Труо, трула, ло, morf, verfault, putris. Труп, m. ber Rumpf, truncus. Трупина, f. 1) augm. 4. піруп, 2) ber Klok, caudex.

Трусина, f. Berg in der Serzegomina: „Други мејдан под горомТрусиномТрут, т.

Трушина, augm. } die Drohne, fucus.

Труцкање, п. Дав фütteln (im . gen, quassatio,

Труцкатисе, амсе, v. r. impf, gefü telt, merden, quassor. Ton Bpu, interj. von der Verlegenheit ei. nes durch Einwürfe und Fragen Uebers wiefenen, detergiversatione convicti. Тртч на поље, шет у кућу (биће Hоkac),scherzhaft für Lariren,alvus fluet, Трчање, п. даš gaufen, cursus. Трчати, чим, v. impf. laufen, curro. Точкарење, n. dim. 9. трчање. Трчкариши, им, dim. 9. трчати. Точуљак, љка, m. cf. висуљак (само у оној загонетки).

Tŷ, dort, da, istic.

Туг*, m. ber Roßfhweif (als @hrenftan darte der türkischen Paschen), insigne caudae equinae.

Туга, f. 1) туга ме је, ев [haubert mid),

cohorresco:

nmilige,

„Ђе је сама, а не има друга, "Да је није од ѓорице туга 2) туго и невољо! gt i aber immer liebende Mutter zum Kinde das ihr Kummer und Noth macht, convicium natris amantis in infantem. "Тугаљив, ва, во, tißelig, titillåtionem

aegre sustinens, titillabilis. cf. чкакљив. Туговање, п. дав Slagen, Behlagein, lamentatio.

Туговати, гујем, v. impf.

lamentor.

accusatio. 2) das Klagen nach einem Zooten, ululatus de mortuo. Тужити, им, v. impf, плакати иза гласа (особито за мрцем) и нарицами, т.ј. говориши: јаој Божо (или како му буде име) моје грдне ране! јаој ко ће твога пуста коња јати? јаој ко ће твоје аљине носити? јаој ко ће твоје оружје пасами и т. Д. einen Zobten bemeinen, plango. Мати за сином и сестра за братом тужи кашто по двије и по три године: кад је сама код куће, или кад изиђе куд у поље, она тужи и нариче као да пјева. Доста пута би суза из камена уДарила, како жалостиво мати на.. риче за сином, или сестра за брапом. У садашње вријеме срамота је жени тужити за мужем, а још већа испрошеној ђевојци за момком; али се у пјесмама пјева да су и жене тужиле за мужевима и ђевојка за момцима, н. п.

a

Пуче пушка из кола другога „Те удари у колу Дамљана. Дамљан паде, а љуба допаде: „Мој Дамљане, моје јарко сунце! „Лјепо ти ме бјеше обасјало! "Ал' ми брже за горицу зађе ,,Марка жали и отац и мајка, „А Андрију ни опац ни мајка, „Него једна из села девојка, „Жалила га, па је говорила: „Јаој Андро моје чисто злато! „АКО би те у рукаве везла, „Рукав ће се одма издерати, „Па ђе твоје име погинути; „Ако би те у песму певала, ,,Песма иде од уста до уста, ,,Па ће доћи у погана уста 2 ,,Ако би ще у књигу писала, ,„Књига иде од руке до руке, "Па ће доћи у погане руке Боже мили чуда великога! "Ко л' је ово кога ожалио? ,,Ил' је мајка јединога сина ? „Ил сестрица брата рођенога? „Ил' је снаа ручнога ђевера? ,,Ил ђевојка првог заручника ? Тужиши, тужим, v. impf. кога, tlás gen (vor Gericht), accuso.

дав

Тужитисе, имсе, v. r. impf, коме, на Kora, sich beklagen, klagen, conqueror. Тужњава, f. Die Be flage, ululatus: Тузла*, f. 1) bas gefottene Sals, sal стоји пружњава. excoctum ex aqua salifera. 2) (доња и горња) Патеп einer Stadt in Bo= nien, wo so eine Siederen besteht, nomen oppidi. Тузланин, човек из Тузле. Тузлански, ка, ко, топ Тузла. Dd

T

Tyk, m. 1) der Winkel, angulus, cf. кут. 2) ударио тук на лук, ¿rmen harte Steine find aneinander gerathen, dignus dignum reperit. Тука, f. vide будија. Тукац, кца, m. vide будац. Тукнути, нем, v. pf. 1) ein wenig (Knoblauch) stoßen, contundo. 2) falas gen (dem Geruche nach), oleo, suboleo:

Ово месо тукне мало. Тулум *, m. vide мјешина. Тулумина, f. augm. 9. шулум. Tулак, лка, m. 11) die Einsteckröhre in Туљац, љца, m. Jber каблина, fistula minor inserta majori (in mola). 2) eine Art Falle für Füchse u. dgl. genus decipulae, laquei.

Tуmaрâme, n. das vorwikige Umberge ben, vagatio curiosa.

Tумâраши, аm, v. impf. vorwißig umherschlendern, vagor curiosus. Тумарити, им, v. pf. bineinplumpen (in ein Haus, ohne anzuklopfen), intro improvisus.

Tymba, adv. vom Faß, wenn es auf recht steht, de dolio erecto. Tумбâme, n. das Umlegen (eines Fasses),

inversio.

Туркишьин, иа, нo, der Türkin, Turcae. Туркињица, f. dim. v. Туркиња. Турко, m. vide Турак: Турко мала пара некрштена вјера (у приповијешки).

Typнуши, нем, v. pf. (z. B. mit den Ellbogen) stoßen, impello.

Typпnja, f. die Holsfeile, lima lignaria. Typпjame, n. das Feilen (des Holzes), limatio ligni.

Турпujamй, ам, v. impf. feilen, limo.
Ту
Сурпијца, f. dim. v. турпија.
Typсka, f. die Türkey, Turcia.
Tрck, ка, ко, 1) türkisch, turcicus.
2) adv. türkisch, turcice.

Typkuja, f. 1) eine türkische Arie, modus cantilenae turcicus. 2) die Türkey, Tur

cia:

Турчаmи, ам, v. mpf. türkischsprechen, Toqui turcice.

Typчême, n. das Vertürken, turcizatio. Турчин, m. ber Zürfe, Turca, Турчинак, нка, m. papaver rhoeas Linn. Т рчпнов, ва, Bo, des Türken, Turcae. Typчnmи, пм, v. impf. zum Türken machen, facio esse Turcam. Турчишисе, имсе, v. r. impf. ein Zût= te. feyn, Turca fio aut sum. Typшnja, f. Aufbewahrung der Früchte in Wasser, Wein, adservatio pomorum, uvarum, in aqua, vino. Y mуpшју се меће грожђе, крушке, јабуке, краставци и т. д.

Тута, 1)тута вура* (м. ј. држи, уд

ри; или, полегни, повуни); 2) у за

}

гонетки: Тума тамо, тут ова мо, шута е за врата? м. ј. же на кад чисти собу или кућу па смеэплиште смете за врапіа. 3) у другој загонетки: Јаше тута на баури? м. ј. сврака на крмачи. Тутило, in ber Rebenšart: ту и шуило (und dabei ist's geblieben, nec praeterea quid factum). с.лани (како онда, н лани).

Туткал*, m. Der Zifhlerleim, gluten. Тушкалиши, им, у. impf. leimen, glu

tino.

Туткаљење, n. baš Leimen, glutinatio. Тушкање, п. vide дршкање. Туткати, ам, vide дршкати. Tymлuk, m. eine Art eiförmiger Kürbisse, cucurbitarum genus. Тући, учем, Tykи. уuem, v. impf. 1) schlagen, tundo. 2) stoßen (Salz, Kaffee), tundo. 3) BOлове, бикове, contundo tauri testiculos.

Тућисе, учемсе, v. r. impf. i) fih fhla. gen, pugno. 2) јајима (zu Dffern). Туфегџија*, m. vide туфекчија (mit al. len Ableitungen). Туфекчибаша*, m. ber Behmeiffer ber Büchsenmacher, praefectus collegii tor

mentariorum.

Туфекчија *, m, ber Büfenmacher, tor-
mentarius. cf. пушкар.
Туфекчијин, на, но, без туфекчија.
Туфекчијнски (туфекчијски), ка, ко,
Büchsenmacher, tormentariorum.
Туц, муц, cf. mom мрт.
Туцак, m. ber Bettler, mendicus (cf.
просјак):

„Удијели туцаку јунаку Туцањ, цња, m. vide тучак. Туцање, n. dim. . тучење 1. Туцати, ам, dim. 9. пући 1.. Туцашисе, амсе, dim. 9. шућисе 2. Туцачки, ка, ко, 1) Bettler=', mendici. 2) adv. mie ein туцак, more mendici. Туции дан, на дне, m. vide тучин дан. Tya, m. die Glockenspeise, Bronze, acs (campanarium, tormentarium). Туча, f. vide град.

Тучак, чка, m. 1) діе Mörferfeule, pistillum. 2) das Österey, das die ans dern zusammenschlägt, ovum poschale

forte.

Тучење, п. дав $lagen, Stoßen, tunsio. Тучин дан, на дне, m. ber Zag yor бет бадњи дан, ber chlachttag, dies mactationis. cf, печеница. Тучитисе, имсе, v. r. pf. auf einan» der stoßen (von Armeen), concurro. Тушта (son тисушта? ober cf. Frais nisch Aуkaj?) unzähligvtet, innumerus. А. Има ли рака у том потоку? Б. Има тушта.

Ћаијџијин, на, но, без Ruhenbäders, placentarii.

Какиница, к òie Trau beš Како (in ber Anekdote).

Како, m. Bäterhen, tata. Калов, щ, vide будала. Ћанут, та, то, (im Sehirne) ange. brannt. Pedant, angeschossen, non sauis simae mentis. cf. сулудаст. Ћâр*, m. ber Danbel, commercium. cf. Трговина.

Карење, и дав Sanbeln, commercium. Ћариши, им, v. impf. bandeln, commercium facio, exerceo. Каркање, п. dim. v. ћарење. Ҡаркаши, ам, dim. . Карити. Карџија*, т. der Pančišmann, mercator, cf. пірговац.

Ráca*, f. Art einer tiefer Schüssel, lanx profundior.

Тасица, f. dim. 9. Каса.
Каша, т. (Рес. и Срем.) vide ћамо.
Ћашин, на, но, деб каша, scribae.
Ћатиница, f. без Каша Örau, uxoг

scribae.

datio.

Ћелепирити, им, v. impf. ц. pf. Beu.
te machen, praedor.
Teлenoш, m. eine tegelartige Kappe,
Mühe, galeri genus.

Телепуш, т. (у Сријему, у Бачк. и
у бан.) die Müße der Geistlichen un-
fer dem Hute, mitra sub pileo.
Teлnja, f. (xeλλio») die Zelle, cellula mo-
nachi.

Ћелије, f. pl. намастир у Србији (у Ваљевској наији).

Feлujna, f. dim. von Keлuja, cellula. Téлo, m. (Epy.) der Kahlkopf, Glagkopf, calvus.

Heлуnaчa, f. (em.) ein Schimpfwort, von heлaв gebildet: „А јетрве ћелупаче —

Hemep, m. 1) vide Cвод. 2) der Geldgürtel, die Geldkake, zona. Ћемерли*, adj, indecl. н. п. кула (т. ј. на свод):

"

Већ он ода по ћемерли кули hенâр*, m. 1) vide кpaj:

"Ал су Турци брижни и срдити, Отишли су земљи по ћенару

2) vide крајац.

Ћеришисей, имсе, vide церишисе. Нépkа, f. das Töchterchen, filiola. Majка ћерку кара, снаши приговара. Ћеркин, на, но, ber ћерка, filiolae. Repпnч, m. der ungebrannte Ziegel, later crudus.

Hepшови*, m. pl. die Balken zum Häuserbau, trabes, tigna. Ћерца, f. dim. . ћерка. Repчnво, n. der Fensterrahm, margo ligneus fenestralis. Keca, f. vide neca. Recap, m. m.

п.ј. Њемачки, или Бечки, Der (teutsche) Kaiser, der Wiener Kais fer, Caesar (der türkische und ruffische Пид цареви):

„Цар и ћесар кад се завадише, ,,Код ћесара обрштери бише „Свјетла круно од Беча ћесаре! Ћесарев, ва, во, vide ћесаров. Кесаревина,

f. 1) das Kaiserland, terra Caesaris. 2) das Kaisergut, res Caesaris. Recapиya, f. die Kaiserin, imperatrix. Ћесаричин, на, но, ber Kaiferin, im peratricis.

hеcâров, ва, Bo, des Kaisers, Caesaris. Tecaровина, f. vide hесаревина. Tècарскй, ка, Ko, 1) kaiserlich, caesareus. 2) adv, wie der Kaiser, Caesaris

нина.

*

Temême, n. das Beschauen eines Ermordeten, inspectio occisi. Feшипи, им, ν. impf. den Ermorde. ten beschauen, inspicio occisum. Reшkе , enia, n. vide кешке. Toрem* m. der Schwefelfaden, das Schwefelhölzchen, filum sulfuratum, assula sulfurata. cf. сумпорача. FRвom, m. (xBwrds) die Religientruhe, cista in qua servantur sanctorum ossa. Tлa, f. 1) der Pulverbeutel, crumena pulveri igniferi, 2) das Blech an dessen Mündung, lamina orificii crumenae ilLius.

Ћилер, т. діє Speifetammer, penus. Ћилим*, m. Der Zeppich, tapes. cf. шареница.

Килит *, m. vide катанац.

*

Ћимане , нета, ц. vide егеде: „Погубише сишна ћиманета Ћиотина, f. вода у Ерцеговини: ,,И Тројицу надомак Таслиџе, „Украј воде украј Ћиотине Ћира, т. (Рес. и Срем.) vide Ћиро. Ћирилов дан, m, der Slawen Apostel Тирил философ. April. Србљи приповиједају, да шице на Ћирилов дан траже друга свака себи дагра. де гнијездо и да носе јаја; па која не нађе друга, она се објеси. Ћириш*, 1) eine Urt Bauholz, materiae genus. 2) das Schusterpech, pix

sutoria.

Fuрjâк, m. Mannsname, nomen viri (von Cyriacus?)

Ћирко, т. Тапионате, nomen viri (бо Ћирјак).

Ћиро, т. (Ерц.) Тапионате, пomen viri (von Cyrillus?).

Kuman*, m. das Buch, die Bibel (der Spran), biblia.

Кифта, m. čer Rrämer (verächtlich), taberuarius..

Ћифтин, на, но, beš Жифта, taber

narii.

Кифтински, ка, ко, 1) иден Judaeo rum (als Schimpfwort von Kaufleuten). 2) adv. wie ein Кифта, more tabernarii. Ћифтица, f. dim, . Кифта. Ћора*, m. (Рес. и Срем.) vide ћоро. Ћора, f. н. п. кобила, einäugig, altero oculo captus.

Ћорав, ва, во, einäugig, oculo captus. Ћоравац, вца, m. ber Sinäugige, altero oculo capta.

Ћоравити, им, v. impf. cinäugig met. den, oculo capi.

Коравица, f. bie Sinäugige, unocula. Ћорављење, п. дав Sinäugigmerden, oculi amissio.

Ћорин, на, но, бев Кора, unoculi. Ћорин, на, но, дег кора, unoculae. Ћориница, f. bie Grau дев Кора, uxor unoculi.

Ћорлаисати *, лаишем, v. pf. mit ge flofenen lugen hineinrennen, clausis oculis peto, impetum facio. Коро, т. (Ерц.) ber inäugige, oculo captus.

Коров, ва, во, дев Коро, unoculi. Корпазар*, т. der Sandel ungefebent, mercatus quin videas. По панађурима кашпо пазарују шако ноћу коње. Приповиједају да је некакав човек одвео на панађур ћорава коња, па га пазарно за једну ноћ де

вет пута, кад у јутру свануло а то у њега коњ слијен у оба ока. А у другога опет тако исто освануо његов коњ у рукама.

Ћоса*, m. (Рес. и Срем.) vide косо. Косав, ва, во, battlos, imberbis, der Fei=

ne Barthaare hat, cui non crescit barba Toce, f. pl. das Schachspiel (englisch chess), lusus latrunculorum.

Ћосин, на, но, без коса, hominis depilis.

Ћосиница, f. bie Grau eines носа, uxor hominis depilis.

Ћосо, т. (Ерц.) бег Bartlofe, depilis. Ћосов, ва, во, без косо, hominis depilis.

་

Кошак*, шка, m. ðаз , діе đе,
Rome*, ета n. Jangulus. cf. рогаљ.
Ћошели*, adj. indeclin. edit, angulosus.
Kŷ, kya, m. der Hauch, spiritus: нeмa
вјетра ни ћуa.

Ty6a, f. der Schopf (der Henne), cirrus.
Ry6a, f. die Schopfhenne, gallina cristata.
Ћубаст, та, то, н. п. кокош, де
haubt, cristatus.
Ћубица, f. dim. . Куба.
Буд, f. 1) дав Maturel, indoles: добре
Куди;

„Ој ђевојко и зла ћуди твоја

2) није ми по ћуди, ев ift mir nicht recht, non placet.

Ћудање, п. das Scheuwerden (des Pferdes), consternatio.

Ћудашисе, амсе, v. r. impf. feu wer=

der, constenor.

Ћудљив, ва, во, н. п. коњ, фен, pavidus, facile expavescens.

Tyk, m. Name einer Art Nachteule, (vom gaute Ky!), ululae genns. Ћук! Кук! inter]. foruft man bie Süh= ner herben, vox gallinas vocantis Ћукање, п. даз hreyen wie ein Кук, clamor bubonis (Кук).

Ћукање, п. дав Serbeitufen ber Sünner, advocatio gallinarum,

Ћукати, учем, v. impf. frenen wie der kyk, clamo ut kyk.

Ћукати, ам, v. impf. bie güner ber beirufen, allicio gallinas..

Ћукнути, нем, v. pf. cinmaßl Ку fchreven, dico ky.

Ћукнути, нем, v. pf. einmaß Кук rufen, dico Кук.

Ћуков, ва, во, без ук, bubonis.
Ћула, f. (у Бачкој) vide кијача.
Ћулав, ва, во, vide чулав..
Ћулиши, им, v. impf, m. ј. уши, fpien
(die Ohren), arrigo aures.
Ћулумак, мка, m. eine tleine Seule,

clavula.

Ћуљење, п. дав pigen (ber Dfren arrectio aurium.