Page images
PDF
EPUB
[ocr errors][merged small][merged small]

Toмâш, m. Mannsnamé, nomen viri (von Toмa).

Tомида (Томидa), m. dim. v. Toмa. Tomo, m. (Epu.) hyp. v. Toma. Томруци, ука*, m. pl. vide Rладе. TOнуmи, нем, v. impf. zu Grunde gehen, versinken, mergor. Tuba, f. Art Wetters, tempestatís nus: попала ми га моња, украшће ти нено коња (у приповијетки). Ton*, f. die Kanone, tormentum (bellicum).

ge

[blocks in formation]

Tonиk, m. dim. v. mon.
Toплк, m. m. j. вjemap, (cm.) der
Südwind, warmer Wind, ventus te-
pidus :

„Топлик вјетар у стре’ ударио, „А бијели снијег окопнио — Топлина, f. die laue Wärmé, tepor. Tổплиши, им, v. impf. н. п. нoгy, рyKу, главу, warm machen, tepefacio. Tоплшшa, f. 2) warmes Bad, thermae. 2) Tоплипa, Dorf in Serbien, und das het 3) Топличании uno aud) Топлица Милан:

[ocr errors]

„Друго јесте Топлица Милане „И пусти ми старога Топлицу Топьне, n. 1) das Schmelzen, liquatio. 2) das Wärmen, tepefactio. Топовски, ка, ко, н. п. кола, пане, Kanonen, tormentarius. Tonda, f. die Pappel, populus. Tопoлñк, m. der Pappelwald, popule

'tum.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Toρлак, m. ein Großsprecher, gloriosus. Tорлâше, n. das Großsprechen, jactatio, clamitatio.

Торлаши, ам, v. impf. großschreien, clamito, glorior.

Topшâmе, n. das Machen, daß man fortkommt, maturatio. Topьamice, aмce, v. r. impf. fortmas den, maturo: mорњајсе одатле Торoкânе, n. das Schreyen, Lärmen, clamitatio.

Тороками, рочем, v. impf. drenen,

lärmen, clamito..

[blocks in formation]

Томрками, рчем, v. impf. Elopfen mie Тоmркнуши, нем, v. pf. Jein Baums

fpecht, pulso (de pico).

Touka, m. der Wetstein, Schleifstein, cos. Тоциљање, п. да? Galeifen (auf Denta

Eife), in glacie decurro, feror. Toдubamиce, aмce, v. r. impf. schleis fen (auf dem Eise), in glacie decurro. Точак, чка, м. 1) das Rad, rota. cf. Kоло. 2) die Röhre am Brunn, fistula putei. 3) ein Rohrbrunn selbst, pu. teus fistularis.

Toчêьe, n. 1) das Schenken (Schütten), infusio. 2) das Wehen, Schleifen, exa

cutio.

Точиши, им, v. ¡mpf. 1) schenken, schütz

ten, fundo. 2) н. п. сjекиру, weken, schleifen, exacuo.

Тоша, м. (Рес. и Срем.) vide Тошо. Тошо, м. (Ерц.) hyp. v. Тодор. Трása, f. 1) das Gras, gramen. 2) ein

Kraut, eine Pflanze, herba. Травара, f. m. . жена, која даје траBe, die Kräutlerin, Kräuterfrau, herbaria.

1

T

T

T

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors]

Травшâже, п. das übermäßige Effen, manducatio immoderata. Травињати, am, v. impf. immer nidts

als effen, nil nisi manduco. Травица, f. dim. v. трава. Tрaвuna, f. Frauenname, nomen feminac. TРaвka, f ein Stück Gras, gramen. Трâвнuк, m. Stadt in Bosnien. Тpâв ничанин, човек из Травника, Травнички, ка, ко, you Травник. Травуљина, f. augm. y. трава. Травурина, f. augm. v. mрава. Травчица, f. dim. v. травка. Tpar, m. 2) die Fußstapfe, vestigium. 2) 6e3 mpara, fpurlos, über die Maßen, ungeheuer, immensum quantum: oши

де без трага ; далеко без трага; скупо без шрага; ући коме, или чему у мраг, и т. д. Tpaжemе, n. das Suchen, indagatio. Тражими, им, v. impf. suchen, quaero, Тражимисе, имсe, v. r. impf. Spur zurücklassen, vestigia facio, H. II. зe

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Тpговачкй, ка, ко, 1) Handels:, mer

catorius. 2) adv. more mercatoris. Tρговина, f. der Handel, mercatura. Трговчић, m. dim. v. трговац. Треба, f. (Рес. и Срем.) vide пријеба. Требаmи, ам, v. impf. 1) vonnöthen

feyn, opus est. 2) mребá иku, man muß gehen, oportet ire. Трeбeвuh, м. планина у ыосни: „Требевићу висока планино! „С мебе ми се види Сарајево Требиње, n. Gtabt in ber Herzegoming. Требињанин, човек из Требиња. Тре бињски, ка, ко, von Требиње. Требиши, им, (Рес. и Срем.) vide тријебити.

Требишисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide тријебимисе.

Требишњица, f. ријека у Ерцеговини. Треблење, п. (Pec. и Cpem.) vide пријебљење.

Тpe6нк, m. das Ritual, liber ritualis. Tрeñовâme, n. das Brauchen, Vonnöthen haben, indigentia, usus. Трéбоваши, 6уjem, v. impf. 1) vonnös then haben, egeo. 2) vonnöthen seyn,

opus est.

1

Трезан, зна, но, (Рес. и Срем.) vide тријезан.

Трésниписе, имсе, (Реc. и Срем.) vide mријезнимисе.

Тренда, f. Frauenname, nomen feminae. Трениша, f. 1) das Reibeisen (österr. Rich

2

eifen), radula serviens trifui. 2) ein ges fägtes Bret (österr. Pfosten), tabula. Тренуши, нем, v. pf. das Auge zuthun, claudo oculum: цијелу ноћ нијесам мренуо,

Трeйуhe ока, n. der Augenblick, mo

meutum.

1

Tрènавидa, f. die Augenwimper, cilium. Tpenem, m. das Beben, tremitus. Tрenémâье, n. das Zittern (des Laubes), trepidatio.

Tpenemamn, ehem, v. impf. zittern (vom Laube), trepidat (folium). Трепèmлика, f. das, was an der Zit= "ternadel zittert, argentum tremulum de

acu.

Трепmâже, n. 1) das Zittern, trepidatio, motus tremulus. 2) das Flattern, motus alarum.

Тpenmamu, nhẹм. v. impf. (mit den
Augen) blinzeln, nicto.
Tpenmamи, пшим, v. impf. flattern,
moveo alas:

[merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

Трéсmи, сем, v. impf. fchütteln, quasso. Tрeспиce, ceмсe, v. r. impf. zittern, beben, concutior, tremo.

Tрehák, m. н. п, коë, dreyjährig, trimus. Tpeha, ha, he, der dritte, tertius. Tekna, f. ein Drittel, triens, pars tertia. Трешња, f. 1) bie Kirf e, cerasus. 3)

die Kirsche, cerasum.

Трешњица, f. dim. v. мрешња. TрeшнOв, ва, BO, Kirschens, cerasinus. Трешњовац, вца, m. Kirschenstab, ba

culus cerasinus.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small]

Трив н, m. Thryphon, Tryphon. Тривунац, нца, m. dim. . Тривун. Touдecem, dreyßig, triginta.

[ocr errors]

Tpúдecemi, ma, mo, der dreyßigste, tricesimus.

Тридест, vide тридесет, Тридестеро, vide тридесторо. Тридеспи, ма, mo, vide придесели. Tpaдecmopo, Anzahl van dreqßig, triginta.

Триест, vide тридесет (mit alen ub. Tettungen).

Tpujeбa, f. (Epu.) der Bedarf, die Noth : није тријебе говорити о том. Триjèбиши, им, v. impf. (Eрy,) säubeen, expurgo: пасуљ, сочиво, пиринач. Триjéбимисе, имсе, v. r. impf. (Eр.) 1) z. B. од вашnjy, sich säubern, pur

[ocr errors][merged small]

expurgatio.

Тријезан, зна, но, nü teen (unbes rauscht), crapula solutus, sobrius. Трије нитисе, имсе, v. г. impf. (Ерц.) никад се не мријезни, et miro nie nüchtern, schläft den Rausch nie aus, crapulam edormio.

Тpujecak, ска, m. (Еρп.) vide гpoм: пуче као пријесак; здрав момак као пријесак..

Tpujecm, m. (Ep) Trieft, Tergestum. Тpujemke, n. (coll. Epu.) die Splitter, assulae, festucae.

Трuна, f. das Bißchen, mica, frustulum. Тpunaеcm, dreyzehn, tredecim. Тринаестеро, vide принаесторо. Трúнаеçma, mаa, mo, der dreyzehnte, decimus tertius.

Тpúнаесmopo, Anzahl von dreyzehn,,

tredecim.

Трnне, f. pl. die Abfälle vom Heu in der
Krippe, frustula foeni.
Трnииши, им, v. impf. bröseln, frio.
Трииица, f. dim. v. прина.
Toиêше, n. das Bröjeln, friatio.
Трiпно, m. Mannsname (von Тpunyн),
nomen viri.

Tрunн, m. Tryphon, Tryphon. Трипуњ дан, ња дне, m. Jefttag tes heil. Tryphon, dies festus S. Tryphonis (den 1. Febr.).

Tpunym (mpи пуma), drey Mal, ter,,

tribus vicibus.

Tpuema, dreyhundert, tercenti. Трићида, f. (мени се чини као да у Србији говоре мринела) дег orens armige Leuchter, mit dem der Bis schof den Segen gibt.

A

Tpune, f. pl. 1) vide мекие. 2) die Excremente, recrementa.

Tрчав, ва, вO, Dreck, stercoreus.' Тричан, чна, но, н. п. киселица, Mlet en, furfuraceus,

Триша, м. (Рес. и Срем.) vide Tpишo. Тришо, м. (Ерц.) Бур. . Тривун. Так, m. ber lauf, cursus. Тако ми моТојесмански, ка, ко, у. Тријеспь

га брка, биће око куће трка. Tpka, f. der Wettlauf, das Wettrennen, curriculum.

Трñaше, n. das Herumlaufen, circumcursatio.

Тркаши, трчем, v. impf. umherlaufen, circumcurso.

Трлими, им,
Трлшmи, Hм, v. impf. aufpassen (im
Трлипа, f. 1) die (Flache) Breche, fran-
KANC - fpiel) auffangen, capto.
gibulum. a) Der Ast, womit der Auf».

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

fangende auf den Rauc aufpaßt, ramus captantis клис и т. Трља, м. онај што мрли кад се банају ђеца, деr uufpaffer im бана. мисе- Spiel, captator. cf. бана

мисе.

клис

Трљање, п. да8 Seiben, friatio, tritus.
Трљами, ам, v. impf. reiben, attero.
Трљење, n. Das ulufpaffen im
Spiel, captatio.
Трлин, на, но, bet мрља, captatoris.
Трмка, f. vide кошница.
Тон, m. 1) глогов, vide глог, 2) црни,

der Dorn, spina (prunus spinosa Linn), Три му под реп и борова шешарка. Трнење, п. 𐐨as Muslörmen, exstinctio. Трними, им, v. impf, m. ј. кито на гувну, доë ausgetretene Betreive bout Viehkoth reinigen, everro recrementa

ex area.

Трник, m. dim. 9. трн. Трнов, ва, во, Dorn., spinae. Трномет, m. (у Бачкој) велика мешла, што се њом скида слама и балега са жима на гувну кад се виje, der Besen (von Dorn?) um den Viehkoth von der Dreschtenne hinwegkulehren, scoparum genus. Трнути, нем, v. impf. ватру, свиjeky, auslöschen, exstinguo. Трнути, нем, v. impf. erfarren, torpeo. Трњак, m. ein Dornbuf, dumetuni. Трње, n. (coll.) Die Dernen, spinae. Трњење, п. даз Begtehren Des uncaths

von der Tenne, eversio stercoris ab area. Трњина, f. 1) Die Galebe, bacca pruni spinosae Liun. 2) Frauenname, nomien

femiuae.

Трњиница, f. dim . рњина:

„Ој девојко морска мрњинице Tρôв, m. ein betäubender und beraus fchender Fischköber, esca piscaria inebrians.

Тровање, п. дas Bergiften (Der Fifde), venenatio, Тровати, рујем, ч. impf. vergiften,

veneno.

Троглав, ва, во, crentöpfig, triceps. Трогоче, чема, п. н. п. ждријебе, orgi jabriges Ehier, trimus (equus). Троjак, ка, ко, Drenerlet, trifarius. Трајан (или Тројанов град), m. Эндине на Церу (више дворишта). Ону. да Србљи приповједају, да је у оном граду био некакав Тројан краљ, који је ишао сваку ноћ (заш. то дању није смијо од сунца, да га не растопи) у Сријем те љубио некакву жену (или ђевојку); кад би дошао онамо (у Сријем), онда би нашакли коњма 306, па кад би коња позобали зоб, и пијешли запјева

и

ли, онда би пошао натраг, и до сунца би дошао у свој град. Једном кажу да је муж оне жене (или други неко?) усно у зобнице пијесак мјесто зоби, а пијетлима свима побадио језике (да не могу пјевати): тако се краљ, чекајући док пијешли запјевају, забавио дуго, питао слугу јесу ли коњи позобали 2об, а слуга му казао да нијесу (зашто је само пипао рукама од оздо) ; у мом се одоцни; кад већ види шта је, онда узјаше на коња па побјегне, но у пуму га стигне сунце, онда он брже боље сјаше с коња па утече под пласм и сакријеме од сунца, но (његовом несрећом) наиђу говеда ме разбучу пласт, и му га растопи сунце. Троји, троја, пpoje, Dren, tres : mpoји јади"; троје гаће, проја вра

[blocks in formation]

Троношки, ка, ко, von Троноша. cf. затроношими. Tpon, m. die Schmalztreber, recrementa butyri liquati.

Тропол, ла, лo, von drei Stücken (Tus ches), latus tres panni latitudines: „До зоре је девет намирида, ,,И откала трополу поњаву Трoсmрук, ка, no, dreifach, triplex. Трошак, шка, m. (у Сријему, у Бачк. и у ьан.) die Kosten, sumtus. cf. apaч. Tрoшême, n. das Zehren, expensatio. Трошими, им, v. impf. ausgeben, зеб. ren, expendo.

[ocr errors]

Трошиmисе, имce, v. r. impf. fich in Unkosten feßen, expendo. Трпанац, нца, m. трпанац у соби. не може се човек окренути, es ift alles voll gehäuft im Zimmer; man kann sich kaum umdrehen, vix te moyeas, ita plenum est cubile.

*

Трпанџук m. eine Reisesense, falx foenaria plicatilis.

Tрnâmе, n. das Uebereinanderhäufen, accumulatio.

Трпаши, ам, v. impf. übereinanderwer fen, accumulo. Toпашисe, aмсe, v. r. impf. fich wohin drängen, intrudor. Tonesa, f. der Tisch, mensa. cf. cmo, асмал, синија.

Tpenesap, m. der Tafeldecker (in den Klöstern), monachis a triclinio. Трпезарев, ва, во, vide трпезаров. Toneзapuja, f. der Speisesaal in den Klös stern coenaculum (refectorium). Трпезаров, ва, во, деб трпезар, tri

cliniarii.

Tрпèsâрскй, ка, Ko, 1) Tafeldecker-, tricliniarii. 2) adv. wie ein mpпезар, more tricliniarii.

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small]

impensa.

Трудишши, им, v. impf. einen bemühen, ihm Mühe machen, fatigo. Трудишисе, имсе, v. r. impf. fich Mühe

geben, fatigor circa rem, desudo in re. Toуheme, a. das Bemühen, defatigatio. Tрулáдак, mка, m. ein Stück faules

Holz, fauler Apfel, putre lignum, malum.

Tpуsex, m. verfaultes Zeug, res putres. ТруAuнa, f. der Moder, das morsche Stück, pars putrida: одcиjeшa до трудине.

Трулйши, им, v. impf. faulen, putre

-SCO. 1

Труло, п. (у Сријему) bie Ruppel in der Kirche, tholus. cf. кубe.

Трпеми, пим, Рес} vide прпљени. Труљење, п. раз Dovern, putror.

Трними, им, (Срем.)

Трпьене, n. das Ertragen, toleratio. Трпьеmи, им, v. impf. (Epu.) leiden, ertragen, perpetior.

Tрckа, f. arundo epigelos Linn. Tom, mpm (in der Erzählung, um das verlegene Stammeln des überwiesenen (Diebs u. dgl.) anzudeuten, interjectio de confusione criminis convicti.

Трми, прем (и шарем), тръо, v. impf. reiben, tero.

Тomиya, f. das Schweifstück vom ge. bratenen Geflügel, Трпосими, им, v. impf. fanel бабек plappern, blatero indistincte. Tpmomême, n. das Schnellplappern, bla

teratio.

Tpkene, n. das Recken des Hintern in Die Höhe, arrectio natium.

Tрумпa, f. der Trupp, Haufe, turba. cf. гомила :

„Кој' с малијем боја бити не ће, Веће жели да на трумпу уд’ри: Тpŷn, m. der Splitter (im Auge), festu

cula.

Трунак, нка, m. hyp. v. трун. Труниши, им, v. impf. 1) austäuben, verunreinigen, sordibus conspergo. 2) труни сниjeг, es stöbert, uives circumvolitant.

Трунка, f. vide mpун.
Трунути, нем, vide рулити.
Трунчица, f. dim. v. mpyнка.
Tрymas, ва, во, mit Splittern veruns
reinigt, aqua festuculis turbida.
Tрyme, n. (coll.) Staub, pulvis.
Tруmene, u. das Unstäuben, adspersio
pulveris.

[ocr errors]
[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]
« PreviousContinue »