A Твој, твоја, твоје, bein, beinc, bein, tuus. Твор (твор), m. Gltiß, mustela puto rius Linn. Творац, рца, m, ber Shöpfer, crea tor. Творење, п. дав haffen, creatio. TвOPHAо, n, die Einfassung des Käseleibs, ambitus (casei e cortice tiliae). Обично је, да станарица чобанима усири по сирацар уз Петрове посте, па га метне у творило пше стоји до Петрова дне. Творило начине чобани од липове коре: огуле кору (с два, или три прста широку), с липића, па савију и свежу те начине онолики колут, колики ће сирац бити. Твориши, им, v. impf. 1) schaffen, creo. 2) schaffen, thun, facio. Творов, ва, во, дев Gltißes, mustelae putorii Linu. Твод (comp. тврђй), да, до, 1) fart, Тводица, f. Der Kniđer, parcus: тво- Art Тврдош, м. град у Ерцеговини. Тврђа, f. 1) bie eftigteit, firmitas. 2) der Geis, avaritia. Тврђење, п. даš ÿärten, effmachen, Te, acc. von mu, dich, te. 2) und, et (bei Verbis, die zum nämlichen Sub. jett gehören): отишао те донијо воде; иди ше га зовни; узми те једи. Тебе, dat. unb acc. von ши, tibi, te. Народ готово свуда говори тебе у обадва падежа, н. п. даћу тебе, ивиђео сам тебе и т. д. а учени Србљи почели су да разликују Дамелни од винителнога, па пишу дат. теби, и по њима пшако, ђекоји особито по варошима с ове * стране Саве и Дунава) говоре сад. По неким мјестима (као по Бачкој. по Банату и по Сријему, а може се чути и по Србији) народ додаје (у обадва падежа) још ка, а кашто и кар, и (ушали) карена, н.п. тебека, шебекар и шебекарена. Тебека, Тебекар, Тебекарена, cf. тебе. Теби, cf. тебе. Тебика, Тебикар, Тебикарена, cf. тебе. Тежачки, ка, ко, 1) ber dersleute, agricolarum.2) adv.wie ein Ackersmann, agricolae more. Тежење, п. дав ебnen, desiderium loci. impf. sich sehnen, hine gezogen werden nach einem Orte (z. 3. der Heimat), desiderio duci: çɛe mежи на свој завичај. Teзra, f. die Werkbank des Tischlers (cf. сmружнида), Schneiders, u. a. Тезгере**, f. pl. bie Zrage, feretrum. Тезјај, m. vide meзга. Тек, 1) taum, vixdum: тек се супце родило, а 2) шек да видим, и це um tufeben, solum. cf. cтом. Текар, cf. истекар. Теке, додају Ерцеговци и Арнаути кад говоре, н. п. теке Божја вјера. Текне, неша, n. vide корито. Текнути, не, v. pf. einfaûeu, venit (re dit) in mentem: текну ме ум (инд дав пämliche fomi{$: шекну ме за врат). Текуница, f. дав Srbzeiflein, mus noricus citellus Liun. Текућа вода, f. Перендев Baffer, aqua viva. Телаљење, п. дав Xušrufen, pronuntia. 'tio. Teraeme, a. das Ziehen, Strecken, tractus. Tène, nema, n. das Kalb, vitulus. Теленце, цета, n. dim. 9. теле. Телешце, цета, n. vide теленце. Телишисе, лисе, v. r. impf. falsen, pario. Teao, n. der Leib, Körper, corpus. Texŷhe*, n. der Rücken des Messers, dorsum cultri. Телфа*, f. (у. Сријему и у Бачк, по варошима) бет Raffeefak, sedimentum caffene. Гемељан, љна, но, ы. п. човек, Fern. gefund, stark, valeus. Темешце, n. dim. . теме. Темишвар, т. Zemif mar, Temesvarinum. Темишварац (рца), човек из Темишвара. Темишварка (и Темишваркиња), жена из Темишвара. Темишварски, ка, ко, on Темишвар. Темнић, m. ein Zheil der Gagoviner наија. Темпло, п. (у Сријем. у Бачк, и у Теодор, m. Theobor, Theodorus. . hobore. Samstag (der erste in der großen Fas ste (das Fest der Bäckerzunft), sabbatus. S. Theodori, pistorum patroni. Теодоровица, f. 1) Теодорова жена. 2) vide Теодорова субота. Теоци, телаца, m. f. (coll.)älber, vituli. Тепав, ва, во, Пammelno (blaesus. Тепавац, вца, m. der Stammler, blaesus. Тепавица, f. bie Stammlerin, blaesa. Тепан, m. Тапивате, nomen viri. Тепање, п. даš Stammeln, os blaesum. Тепати, ам, v. impf. ftammeln, bal butio, blaesus sum. Неки, који ше нају, промијене р на и, н. п. дрво кажу диво, крст кист, прст пист, стрина стина (пред и изоставе р) и т. д. А неки га (р) промијене на л, н. п. даво, клст, плст, стлина и т. д. тако мијењају и друга слова, н. п. љето кажу јето, ребро јебјо, цура туја, чаша маса или ца. са, жена зена, и т. д. Тепелук*, т. 1) filberne oder goldene gestickte Platte auf den (meist rothen) Frauenmüten, ornatus tiarae muliebris. 2) der Flintenkolben, manubrium flintae (fistulae ugniferae). Тепсија*, f. ein tupfernes Beđen, pelvis aenea. Тепсијца, f, dim. 9. тепсија. Тере, (ст.) vide me 2. : ,, Тере нама саде индат стигне — Терезије*, f. pl. bie Shalmage, libra. Терезијце, f. pl. dim. у. терезије. Терет, т- (у Сријему, у Бачк. и уБан.) die Last, Fracht, onus vehiculi, navis. cf. щовар. m Теретан, шна, но, н. п. кола, bela= den, befrachtet, oneratus. Терзибаша*, m. der Zechmeister der Schneider, sartorum collegii praefectus. Терзибашин, на, но, без шерзибаша, sartorum collegii praefecti. Терзибашиница, f. діе и без терзибаша, uxor терзибашае. Терзија *, m. ber oneider, sartor. cf. кројач. Терзијан*, m, ber © lägel, ber Riel ber Sitherfpielerš, u. f. m. plectrum : „Тамбурице моја дангубице ! „Терзијане мој голем зијане Терзијин, на, но, ber neider, 97 sartoris. - Тестере*, ета, n. bie Gâge, serra. Tecmap, m. 1) die Frensprechung (eis nes Lehrburschen), emancipatio (?): je ли узео тестир? дао му је шестир. 2) је ли тестир поиграти? ift es er= Iaubt,fren, ein wenig zu tanjen, licetne-?: Без тестира царева везира Тестија*, f. cin 2Bajjertrug, urceus. cf. крчаг. Тестијетина, f. augm. y, тестија. Тестица, f. dim. v. шестија. Тесто, п. (Рес. и Срем.) vide шијесто. Тема, f. һур. 9. тешка. Тетак, шка, m. 1) очине или машерине сестре муж, ber Zante Mann, maritus amitae aut materterae. 2) стао као тепак, wie ein lümmel: прави тешак. cf дедак. Теми, оћу, (Рес. и Срем.) vide ћети. Temúвa, f. 1) die Sehne des Bogens, nervus. 2) die Saite von Sehnen, chorda, nervus. Тешик*, m. vide лук. Тешин, на, но, ber Zante, amitae scu materteraе. Тетица, f. dim. .. Тешка, f. очина или материна сеспpa, die Tante, amita seu matertera. Темкин, на, но, ber тешка, amitae et materterae, Тешков, ва, во, без тешак, mariti amitae aut materterae. Тетреб, т. (Рес. и Срем:) vide meтријеб. Тетриван*, т. беr Palantin, sella gestaloria, lectica. Tempujes, m. (Еpy) der Auerhahn, tetrao. Тефтер*, т. (берєра) дав Rehnunge Хеhnung. buch, rationarium, codex aecepti et expensi. Тефтерење, п. дав 2luff$reiben der Rechnung, rationum adnotatio. Тефтерити, им, v. impf. buhhalten, rationes curo. Teğmam*, m. die Untersuchungscommiss fion, das Untersuchungscommando an Ort und Stelle, quaestio (de latronibus). Тефтишење, п. баз тефінишaten, quaestio. } Тефтищити, им, v. impf. тефтиш balten, quaestionem habeo. Течевина, f. дав Crmorbene, res quaesita meo labore. Tечêœе, n. 1) das Fließen, flumen. 2) das Erwerben, lucratio. Течић, т.бег тетка Gohn, filius ami tae aut materterae. Теша, m. (Рео. и Срем.) vide Тешо. Тешан, Тапиšname, nomen viri (on Теодор). Тешење, (Рес. и Срем.) vide mјешење. Тешити, им, (Рес. и Сем.) vide mje тити. Тешко, 1) теh, vae, male sit: тешко мени! пешко њему! Тешко лонцу из села зачине чекајући. 2) fart, Тебе, valde: ,,И тешко се кнеже додворио, , За свашто се умоли могаше Тешо, т. (Ерц.) һур. 5. Теодор. Тештан, на, но, (Рес. и Срем.) vide тјештан. Teumo (me mo), was ist's darnach ? quid tum? nil inde mali. Тñ, би, tu. Tu, dat. von mû, 1) dir, tibi (als enclitica). 2) дао сам ти сину, beinem Sohne, tuo filio: био сам ти код куће; виђео сам ти брата. 3) fchein= bar pleonastisch (das griech. TO!): Бено синоћ на конаку бјесмо, „Господску ти вечер вечерасмо, „Лијепу ши ђевојку виђесмо! „Добро ти је рано поранити! „Чарна горо пуна ши си лада! Тигањ, m. vide тава. Тигањић, т. • Тигањица, 1. dim. у. мигањ. Тиј, шија, тијо, til, tacitus. Тија вода брег рони. Тијење, п. дав Bettwerden, pinguefactio. Тијесан (comp. mјешњи), сна, но, (Ерц.) eng, knapp, angustus. Тијесно, п. (Ерц.) ber Zeig, massa (farinacea). Tikва, f. 1) der Kürbis, cucurbita lagenaria Linn. s) ber hebel, cucurbita. Тиквени, на, но, н. п. сјеме, яйків», cucurbitae, cucurbitinum. Тиквешина, f. augm. . тиква. Тиквић. m. ein Eleiner Rürbis, cucurbitula. Тиквица, f. dim. . тиква. Тима, m. (Рес. и Срем.) vide Тимо. usus. Тимариши, им, v. impf. friegeln, strigili rado. Тимјан, m. vide тамјан. Тимотије, m. m.} Timotheus, Timotheus. Тискање, п. дав Drüden, pressio. Тискати, ам, v. impf. òrüfen, premo. Тиснути, нем, v. pf. òrüfen, premo, Тисов, ва, во, Siben, a taxo. Тисовина, f. Sibenhols, lignum taxi. Tuma! weg da (zu Kindern, daß sie ets was nicht angreifen sollen), vox impedientis infantem ne quid tangat. Тиши, тијем, v. impf. fett merden, pinguesco. Тимор, т. («rítop) ber Boblthäter ei nes Klosters, benefactor monasterii aut ecclesiae cf. приложник. Тиморка, f. bie Bohlthäterin bes Slo sters, der Kirche, benefactrix. Титралица, f. јабука, што се њом тиmpa, der Wurfapfel, pomum projectile (?). Титрање, п. дав Berfen ber Hepfel in die Höhe um sie wieder in die Hand aufzufangen, projectio pomorum in altum, eorumque exceptio. Титрашисе, амсе, v. r. impf. 1) im Falle que der Höhe auffangen, excipio projectum quid manibus. Ђевојке се шитрају јабукама: узме ђевојка двије јабуке, па и брзо једну за другом баца у небо и дочекује у руке: „Па се титра златним буздованом „К'о ђевојка зеленом јабуком 2) ким, einen zum Beten baben, ludifico quem. Tumpenкe, f. pl. das Flitterwerk, die Squincaille, bracteae (?) quinquilles: ,,На синџирим симне титреике, „Што ђевојке носе о гръоцу Тић, m. ein junger Bogel, pullus, avi cula. Тицами, ичем, v. impf. rühren, an= rühren, attingo. Тичар, m. eine bene unter Лозница: Windstille auf Flüssen, silentium venti. Тиштање, п. дав Drüden, pressio. Тиштати, шти ме, v, impf. 1) дей her деп, расо, н. п. дијете. Тјештан, на, но, (Ерц.). н. п. руке, beteigt, massa illitus." Ткаља, f. bіе Beberin, textrix, Тканица, f. ein gewebter Gürtel, pe, cingulum textum. Тканице, f. pl. Irt Frauenfcherpe, cinguli genus. Тканичица, f. dim. , Ткање, п. 1) дав Gewebe, textura. Тками, чем, (и шкам), v. impf. me. ben, texo. Тко, кога, vide ко. каница. ебен, textus. 2) дав Ткогод, когагод, (Рес. и Срем.) vide шкогођ. Ткогођ, когагођ, (Ерц.) vide когођ. Тлапиши, им, v. impf. сву ноћ сам шлапно којешта, burcheinander träu» men, somnio suşdeque. Тлапљење, п. дав Дисфеіnanberträu. men, somnia promiscua. Тлачење, п. даš Sreten, conculcatio. Тлачити, им, v. impf. morauf treten, calco: „Јелен попасе смиљ по загорју, "Више га тлачи, нег, што га пасе Tô, 1) n. von maj, ma, mo, das, istud. 2) als conj. im Nachsak (felten), so, ако ти дођет, то ће и он доћи, 10 wird au er tommen, veniet et ille: ако тако буде, то смо ми пропали (ако тако буде, пропали смо). Тобе, п. учинио тобе да не пије вина, п. ]. зарекао се, er bat ein Se lübde gethan, er hat geschworen (?). Тобоже, когдeblidh, fenn follen, simulate, non ita ut oporteret; бет Катеп nach, nomine, non re. Тобожњи, ња, ње, vide покоршњи. Тоболац, лца, m. Der Beutel, nurs beutel (aus einem Stüde), crumena. Плашиву трговцу говно у тоболцу. Тобџибаша*, m. ber Obertanonier, tormentariorum praefectus. Тобџија *, т. бèr Ranonier, emittens tor menta, miles tormentarius. Тобџијин, на, но, дев Kanonier, tormentarii militis. Тобџијница, f. bes Manoniers Srau, uxor militis tormentarii, Тобцијнски, ка, ко, 1) Ranonier, tormentariorum. 2) ady, wie ein Kenonier, more tormentarii. Тодица (Тодица), f. dim. 9. Тода: "Љуби ме Тодо Тодице, „Љуби ме душо и срце Тодор, m. vide Теодор. Тодора, f. Srauenname, nomen feminae. Тодорчић, m. dim. v. Тодор. Тозлуке*, f. pl. vide докољенице. Тозлуци*, m. pl. } Тојага, f. vide батина 1. Toke, f. pl. 1) eine Art silbernen (auch messingenen) Kürasses, der zur Zierde vorne angeschnallt wird, ornatus loricae argenteae. 2) eine Urt Enopfartiger, länglicher Platten, die vorne an die Dolama genähet werden, lamiņae yesti adsutae splendoris caussa. Токмак *, m. vide улумак. Токмачић, dim. 9. шокмак. Токнути, нем, v.pf. dim,. уточити, Токорсе, vide тобоже. Токоршњи, ња, ње, fogenannt, fenn follend, qui immerito nomen hoc gerit: камо тај наш токоршњи господар? Толдос, само у овој загонетки: Оздо молдос, озго толдос, а у среди мићиволдос толдос? (т.ј. корњача). Толики, ка, ко, 1) f viel, tantus. 2) 0 groß, tantus. Толико (шоликб), fo wiel, tantum. Толишни (толишни), на, но, dim. у. толики. Толмач, m. ber Dolmetfh, interpres. Толмачев, ва, во, дев Dolmeti, імterpretis. Толмачење, п. дав Dolmetfhen, interpretatio. Толмачити, им, v. impf. bolmetfchen, interpretor. Тоља, f. (у Сријему) дрво, што се |