привеже уз косиште кад се жито коси, да обара жито управо. Toma, m. Thomas, Thomas. Toma, m. (Pec. n Сpeм.) vide Tomo. Томаниja, f. Frauenname, nomen fe

minae.

Toмâш, m. Mannsname, nomen viri (von Toмa).

Tомнgа (Тóмида), m. dim. v. Toмa. Tomo, m. (Epu.) hyp. v. Toмma. Томруци, ука*, m. pl. vide кладе. TOнуmи, нем, v. impf. zu Grunde ge hen, versinken, mergor.

Tьa, f. Art Wetters, tempestatis genus: попала ти га тоња, украшће пи неко коња (у приповијешки). Tổn*, f. die Kanone, tormentum (bellicum).

Топал, пла, ло, laumarm, tepidus. Tonâл*, m. der Lahme, claudus, vide ρομο.

Топаласт, та, ΠΟ vide poм.

Tôпиmи, им, v. impf. fchmelzen, lique

facio.

Топић, m. dim. . топ.
Toплк, m. m. j. вjemap, (cm.) der
Südwind, warmer Wind, ventus te-
nidus:

„Топлик вјетар у стре ударио, ,,А бијели снијег окопнио TопAnна, f. die laue Wärme, tepor. Tổплиши, им, v. impf. н. п. ногy, рyку, главу, warm mahen, tepefacio. Toплa, f. 2) warmes Bad, thermae. 2) Топлипa, Dorf in Serbien, und das ber 3) Топличании und aud) Топлица Милан:

, Друго јесте Топлица Милане „И пусти ми старога Топлицу Tопьне, n. 1) das Schmelzen, liquatio. 2) das Wärmen, tepefactio. Топовски, ка, ко, н. п. кола, пане, Kanonen, tormentarius. Tonoлa, f. die Pappel, populus. Toпoлuk, m. der Pappelwald, popule

'tum.

Торба, f. ber Zorniffer, pera. Topбaр, m. 1) der mopбe - Macher, confector perarum. 2) Krämer, Haufirer, institor.

Topбèmина, f. augm. v. mopбa. Торбица, f. dim. . торба. Topбношa, m. der Quersackträger (z. B. bei den Räubern), perae portator: ,,Арамбаше земљу поараше, „Торбоноше благо однијеше Торбурина, f. vide торбешина. Topene, n. das Misten des Viehes, stercoris positio.

Topинa, f. Boden, wo ehevor das Vich gestanden, und ihn dadurch gedungt hat, locus stercore facto fecundatus. Topиmи, им, V. impf. misten, stercus

facio.

Topлак, m. ein Großsprecher, gloriosus. Toрлâже, n. das Großfprechen, jactatio, clamitatio.

Торлати, ам, v. impf. großschreien, clamito, glorior.

Toрmâже, n. das Machen, daß man fortkommt, maturatio. Topжamice, aмce, v. r. impf. fortmas фен, maturo: торњајсе одатле Торoкâше, n. das Schreyen, Lärmen, clamitatio.

Торокати, рочем, v. impf. [фтерел, lärmen, clamito.

Topokyшa, f. die Lärmglocke (als Schelt. wort von einem Weibe), femina cla

mitans.

Tompкашe, n. das Klopfen des Baum fpechts, pulsatio ut picus facit in arbore.

Томокати, рчем, v. impf. 1 topfen wie Томокнути, нем, v. pf. Jein Baum

fpecht, pulso (de pico).

Toui, m. der Wetstein, Schleifstein, cos. Тоциљање, п. дав © leifen (auf Deri

Cife), in glacie decurro, feror. Toдubamиce, aмce, v. r. impf. schleis fen (auf dem Eise), in glacie decurro. Точак, чка, м. 1) das Rad, rota. cf. KOлO. 2) die Röhre am Brunn, fistula putei. 3) ein Rohrbrunn selbst, pu. teus fistularis.

Toчêьe, n. 1) das Schenken (Schütten), infusio. 2) das Wehen, Schleifen, exacutio.

Тòчиши, им, v. impf. 1) schenken, schüts

ten, fundo. 2) н. п. сjeкиру, wezen, schleifen, exacuo.

Тоша, m. (Рес. и Срем.) vide Тошо. Тошо, т. (Ерц.) һур. 4. Тодор. Tрása, f. 1) das Gras, gramen. 2) cin

Kraut, eine Pflanze, herba. Травара, f, m. j. жена, која даје траBe, die Kräutlerin, Kräuterfrau, her

baria.

Траsинâне, n. das übermäßige Effen, manducatio immoderata. Травињати, ам, v. impf. immer nit

als essen, nil nisi manduco. Травица, f. dim. 9. трава. Tрaвuna, f. Frauenname, nomen feminac. Трâвка, f ein Stück Gras, gramen. Трâвнîк, m. Stadt in Bosnien. Тpâвничанин, човек из Травника, Травнички, ка, ко, мои Травник. Травуљина, f. augm.

. трава. Травурина, f. augm. . права. Травчица, 1. dim. 9. травка. Tpar, m. 2) die Fußstapfe, vestigium. 2) 6e3 mpara, fpurlos, über die Maßen, ungeheuer, immensum quantum: oшиде без трага; далеко без трага; скупо без трага; ући коме, или чему у траг, и п. д. Tрámeme, n. das Suchen, indagatio. Трáжиши, нм, v. impf. fuchen, quaero. Тражишисе, имсе, v. r. impf. Spur zurücklaffen, vestigia facio, H. п. зе

Toговачкй, ка, ко, 1) Handels:, mer

catorius. 2) adv. more mercatoris. Тpговина, f. der Handel, mercatura. Трговчић, m. dim. . трговац. Треба, f. (Рес. и Срем.) vide тријеба. Требаmи, ам, v. impf. 1) vonnöthen feyn, opus est. 2) mребá иhu, man muß gehen, oportet ire. Требeви, м. планина у ыосни: ,,Требевићу висока планино! "С тебе ми се види Сарајево Требиње, n. tabt in ber Seregomіnа. Требињанин, човек из Требиња. Тре бињски, ка, ко, von Требиње. Требиши, им, (Рес. и Срем.) vide тријебити.

Требишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide пријебишисе.

Требишњица, f. ријека у Ерцеговини. Требљење, п. (Рес. и Срем.) vide пријебљење.

Тpe6н к, m. das Ritual, liber ritualis. Tpeбовâже, п. das Brauchen, Vonnöthen haben, indigentia, usus. Требовати, бујем, v. impf. 1) bonn then haben, egeo. 2) vonnöthen seyn, opus est.

Трезан, зна, но, (Рес. и Срем.) vide тријезан.

2

Трésнишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vi-
де тријезнитисе.
Тренда, f. Krauenname, nomen feminae.
Трéнича, f. 1) das Reibeisen (österr. Rich,

eifen), radula serviens trifui. 2) ein ges fägtes Bret (österr. Pfosten), tabula. Тренуmи, нем, v. рf. das Auge zuthun, claudo oculum: цијелу ноћ нијесам тренуо,

Трейýhе ока, n. der Augenblick, mo

meutum.

Трести, сем, v. impf. fhütteln, quasso. Трестисе, семсе, v. r. impf. Bittern, beben, concutior, tremo.

Трећак, т. н. п. коњ, orenjährig, trimus.
Трећи, ћа, Ke, Der oritte, tertius.
Трећина, f. ein Drittel, triens, pars tertia.
Трешња, f. 1) big irfe, cerasus, 2)
die Kirsche, cerasum.
Трешњица, f. dim. . трешња.
Трешњов, ва, во, Rirfdens, cerasinus.
Трешњовац, вца, m. Kirichenftab, ba-
culus cerasinus.

Трешњовача, f. 1) Stod von Kirfd bolso baculus cerasinus. 2) vide трешњо

вица.

Трешњовина, f. Sirf holg, lignum ce

rasinum.

Трешњовица, f. Sirf branntmein, vinum ustum e cerasis. Трештина, f. ein plitter, assula. Трешће, п. (Рес. и Срем.) vide тријешће,

Трзање, п. дав Reißen (fnelle in), raptio, arreptio. Трзати, пржем, v. impf. reißen an et» maš, rapio.

Трзатисе, тржемсе, v. r. impf. reißen (z. B. пушкa), auffahren (im Schlafe), excutior.

Три, oren, tres.

Тривун, m. brphon, Tryphon. Тривунац, нца, m. dim. . Тривун. Тридесет, осе

2

Тридесети, ma, то, ber brenßifte, tricesimus.

Тридест, vide тридесет, Тридестеро, vide тридесторо. Тридести, та, то, vide придесети. Тридесторо, Hazahl san oregg, triginta.

Триест, vide тридесет (mit allen 25, lettungen).

Тpujeбa, f. (Epu.) der Bedarf, die Noth: није тријебе говорити о том. Тријебиши, им, v. impf. (Ерц.) fäu= bern, , expurgo: пасуљ, сочиво, пиринач.

Тријебитисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) 1). B. оA вашnjy, sich säubern, pur

Тријезан, зна, Ho, nüchtern (unbe rauscht), crapula solutus, sobrius. Тријезнишисе, имсе, v. r. impf. (Ерц.) никад се не пријезни, er wit me nüchtern, schläft den Rausch nie aus, crapulam edormio.

Тријесак, ска, т. (Ерц.) vide гром пуче као пријесак; здрав момак као пријесак.

Тријест, т. (Ерц.) Zrieft, Tergestum. Тријешће, п. (coll. Ерц.) діе Splitter, assulae, festucae.

Трина, f. дав Binchen, mica, frustulum. Тринаест, òrenzelin, tredecim. Тринаестеро, vide принаесторо. Тринаести, та, то, бес деeene, decimus tertius.

Тринаесторо, Инзан фон дезени,

tredecim.

Трnne, f. pl. die Abfälle vom Heu in der
Krippe, frustula foeni,
Тринити, им, v. impf. bröfen, frio.
Триница, f. dim. . ірина.
Трињење, п. дав Bröfeln, friatio,
Трипко, м. Таппšname (von Трипун),
nomen viri.

Трипун, m. Еryphon, Tryphon.
Трипуњ дан, ња дне, m. Befttag češ

heil. Tryphon, dies festus S. Tryphonis (ben 1. Febr.).

Трипут (три пуша), brey Dral, ter, tribus vicibus.

Триста, ðreundert, tercenti. Трићида, f. (мени се чини као да у Србији говоре трићела) дег детер armige Leuchter, mit dem der Bis schof den Segen gibt.

stercoreus.

Трице, f. pl. 1) vide мекиње. з) бі
(Srcremente, recrementa.
Тричав, ва, во, Dred,
Тричан, чна, но, н. п. киселица, бер
en, furfuraceus.
Триша, т. (Рес. и Срем.) vide Тришо.
Тришо, т. (Ерц.) Бур. 4. Тривун.
Тојестански, ка, ко, у. Тријесть
Ток, ш. ber Bauf, cursus. Тако ми мо-

га брка, биће око куће трка. Tpka, f. der Wettlauf, das Wettrennen, curriculum.

Тркање, п. баӡ Serumlaufen, circum

cursatio.

Тоник, m. dim.. тн.

Грнов, ва, во, Dorn, spinae. Трномет, т. (у Бачкој) велика мешла, што се њом скида слама и балега са жита на гувну кад се виje, der Besen (von Dorn?) um den Viehkoth von der Dreschtenne hinwegzukehren, scoparum genus. Трнути, нем, v. impf. ватру, свиjeky, auslöschen, exstinguo. Трнути, нем, v. impf, erftarren, torpeo. Трњак, m. ein Dornbuf, dumetum. Трње, п. (coll.) bie Dornen, spinae. Трњење, п. дав Begtehren des Unraths

von der Tenne, eversio stercoris ab area. Трњина, f. 1) bie фе, bacca prui spinosae Liun, 2) Frauenname, nonien

femiuae.

veneno.

Троглав, ва, во, dren öpfig, triceps. Трогоче, чета, п. н. п. ждријебе, òrеi jähriges Thier, trimus (equus). Тројак, ка, ко, breyerley, trifarins. Тројан (или Тројанов град), м. Зидине на Церу (више Дворишта). Ону. да Србљи приповиједају, да је у оном граду био некакав Тројан краљ, који је ишао сваку ноћ (защ то дању није смијо од сунца, да га не растопи) у Сријем те љубио некакву жену (или ђевојку); кад би дошао онамо (у Сријем), онда би нашакли коњма зоб, па кад би коњи позобали зоб, и пијешли запјева

ли, онда би пошао натраг, и до сунца би дошао у свој град. Једном кажу да је муж оне жене (или други неко?) усуо у зобнице пијесак мјесто зоби, а пијетлима свима повадио језике (да не могу пјевати): тако се краљ, чекајући док пијешли запјевају, забавио дуго, питао слугу јесу ли коњи позобали зоб, а слуга му казао да нијесу (зашто је само пипао рукама од оздо); у том се одоцни; кад већ ви ди шта је, онда узјаше на коња па побјегне, но у путу га стигне сунце, онда он брже боље сјаше с коња па утече под пласт и сакријесе од сунца, но (његовом несрећом) наиђу говеда те разбучу пласт, и ту га растопи сунце. Tpojn, mpoja, mpoje, drey, tres: mpoји јади, троје гаће, троја вра

та

Тројица, f. In ahl bon brei), tres.
Тројица, f. 1) bie Dreyeinigteit, trini-
tas: помози света тројице;
А. Бојиш ли се свете тројице?
Б. Бојим зле и двојице.

2) намастир у Ерцеговини. 3) на
мастир у Босни (у Зворничкој наи-
ји). сf. Тавна.

Тројице, f. fingften, pentecoste. Тројичин дан, на дне, m. vide mo јице.

Тројка, f. 1) bie Drey, numerus terna-
rius. 2) ein Faß von drei Eimern, do-
lium trium amphorarum.
Тројство, f. bie Dreifaltigteit, trinitas:
тако ми тројства.
Тролијеска, f. само у овој загонетки:
"Лијеска пролијеска, у лијесци огањ
гори, и у огњу човек стоји (у Сри-
јему кажу липа пролипа, мјесто
лијеска пролијеска)? m. j.
огледало.

Тролипа, f. cf. тролијеска.
Трољање, п. Qas Verbale von троља-

ти.

Трољаши, ам, v. impf. (фета) дип (scherzhaft) dünn und hörbar scheißen, caco tenue et cum strepitu.

triennis.

Трољетий, на, но, н. п. грозница, drey Jahre dauernd, Трељешница, f. ш.ј. трољена гроз

ница :

„Мучи мајко замукласе „Од грознице прољешнице Тром, ма, мо, i merfällig, tardus, gravis.

Тромеђа, f. Drt, mo drei Grenjen Aufammentreffen, locus trifinis (?). Троноша, f. klofier und slug im Jadar. Тронощанин, калуђер из Троноше.

Троношки, ка, ко, von Троноша. с. затроношити. Троп, т. діе

maltreber, recremen

ta butyri liquati. Тропол, ла, ло, son brei tücđen (Zus ches), latus tres panni latitudines : ,,До зоре је девет намирила, „И откала трополу поњаву Трострук, ка, ко, òreifa, triplex. Трошак, шка, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) діе Коften, sumtus. cf. арач. Трошење, п. дав Behren, expensatio. Трошити, им, v. impf. ausgebеп, зебо ren, expendo. Трошитисе, имсе, v. r. impf. fi Unkosten feßen, expendo. Тепанац, нца, m. прпанац у соби не може се човек окренути, es ift alles voll gehäuft im Zimmer; man kann sich kaum umdrehen, vix te moveas, ita plenum est cubile. Трпанцук m. eine Reifefenfe, falx foenaria plicatilis.

in

Трпање, п. дав Uebereinanberhäufen, accumulatio.

Трпати, ам, v. impf. übereinandermer= fen, accumulo. Триашисе, амсе, v. r. impf. fich mohin drängen, intrudor. Tpneзa, f. der Tisch, mensa. cf. cmo, астал, синија.

Трепезар, m. ber Zafelbeder (in den Klöstern), monachis a triclinio. Трпезарев, ва, во, vide трпезаров. Трпезарија, f. ber Speifefaal in den Aló. stern coenaculum (refectorium). Трпезаров, ва, во, дез трпезар, tri

cliniarii.

Трпезарски, ка, ко, 1) Zafelbefer=, tricliniarii. 2) adv. wie ein трпезар, more tricliniarii.

Трпети, пим, (Рес.) vide
Трпиши, им, (Срем.)
Трпљење, п. даѕ

трпљети.

rtragen, toleratio. Трпљети, им, v. impf. (Ерц.) Ісідеп, ertragen, perpetior. Тоска, f. arundo epigeios Linn. Tom, mpm (in der Erzählung, um das verlegene Stammeln des überwiesenen (Діебе и. да!.) априðeuten, interjectio de confusione criminis convicti. Тоти, трем (и шарем), трьо, v. impf. reiben, tero.

Тртица, f. Раз $weifftüd от де bratenen Geflügel, Трпосити, им, v. impf. [пей бабек plappern, blatero indistincte. Трмошење, п. дав #nellplappern, bla

teratio.

Трћење, п. дав Ređen bes Sintern in Die Höhe, arrectio natium.

Труд, т. 1) gen. труда, біе Тибе, орега. labor. 2) gen. труда, (у Бачкој и у Срјему женскога рода), ber Heuer schwamm, boletus iguiarius Linn: труд буков, церов, или од гљиве. Трудан, дна, но, 1) ermüvet, lassus: трудан и уморан. 2) трудна жеHa, schwanger, gravida.

Трудба, f. bie Bemühung, muhe, opera impensa.

Трудиши, им, v. impf. einen бетӥђен, ihm Mühe machen, fatigo.. Трудишисе, имсе, v. r. impf. fich Mühe

geben, fatigor circa rem, desudo in re. Труђење, п. baš Bemühen, defatigatio. Труладак, шка, m. ein Stück faules Holz, fauler Apfel, putre lignum, malum.

Трулеж, m. verfaultes Beng, res putres. Трулина, f. ber Тодес, дав morfhe

Stüd, pars putrida: одсијеца до