Page images
PDF
EPUB

Труо, труда, ло, morfd), verfault, putris. Труп, m. бес Kumpf, truncus. Трупина, f. 1) augm. 9. mpyп. 2) бее Mlob, caudex.

Трусина, f. Berg in ber Herzegovina: ,,Други мејдан под горомТрусином

Теўшина, augm. } Die Drohne, fucus.

Труцкање, n. Das Guttein (im Da. gen, quassatio. Трупкамисе, амсе, v. r. impf, gefüt г. geschüts telt, merden, quassor. Топ врц, interji von Der Berlegenheit ei nes durch Einwürfe und Fragen Uebers wiesenen, detergiversatione convicti. Трмч на поље, шем у кућу (биће Hohac),scherzhaft für Lariren, alvus fluet. Трчање, n. Das Laufen, cursus. Трчаши, чим, v. impf. laufen, curro. Точкарење, n. dim. 5. трчање. Трчкариши, им, dim. v. трчати. Трчуљак, лка, m. cf. висуљак (caмо у оној загонетки). Ty, Dort, Da, istic.

Týr, m. der Roßschweif (als Ehrenstans darte der türkischen Paschen), insigne caudae equinae. Туга, f. 1) муга мe je, eš imaubert mid), schaudert

coborresco:

[blocks in formation]

Туговами, гујем, v. impf, mehPlagen, Tamentor.

Тутовашисе, гујемсе, . г. impf. Elas gen, lamentor :

,,Поче им се Чупић туговати Туђ, ђа, Ђе, fremo, alienus. Tyheme, n. das Schämen, Verlegen seyn in einem fremden Hause, verecundio in domo aliena.

Туђин, m. Dee Grembling, peregrinus. Туђинка, f. Sie Fremde, peregrina : „Али ми не да туђинка, „Туђинка добра ђевојка : ,,Ја добра коња оседлам, Туђинка ми га раседла Туђитисе, имсе, v. r. impf. ft

[ocr errors]

fremò

betragen, verlegen seyn wie ein Frem Det, verecundor. Тужан, жна, но, беtiübt, arm, unfelig,

miser :

„Тужна јадна да сам вода ладна Тужба, f. bie slage, accusatio. Tykeme, n. 1) das Klagen (vor Gericht)

accusatio. 2) das Klagen nach einemt Kovten, ululatus de mortuo. Тужими, им, v. impf, плакати иза гласа (особимо за мрцем) и на ридами, m. j. говорити: јаој Божо (или како му буде име) моје грдне ране! јаој ко ће твога пуста коња јами? јаој ко ће твоје аљине носити? јаој ко ће твоје оружје пасами и т. д. einen Zooten bemeinen, plango. Мати за сином и сестра за братом тужи кашпо по двије и по три године: кад је сама код ку. ке, или кад изиђе куд у поље, а она мужи и нариче као да пјева. Доста пума би суза из камена ударила, како жалостиво мати на риче за сином, или сестра за брапом. У садашње вријеме срамота је жени мужити за мужем, а још већа испрошеној ђевојци за момком; али се у пјесмама пјева да су и жене мужиле за мужевима и ђевојке за момцима, н. п.

[ocr errors]

Пуче пушка из кола другога „Те удари у колу Дамљана. „Дамљан паде, а љуба допаде: „Мој Дамљане, moje јарко сунце! ,,N'jeno ми ме бјеше oбacjaʌо! „Ал, ми брже за горицу зађе „Марка жали и отац и мајка, ,,А Андрију ни отац ни мајка, „Него једна из села девојка, ,,Жалила га, па је говорила: „Јаој Андро моје чисто златно! „Ако би ме у рукаве везла, „Рукав ће се одма издерами, „Па ђе твоје име погинути; „Ако би ме у песму певала, ,,Песма иде од уста до уста, ,,Па ће доћи у погана уста; ,,Ако би ме у књигу писала, „Књига иде од руке до руке, Па ће доћи у погане руке ,, Боже мили чуда великога! ,,Ко л' је ово кога ожалио ? „Ил' је мајка јединога сина ? ,,Ил сестрица брата рођенога ? „Ил' је снаа ручнога ђевера? „Ил' ђевојка првог заручника? Тужими, мужим, v. impf. кога, las gen (vor Gericht), accuso.

Тужимисе, имсе, v. r. impf. коме, на Kora, sich beklagen, klagen, conqueror. Тужњава, f. bie Behflage, ululatus: стоји мужњава.

Тузла*, f. 1) bas gefottene Salt, sal excoctum ex aqua salifera. 2) (доња и rópía) Namen einer Stadt in Boß= nien, wo so eine Siederey besteht, nomeu oppidi. Тузланин, човек из Туз. ле. Тузлански, ка, ко, топ Тузла,

Dd

Tyk, m. 1) der Winkel, angulus, cf. кут. 2) ударио тук на лук, ¿men harte Steine find aneinander gerathen, dignus dignum reperit. Тука, f. vide будија. Тукац, кца, m. vide будац. Тукнути, нем, v. pf. 1) ein menig (Knoblauch) stoßen, contundo. 2) schlas gen (dem Geruche nach), oleo, suboleo: ово месо мукне мало. Тулум *, m. vide мјешина. Тулумина, f. augm. v. mулум. Tулак, лка, m. 11) die Einsteckröhre in Туљац, љца, m. e каблина, fistula minor inserta majori (in mola). 2) eine Art Falle für Füchse u. dgl. genus decipulae, laquei.

Tуmaрâшe, a. das vorwißige Umberge: hen, vagatio curiosa. Tуmâрam, aм, v. impf. vorwißig um: herschlendern, vagor curiosus. Тумарити, им, v. pf. bineinplumpen (in ein Haus, ohne anzuklopfen), intro improvisus.

Tymoa, adv. vom Faß, wenn es auf recht steht, de dolio erecto. Tумбâше, п. das Umlegen (eines Fasses),

inversio.

[blocks in formation]
[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

Туркање, n. (dim. v. mурање) дав Fort. ogen, promotio.

Typкamи, ам, (dim. v. mypami) fort, stoßen, promoveo (z. B. wenn viele beisammen sipen, und einer den ans dern zum Weiterrücken stößt). Туркешања, f. augm. v. Турчин. Туркиa, f. die Türkin, Turca, femina Tarcica,

Tркиин, иа, но, der Türkin, Turcae. Туркињица, f. dim. v. Туркиња. Турко, m. vide Турак: Турко мала пара некрштена вјера (у приповијелки).

Typнуmu, нем, v. pf. (z. B. mit dem Ellbogen) stoßen, impello.

Typпnja, f. die Holzfeile, lima lignaria.
Typmijame, n. das Feilen (des Holzes),
Timatio ligni,

Tурпujam, аm, v. impf. feilen, limo.
Typuja, f. dim. v. mypnuja.
Typсka, f. die Türkey, Turcia.
Tyрck, ка, ко, 1) fürĉisch, turcicus.
2) adv. türkisch, turcice.

Typkuja, f. 1) eine türkische Arie, modus cantilenae turcicus. 2) die Türkey, Tur

cia:

,,Мало јада по Турћији радиш, ,.Ја шмо тражиш по земљи Њемачкој

Typчалo, m.der gewöhnlich türkisch spricht, fugt, Turcicus.

Турчалов, ва, во, деё мурчало, Turcici. Tурчâmе, n. das Türkischsprechen, Tur

cismus.

Typчamи, ам, v. mpf. türkischsprechen,
Toqui turcice.

Typчême, n. das Vertürken, turcizatio.
Турчин, m. Der Zürfe, Turca,
Турчинак, нка, m. papaver rhoeas Linn.
Т рчпнов, ва, BO, des Türken, Turcae.
Typчnmи, пм, v. impf. zum Türken ma-
chen, facio esse Turcam.

Турчишисе, имсе, v. г. impf. ein Luts
te. feyn, Turca fio aut sum.
Typшnja, f. Aufbewahrung der Früchte
in Wasser, Wein, adservatio pomo-
rum, uvarum, in aqua, vino. Y mурши-
ју се меће грожђе, крушке, јабуке,
краставци и т. д.

Тума, 1)myma вура* (м. ј. држи, уд ри ; или, пощегни, повуни); 2) у за

гонетки: Тута мамо, тут ова мо, myma me за врата? м. j. же на кад чисми собу или кућу па смелиште смете за врапа. 3) у дру

кој загонеткана аше паша на бау Ћа

? крмачи. Тутило, in ber Mitevensart: mу и myмило (und Dabei ift's geblieben, nec praeterea quid factum). cf.ʌани (како онда, н лани).

Tymкал*, m. der Tischlerleim, gluten.
Тумкалиши, им, v. impf. leimen, glu-

Art

tino. Тушкаљење, n. bas leimen, glutinatio. Тушкање, n. vide дршкање. Тумками, ам, vide дршками. Туплић, m. eine Met eiförmiger Kürbiffe, cucurbitarum genus. Туки, учем, v. impf. 1) flagen, tundo. 2) stoßen (Salz, Kaffee), tundo. 3) BOЛове, бикове, contundo tauri testiculos. Тућисе, учемсе, v. r. impf. i) [id [ gen, pugno. 2) јајима (žu Dftern). Туфегџија*, m. vide туфекчија (mit al. Ten uibieitungen).

,

Туфекчибаша m. der Zechmeister der
Büchsenmacher, praefectus collegii tor-
mentariorum.

Туфекчија*, m, ber Bütfenmader, tor-
mentarius. cf. пушкар.
Туфекчијин, на, но, без муфекчија.
Туфекчијнски (туфекчијски), ка, ко,
Büchsenmacher, tormentariorum.
Туц, муц, cf. mpm mpm.
Туцак, m. Der Bettler, mendicus (cf.
просјак):

[ocr errors]

„Удијели пуцаку јунаку.
Тýцањ, цња, m. vide mýчак.
Тўцање, n. dim. 9. мучење 1.
Тўцами, ам, dim. 9. плући 1..
Туцашисе, амсе, dim. 5. мућисе 2.
Тўцачки, ка, ко, 1) Bettler, mendici.
2) adv. mie ein mуцак, more mendici.
Туцни дан, на дне, m. vide mучин дан.
Tyu, m. die Glockenspeise, Bronze,

(campanarium, tormentarium). Туча, f. vide град.

aes

Тучак, чка, m. i) bie Mörferteule, pi-
stillum. 2) Das Sfieren, Das Die aus
dern zusammenschlägt, ovum poschale
forte.

Týчeme, n. das Schlagen, Stoßen, tunsio.
Тучин дан, на дне, m. et Eag por
Dem бадњи дан, 𐐨er cladttag, dies
mactationis. cf, печеница.

Тучиписе, имсe, v. r. pf. auf einan
der stoßen (von Armeen), concurro.
Тушма (он мисушма? over cf. trais
niid дукај?) unzähligvtei, innumerus.
А. Има ли рака у мом потоку,
Б. Има мушта.

Ћ.

! (in der Anekdote vom Türken), ein Ruf an den Ochsen, daß er forts gehe! vox impellentis Turcae bovem ; ћа шароња, ћа!

Táбa, f. die heil'ge Stätte (Mekka bei
den Türken, Jerusalem bei den Chris
jten), locus desiderii: отишао на ћабу;
„Док запалим Рачу украј Дрине,
„И погубим Аџи - Мелентија,
„Кој, је иш о преко мора сињег
„Те је влашку набу полазио
Tanja *, f. cine urt gejuuter Ruden, pla-
Kuchen,

centae genus.

[ocr errors]

Tanjџuja*, m. ber Rumen äđer, placen

tarius.

Каијџијин, на, но, veš Rumenbäđers,
placentarii.

Ћакиница, f Die Grau bes како (in Der
Anekdote).

Како, m. Bäterden, tata.
Ҡалов, m. vide будала.

Kaнm, ma, no, (im Gehirne) ange.
brannt. Pedant, angeschossen, non sanis-
simae mentis. cf. сулудаст.
hap*, m. bet Sandel, commercium. cf.
трговина.

hápeme, n das Handeln, commercium.
Ћариши, им, v. impf. banbeln, com-

mercium facio, exerceo. Ћаркање, n. dim. v. арење. Ћаркати, ам, dim. v. Ћариши. Ћарџија m. der Handismann, merçator, cf. трговац.

[ocr errors]

Ráca*, f. Art einer tiefer Schüssel, lanx profundior.

Ћасица, f. dim. v. haca.

Каmа, m. (Рес. и Cpem.) vide famo.
Ћашин, на, но, без hama, scribae.
Ћатиница, f. без каша Ñrau, uxor

scribae.

[blocks in formation]
[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors]

2) vide kрaja.

Téно, m. Hundsname, nomen canis. Tèпенак*, икa, m. der Ladenflügel (nach türkischer Art), valva tabernae. Féпnya, f. das Käppchen, mitra parva. Tep, f. die Tochter, filia. cf. khí. Feранa, f. Frauenname, nomen muliebre. Repaе, n. (Epu.) das Treiben, agitatio. hepamи, am, v. impf. (Epy.)treiben, agito. Repamиce, aмce, v. impf. (Eр.) 1) rammeln (von Hasen), coeo. 2) sich verfolgen (mit Prozessen), persequi se in foro. cf. гонишисе. Нeрëмидa, f. von gr. xepapis neuer xpa pida, der Dachziegel, tegula, cf. upujeп. Ћерење, n. vide церење. Repekeлnja*, f. vide yзBoд. Ћерин, на, но, Ten, H, der Tochter, filiae,

Kepumисе}, имсе, vide дериmисе. hépка, f. das Töchterchen, filiola. Majка ћерку кара, снаши приговара. Ћеркин, на, но, дег ћерка, filiolae. Repпnч, m. der ungebrannte Ziegel, later crudus.

Kepmoви *, m. pl. die Balken zum Häuferbau, trabes, tigua.

Ћерца, f. dim. v. Керка.

Repчnвo, n. der Fensterrahm, margo ligneus fenestralis.

Heca, f. vide neca.

Ћесар, m. m.j. Њемачки, или Бечки, der (teutsche) Kaiser, der Wiener Kais fer, Caesar (der türkische und ruffische` find цареви):

,,Цар и ћесар кад се завадише, ,,Код кесара обршмери бише „Свјетла круно од Беча ћесаре Recâрев, ва, во, vide kecapов. Réсаревина, f. 1) das Kaiserland, terra

Caesaris. a) das Kaisergut, res Caesaris. Recapuчa, f. die Kaiferin, imperatrix. Ћесаричин, на, но, 𐐨er Raiferin, im. peratricis.

Tecâров, ва, Bo, des Kaifers, Caesaris. Recapовина, f. vide kесаревина. Tècарскй, ка, Ko, 1) kaiserlich, caesareus. 2) adv, wie der Kaiser, Caesaris

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

,

Ћилер к m. die Speisekammer, penus. Ћилим * m. der Teppich, tapes. cf. шареница.

-

Билим * m. vide катанац. Ћимане*, нема, n. vide егеде : ,,Погубише симна Ћиманетa Ћиомина, f. вода у Ерцеговини: ,,И Тројицу надомак Таслиџе, „Украј воде украј Ћиотине Ћира", m. (Pec. и Срем.) vide hapo. Ћирилов дан, m. I Der Glamen uipoftel Тирил Философ. Rpriu. Србљи припосиједају, да мице на Ћирилов дан праже друга свака себи да гра. де гнијездо и да носе јаја; па која не нађе друга, она се објеси. Ћириш*, i) eine uet Saunolg, materiae genus. 2) das Schusterpech, pix sutoria.

Ћирјак, т. Жann name, nomen viri (von Cyriacus ?)

Ћирко, m. Жtannoname, nomen viri (von Ћирјак).

Ћиро, m. (Ерц.) Mann name, nomen viri (von Cyrillus ?).

Ћитап*, м. аз В и ф, Die Sibel (ber Spran), biblia.

Ћифма, m. cer Rrämer (verädtlid), tabernarius..

Ћифтин, на, но, be8 Кифма, taber

narii.

[ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

Ћосин, на, но, без коса, hominis depilis.

Ћосиница, f. bie Frau eines hoca, uxог hominis depilis.

То, m. (Ерц.) бer BartIofe, depilis. Ћосов, ва, во, Des Koco, hominis depilis.

*

Кошак*, шка, m. as d, bie Gde, Rome ema, n. Jangulus. cf. рогам. Кошели*, adj. indeclin. edit, angulosus. hy, hya, m. Der Saud, spiritus: нема вјетра ни ћуа.

Ћуба, f. Der фopf (bet Senne), cirrus. Ry6a, f. die Schopfhenne, gallina cristata. Ћӱбаст, та, то, н. п. кокош, дез baubt, cristatus. Ћубица, f. dim. v. Һуба. Ћуд, f. 1) дав Matureu, indoles: добре куди;

„Ој ђевојко и зла ћуди твоја

2) није ми по куди, es ift mir nidt recht, non placet.

Ћудање, n. Das Gaeumerben (Des
Pferdes), consternatio.
Ћудашисе, амсе, v. г. impf. deu wer=

Det, constenor.

Ћудљив, ва, во, н. п. коњ, феи, pavidus, facile expavescens.

Tуk, m. Name einer Art Nachteule, (vom Caute Ky!), ululae genns. Ћук! Ћук! interj fo ruft man bie 5üh= ner herben, vox galliņas vocantis Ћукање, n. Das Gorenen wie ein Кук, clamor bubonis (ћук).

Ћукање, n. Das Serbeitufen ber Sünner. advocatio gallinarum.

Ћуками, учем, v. impf. f renen wie der kyk, clamo ut kyk. Ћуками, ам, v. impf. Die 5ühner berbeirufen, allicio gallinas.

Ћукнути, нем, v. pf. cinmall Ky idrenen, dico ћу.

Ћукнути, нем, v. pf, einmall кук rus fen, dico hyk.

Ћуков, ва, во, без кук, bubonis.
Ћула, f. (у Бачкој) vide кијача.
Ћулав, ва, во, vide чулав..
Ћулити, им, v. impf, m. j. уши, fpiten
(Die Dhren), arrigo aures.
Ћулумак, мка, m. eine Eleine Leule,

clavula.

Ћуљење, д. баб Gpiten (ber Dhren arrectio aurium.

« PreviousContinue »