Page images
PDF
EPUB
[ocr errors]

привеже уз косиште кад се жirio Торба, f. See gornіfter , pera.

коси, да обара жито управо. Торбар, т. 1) Per порбе - Хафеr, conToma, m. Thomas, Thomas.

fector perarum. 2) Krämer, Haufirer, Тома, m. (Рес. и Срем.) vide Томо. institor. Томанија, f. Seauenname , pomen fe- Торбепнина, f. augm. . порба. minae.

Торбица', f. dim. р. порба. Томаш, m, каппвпате, поmеn viri Торбоноша, р. беr ѕuеrfаtträger (3(von Тома).

B. bei den Räubern), perae portator : Томица (Томица), m. dim. 6. Тома. „Арамбаше земљу поараше, Томо, m. (Ерц.) hyp. у. Тома,

„Торбоноіше благо однијеше Томруци, ука*, m. pl. vіdе кладе. Торбурина, f. vide пoрбешина. Тонупни, нем, у. impf. 8u @runѕе gе. Tорење, п. бав ліtеn be8 3iebев, sterhen, verfinken, mergor.

coris positio. Тәња, f. 21rt Betterü, tempestatis ge- Торина, f. Зобеп , то еnеvоr as 23ies nus: поrіала ти га піоња, украшће gestanden, und ihn dadurch gedünge пии неко коња (у приповијепки).

hat, locus stercore facto fecundatus. Ton*, f. die kanone , tormentum (bel- Topumu, um, v. impf. misten, stercus licum).

facio. Топал, пла, лo, Taumarm, tepidus. Toprak, m. ein Großsprecher, gloriosus. Tonân*, m. der Lahme, claudus , vide Topraibe, n. das Großsprechen, jactatio, ромо.

clamitatio. Топаласт, па , пo, vidе pом. Торлали, ам, т. impf. gropfфесien, Тепни, им, v, impf, fФmelse, lique

clamito, glorior. facio.

Торњање, п. Зав эгафе, бар тап Топић, m. dim. 2. топ.

fortkommt, maturatio. Топлій, т. п. ј. вјепар, (см.) Ser Topњагписе, амce, v. г. impf. fortmaз

Südwind, warmer Wind, vertus te. феn, maturo : порњајсе одатле. pidus :

Торікање, п. ба афереп, görmen, „Топлик вјетар у стре' ударио,

clamitatio. „А бијели снијег окопнио —

Торікати, рочем, v. impf, fфере, Топлина, f. Die Taue Bärme, tepor. Tärmen, clamito.. Теплити, им, v. impf. н. п. ногу, ру- Topокуша, f. Die görmglote (аїв ефеlt.

ку, главу, тает тафе, tepefacio. wort von einem Weibe), fenina claTonija , t. 2) warmes Bad, thermae. mitans.

2) Топлица, Dorf in Certien, in pa. Tompкaњe , n. Ba8 /opfen бев Baum ber 3) Топличании ипд aud) Топли {pechts, pulsatio ut picus facit in arца Милан:

bore. „Друго јесте Топлица Милане Топиркати, рчем, v. impf. 7topfen mit „И пуспи и спарога Топлицу Топоркнути, нем, у. pf, jein Ваит» Топљёње, п. 2) ра8 Сф melsen, liqua specht, pulso (de pico).

tio. 2) das Wärmen, tepefactio. Tould, m. der Weßstein, Schleifstein, cos. Топовски, кa, кo, н. п. кола, піане, Тоциљање, т. бав ефLeifen (auf perm Kanonells, tormeutarius.

Eise), in glacie decurro, feror. Tonda, f. die Pappel, populus. Тоциљаписе, амсе, у. г. impf. fФlei Tonòalik, in. der Pappelwald, popule. fen (auf dem Eise), in glacie' decurro, tum,

Точтак, чка, m. фав хад, rota. cf. Тополов , ва , вo, Pappel: , populeus. коло. 2) Die Röbre am Brunt, fistu. Тополовина , f. Pappelbols, lіgnum po la putei. 3) ein Rohrbrunn felbft, pu, puleum.

teus fistularis. Тодљак; m, vidе mополик.

To jeibe, n. 1) das Schenken (Shütten), Топрв, crit, vixdum. cf. тек.

infusio. 2) das Wesen, Schleifen, exaТопуз m. der Streitkolben, vide 6y3.

cutio. дован.

Точили, им, v. impf. 1) феntеn, fфut. Топузина, f. augm. р. попуз.

ten, fundo. 2) н. п. сјекиру, wеbеп, Топчидер, м. ријека у Бијоградској schleifen, exacuo.

наији (упjече у Саву више Бијо. Тбша, m. (Рес. и Срем.) vide Тошо. града).

Тошо, m. (Ерц.) hyp. p. Тодор. Tôp, m. die Hürde (für das Hornvieh), Tpába, f. 1) das Gras, gramen. 2) ein crates.

Seraut, eine Pflanze, herba. Торањ, рња , т. (у Сријему, у Бачк. Травара, f, т. б. жена, која даје праиу Бан.) Pet kirthurm, jurris aedis be, die Kräutlerin, Kräuterfrau, hersacrae).

baria.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

Травнњање, р. Вав їbermapige &ffen, Трговање, в. дав фanseln, mercatus. manducatio immoderata.

Трговали, гујем, у. inpf. banoeln, Травињати, ам, v. impf. immet nimts mercaturam exerceo. als essen, nil nisi manduco.

Трговац, вца, беr panoeiв напn, merТравица, f. dim. v. права.

cator. Теäвица, f. $rauenname, nomen feminae. Трговачки , кa, кo, ) Saniel, merТравка, f ein Stud Bras, grаmеп, catorius. 2) adv. more mercatoris. травник, m. tayt in Sonien. Трав- Трговина, . Der pansel, mercatuга.

ничанин, човек из Травника, Трав- Трговчић, m. dim. р. трговац.

нички, кa, кo, poin Травник. Треба, f. (Рес. и Срем.) vide пријеба. Травуљина, f. augm. р. права.

Требати, ам, v. impf. 2) роппӧtbet Травурина, f. augm. р. пірава.

fenn, opus est. 2) преба ићи, тап Травчица, f. dim. 2. правка.

muß gehen, oportet ire. Траг, m. 2) Die Supapie, vestigium. 2) Требевић, m. планина у Босни :

без трага, fpurІов, über Die Rage ii, „Требевићу висока планино ! ungeheuer , immensum quantum: omv „С пебе ми се види Сарајево де без прага ; далеко без прага; Требиње, р. ©tast in per peregomija. скупо без пірага; ући коме или Требињанин, човек из Требиња. Тречему у траг, и лі. д.

бињски, кa, кo, von Требиње, Тражење, и. дав бифеn, indаgаtiо. Требиши, им, (Рес. и Срем.) vidе приТражили, им, v. impf, juben, quaero, јебипти. Тражилисе, имce, v. г. impf. "Врих Требишисе, имce, (Рес. и Срем.) vide

zurüdlassen, vestigia facio, H. n. 3e. пријебипоисе. цови.

Требишњица, f. ријека у Ерцеговини. Трајање, п. Зав Дацеrn, duratio. Требљење, п. (Рес. и Срем.) vide пириТрајати, јем, у. impf. Baueen, duro. јебљење. Траљав, ва, во, н. п. обука, lieberli. Требнік, m. бав Rituat, liber ritualis.

cher Unzug, dissolutus, neglectus. 2) TpeGoBâre, n. das Brauchen, Vonnos (im Scherze) nocao, liederliche Arbeit, then haben, indigentia, usus. opus male factum.

Требовати, бујем , v. impf. 2) bonnja Трање, f. pl. 1) vidе крошње, (0ie gras then haben, egeo. 2) vonnöthen seyn,

ge). 2) dié Feken, Lümpen, laciniae. Трандовinље, в. (Траутарэліо» ) alcea Трёзан, зна, но, (Рес. и Срем.) vide rosea Linn.

тријезан. Трап, m. Die Kübengrube, forea adser- Трезнилисе, имce, (Рес. и Срем.) viн vandis rapis.

dе пријезнитисе. Трапова недеља, f. yidе себична не- Тренда , f. Sauenname, nomen feninae. ђеља.

Треница , f. 1) дав їeibeifen (@fterr. ich, Трба, f. hyp. 2. Прбу.

eisen), radula serviens tritui. 2) ein ges Трбобоља, f. Das Baummen, Der Ban fägtes Bret (österr. Pfosten), tabula. (фmеrѕ, бав Заифgrіmmеn, tormina, Тренути, нем , v. pf, бав Дge 8utbит, dolor alvi.

claudo oculum : цијелу ноћ нијесам Трбоња, m. Sex bittаиф, homo abdo тренуо,

Тренуһе ока, п. Ber 2ugenblict, moТрбу, трбуа, m. Ser Заиф, alyus, venter. mentum. Трбушал, па, пo, pitbaифів , ven- Трепавица, f. Die Zugenwimper, cilium, trosus.

Tpenem, m. das Seben, tremitus. Трбушина, f, augm. р. прбу.

Трепепање, р. бав 3ittern (Фев 2aube0), Трбуцчић, m. dim. р. пірбу.

trepidatio. Tør, m. die Waare, das Kaufmannsgut, Tpenemanın, ekem, v. impf. zittern (vom

Laubs), trepidat (folium). „И у лађу прга свакојака,

Трепетљика, f. Bas, was an Ber gita „Понајвише сјајни огледала

ternadel zittert, argentum tremulum de Трганци , наца , т. pl. (@terr, bеr eters)

eine Art Polenta, polentae genus. Трепшање, п.. 1) das zittern, trepidaТегање, р. дав хeigen, ruptio, abruptio. tio, motus tremulus. 2) das Flattern, тргали, ам, v. impf. reigen, abreiten, motus alarum.

rumpо: прғају се конци, Вес 3wien Треппати, пfем. у. impf,, (mit Ben reißt, rumpitur filum.

plugen) blinzeln", nicto. Тргнули, нем, т. pf. reigen (einen bei Трептати, ппим, ҹ. impf. Tattern,

der Hand, die Pistole aus dem Gürs moveo alas : tel), rapio, arripio,

opus est.

mine magno.

merx:

аси.

„Паун треппи да полепти,

gari. •2) 3. 3. шљиве од цвијета, Паун мој, паун мој

decussisse folliculos calycis. Трепчана игла, f. Bir gіttеrnаtеl, acus Тријебљење, в. (Ерц.) "бав еäubern, • trеmula.

expurgatio. Трепчаница, f. vide препчана игла. Триjезан, зна, но, пüktern (ипве. Тресак, ска, m. (Рес. и Срем.) vide rauscht), crapula solutus, sobrius. пријесак.

Тријехнитисе, имce, v. r. impf. (Ерц.) Тресење , п. бав Офütteln, quаssаtiо. никад се не пријезни, еt miro nie Треска, f. Bеr eplitter, bie Bplitter, nüchtern, schläft den Rausch nie aus, assula.

crapulam edormio. Трёснути, немі , v. pf. erfфuttern, con- Тријесак , скa, m. (Ерц.) vide грома cutio.

пуче као пријесак ; здрав момак Треспи, сем , v. impf. fфütteIn, quаssо. као пријесак. Тр'cписе, семсе, y, r. impf. кіttern, Тријеспi, m. (Ерд.) Хrieft, Tergestum. beben, concutior, tremo,

Tprijeufe, n. (coll. Epy.) die Splitter, Трећак, т. н. п, коњ, Brenjäbrig, trimus. assulae, festucae. Torkii, ka, ke, der dritte , tertius. Трина , f. сав Зірефеn, mica, frustulum. Toeka, f. ein Drittel, triens, pars tertia. Touhaecm ,' dreyzehen, tredecim. Трешња , f. .) Sie firfe, cerasus, 2), Тринаеспepo, vidе принаеспоро. die Kirsche, cerasum.

Тринаестӣ, па, мо, беr рrерзеђnte, Трешњица , f. dim, p. прешња.

decimus tertius. Трешњов , ва , вo, Wirfфеnа, сегазinus. Тринаеспоро, Дngab von Brenjejn,, Трешњовац, віца, m. kirjenitab, bа tredecim. culus cerasinus.

Трине, f. pl. bie 46fäle ppm peu in bet Трешњовача, f. 1) Cto von firfфbols, Krippe, frustula foeni. "baculus cerasinus. 2) vide прешњо- Триінити, им, v. impf. brofeln, frio. вица.

Триница, f. dim. р. прина. Трешњовина, f. Wirfфbols, lіgnum се. Трињење, т. Тав Brojein, frіаtіо, rasinum.

Трипко, т. 2xan?name (pon Трипун), Трешњовица, f. firfфоrаnntmein, yi nomen viri, num ustum e cerasis.

Трипун, m. kryphon, Tryphon. Трешпина, f. ein Gplitter, assula. , Трипуњ дан, ња днe, m. Settag tes Tpenike, n. (Рес. и Срем.) vidе при heil. Tryphon, dies festus S. Tryphojeurke.

nis (den 1. Febr.). Трзање, а. дав Reifen (fфnele Bieben), Трипут (три пута), Crey Ral, ter, raptio, arreptio.

tribus vicibus. Трзати, пржем, v. impf. reiben an et. Tpucma, dreyhundert, tercenti. wa8, rapio.

Трилида, f. (мени се чини као да у Тезаписе, пржемсе, у. r. impf. reifen Србији говоре приђела) per prep. (3. 23. пушка), auffahren (im ефTafe),

a r mige Leuchter, mit dem der Bis excutior.

dof den Segen gibt. Три, феер, tres.

Трніце, f. pl. 1) vidе мекиње. 2) бie Тривун, m, Xbryphon, Tryphon.

Ercremente, recremepta. Триву нац, ніца , m. dim. 2. Тривун. Трічав, ва, вo, Oreda, stercoreus. Tougecem, dreyfig, triginta.

Тричан, чна, но, н. п. киселица, ЖерТридесеті, та, по , деr рrерlіgfte,

en, furfuraceus. tricesimus.

Триша, т. (Рес, и Срем.) vide Трищо. Тр:iдестi, vidе тридесет,

Трио, т. Ерц.) Бур. р. Тривун, Трні деспеpo, vidе придеспоро. Tejеспанскі, кa, кo, v. Тријесть Тридесnii , па , пo, vide піридесетии. Трк, m. See Rauf, cursus. Тако ми моТрі дәсторо, 23abl van Prestig, tri. га брка, биће око куће прка. ginta.

Tpka, f. der Wettlauf, das Wettrennen, Триест, vidе тридесетi (mit аlen 26,

curriculum. Teitungen).

Тркалье, п. баѕ Serumlaufen, circumТријеба, f. (Ерц.) беr Searf, die Zoth : cursatio.

није пријебе говорили о пом. Тркапи, трчем, v, impf. umberlaufen, Тријебиін, им, y. impf, (Ерц.) f&u=

circumcurso, беrn , expurgo : пасуљ, сочиво , пи- Толипои, им v. impf. aufpassen (im

ринач. Тријебитисе, имсе, у.г. impf. (Ерц.) Трлица , f. 1) vit (Slафія) Зreфe, fran

KAHC - spiel) auffangen, capto. 1). 3. од вашију, ft jäubern, pur gibulum. a) der alt, womit der Aufs.

[ocr errors]
[ocr errors]

писе.

ex area.

[ocr errors]

fangende auf den Kanc aufpaßt, ramus ли, онда би пошао, намраг, и до. captantis KANC'u'm.

сунца би дошао у свој град. ЈедТрља, m. онај што трлн кад се ба ном кажу да је муж оне жене (или

нају ћеца, беr dufpaffеr іn бана. други неко ?) усуо у зобнице, пијеписе - Spiel, captator. cf. бана сак мјесто зоби, а пијеплима сви

ма повадио језике (да не могу пјетрљање , p. дав Reiben, frіаtіо , tritus. вапни) : пано се краљ, чекајући док трљати, ам, v, impf. reiben, attero. пнјешли запјевају, забавио дуго, Трљење, р. дав 2ufpaffen im клис • питао слугу јесу ли коњи позобаSpiel, captatio,

ли гоб, а слуга му казао да нијесу Трљин, на, но; бев прља, сарtаtоriѕ. (зашто је само пишао рукама од 03трмка, f. vіdе кошница.

до) : у пoм се одоцни; кад већ ви. трн, m. - 1) глогов, vidе глог, 2) црни, ди шта је, онда узјаще на коња па

der Dorn, spina (prunus spinosa Linn), побјегне, но у пупу га, стигне

Три му под реп и борова шешарка. сунце, онда он брҗе боље сјаше Трнење, р. Сав 2ив1 fфеn, exstinctio. с коња па утече под пласт и саТрнини , им, v. impf. п. ј. житно на кријесе од сунца, но (његовом не

гувну, ба8 ausgetretene Betreibe pon? срећом) наиђу говеда те разбучу Viehboth reinigen, 'everro recrementa пласт, и ту га растопи сунце.

Троји, проја, проје, рrеy, tres : пр Трнић, m. dim. 9. прн.

ји јади, піроје гаће, проја вра. Трнов, ва , вo, Dorit -, spinae. Трнiметi, m. (у Бачкој) велика ме- Тројица, f. Ansahl son brey , tres.

пла, што се њом скида слама и Тројица, Х. :) pie Drepeinigteit, triniбалега са жита на гувну кад се ви

tas : помози света пројице ; je, der Besen (von Dorn?) um den А. Бодиш ли се свене пројице ? Viehkoth von der Dreschtenne hinweg

Б. Бојим зле и двојице. Bulebren , scoparum genus.

2) намастир у Ерцеговини. 3) наТрнути, нем, v. inpf. ватру , свЙ мастир у Босни (у Зворничкој найjeky, auslöschen, exstinguo.

ји). cf. Tавна. Трнути, нем, v. impf. ertarret, tогреб. Тројице, f. Фfingften, pentecoste. Трњак, m. ein Dornbufф, dumеtu. Тројичин дан, на дне, ш. vіdе проТрње, р. (coll.) бie Dornen, spinae. јице. Tomeke, n. das Wegkehren des Unraths Tpojka, f. 1) die Drey, numerus terna

von der Senne, eversio stercoris ab area. rius. 2) ein Faß von drei Eimern, doТрњина, f. а) біe eфeрe, bacca pгині lium trium amphorarum.

spinosae Liun. 2) Fraueuname, ponien TpójcmBO, f. die Dreifaltigkeit, trinitas : femiuae.

тако ми тројства. Трњиница , f. dim . прњина :

Тролијеска , f. само у овој загонетки : „ој девојко морска прњинице

"Лијеска пролијеска, у лијесци огань Tpôb, m. ein betäubender und berau: гори, и у огњу човек стоји (у Ср/

schender Fischköber, esca piscaria iue.' јему кажу липа пролипа, мјесто brians.

лијеска пролијеска) ? п. ј. Трoвaњe, n. Bas Bergiften (ber $ife), огледало. venenatio.

Тролипа, f. cf. пролијеска. Трівати, рујем, у. impf. реrgiften, Тріљање, в. дав “Verbale pon шроља. Троглав, ва, вo, Brentöpfig, triceps. Троматн, ам, v. impf. (fфеrbaft) Dünn Трогоче, чета, р. н. п. ждријебе, оrеі. und hörbar scheißen, caco'tenue et cum jähriges Thier, trimus (equus).

strepitu. Тројак, кa, кo, Breyerley, trifarius. Трољетни, на, но, нп. грозница, Тројан (или Тројанов град), m. Зиди drey Jahre dauernd, triennis. нe нa Церу (више Дворишта). Ону

Тр:љепница, f. п. і. прољепіна гроз. да Србљи приповиједају, да је у

Ница : оном граду био некакав Тројан

„Мучи мајко зам укласе краљ, који је ишао сваку већ (за „Од грознице прољепнице піо дању није смијо од сунца, да Трім, ма, мо, јфwerfälig, tardus,га не распiопи) у Сријем піе љубио gravis. некакву жену (или ћевојку); кад би Тромеђа, f: Art, то Brei @renie дошао онамо (у Сријем), онда би zusammentreffen, locus trifinis (?). наптакли коњма зоб, па кад би ко. Троноша, f. floftеr uns Slug im Jadar. Њі позобали зоб, и пијели заијева

Тронощанин, калуђер из Троноше.

[ocr errors]
[ocr errors]

cina cano.

Троношкӣ, кa, кo, von Троноша, - трһишнсе, имce, v. r. impf. Sen bins cf. запіроношипти.

tern in die Höhe redken, arrigo uates. Tpon, m. die Schmalztreber, recremen- Tpy6a., f. 1) die Trompete, tuba, bucta batyri liquati.

cina. 2) труба планина, cin Ctät feit Тропол, ла, лo, pon Brei Stuten ($us zusammen gewickelter Leinwand, massa

ches), latus tres panni latitudines : lіntеа:(шпіо ми пи је зашто: Залу. „До зоре је девет намирила,

басто, зарубасшо, женама је драго? „И откaлa прoпoлу поњаву

(ш. б. шруба платна). 3) зав fet auf= Трострук, кa, кo, preifаф, triplex. gezogene Garn am Weberbaum, massa Трошак, шка, т. (у Сријему, у Бачк. telae:

иу Бан.) Die Rotei, sumtus. св. арач. „Доведи ми дугонокпу другу, Трошење , n. дав зebren, expensatio. „Да прокопа на врапилу прубу Трошили, им, y. impf. augebet, 8eb Трубиши, им, v. impf. troimpeten, buc

ren, expendo. Трошиписе, имce, v. r. impf. ft in Трубљење, п. бав Хrompeten, captus Unkosten feßen , expendo.

bnccinae. Тепанац, нца, m. прпанац у соби, Труд, m. 1) вер. труда, бie 9Xüsе, орега.

не може се човек окренули, в іft "labor. 2) вер. пірӯда, (у Бачкој и у ales'voll gehäuft im Zimmer; man Срјему женскога рода), pet feuetkann sich kaum umdrehen, vix te mo schwamm, boletus iguiarius Linn:

труд veas, ita plenum est cubile.

буков, птеров, или од гљиве. Трпанчук m. eine Reifefenfe, fals foe- Трудан, дна, но, ) erimüvet, lаѕѕus : naria plicatilis.

трудан и уморан. 2) прудна же. Трпање, т. дав uebereinanserhäufen , ha, schwanger , gravida. accumulatio.

Трудба, f. Die Semübung, Rube, oper Трпати, ам, v. impf. bereinansermers

impensa. fen, accumulo.

Трудили, им, y, impf. einen реmйреп, Траписе, амce, v. т. impf. fimobin ihm Mühe machen, fatigo. drängen, intrudor.

Трудитисе, имce, v.r, impf. fi, Rüfə Трпеза, f. Ber gif, mensa, cf. сто, geben , fatigor circa rem, desudo in re. аспал , синија.

Труђење , а. дав Ветüben, dеfаtіgаtіо. Tpenesap, m. der Tafeldecker (in den Труладак, пка, m. ein Stück faules Klöstern), monachis a triclinio.

holz, fauler Apfel, putre lignum, maТрпезарев, ва, во , vide

трпезаров. lum. Трпезарија, f. Der Opeijefaal in Bett &lja Tpýreak, m, verfaultes Zeug , res putres.

stern, coenaculum (refectorium). Трулина, f. Der лобее, тав тorfфе Трпезаров, ва, вo, Pe8 прпезар,

tri.

ёtudi, parѕ рutrida : одсијеца до cliniarii.

трулине. Трпезарски, кa, кo, 2) Cafeleere, Трулиши, им, т. impf. faulen, putre

tricliniarii. 2) adv. wie ein mpniezap, more tricliniarii.

Трӯло, п. (у Сријему) Sie Suppet in Трпети, пим, (Pec.)

vide

беr fіrе, thоlus. cf. кубе.

трпљети. Трипти, им, (Срем.)

Труљење, п. тав ходеrn, putror. Трпљење, п. Bas &rtragen, toleratio.. Трума, f. Ber grupp, paufe, turba. Трипљети, им, v. impf. (Ерц.) leisen, cf, гомила : ertragen, perpetior.

„Кој" с малијем боја били не ke, : Трска, f. arendo epigeios Linn.

„Веќе жели да на порумпу уд” ри: Tom, mom (in der Erzählung, um das Tpýn, m. der Splitter (im auge), testu. verlegene Stammeln des überwiesenen cula. (Diebs u. dgl.) anzudeuten, interjectio de Трунак, нка , m. hyp. р. прун. confusione criminis convicti.

Труниши, им, т. impf. 1) апitäивен , Трпи, пірем (и нарем), тръо, т. impf. verunreinigen , sordibus conspergó. ?) reiben, tero.

mpyuu chujer, es stöbert, vives cirТрпица, f. Сав сфweifftü рот ges cumvolitant. bratenen Geflügel,

Трунка , f. vіdе прун. Трпосили, имі, v. impf, fфnel Saber Трунупи, нем, vide рулин. plappern, blatero indistincte.

Трунчица, f. dim. р. прунка. Трпошенье, . дав ©фnedplappern, bla Труњав, ва, вo, mit eplittern bеrun» teratio.

reinigt, aqua festuculis turbida. Tekење , p. бав деden be intern in Toyње, n. (coll.) etаub, pulvis. die Höhe, arrectio natium.

Труњење, и. дав аnitаuben, adspersio

pulveris.

sco. :

[ocr errors]

ч

« PreviousContinue »