Page images
PDF
EPUB

tuus.

Теглиписе,

tor.

Клипак,

ник:

Твој, твоја, воje, Bein, beine, bein, Теглёti, hа, Ке, н, п. вo, 3g • Офе,

vectarius. Твір (твір), m. Sltip, mustela puto- Теглипи, им, vide вуки. rius Linn.

имсе, V. г. impf. н. п. Твёрац, Pца, m, Ser ©фёpfer, crea KAHITKA, ziehen (ein Spiel), attraho, cf, Творење, и. дав ефafen, creatio. Тегљење , p, vide пеглење. TBopno, n. die Einfassung des Käfeleibs, Tero6a, die Schwere, id were Arbeit, ambitus (casei e cortice tiliae). Обично

ardua res. је, да сланарица чобанима усири Тёжа, f. Die Gфwere, gravitas, pondus." по сирацар уз Петрове посше, іна Тежан, m. Ber 24cterв мапи, афеrmапп, та метне у творило піе споји до Feldbauer, agricola. Петрова дне. Творило начине чо Тéжак (comp. mежи), шка, ко2) fфwer, бани од липове коре: огуле кору (с gravis. 2) шешка жена, {фwanger, два , или при прста широку), сли gravidus. пнка, па савију и свежу пе начи. Тежатак, пка, m. (ст.) vide пeҗашне онолики колуці, колики Же сирац бити.

„Јер Власима Турци не вјерују, Твериши, им, v. impf. 2) fafen, creo. А шeница межашка не чека 2) schaffen, thun , facio.

Tekamhar, m. der Werkeltag, dies proТворов , ва, во, бев Sltiрев, mustelae festus. putorii Linn.

Тежачкі, ка, ко, ) bеr adersleute, Тврд (comp. тврђи), да, до, 1) Şart, agricolarum.2) adv.wie ein Acersmann,

durus. 2) knikerisch, farg, parcus. agricolae more. Тврдиши, им, у. impf. hart, feit mas Téxebe, n. das Sehnen, desiderium loci. chen, firmo.

Тежина, f. vіdе пежа. Тврдица, f. Der #nier, parcus : твр- Téжипи, им , v. impf, ft) febnen, bine

дица игуман, па не ће да купи aj gezogen werden nach einem Orte (z. B. гира (у приповијепки).

der Heimat), desiderio duei : cbe me Тврдокорна, f. п. ј. крушка, 24rt жи на свој завичај. Birne, piri genus.

Tèzra*, f. die Werkbank des Tischlers Тврдош', m. град у Ерцеговини. (cf, стружница), ефneivers, и. д. Topka, f. 1) die Festigteit, firmitas. 2) Tésrepe *, f. pl. die-Trage, feretrum. der Geiz, avaritia.

Tesjaj, m. vide mesra. Тврђење; в. дав бärten, Weltmaфen, Тек, і) ғаит, vixdum : тек се супце Te, acc. von mu, dich, te. 2) und, et родило, а 2) тек да видим, ице

(bei Verbis, die zum nämlichen Subs йт sufeben, solum. cf. сном. jett gehören): отишао ще донијо во• Текар, cf. истекар.

де; иди те га зовни; узми е једи. Теке, додају Ерцеговци и Арнаути Тебе, dat. ипо асс, реп піи, tibi, tе. кəд говоре, н. п. пеке Божја вјера.

Народ гопово свуда говори тебе Текне, нема, р. vіdе корипо. у обадва падежа, н. п. дак у тебе, Тёкнути, не , v. pf. einfaЙet, venit (reи виђео сам тебе и п. д. а уче dit) in meptem: текну ме ум (uno. ни Србљи почели су да разликују бав пämliфе tоmifф : шекну ме да пi елни од вини ПI eлнoга, па врат). пишу дат. те би, и по њима піако, Текуница, f. Dав Srbieiflein, muѕ noђекојir особимо по варошима с ове

citellus Lion: * стране Саве и Дунава) говоре сад. Текула вода, f. fluерепбев Baffеr, aqua По неким мјестима (као то Бачкој.

viva. по Банату и по Сријему, а може се Телад, f. (coll.) silber, vituli. чупи и по Србији) народ додаје (у Телал *, m. Sеr peroi, auBrufee, pracco. оба два падежа) још ка, а кашпо Телалов, ва, во, без пелал, praecoикар, и (ушали) карена, н.п. me nis.

бека, шебенари мебек арена. Телалски, кa, кo, 21ивrufer s, praecoТебека , cf. пебе.

Tenanya, f. die Ausrufe Gebühr, praeTebekapena,

conis merces. Теби, cf. тебе.

Телалиши, им, т. impf. audrufen, proТебика,

puntio. Теблікар, cf, мебе.

Телаљење, р. бав 2ивеufen, propuntiaТебикарена,

' tio. Теглёье, ц. риф 3iebe, Ctrесtеn, tractus. Теле, леша, д. фав $ale, ritulus.

за

ricus

num.

[ocr errors]

aenea.

Теленце, цена , n. dim. р. пеле. нају , промијене р на и, н. п. дТелење, р. vіdе mељење.

во кажу диво, крст кист, Телесина, f. ang. 9. тело.

прст пис п, с прина спина Телетина , f. Salifileifф, caro vitulina, (пред и изоставе р) и П. д. А неки Tenekîk, n. der "Ranzen , sarcina. га (р) промијене на л, н. п. диво, Ténekî, ka, ke, Kalbsa, kälbern, vi клC, плс ті, с II лина и т. д. tuliuus.

тако мијењају и друга слова, н. п. Телешце, цета, п, vidе шеленце. мето кажу јепо, ребро јебје, Телипти, ли, т. impf. wеrfen (op11 бет цура пуја, чаша маса или ца. Kuh), pario.

са, жена зена, и II. д. Телишисе, лисе, т. г. impf. Falsen, pario, Тепелук *, m. 1) filbernе oper golfene Têxo, D. der Leib, Körper , corpus.

gestickte Platte auf den (meist rothen) Tekyke*, n. der Rüden des Messers, Frauenmüßen, ornatus tiarae muliebris. dörsuin cultri.

2) der Flintenkolben, manubrium flinТелфа*, f. (у Сријему и у Бачк. по tae (fistulae ugniferae). варошима) "per Raffeejas, sedimentum Tèncuja*,f. ein Eupfernes Becken, pelvis

caffene. Terembé, n. das Kalben, partus vaccae. Тепсијца, f, dim. 4. пепсија. Теме, мена,n. (Реси Срем.) vidе пјеме. Теразије *, f. р. (у Сријем. у Бачко и Темељ, m. (Septhro») беt @runo , fun у Бан.) vidе перезије. daipentum.

Теразијце , f. pl. dim. р. перазије. "Гемељан, љна , но, н. п. човек, teens Терање, п. (Рес, и Срем.) vide hepaње. gesund, ftare, valens.

Терапи, ам, (Рес. и Срем.) vide Керап, Темешце, п. dim. р. пеме.

Тералисе, амсе, (Рес. и Срем.) vide TemmBâp, m. Temisch war, Temesva. fераписе. rinum. Темишварац (рца), човек из Тере, (сп.) vide me 2. : Темишвара. Темишварка (и Темиш „Тере нама саде инда стигне варкиња), жена из Темишвара. Те- Терезије*, f. pl. Die &фаImage, libra.

мишварски , кa, кo, von Темишвар. Терезијце, f. p. dim. 2. перезије. Темнић, ш. cin Xpeil Ser agoviner Tepeni, m- (y:Сријему, у Бачк. и убан.) наија.

die Laft, Fracht, onus vehiculi, navis. cf. Темпло, п. (у Сријем. у Бачк. и у щовар.

Бан.) Der Stonpitas in Pet #irфе , ico. Теретан, піна, но, н. п. кола, bеlаа nostasis templi graeci.

den; befrachtet, oneratus, Тенан, m. и. f, it per ResenBart, на Терзибаша*, т. der Zechmeister der

пенану (на пенани), bei nue bed Schneider, sartorum collegii praefectus. quem, commode , per otium. Терзибашин, на, но, бев перзибаша, Тенеф *, m. vіdе узица , врвца.

sartorum collegii praefecti. Тенпіање, р. бав ефlensert оfne 84 Терзибашиница , f. Die Srаи бев перwissen wohin, deambulatio

зибаша, иxоr mерзибашае. Тентали, ам, v. impf. fbfenseen ohne Терзија *, m. Bеr ефneiper, sartor. ct.

recht zu wissen wohin, deámbulo otiosus. кројач. тендера f. eine Art halbrunder kupfer- Tepajan*, m, der Schläger, der Kiel ner Schüssel, scutellae genus. Pyraoce der (Sitherspielers, u.'F. m. plectrum:

лонац пенџери (шпио је црна). „Тамбурице моја дангубице ! Тенџерицца (пенцёрица), f. dim. , . Терзијане мој голем зијане пенцера.

Терзијин, на,

HO, ver Schneiders , Теодор, m. Ebeoppe, Theodorus.

sartoris, Теодорова субота , f. Der Shepдors. Терзијнски, кa, кo, 1) Сфneiser ,

Samstag (der erste in der großen Fas sartorum. 2) adv. wie ein Schneider , ste (das Fest der Bäckerzunft), sabba more sartoris.

tus. S. Theodori, pistorum patroni. Терзијскі, ки , vide перзијнски, Теодоровица, f. 1) Теодорова жена. Терзiлук *, м. дав ефneipedbanometf, 2) vide Теодорова субота.

ars sartoria , vestificina. Теоци, пелаца, m. f. (coll.) Silber, vituli. Тернија *, f. 1) per manteifat bев Xei Тепав , ва , во , tammeln (blaesus. ters, mantica equitis. 2) der Riemen Тепавац, вца, m. Der Stammler, blaesus. am Sattel, woran der Mantelsack bea Тепавица , f. Die etammlerin, blaesa. festiget wird, lora manticae. Tenah, m. Mannsname , nomen viri, Терлидива*, f. (ст.) 2rt Beus su &ltii Тепање, о. Вав tammeln, os blaesum. dungen, texti genus :Тепати, ам, т. impf. ftammeln, bal „Казаћу ти што су дара дали:

butio, blaesus sum. Неки, који пе „Два пашића двије перлидиве

2

[ocr errors]

ко,

но

3

mern, exascio.

Х

[ocr errors]
[ocr errors]

2

more.

Тёрлуци*, лука, m. p. wеіфереrnе Тепрљан, т. 1) бијели, mаmbium yulünterschuhe der Frauen, calcei interio. gare Lipn, 2) модри, bаllоtа nigra Linn. res feniinarum.

3) водени, stachyus aquatica Ling. терија*, f. vіdе меркија.

Тели, печем, v. impf. i) fliepen, tiuo, Тёсан, сна, (Pec. v Cpem.) vide 2) кућу, новце, еtwеrbеn, gewinnen, Пијесан.

lucror. Тесање, п. баз Зіmmеrn, Beauen. Теферич*, m, ) Sie gansfahrt, ganb. exasciatio.

partie, epulum rusticum. 2) das Lands Тёсати, ешем, v. impf. Debauen, sini • haus, villa;

„Па попали Турске карауле, Tèckepa* , f. der Zettel, Schein, sche „и обори Турске пефериче da , tessera.

Тефтедар m. der Rednungsführer, Tècna, f. eine Art þađe (der Drogmas yuaestor.

cher), asciae genus ad excavandum. Тефледарев, ва , вo, vide пефпедаТеснити, им, (Рес. и Срем.) vide Ши ров. јеснити.

Тефтедаревица, f. vіdе шефпедароTecme *, епа, п. Зав Duseno, duodecim.

1. Вица. Tecmебаша * m. дав 22ufterftüd eine в Тефпедаров, ва, во, бев поефпедар, Dußends (das nicht mit eingewickelt ist,

quaestoris. exemplom, specimen duodecim ejus- Тефтедаровица, f. Die Stаи Хев шефпе. dem generis rerum.

дар, uxor quaestoris. Тесперање, в. Вав вagen , serratura. Тефтедарски, кa, кo, 1) Zefteдars , Тестёрати, ам, т. impf. fågen, serro, quaestorius.2)adv. teftedarisch,quaestoris

serram duco. Теспере*, епта, п, бie edge, serra. Тефтер*, m. (бр.9і ә) сав Хефnung85 Тестир*, м. 1) bie Srenfpred, ung (ets buchi ratiouarium, codex aecepti et

nes Lehrbursden), emancipatio (): je expensi. ли узео тестир ? дао му је песпир. Тефтерење, п. Зав 2uffreiben Ber 2) је ли песпир поиграти ? ift eв er= Nechnung, rationum adnotatio. laubt,frey, ein wenig zu tanzen, licetne-?: Teqmepumy, HM, v. impf. buchhalten, „Без меспира царева везира

rationes curo. Tecmuja*, f. ein Wasserkrug, urceus. cf. Teoman*, m. die Untersuchungscommiso крчаг.

sion, das Untersuchungscommando an Tecnjemйна, f. augm. , песија. Ort und Stelle, quaestio (de latroniTecningца , f. dim. р. песпија.

bus). Тесто, п. (Рес. и Срем.) vidе пијесто: Тефтийшење, р. бав ефіпишһalten, Tema, f. hyp. р. петка.

quaestio. Тёпак, пка, т. 1) очине или мame- Тефтишипти, нм, v. impf, mефтиш

рине сестре муж, беr аntе жапп, halten , quaestionem habeo. maritus amitae aut materterae. 2) cmao Течевина, f. Вав $rmorbene, reѕ quaeкао петак, wie ein gümmel : прави sita meo labore. пеrnак. cf- дедак.

Течење, п. 1) ба8 $liepen, flamen. 2) Тепи, обу, (Ресо и Срем.) vide Жети. das Erwerben, lucratio. Тепіва, f. ) бie Cebne бев Bogen, Течић, m. Bеr mепка Con, filius ami. neryus. 2) die Saite von Sehnen, chor tae aut materterae. da, neryus.

Теша, m. (Peo. и Срем.) vide Тешо. Темик m. vіdе лук.

Téman, Mannsname, nomen viri (von Тёпин, нa, нo, Ber gante, amitae sci Теодор). materterae.

Тешење, (Рес. и Срем.) vidе пјешење. Тепнца, f. dim. p. mета.

Тешипи, им, (Рес, и Сем.) vide mjeТелка, f. очиңа или материна сесі

пипи. pa, die Tante, amita seu matertera. Тешко, 1) met , vae, male sit: пешко Тёмкин, на, но, беr петка amitac мени ! піешко њему! Тешко лонцу. et materterae,

из села зачине чекајући. 2) tarf, Тётков, ва, во, бев шепак,

mariti febr, valde: amitae aut materteraè.

„И тешко се кнеже додворио, Терё6, m. (Рес. и Срем.) vide me „За свашто се умолигиг” могаше пријеб.

Тешо, m. (Ерт.) "hyp. 2. Теодор. Tеmриван*, m. Der palantin, sella ge Тёшпан, на, но, (Рес. и Срем.) vide statoria, lectica.

тјештан. Tempujes, m. (Epg) der Auerhahn , te Teumo (me'mo), was ist's darnach? tạo,

quid tum? gil inde mali,

[ocr errors]
[ocr errors]

2

[ocr errors]

}

2

Ти , Su, tu.

се продају по дуќанима, Ravengmirn, Tui, dat. von míî, 1) dir, tibi (als en fila emta (non domi facta). clitica). 2) дао сам пти сину, petnепт Тириписка, cf. позајарити. Copne , tuo filio : био сам пи код Тиришингуске, f. p. cf. Опеченчело куће ; виђео сам и брата. 3) феіція (само у оној загонепіки). bar pleonastisch (das griech. Tol): Tuca, f. die Theiß (besser Teiß), Ti„Бено синоћ на конаку бјесмо,

biscus. „Господску пи вечер” вечерасмо, Тискање, р. бав Фейсфеn, prеssіо.

Лијепу піи ђевојку виђесмо! Тискапи, ам, v, impf. Drufen, prеmо. „Добро ми је рано поранили! Тиснупи, неу, v. pf. Drufen, prepo, „Чарна горо пуна піи си лада! Тисов, ва, вo, fibеnе, a taxo. T'нгаѣ, m. vіdе пава.

Тісовина, f. Gilenbols, lіgnum taxi. "Turdњић, m. .

Tuma! weg da (zu Kindern, daß fte ets dim. 2. Шигањ. Тигањица, f.

was nicht angreifen sollen), vox imper Txij, muja, mujo, stid, tacitus. Tuja dientis infantem ne quid tangat. вода брег рони.

Типи, пијем , y. impf. fett weret, Tujébe, n. das Fettwerden, pinguefactio. pinguesco. Тијесан (comp. пјещњи), сна, но, (Ерц.) Типор, т. (тітор) See Bohltbater ci. eng, knapp, angustus.

nes Klosters, beuefactor monasterii aut Tejecho, n, (Epy.) der Teig, massa (fa

'ecclesiae cf. приложник. rinacea).

Tumopka, f. die Wohlthäterin des Silos Tikba, f. 1) der Kürbis, cucurbita la. iters, der Kirche, benefactrix.

genaria Linn. :) der Schedel, cucur Тишралица, f. јабука, што се нњом пиbita.

mpa, der Wurfapfel, pomum projecТиквени, на, но, н. п. сјеме, Жurbilə,

tile (?). cucurbitae, cucurbitinum.

Типирање, р. дав Berfen per Zepfel in Тиквешина, f. augm. 3. пиква.

die Höhe um sie wieder in die Hand Tukbuk. m. ein kleiner Kürbis, cucur. aufzufangen, projectio pomorum in albitula.

tum, eorumque exceptio. Тіквица , f. dim. 2. пиква.

Титратисе, амce, v. . impf.

1) im Тима, m. (Рес, и Срем.) vide Тимо. Falle que der Höhe auffangen, excipio Tunap*, n. das Striegeln, usus strigi. projectum quid manibus. T¢Bojke ce lis in equis, labor strigilis.

питрају јабукама: узме ћевојка Тимарење, т. дав CtriegeInt, ѕtrіgilis двије јабуке, па и брзо једну за

другом баца у небо и дочекује у Тимариши, им, y. impf, ftriegeln, stri руке : gili rado.

„IIа се пира златиним буздованом Tзімјан , m. vіdе ламјан.

„Ко ћевојка зеленом јабуком Тимо, m. (Ерц.) hyp, . Тимопије. 2) ким , einen gum Beiten baben, ludiTÁMOK, R. 1) Name des Grenzflusses

zwischen Serbien und der Bulgarey, Tampenke, f. pl. das Flitterwerk, die 2) die Gegend am Timor

Squincaille, bracteae (?) quinquilles : Тимотија, m. 1

„На синџирим” сипне піипреике, Тимопије, пn.

„ШLпо ћевојке носе о гръоцу Тимочанин, т. човек из Тимока. Txik, m. ein junger Vogel, pullus, aviТимочёнка , f. vide Тимочкиња,

cula. Тимочки, қa, кo, von-Тимок.

тица, f, per Bogel , avis. Тимочкиња, f. жена из Тимока. Tйцање, в. дав Хübееn , 2nrubret, Тињање, и, дав @tіmmеn, iguis glis tactus,

Тицами, ичем, т. іmрѕ. rübren, ana Тіњапти , ња, т. impf. glimment, glisco. rühren, attingo. Тањп, ња, ње, н. п. за пињи час, Тичар , m. eine &bеnе unter Лозница:

bald, hurtig, in kurzer Zeit, brevi , „С војском сили до поља Тичара, impigre.

„На Тичарус војском Дрину преки Типса , f. vide стипса.

Тичелина , f. vіdе пичуриңа. Типсање, п. vide спипсање.

Тичица, f. dim, p. шица. Типсати, ам (підпшемі), vide спин Тимји, чја, чје, Rogels, avis , avina.

Тичурина, f. augm. р. пица. Tup! 1 fagt man zur Ziege, damit sie Tuuna, f. die Stilles, silentium. 2) die Tupu! ) beim Melken still halte , vox si Windstille auf Flüssen, silentium venti. stentis capram

ad mulgendum. Тішитање, в. дав OrüФеп, рrеѕѕіо. Тириплив*,

m, бијели конци, що Тишпапи, шпи ме, v, impf. 1) ред.

[ocr errors]

USUS.

fico quem.

} Timotheus, Timotheus.

cens,

сати.

vide ko.

2

}

[ocr errors]

den, premo. 2) angflige, türmern. Тобщијски, кa, кo, vide пoбцијнски: ango,

Тобіцнілук*, m. Bеr #anonierdient, ars Tјеме, мена, р. (Ерц.) беr сфеitet, militis tormentarii, vertex.

Тован, вна, но, mobteeleist ,-carnosus : Tjemeiuge, n. dim. X. mjeme.

„Товни коњи, а бијесни Турци Tјешење,... (Ерц.) дав $erujigen, pa. Товар, m. pie Gaumlаft, оnuѕ junenti catio, consolatio.

(made 100 Dka). Tјешили, им, т. impf. (Ерц.) беruhi. Товарење, р. Фав Дuflaven, Belajten, деп, расо, н. п. диjеmе.

oneratio. Тjёшлтан, на, но, (Ері, ). н. п, руке, Товариши, им, y. impf. н. п. коња, beteigt, massa illitus.

кола, лађу, беlаsеn, bеlаftеn, onero. Ткаља, f. Sie Beberin, textrix,

Товарнинa, f. Sie Ctrice gur Befejii Tkanna, f. ein gewebter Gürtel, Schers gung der Saumlaft, 'funes firmando pe, ciugulum textum.

jumenti oneri. Тканице, f. pl. 2rt Stauenfфerpe, cin- Товими, им, v. impf. н. п. коња, воguli genus.

na, gut füttern, fett machen, pabulum Тканичица, f. dim. , поканица.

amplum praebeo. Thање, т. 1) Бав 23eben, textus. 2) Тав Товљење , n. Вав Хäften, pabuli ampli Gewebe, textura.

praebitio. Ткапи, чем, (и пкам), v. impf. Фе. Тӧда , f. (hyp.-ф. Тодора) $raчentate, ben, texo.

nomen feminae. Тко, кога,

“Тодица (Төдица), f. dim, p. Тода: Ткoгoд, когагод, (Рес, и Срем.) vide „љуби ме Тодо Тодице, Шкогођ.

„љуби ме душо и срце Ткого, когагођ, (Ерц.) vide когођ. Тодор, т. vide Теодор. Tлапити, нм, v. impf. сву ноћ сам Тодора , f, Seauenname, воmеn feminae.

Плапно -којешта, бие einanDer träи. Тодорчик, m. dim. p. Тодор. men, somnio susdeque.

Тозлуке*, f. pl.

vidе докољенице. Tлапаљење, п. бав дефеіnаnterträи. Тозлуци m. pl. men, somnia promiscua.

Tojaгa, f. vіdе батина 1. Тлачење, р. Вав Ereten, copculcatio. Toke*, f. pl. 1) eine Urt filbernen (auch Тлачити, им, v. impf. Worauf trеten, messingenen) Áürasses, der zur Zierde calco:

vorne angeschnalt wird, ornatus lori„Јелен попасе смиљ по заropју, cąe argenteae. 2) eine Art knopfartiger, „Више га плачи, нег' што га пасе – länglicher Platten, die vorne an die То, 2) п. pon maj, па, по, бав, іstud.

Dolama genähet werden, lamiņae vesti 2) als conj. im Nachsat (felten), so, adsutae splendoris caussa. ако ти дођет, то ће и он доћи, Токмак *, m. vide Кулумак. jo mirt au er tommen, veniet et ille: Токмачић, dim. р. піокмак. ако пако буде, то смо ми про- Токнупи, нем , v. pf. dim, v. уточиши,

пали (ако пано буде, пропали смо). Токорсе, vidе побоже. Тобе, п, учинио піобе да не пије ви- Toвoршњії, ња, ње, fоgеnапnt, fern

на, п. 1. зарекао се , er bat ein We: follend, qui immerito nomen hoc gerit: lübde gethan, er hat geschworen (?). - камо тај наш покоршњи госпоTobome, vorgeblich, seyn sollend, simu дар ? late, non itа ut oporteret ; рет атеа Толдос , само у овој загонетки: Оздо nach, nomine, non re.

піолдос, озго полдос, а у среди Тобожњії, ња, њe, vide покоршњи. мићиволдос шолдос ? (ш. ј. корња. Тоболац, лца, m. Der Beutel, ёфnur» ча). beutel (aus einem Stücke), crumena, Толики, кa, кo, 2) fo viel, tantus. 2) fo Плашиву трговцу говно у поболцу.

grop, tantus. Тобхібаша *, m. Tеr bеrtаnоniеr, tor- Толико (підликі), fo viel, tantum. meotariorum praefectus.

Толишня (mолишнӣ), нa, нo, dim. р. ToGuija*, m, der kanonier, emittens tormenta, miles tormentarius.

Toamây, m. der Dolmetsch, interpres. Тобщијин, на, но, бев Жапоniеr, tor. Толмачев, ва, во, бев Doimetja, in'mentarii militis,

terpretis. Тобщијница, f. бев Жапоniere Srаи, Толмачење, р. Вав Доlmetfen, interuxor militis tormentarii,

pretatio. Тобщајнски , кa, кo, 1) Жапоniеtѕ, tог- Толмачили, им, т. impf. Polmetfфе,

mentariorum. 2) ady. wie ein Kenonier, interpretor.. more tormentarii.

Тоља, f. (у Сријему) дрво, шпо

полики.

1

« PreviousContinue »