tutus. Сувотиња, f. bie Rothfafte, jejunium Суд (gen. суда, pl. судови), т. дав Судитисе, имсе, v. impf. vor Bericht destinata. * f. der Lappen, mit dem man die Ladung in der Flinte feststopft. Суклата, f. groß und ungeficit und träg, couvicium in hominem longum et pigrum. Сукљање, п. дав Seryormallen (дев Кац ches, der Bienen), provolutio. Сукљати, ам, v. impf. beraušтайен, provolvi: сукља дим из пећи; сукљају челе из кошнице. Сукнен, на, но, von Saustud, е рац no domi facto, Сукниште, п. Sautus, panni domestici. 2 Сукно, n. das Tuch (das die Frauen zu Haufe weben), pannus domesticus, vilior. Сукнугни, нем, v. pf. 1) н. п. мач, сабby, fücken, stringo. 2) herausströmen, provolvor: сукнуше челе из кошнице. Сукња, f. ber Unterrod (ber Brauen), tunica. сукња. helt= wort auf einen großen und trägen Menfchen, q. d. sat magnus penis. Султан, m. ber Sultan, Sultanus. Султанија, f. bie Sultanin (Prinzeffe), regia virgo: Молиле се двије султаније , Своме брату султан Ибраиму Султанијин, на, но, bet Sultanin, regiae virginis. Султанов, ва, во, beš Sultans, sul ceps. Сунути, нем, v. pf. ein wenig gießen, schütten, fundo. Сунце, п. діє Sonne, sol. Сунцокрет, т. vie Sonnenblume, helianthus annuus Linn. Сунчани, на, но, Sonnen, solis. Сунчаница, f. ber Sonnenftrahl (im Bim mer), solis radius (cubile illustrans). Сунчање, п. дав Sönnen, apricatio. Сунчатисе, амсе, v. r. impf. fi fën nen (fonnen), apricor. Судчити, им, v. pf. саставити кога с ким да говори један другом у очи, gegenüberstellen (zwei Aussagende), con frontiren, committo. Супрот, дедеn, contra. Супротитисе, имсе, v. r. impf. коме, ich roiberfeken, obsisto. Супроћење, п. čas Biberfeßen, ber i decstand, repugnatio. Сургун * m. vide проћераница. Сургунисати, ишем, vide проћерати. Cyp, pa, po, blaß (von Farbe), coloris pallidi: „Сура сукња, мадри конци: ,,Жив био, ко је шио Сурла, f ber Kujfel, rostrum (suis), cf. киша, ћуша. Суродица, f. ein wenig vermanòt, quodammodo propinquus. Cypca65, m. der Grobschneider, sartor vulgaris. Сурушка, f. баз Säfemalfer, bіе = fen, seram lactis. Суснежица, f. (Рес. и Срем.) vide cy сњежица. Сусњежица f. (Epy.) Schneegestöber mit Regen, Blatteiß, nives mixtae plu viis. Сусреств, решем (и сусретнем), v. pf. begegnen, obviam fio, occurro. Сусрет, м. 1) отишао му на сусрет, entgegen, obviam. 2) биши кога на cycpem, zuerst auf den Rücken, dann Сустати, анем, v. pf. ermüben, defatigor. Сустигнути, нем, vide сустићи. Сустизање, п. даš Sinholen, assecutio. Сустизати, ижем, v. impf, einholen, assequor. Сустизатисе, ижемсе, v, r. impf. (yon dem Pferde) mit dem hintern Fuse an den vordern anstoßen, offendere pede posteriori anteriorem. Сустићи (говорисе и сустигнути) игнем, v. pf, einholen, assequi. Сустићисе (говорисе и сустигнутисе), игнемсе, v. r. pf. (von dem pfer. de) mit dem Hinterfuße an den Vorder= fuß anstoßen, offendo pedem anteriorem posteriore. Сушлија *, f. ein Gericht von Reis und Milch, kühl zu essen, cibi genus." Сутон, m. tiefe Dämmerung, crepusculum obscurius. Сутра, vide сјутра. Сутрадан, vide сутрадан. * , Суша, f. діе Dürte, ariditas, siccitas. Сушан, шна, но, н. п. година, burt, siccus, aridus. Сушење, п. дав Zrodnen, Dörren, siccatio, arefactio. Сушити, им, v. impf. 1) tronen, sic. co. 2) dörren, arefacio. uvae Сушци, шака, m. pl. bie bürcern Weinbeeren, die man besonders lies't, um daraus Liqueur zu machen, sicciores. Сцинатисе, пасе, v. r. pf. н. п. вода, sehr fest zufrieren, congelari. T. Табор (у пјесмама и шаобор), т. дав Lager, castra: ,, ,, Да разбијем табор на Мишару „Ђе је чадор силног цар Мурата, „У сред Турског силна таобора Тава*, f. bie Pfanne, trulla. cf. шигањ. Таван *, m. 1) ber Boben, Plafonò, òie elverdede, lacunar: ударио главом у таван. 2) ber Boden, tabulatum supremum: на mавану. 3) Schicht, La. ge, tabulatum, stratum: један шаван купуса, један таван меса. 4) Štod. werk, tabulatum: „Кулу гради од двадест тавана Таван (таван), вна, но, finffer, obscurus. Тавној ноћи нема свједока. Таваниши, им, v. impf. böòmen, fundo aut lacunari instruo. Тавански, ка, ко, н. п. врата, Во. dens, ad tabulatum pertinens. Тавањење, п. дав Вöòтеn, fundi aut tabulati adstructio. Тавица, f. dim. у. тава. Тавна, f. 1) ријека у Босни у Зворничкој наији. 2) намастир на тој ријеци (глај се намастир зове и Тројица). Тавнава, f. Slug und Begend in ber Ша. бачка наија. Тавнавац (вца), човек из Тавнабе. Тавнавски, ка, ко, you Тавнава. Тавнещи, ним, (Рес.) vide шавњеши, Тавниши, им, (Срем.) vide шавњети. Тавница, f. òoð (finffere) Befängniß, vincula, carcer: „Тавница је кућа необична Тавнички, ка, ко, н. п. врата, ек Тавнични, на, но,[fer, carceris. Tавновâше, f. das Liegen im GefängniBe, vincula, captivitas. Тавноваши, нујем, v. impf. im Befänge niße liegen, schmachten, in vinculis esse. Тавњеши, ним, v. impf. (Ерц.) bune werden, obscuror. Тада (једни говоре и шадај), čann, damals, tum. Тадашњи, на, но, дamalig, illius temporis. Тадија, m. Mannsname nomen viri (Thaddaeus). Тадијца, m. dim. 9. Тадија, Тазбина (von mаст), f. bie Ghwiegers eltern, das Haus (die Familie) "der Chmiegereltern, domus soceri: ошишао у тазбину (ad soceros). Тазе * fri, recens. cf. пријесан. Тáин * m. die Ration, demensum ciba riorum. rosiantcommit, Тайнџија*, m. ber Таки, ка, ко, folder, talis, cf. такови. sic. Tako, so (wahr ich lebe u. dgl.), ita (me dii ament): тако ми вјере; тако ми жив брат; піано ши Бог; „Вјера моја тако ми помсогла „Ој тако ме не родила мајка, "Већ кобила која ђогу мога Такови, ва, во, vide така. Такса, f. діе Zare, taxatio, pretium. Такум*, m. čaš Gefhirr, Geräth, ar ,, mamenta. cf. оправа, н. п. такум коњски, ш. ј. оправа (седло, узда и остало.); дао му коња под свим такумом, т. ј. под свом оправом, Тал, in. Der Zheil, Intheil, pars, portio: на мој шал дошло толико. Таламбас * m. die Pauke, tympanum. Талас, т. (Sálasoa) die Fluten, Wogen des Meeres, fluctus : „Погнашесе по небу облаци, "А по земљи проклети вјетрови „Подигоше на мору таласе Талија f. vide срећа: рђаве самша лије. Талија, f. Gtalien, Italia : „Из Талије земље преко мора „Дневи даје у земљу Талију Талијан, т. бer Staliener, Italus. Талијанац, нца, m. vide Талијан. Талијанка, f. діe Stalienerin, Itala. Талијански, ка, ко, 1) italienih, italus, italicus. 2) adv. italienifd), italice. Талијер, т. (Ерц.) ber Zhaler, thalerus. Талар, m vide шалијер. Tánor, m. der Niederschlag, Bodensak, sedimentum. Таљигаш, m. m. ј. коњ, ber infpän. ner (Pferd, das allein eingespannt ist), equus solitarius, sine socio junctus currui. Tabure, f. pl. ein einspänniger Wagen, 2) „Сву је Мачву шама притиснула : А. Јеліти дугачка та аљина? Тамбурање, п. даš Zamburinfpielen, Тамбураши, ам, v. impf, bie Zambu> Tàмuш, m. die Temesch, Temesis. Тамљан, m. vide тамјан. мо њему инь тамо њој (рекавши), eine Art Euphemismus, wenn man erzählen will, wie der oder die geschimpft habe, um zu verhüten, damit der Zuhörer dieses nicht auf sich beziehe: maмо њему (или њој) матер! мамо њему рекавши једи говна; тамо њега ујела гуја; шамо њу и т. д. Тамошњй, ња, ње, bortig, qui isthic est. Танак (comp. тањӣ), нка, ко, fein, dünn, subtilis. Танан, на, но, fein, òünn, tenuis, exilis. Танасија, т. Танасије, т. }Uthanafius, Athanasius. Танац, нца, m. bie Beife, melodie Тандара, f. 1) (у Сријему) vide прц- Тандек, т. 1) дав Bepolter, strepitus: Тане * , нета, п. п. ј. пушчано, или Танка, f. ein шанак љеб, panis sub Танушан, шна, но, dim. . танак. Танцање, п. baš lufipielen, cantatie (fistulae). Танцаши, ам, v. impf. aùffpielen, cano Танчица, f. dim. 9. танка. Тамо, 1) bort, ibi; berthin, eo. 2) ша. Таобор, m. vide шабор. Тарпош, n. eine Wrt Frauenmüke, vit- парама, трепчаним иглама, омиљем мјесто њи мање капе, с којима је лакше бјежати по шуми. Тарпањ т. (у Сријему) говори као у тартањ, in Den Zag hinein fpre chen, incomposite. Tapчŷr, m. eine größere Riementasche, Тасић, m. dim. . пас. cf. поско чица. augm. . паслак. tatae. таша, Татица, m. dim. у. паша. у Бан. österr. die Tazeln) die Mans viri. Ташта, f. vide пуница. |