па сад сваки дан Сто, buncert, centum. бива мање: зашто већ нестаје Спо, спола, m. 1) Оer CtubІ, Сере, спида међу људма, 2) дав Іeste sella. 2). (cm.) der Tisch, mensa: Stück in der Schüßel, das jeder sich „У Павлову светом намаспиру fchämt zu nehmen, cibi ultimum fru• „Постављени од злата спіолови stum.

Cmor, m. der Getreideschober, acervus Cmйдан, дна, но, fфат) aft, pudens. frugum. Спидење, р. (Pec.) vide спиђење. Спожер, m. Sex Baum in per Ritte, Стидеписе, димсе, (Pec.) vide спи. Спожина, f. Joer kenne, um pie prefфеи. Спідитисе, имее, (Срем.) / bеписе. den Pferde daran zu binden, cardo. Сидљив, ва, вo, fambaft, gefфаmіg. Споин, ш. XannBname, nomen viri. pudibundus.

Стоисава, f. Seauеплате, доmеn femi. Cmughofia, f. die Scham, pudor: „На љепоту као и ђевојка ,

Стоић, m. Rannname, nomen viri. „На спидноћу као и невјеспia Cmoja, f. hyp. 2. Стојана. Спіђење, п. (Ерц.) бав ефämen, pu• Cmoja , m. (Рес. и Срем.) vide Cojo. dor, die Scham, pudor,

Спојадин, т. ЭЛапівпате, поmеn viнi. Cm ikеписе, спидимсе, т. е. impf. Спојак, m. XannBname , Domen yiri.

(Eph.) fich schämen, padet, erubesco. Стојан , m. Запnвпате , nomen viri. Стизање, п. бав $recien, @inbolen, Спојана, f. Seauennaте, воmеn femi

consecutio. Спiзапи, ижем, т. inpf. erreiheit, Стојанка, f. Seauenname, nomen feminae. assequi.

Спіојка, f. Traисплате, поmеn femi. Стијена, f. (Ерц.) Die Selfenman, Det 8, saxum.

Chojko, m. Mannsname, nomen viri. Спијење, р. (coll. Ерц.) бie Selfet, Стојна , f. Seauеплате, воmеn femiСпијење, р. (Ерц.) Ber Dobt (6efonserB Спојница, f. 1) pag ©teben, statio :

die einfachste und ärmste Art davon), прођисе спіојнице, тав jtebit би immer ellychnium.

са? ge, po fort. 2) dim., р. Спојна. Спінуписе, несе, т. г. pf. н. п. лој, Спбjo, m. (Ерц.) hyp. p. Стојан. gerinnen, congelasco.

Cmojwa, m. Mannsname, nomen viri. Cmunca, f. der Ulaun , alumen.

Cпoкa, f. 1) Der Serpenreitbaum, coСписање, п. За Cieben it 21Таип, pia armentorum et pecorum. 2) Waas coctio in alumine.

renreich thum, merces. Стилсали, пием, v. impf: in alan Cпoкa, m. (Рес, и Срем.) vide Споко. sieden, coquo in alumine.

Споко, m. (Ерц.) hyp. . Стојан. Списак, ска , m. pie sufammеngebrüф: Спокупанин , m. Der poitеnträger, Slite

te Faust, pugnus compressus : okeju scher, garrulus, qui commissa prodit, списак !

hocque modo vicinos inimicat. Спискивање, п, ба Зufammenrude, Спокуһанка , f. Die Poftеnträgerin , decompressio.

latrix. Списківали, кујем, v, impf, sufam» Стола, f, hyp. 6, столица. mendrüden, comprimo,

Cmолац, спвца, ш. 2) vide дубан,

nae.

nae. .

saxa.

uae.

onien

3) град у Ерцеговини (између Мо- partes 1 он је с моје спиране. 3) {oviet стара и Требиња).

а/в брдо, berg, mons : уза страну, Столица , f. See Geffel , Ctub, sella. преко спиране , велика страна и Столичица, f. dim. р. сполица.

п. д. Спідліваша чаша, ғ. баRelФglав , са- Странчица , f. dim, s. страна. lix vitreus.

Спрадви, па, пo, vide страшан. Сонога, f. Die Scоlоpеndra (ein viеt. Спіраопа, f. fiirФterli (su jesen), terfüßiges Insekt).

ribe visu, dictu: спраота Божја. Спопа, f. .) деr Eritt , Ränge einek Su. Страшимир, m. Xanii8na ne , Bes, pes. 2) die Winde, artemo.

viri. Стопало, п. реr Suр im engften Ber. Страпор, m. (сп.) {rt fraut, herbae stande, pes.

genus. . Спідпипи, им, т. pf. 2) fфтelsen, li- Страпоров, ва, во, (ст.):

quefacio. 2) "Oleka, vernichten, ad ni- „Спари свапне спирапторова грано!. hilum rediyo, tollo.

„Једна врска

босиљкова, Стопишисе, имсе, V. r. pf. Ichmelzen, „Друга врста нееенова, liquesco. .

„Трећа врста спраторова Спицца, f. dim, 2. стопа.

„Која врста спіраторова, Спопу рина, f. augm. р. стопа,

„Та је врста крајобера Сптопіина, f, дав фипреrt, centum (ft. Спрашан, шна, но , frесtlid , fürФ. la centaine).

terlich, terribilis. Стопиница , f. 1 dim. 9. сло- Cmрашење, п. Зав Сфесtеn, torrіtіо. Стотињак, "њка, т. 3 пина: има је. Спрашив, ва , вo, vide спрашљив. дан спіопишњак дуката.

Спракцивац, вца, m. Sеr pajenfup, pie Cmpā, paa, mn. 1) der Schrecken, terror. Memme, ignavus: 2) die Furcht, timor.

„Да ми рече дружина остала : Cmpaba, f. der Schred (eine Krankheit) „Гле спрашивца Бошка Југовића!

das Uuffahren vor Schrecken, terror. Спрашивица , f. Der pajenfup, timiСтрадање, п. Вав geisen, perpessio.

dus: Страдапти, ам, у. impf, lеіvеи, раіі.

Топал -паша љупа спрашивица, Стража, f. Die Вафе, excubiac , yi- „Он Кулаца не смје погубих giliae.

од Кокора и од Јездимира Стражанин, m. vіdе стражар. Страшило, и. дав ©фeebiie, Oyref. Стражар, т. бer 23äter, excubitor. männchen, die Vogelscheue, terriculaСтражара, f. Die Bahtbutte, Вав 28at.

mentum. haus, vigiliarium.

Спирацијпи, им, v. impf. fchreden, Спиражарев, ва , во, бев ВафterB, Спіражаров , ва , во, 1 vigilis. Страшљив, BO, fchrechaft, formia Стражарскій, кa, кo, 1) Bäфters, vі.

dolosus. gilum, 2) adv. wie ein Wächter, vigilis Cmpa.brean, Biza, m. vide cmpawi.

вац. Стражарче, чета, р. Вав 2134Фtertein, Страшиеица, f. vіdе спрашивица. parvulus vigil:

Спрашнії суд, m. Das jungftе criФt, „А стражарче долеће са страже judicium novissimum. Спражња, ња, њe, per pintere, posle- Стрв, m. Reite eineв рот Bolfe gefref=

rior; најстражњи (н. п, човек, посао), senen Viehes, reliquiae cadaveris : HP

der leßte, schlechteste, postremus, ма му спірва; не нађе му се стрв. Спражњица, f. Der pintere, podex. Спрван, вна, но, н. п. пас , puno бег Страиња, m. Хапвпате, поmеn yiri. vom Aas gekojtet, canis qui cadaver Спірампупица, f. See Beitenmeg, se- gustavit, ferox. mita.

Сарвина, f. Da8 2ав, cadaver. Cmpamnymuyê, adv. auf einem Seitens: Cmpra, f. der Dachvorsprung , pars tecii wege, extra viam.

prominens: uma mcmojituI 10A Стрампупичење, п. ба#eben auf стреом, те не идеи у кућу? Seitenivegen, deviatio.

„Сниска спіреа, висок Ђувєгија Стрампутичипти, им, y. impf. auf Стрика, г. пруга на женским кеце.

Seitenwegen, Abwegen gehen, devio. љама, беr еtreif, virga : Страна, f. 1) pie Ceite. latus: с ове

„Кецељице лепе Пін ой стреке спиране Дунава ; fogar с ове спране Стрела, f. (Рес. и Срем.) vide стриБожића, б. і. pоr —; једна страна

јела. брашна, д. i, pie eine Ceite per pervs Стрелица, f. 1) dim. у. спрела. 2) vi lajt (50 Dia). 2) die Seite, D. 1. Partei,

de спорјелица 2.

terreo.

ва ,

more.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Спірёљање , n. (Рес. и Срем.) vide спри- Стрмке, f. pl. Sie Beutеlfфnur, funiјељање.

culus crumenae. Стрељати, ам, (fec. и Срем.) vide Стрмо, 1) auf vie &rse, 36 atab, deorстријељапи.

sum : спірму, брду, bergab, bergan, Cmpeneh, m. (cm.) der Steigriemen (?), deorsum , sarsum. lorum stapiae :

Cmpmorn@b, adv. 1. mit dem Kopf vors „Онђе ј пала крвца од јунака Стрмоглавце, adv.jan, praeceps. „Та доброме коњу до стремена, Chipmoreha, m. der vor sich hin fieht, До стремена, и до уз ёнђије, deorsum tuens.

„А јунаку до свилена паса — Стрмогуз, за, зо, н. п, коњ, ein Pfer) Стрипти, им, y. impf. ersittern, et» von steilen Hinterbacken, equus praebeben, contremisco.

ruptis natibus. Стрепљење, р. Вав Crzittern, trеmоr. Спирнадица, f. Die Bolsam mer, embeСтресање, в. дав 4u@fbüttein, decus- riza flava KI. sio, excussio.

Cmрнії, на, но, н. п. меб, жито , von Спресан, ам, v. impf. н. п. poj, bers salm getreide', frugum. abíchütteln, decutio.

Стрніше, п. Вав toppelfels, ager Стресаписе, амсе ү. г. impf. jtd " stipulatus. fфürteni , excuti, .

Стрњика, f. Die etoppeIn, stipulae: Cmp cm, cem, v. pf. herabschütteln, „Ако си ми снопље повезао , d'ecutio.

„Твоје овце по стрњики пасу: Спреслінсе, семсе, v. г. pf. fit fфüt. Спровалилии, им, v. pf. über pen файл

tely, fchaudern, excuti, cohorrescere, fen werfen, everto. Стрижење , п. Зав сфеrеn, tоnѕiо. Спроваљивање,n. Basummerfett, eversio, Спріза, f. 2) ав хиd fфnigel, segmen. Спроваљівапи, љујем, v. impf. über tum paupi. 2) vide свима.

den Haufen werfen, everto. Спіризица, f. din. 9. спіриза.

Спрово, в. рее рацfen vom eturmе аб: Спријела, f, (Ерц.) 1) Der Pfeil, sagit- geschüttelter Früchte, pomorum decus.

ta. 2) громовна , per Donnerteil, sorum acervus : лежи спорово (испод fulmen.

јабука, испод шљива и т. д.). Стријељaњe, p. (Ерц.) бав ефіеgen Спрішили, им. v. pf. 2) зеrbrojein,

mit Pfeil und Bogen, jactus sagittae. contero. 2) ausgeben, lerogo : Стријељапи, ам, v. impf, (Ерц.) i) mit „Строши ацо иљаду дукапа :

Pfeiten fфіеgеn, jaculur. 2) очима, et Спірнати, ам, v. pf, sufammen perfen,

blickt scharf umher, oculis configo. coujicio. Стріка , f. Һур. р. сприна.

Спірлепи, пим, v. pf. (Рес.) aughal. Сприко, m. hyp. р. сприц.

Спирпитпи, им, v. pf. (Срем.);teli, uber Спіріна, f. очина брала жена, бев Стрпљети, пим , v. pf. (Ерц. Гіде.

Vetters Frau, uxor patrui (fratris pa- winnet, sustineo : не могу спрпљепи tris mei). Поуздаласе стрина у си- да му не кажем. новца, па остала јалова. Кад се Спруг, m. per pobel, runcina,

устрине иште, уочи се гледа. Cmpyra, f. Riß in einem Baune, diru. Спринин, на, но, беr сприна, ихoris ptio sepis. patrui.

Стругање, п. За сфабет, rаѕiо. Стріли, ижеNE, v. impf. fфеrеn, ton. Спругати, ужем, v. impf, faben, rado. deo.

Стругач, ni. 1) Der Gф аbеr, rasor. 2) Cmplu, m. 2) Vetter (Vaters Bruder), jedes Instrument zum Schaben , iustru

patruus. 2) Unrede an einen altern mentum rasorium. Mann, patruus.

Спружица, f. dim. 2. спруга. Спирицкање, т. dim. 9. спірижење. Cmpýruya, f. die jobelbank, scamСтрніцкапи, ам, dim. р. сприи. num(?) runcinatorium. Спирачев, ва, во, бев сприц, patrui. Cmpyja, f. Frauenname, nomen feminae. Спірнічевић, m, vide браптучед. Струк, m. 1) беr etängel, caulis. 2) лиCmpјелица , f. (Ерц.) 1) dimi. р. сприје. jenia cтpyкa, bon fфüпет Вифfe, na. 2) der Donnerfeil (ein vermeinter staturae pulcrae, Stein), fulmen.

Струка, . . ein grober 2таntе bее Страти, спочем, v. pf, bеrаblaufen, albanesen und Herzegowiner (wie ein decurro.

Cham), pallii genus. 2) каміција од Спрмен, f. Die eteile, locus arduus et

JTpH cmpyke, eine dreyfache Karbat: praeceps.

fфе , triplex. 3) 24rt, Battung : сваке Стрмен, на, но, 1teil, arduus,

струке, alərbany, omni farius. Спирмени, па , по , praeruptus. Empyuumuce, unce, V. r. pf. Art Baugs

[ocr errors]

dico cmy.

, stimele

[ocr errors]

go semel,

[ocr errors]

curro .

[ocr errors]
[ocr errors]

grimmens bekommen, certis ventris do-Chymo ibapuce, myje muce, übet seyn,

etein, fa. Струњивање, р. бав Веtоmmеn won Смўжишисе, жи ми се,

v. г. pf. einer Urt Bauogrimmens, ventris per

stidio. versio et dolor.

Сптување (спукање), п. Сав спу: Сая Струњиватисе, њујемсе, т. г. impf. gen, usus vocis cmy! Eaeceps eine 24rt Заифgrіmmеnѕ bеtоmmеn, Стукали, учем, т.

impf.п. ј. вола, ventre laborare.

Спукапи, ам, v. impf. Ўспiy fagen, Cmpyhuga, f. eine große Tasche(Tornister)

pon Siegenbaaren, pera e lana capriда. Спўкнути (стўкнути), нем, v. pf. eques R Стручак, чка, m, hyp. 9. спiрук.

mi. j. Boną, dem Odlen cony zurufen, Спручић, m. dim. р. спрук.

boyi impero yoce cy. Стручица, f. dim. р. спiрука.

Cmy!, m. 1), der sauptast, ramus. 2) die Спріцаљица, f. 13ie Oprise , paвeprik=

edule, columра, н. п. спупови од Спецака, f. Jфеn, siphunculus. камена до црквама намаcпирским. Спрцање, п. бав Сprisen, sparѕiо. Cmyna, f. 1) ein hölzerner Mörser, die Спрқади, ам, у. inpf. fprisen, spar- Stampfe, mortarium ligaeum, tudicu. go, spargor, emico.

la. 2) eịne Mashine jum Hanfbrechen, Спірцатписе, амce, y, r. impf. Грrівел

machina cannabi frangendae. - зао, (fpielen), spargo invicem.

Ступање, п. бав etampien, etofen,

tusio. .
Ел. Спецкање, a, dim. р. спрцање.
Спірцкали, ам,

dim. .
р, стрцати.

Ступање, п. дав Хreten (in сав бай$), Спірцнути, нем, v. pf. Tprisei , spar- ingressio. ert1, и

Ступати, ам, у. impf. tampfen, tundo.. imple : Стрчапи, чим, pf. herablaufen, dem Cmynamu, am, v. impf. treten, calco.

Стўпац (ступац), пца, ш. Die etüs. Сіршење, п. бав Строrträuben (bes säulchen am Schlitten, columellae traHaars), erectio comae.

hae. РОБО Е

Сўшиши, ши, т. impf, fträuben (Фав Ступили, им, т. pf. freten, calco.
Haar), erigo (comam).

Спу пица, f. dim. р. ступа.
Спршљен, ш. vіdе сршљен.

Сптурање, и, дав феrабwerfen, deje. o20:

Cmy! Laut, um den Ochsen zurüd zu

commandiren, vox ad bovem ut regre- Cmy pamu, am , v. impf.. herabwerfen, diatur.

Сту рипти , им, v. pf.

}

dejicio. Cmyat, m. По Ерцеговини припови- , Стући, учем, vi pf. see ftopen, coutun*). једају, да се спуаћи (као виле или do, comminuo.

ђаволи) налазе по великим плани- Cy, vide ca, н. п. су два, су при дру.
нама и по камењацима, и имају на ге (у Ерцеговини).
ногама гужве од љуцкије жила : да Субаша f. 1) vidе пољак. 2) беr una
им се ноге не клизају по страни

terbascha, vicarius 6awae,

pro

баша: и по камењу , кад се коме преки- Субашин, на, но, бев субаша, proне гужва, а он увати човека и извуче му жиле из ногу, те начини Субашовање, п. дав субаша = fepn, staдругу.

tus тої субаша. Cmy6, m. vide cmya.

Субашованіи, шујем, v. impf. субаша Cmy6a , f. die Baumleiter (aus einern feyn, sum cубаіца.

nicht knapp bebauenen Baumftamm), Cġboma, f. der Samstag, Sonnabend, scala ex arbore.

saturni dies, dies sabbati. Cmубица, f. dim. р. стуба.

Субопица, f. Raria • Shеrеftopel, TheCmy6nuna, f. ein holer aufrechter Stamm, resiopolis. Субопичанин, човек из

als Wasserbehälter, truucus cavus aquae Субопице. Суботички, кa, кo, pot colligendae.

Суботица.
Спубоком, воn Bruno au8, funditus • Сув (совр. сувљії), ва, вo, troen,
пропао стубоком.

Dürr, siccus, aridus.
Студен, f. Die Rälte, frіgus.

Сува болесi, f. Die Dörrfut, 2ивер •
Спу ден, на, но, taft, frigidus.
Студенац, нца, m. Die Suede , fons. . Cybai, f. (coll.) dürres Holz, ligna arida.
Cmy gemu, ak, v. impf
. (Pec.) sealt fenn, Cybápax , pka, m. ein Stück dürres Holz,

.
Стўѣепи, ди, v.imрt. (Ерц. / frigeb.

CyBamka, f. ein Durres Holz, lignum Стужлівање, дав цереlfepit, pis usblige aridum. keit, Uebelkeit, nausea.

Cysaya, f. die Roßmühle, mola «quaria.

сс

сtiо. .

Бала

[ocr errors]
[ocr errors]

cina,

[ocr errors]

"bassae.

, rasie

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][merged small][ocr errors][ocr errors]
« PreviousContinue »