Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

Grei der Her

Вјенчавами, ам, v. impf, (Ерд.) tranet, räuchertes Fleisch, segmentum, carnis jungere ,connubio.

fumo duratae. Вјенчаваписе, амce v. impf. (Ерц,) ft Bјешање, п. (Ерц.) бав фängen, sustrauen lassen, jungi connubio.

pensio. Вјенчані, на, но, (Ерц.) н. и. прстен, Вјешали, ам, у. impf. (Ерц.) bänger,

кошуља, kran • Xing etc., copulato. suspendo. rius.

Bjeum, ma, mo, (Epy.) der e$ versteht, вјенчаница, f. (Ерц) 1) новци што gejwidt, peritus.

се дају попу (а поп владици) за Вјешпак, ш. (Ерц.) Вее вејwitte , peBjenyame, die Traugebühr,, pecuniae ritus. debitae pro copulatione. 2) жиока, или вјештац, вјешца, m.. гредица у какове зграде, деr gram: fenmeister, veneficus. baum, trabs.

Bjerumana, f. (Epy.) die Geschicklichkeit, вјенчање, п. (Ерц.) бie granung, co Meisterschaft, scientia. pulatio conjugialis.

Вјештица, f. (Ерц.) бie exe, venefica. Вјенчати, ам, v. pf. (Ертц.) trauent, Вјештица се зове жена, која (по conjugio jungo.

приптовијеткама народним) има у Вјенчатисе, амce, y, г. pf. (Ерц.) gе. себи некакав ђаволски ду, који у traut werden, sich trauen lassen, con

сну из ње изиђе и створисе улеnubio jungi. вјенчић, m. dim. 6. вијенату.

пира , у кокоши или у курку, па ле

пи по кућама и једе људе, а осоBjepa, f. (Epu.) 1) der Glaube , fides.

бипо малу kецу : кад нађе човека ће 2) Treu und Glaube, fides, 3) (cm.) спава, а она га удари некаквом Mann von Treu und Glauben, homo,

шипком преко лијеве сисе ще му се amicus fidus:

отворе прси док она извади срце „Здрав Милошу вјеро и невјеро :

и изједе , па се онда прси опепс „Прва вјеро, потоња невјеро

фрасту. Неки пано изједени људи Вјеран, рна , но, (Ерц.) trеи, fidelis,

одма умру, а неки живе више вреВјереница љуба, f. (сп. Ерц.) п, j. мена : колико је она одсудила кад је вјерна љуба :

срце јела; и онаковом смртін умру, „Вели њему љуба вјереница

на какову она буде намијенила. Вјерица, f. dim. р. вјера : вјерицу му Вјештице не једу бијелога лука, и његову!

зато се млоги о бијелим и о божиВјерност, f. (Ерц.) Tie greue , fidelitas.

њим покладама намажу бијелим луВјеровање, (Ерц.) дав 8lquben, fi ком по прcима, по пабанима и исdes.

под пазуа: зашто кажу да оне на Вјеровати, рујем, v. mpf. ипд pf. (Ерц.)

докладе највише једу људе.

HIL glauben,

credo. Волим лакше је) једној младоји лијепој жени не кавјеровати, него или пе питати.

жу да је вјештица, него све бабаВjemap, mpа. m. (Ep4.) der Wind, ма (млада курва стара вјештицаў. ventus.

Кад се вјешпица један пут испоВјерењак, m. (Брит.) Bee Binobец. вједи иода, онда више не може tel, vanus, gloriosus.

јести људе, него постане љекариВjеmрењача, f. (Ерц.) п. н. водени ца и даје праву изједенима. Кад

ца, или пушка, 1) gin müble , mola вјештица лети ноћу, она се сија ventilis. 2) Windbüchse,' telum pneu као ватра; и највише се скупљају maticum.

на гувну; зато кажу да она , Кад Вјепрење, п. (Ерц.) бав 2ukrauben, ofе да полети од куће, намажесе evaporatio.

некаквом масти испод пазуа, па Вјетрина, f. augm. 2. эјелар.

рече: ни о при ни о грм, већ на Вјепірити, им, т. impf. (Ерц.) Вип. поіменно гувно. Жена, која је вјешften, , evaporor,

мица,

кад из ње изиђе онај ду, Вјепрић, m. dim. . вјепар.

лежи као мртва, и да јој човек Вјепоровит, па, по, (Ерц.) winbig., окрене главу ће су јој ноге биле, ventosus.

не би се више ни пробудила. Вјектрогоња, m. (Ерц.) vidе вјерењак. Кад у каквом селу помре wілого Вјепромеп, m. (Врц.) деr yBinsftrom, феце или људи, и кад сви повичу на flumen venti.

коју жену да је вјештица и да и је Вјечипи, па , то, (Ерц.) ewig, aeternus. она појела: онда је вежу и баце у Вјешала, р. pl. (Epy.) der Galgen, pa воду да виде може ли потонутпи tibulum.

(зашто кажу да вјештица не може Вјешалица, 1, п. і. меса, cin etüd gt: пошонупни); ако жена иононе, а они

}

[ocr errors]
[ocr errors]

п,

је извуку на поље и пусте, ако ли

„Овде нама кажу
не могбуде потонути, а они је у „Старога власпеља
бију, зашто је вјешпица. — Куд ќе влат, m, vidе клас.
вјештица, него у свој род.

Влапак, пікa , m. hyp. 4. Блап.
Вјешичина, f. augm. р. вјештица. Влапање, п, vide класање.
Вла, Влаа, т. 1) Оer Bala , Valachus. Влапати, ам, vide класами.

2) Турци (особито Бошњаци), зову Влатко, m. Лаппвате , nomen viri. и Србље (кашпо и све ришћане) Влаh, m. RannBname, pomen viri. Власима.

Biake, n. (coll.) die Lehren, aristae. Buara, f. die Feuchtigkeit, humor. Влачење, 1) das Eggen, occatio. Влада, f. Sie perrfфаft, dominatus. 2) das Hecheln, pectinatio. Владање, п. бав феrеfфеn, dominatio. Влачипти, им, y. impf, 1) орање (п. ј. Владали, ам, v. impf. berrfфеn, do дрљапи), eggen, occo. 2) куђељу или minor.

лан (п. ј. гребенапи), бефеіn, ресВладатисе, амсе,. . r. impf. ft без tino. tragen, se gerere.

Влашац, шца, m. eine art gaud, porВладепта, m. RannBname, nomen viri.

ri genus. Владика, m. See Bifфоf, episcopus. Влаше, шета, р. See junge Вла, рег Владисав, ш. ЭЛаппвпате, поmеn viri. vlachus. Владичење, п. Вав $inweiben sum &і. Влашење, п, бав заlафijiren, mutatio fchof, consecratio episcopi.

in valachum. Владичин, на, но, бев зіfфоf8, ері- Влашик, ш. vіdе влашац. scopi.

Влашина, f. augm. p. Вла. Владичипін, им, v. impf. 8um Sifфоf Влашипи, им, v. impf. Хит 23 аlафен weihen, consecrare episcopum.

machen , facio esse valachum. Владичитисе, имce, v. г. impf. 8umi Влашиписе, имce, v. r. impf. f1d, хит

Bisdof geweiht werden, consecror epi Walachen machen, facere se valachum. scopus.

Влашићи, m. pi, a® Ciebengettien, Владоje, m. Лаппвпате, поmеn yiri. plejades. Bianýz, m. Mannsname, nomen viri, Biausâ, f. die Walachey, Valachia. Влажан, жна, но, feut, humidus. Влашки , кa, кo, 1) wаlафift, valachiВлажење, р. дав 8cfeuten, humec cus. 2) adv. walachisch, valachice, cf. tatio.

Влa 2. Влажити, им, impf. befeuchten, Baauko, m. Mannsname, nomen viri. humecto.

Влинпia, f, pie Sinte, flinta (tеlum maВлаиња, f. ) Sie Balayit, Valacha ; jus):

2) bey den Bosnertürken auch die Ser: „Пуне влинпе у плећ окренули bin, serba :

15, вола, т. беr Оф8, bos. „Него ћу се оженитВлаињом Вода, f. Зав Ваffеr, aqua. „Из Поцерја главитом ђевојком Водање, р. Фав реrumführen, 3. 8. фев „Влаињу у младу обљубили

Pferdes, circumductio. „На срамоту Лазаревић Луки Водати, ам, v. impf. н. п. коња, führen, „и Чупићу, који Дрине чува

circumduco. Влаињица, f, dim. 9. Влаиња.

Водатнсе, амсе, т.г. impf. mit jemano Влаисав , m. Stannéname, pomen yiri. Hand in Hand spazieren geben , deamBrajko, m. Mannsname, nomen viri. bulo cum aliquo. Влакно, в. деr $lафв (бав $lashaar), Воден, на , но, н. п. крушка, јабука, linum.

вино, mäffеrіg, aquosus. Brác, m. die gwente Gattung Flachs, Bogènâ hehena, f. die erste Woche nach lini genus minus longi.

Ostern, die weiße Woche, hebdomas власан, сна, но, vidе властан, prima a paschate. Власанице , f. р.

Водени, на, но, н. п. Кос, суд, пиква, „До Зворника па до Власаница Wassers, aquaticus. Власац, сцa, m. црви (као длаке ) Воденица, f. Die Safetmühle, mola што се уранама заметну,

aquaria. По двапут се у воденици Власник, m. per &igentyümer, domi говори. Виче као да је ў воденици nas, proprietarius.

грађен. власт, f. Die Rat, potestas.

Воденичар, т. бer Rühler, molitor. Власпан, сна, но, беr xamt bat, без Воденичарев, ва, во, vidе воденичаrechtigt, jus habens.

ров. Власпељ, m. Bеt афtyabet, potens : Воденичарка, f. Die Zülerin, molac

domina; molitoris uxor.

2

[ocr errors]

venerem.

uxor.?

Воденичаров, ва, во, бев Дüblers, Везидба , f. Зав Slibren, vectio. molitoris.

Возитии, им, v. impf, filbren, vеhо. Воденичица, f. dim. 9. воденица.

Возилисе, имее, у. r. impf. fahren, Воденичиште, р. беr оrt wo eine yehоr.,

Ruble gejtansen, locus ubi mola fuit. Возмајстор, m. (der Wafenmeister) Воденичні, на, но, н. п, камен ,ко

Schinder, excoriator morticiMO, Mühl. stein , : rad, molaris.

noram. Водијер, . (Ерц.) дав Befäp, mprіn Воиловица , f. намастир, код Дунава

der veumacher sein Weißgeräthe bey fich близу Панчева. Воиловички ,ка, ко , trägt, vas foenisecae.

pon Воиловица. Водир , m. (Рес, и Срем,) vidе води. Воин, in. Xann&name, nomen viri. јер.

Воица, m. Xann&name, nomen yiri. Водии, им , v. impf, 1) führen, ducо, Војвода, m. Beneral, dux. 2) läufig seyn (von der Kuh), ruit in BOjBOAUH, ha, ho, des General8 , ducis.

Војводиница, f. vie. @eneralin, dueis Водица, f. 1) dim. ppt вода, 2) Beihwasser, aqua lustralis.

Војводипи , им, т. impf. 8um GeneВодичар , m. деr Beibwafferträger, ca ral machen, ducem appello.

milus (?). Зашао од куће до куќе Војводиписе, имce, v. r, impf, fit као водичар. Кад водичар отiнioje für einen General ausgeben, pro duce Спаси Господи, и покропи во

se gerere, диццом по кући, онда обично рече: Војводица, m. dim. p. војвода. „Штоје поново да је готово : ча- Војводовање, р, дав 23ojwoofen, voj,,нак граа и повјесма два, удо меса vodatus.

и чанак ораа и пару на крст.“ Војводовапи, дујем, т. impf, 9ojmon Водњика, f. 93affer paв іn 28inter über segn, sum vojvoda.

polgöpfel geftaпoen uns fo angefäuert Војводскӣ, кa, кo, 2) generalmäвід, getrunken wird, aqua acida.

ducum. 2) adv. wie ein General, duВодоноша, m. Ber Baffеrträger, aqua

cis more. tor.

Војводство. п. Sіе 23@ree eineв 93oj= Водопија, f. 19er 91Begwart, bie Bege= woden, vojvodatus. Водоплав, m. marte, cichorium іniy- Војвођење, п. дав $rennen sum 23pia bus Linn.

woden, vojevodae appellatio. Водурина , f. augm. p. вода.

Bojapar, m. Mannsname, nomen viri. Boh, m. der Führer eines Blinden, dux Bojegârbe, n. das Kriegen, belligeratio. coeci.

Војеваши, војујем, v, inpf. Eriegen, Вођа, т. (у Сријему, у Бачк. иу Бан.) bellare.

Војевода, т. vіdе војвода. Bokeb, Ba, Bo, des Führers, ductoris. Bojuîx, m. der Krieger , miles. Вођење , p. дав Supren, ductio.. Војница, f. Dec Wrieg, bie krieg8keit, Вођица, f. у везу као прутак, ein

3weig in Ser &tiderey, ramulus acu Bбјница , f. варош у Босни. Војничкі, pictus.

кa, кo, bon Војница. Вожење, о. Вав Supren (3u gапъ ипВојнички, кa, кo, 3) fotbatifф , militazu Wasser), vectio, vectura,

ris. 2) adv. soldatisch, more militari. Воз, m. повар на

на Војно, m. (ст.) муж , Beтaқt , maritus: саонима ,

воз дрва, сијена, „Како не ћу бледа бити ? ein 23agenwol, currus (?).

Војно ми је пијаница. Возаљка. f. дрво (понајвише рачва- Војнов, ва, во, (сп.) бев @emable, mariti :

сто) што се мешiне на њега пређа „Веселисе војнова мајкою. кад се навија.

Војска, f. Зав'Wrieg@beer, exercitus. Bójake, n. das Führen, vectio, već- Bôjma, eine Art Kartenspiel, tura.

Војшпина, f augm. p. војска. Bosap, m. der Ruderer, remex : Војштити, им, y. impf, на кога, Eries

Дај ли мене придесет возара gen, belligero. „И пред њима возара Лазара— војшћење, р. бав Жriegen, belige• Возарев , ва, вo, vidе возаров.

ratio, Возаров, ва , во, бев хидеrеев, re- Bino, m. (pl. воци) hyp. 9. во, особиmigis.

по кад вабе хеоце : пос воко пос ! Возапи, ам, т. impf. fügren, vеhо. ма воко ма! Возаписе, амсе, . r. impf, fahren, Boлaписе, лалисе, у. 1. pf. п. ј. vehor,

шпанови, im epiek гавраисе.

vidе вођ.

[ocr errors]

belli tempus.

Коляма

или

н. п.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

cacumen.

genus, 2) vide

Borain, m. Ochienname, nomen bovi Boiman, ha, ho, wächsern, cereus. indi solitum.

Воштаница, f. Die ЗафBleigmano , ceraв лепи, лим, (Pec.) vidе вољепти. tum. Вілити, им, Срем.) vidе вољети. Воцпарница , f. ба Зафақаив, то Воловодница, f. волови, што иду за das Wachs gepreßt wird, cella ceкравом , кад води крава, бie Sreyer

raria (?) der läufigen Kuh, vaccae proci. Воштење; п. vіdе воћење. Воловски, кa, кo, a) н. п. месо, Оф. Воштина , f. (augai. 6. восак) бie 23аф ва

fen - Fleisch, caro bubula. 2) adv. auf trebern , recrementa ceraria. Dchsen Art, boum more.

Вештини, им, v. impf, miФfen, cero. Волов'вкјезик, m. Die Sфfеnѕunge, Boшћење , п. бав зіфjet, cеrаtiо. anchusa officinalis Linn.

Вр, връа, т. (у Ерц. и врг) Тав Обerволовско око, п. das Ochsenauge, ste einer Sache, Gipfel, summitas ,

chrysanthemum leucanthemum Linn. Волујара, f. некаква звијезда, коју Врабац, пца, m. Der perling , passer.

ратари познају, и кад она изиђе Врабица , f. дав 28eibфеп бев ёperling, онда већ иду пражити голове.

passer femiua. Волујарка , f. ) eine Art Leauben , urae Враг, m. Der Zenfel , diabolus, cf. ђаво. волујара.

Врага);p, m. Пипали бабу, кад је Волӱјски, кa, кo, vide воловски. ишла на панаѓур , куда ће, а она Воља, f. 2) er Bile, voluntas. Од пуна радости одговорила: „идем воље му је, или споји) као шокцу. „на панађур Бур“. А кад се врати пост. 2) гуша у кокоши или у пи ла с панакура, онда је запитали: ge, der Kropf der Henne, des Vogels, „ѣе си била бако ?„На панађуру и guttur.

на врага уру“ (одговорила љуВољан, љна, но, ) fre), вољан си, пита).

du kannst e& thun, per te stat. 2) gu: Bparobare, n. der Muthwile, petuter Laune, guter Dinge, lactus :

lantia, „Вољан буди царе господине !! Враговати, гујем, v. impf. Ruty wil Вољана Боже! (vermanteenp) guter Bott, len treiben, petulantem esse. bone Deus!

Pparon@h, m. der Muthwilige, petu. Вољепти, лим, v. impf. (Ерт.) lieber wollen, malo,

Врагола спі, па, то, ти tbmilig, peВољица, f. dim. p. воља.

tulans. Bopuuma, f. der Gulden, florenus. Bparoauje, f. pl. die Teufeleyen, nequiВоршан, im. vіdе вошпан.

tiae. Восак, ска, m. pas Bahв, cera, Враголисање, p, vidе враговање. B. пање, п. Зав Zarren , duсtаtiо. Враголисати, лишем; vіdе врагоВітапи, ам, v. impf. кога, паrren,

bey der Nase herumführen, ducto. Враголипи, им, vidе враговаши. Вопшњак, m. 1) беr Oьftgarteti, poma- Враголица, f. vіdе ђавомица.

rium, 2) село у Рађевини (близу Враголспіво, п. беr Xutbmile, tevitas. Лознице). 3) зидине од намаспира (у врагољење, п. vіdе враговање. селу Вошњаку, на лијевом бријегу Вражји, жја , жје, tеlfif) , diabolicus.

ријеке Штире), єf. затроношипн. В ражогрици, m. pl. село на лијевом Bomњачић, mi dim. 6. вопњак.

бријегу Тимока у Црној ријеци Bokấp, m. a) der Dofiliebhaber, amans (пуда говоре и грнацилонац).

pomorum. i) der Obsthändler, Debits Bpajkóp, m. das Freycorps, manus voler, qui poma venditat.

lonum. Боле, n, bав 55ft, poma. у своје Врајкорац, рца, m. der Freycorist, воће кад ко оке.

volo. Bókna, f. der Obstbaum, pomus. Bpajkopnja , f. die Freycorps, volonum. Воћњак, m vidе вошњак.

copine. Вдци, pl. 6. воко:

Врајкорскi , кa, кo, SrepЕрерва , volo„Отисни пописни, „Воци пти корисни.

Врајт, т. (у Сријему у Бачк. и у Boy! interj. laut, um ein Pind dovon San.) der Gefreyte, 'miles gregarius zu jagen, sonus abigendi bovem.

immunis statione. Вочић, m. dim. 2. во,

Вран, m, vidе гавран: вдяке ! vidе воч.

Ја два! врана, два по Богу брата Вошпан, т. (у Сријему; у Бачи, иу Вран, на , но, fari, ater.

bah.) die Vorspann, equi vehiculares. Bpana, f. die Krähe, cornix,

lans

вати.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

atro

egui atri.

mo

rum more.

Вранац, нца , m. Set Rappe (fфwars converto (reice' capellas Virg.) 2), zus, Bes Pferd.) egous ater.

rückgeben, restituo. Ер нење , п. vide, врањење.

Враптиписе, ишсе, т. г. pf. umfebren, Вранепінна, f. augm. . врана.

revertor. Вранеш, m. Rannѕname, umen viri. Вралић, m. dim. . врапі. Вра няло, р. Біе еф marie , atramentum. Врапич, m, vidе повратич. Вранилова права, f. ein ftwаrgев Враина, f. намастир у крајнни НеFürbekrout, 'nomen herbae.

готинској. Вранин, на, но, беr fribe, cornicis. Вратни, на, но, н. п. кост, жиле Враниши, им, v. impf. schwärzen, Halbs, colli.

Вранице, f. р. врата од пруба Bpanuk, m. das Küchlein der Krähe, исплепена, или од дрвета начиpullus cornicis.

њена ,

das Gatterthor, porta clathraВранчев, ва , во, бет Харреn gehörig, ta. Вратнице понајвише стоје на

пуппу, и затворајусе да не иде марВранчић, m. dim. 9. вранац.

ва у поље; или на пору. Вранц, m, Die Stanojen ($ranbeit), Враліблом, m. (ефеltmott) би баlѕ. Tues veuerea.

brecher, audax. Вранцав, ва, вo, venerijk, morbo gal-. Вратоломије, m. , Sartbolomäив, Barlico corruptus.

tholomaeus. Вранціње, п. бав Дnftеden mit Tran. Врапор, m. Ber Seater (9ёпф, Sto3ofen, infectio yenerea,

fterbruder), monachus latinus, cf.

праБранцами, ам , v. impf. mit $rangofen пор.

anstecken, inficio morbo gallico. Враторов, ва, во , des Fraters, moВранцаписе, амce, v, r. impf, benes

Dachi latini,
risch werden, infici morbo gallico. Враторски, кa, кo, 2) featrifф,
Вранцъив , ва, во,

vide
вранцав.

nachalis, 2) ady.' fratrisd), monachoВрањење, т. бав ефwärzen, atration Врањії, ња, ње , Srübene, i. 3. 9xet, Враћање, р. 1) бав ИmFebren, convercornicis.

sio. 2) das Wiederetstatten, restitutio. Врањй лук, m. eine 2rt gаиф, porri Враћати, ам, х. impf. 1) umfebren genus.

machen, converto, rejicio. 2) wieders Вратічев, ва, во, бев Сperling8, pas geben, restituo. seris,

Bpahamice, amce, v. r. impf. umfehs Вралчић, m. dim. 9. врабац, passercu ren, saepe revertor. lus.

Врач, m. 1) Wahrsager, divinus, cf. Врачје сјеме, п, Xame einer pitanje, погађач, галар. 2) феrеnmeifter, plautae genus.

magus. Врапчји (врапчји), чја, чје , Ben Spee. Врачање, р. 1) ба8 243abrfagen, divilingen gehörig, passerinus.

natio. 2) das Heren, incantatio. Врапчји нокти, m. p. Tame einer Врачар, ш. 2) vidе врач. 2) Die Umge» Pflanze, plantae genus.

end von Belgrad, die zwar ; Врас, т. (у Сријему, у Бачки и у beißt, aber hügelig ist: Бан.) дie traip (ojterr. pie Фрас), „Док ми гледа крњо на Земуна, epilepsia.

„A Mapгemia на Врачтар на поље. Bpam, m. der Hals, collum.

Врачара, f. гамара, і) бie Babzfa Bpama, 1. pl. 1) die Thüre, fores. 2) gerin, divina. a) die Here, Zauberin, das Thor, porta:

maga. „Граду врата рано затворајте Врачарев, ва, вo, vidе врачаров. Вратадца, п. pl. dim, p. врапia.. Врача рина, f. Die 23abr fagergebuke, Bpamập, m. der Thorwärter", janitor. quod divino datur. Вратарев, ва, во, бев хvorwärtев, Врачаров, ва, во, бев 23abrfagers, Вратаров, ва, вo, janitoris.

Herenmeisters, divini; magi. Враташца, p, pl. vіdе вралааоца.

Брачати, ам, у. impf. 1) waprjаgен, вратило, т. бer Barnbaum, jugаm Врачев, ва , во , vidе врачаров.

divinare. 2) heren, incanto. tentorium. Врапила су два : предње (или щупљс)

Bpaun, m. pl. die heil. Herzte (Kolmas и стражње ; стражњем је навијена пређа, а

und Damian), medici (Cosmas et

Damianus). на предње се навија платно.

Врашки, кa, кo, 1) teufifa, diaboliВратина , f. augm, p. врати.

cus. 2) adv. teuflisih, diabólice. Враптин , им, т. pf. а) и mehren mафел, Врба , f. Die Weive, (Baum), salix. То

поље

[ocr errors]
[ocr errors]

на

« PreviousContinue »