Page images
PDF
EPUB

2

[ocr errors]
[ocr errors]

Fiyma, f. das Büschel, fasciculus, crista. Rycmek*, m. die Fußichelle (für ung Кумеҙ m. vіdе коконцар г.

bändige, feurige Pferde), compes. Кумица, f. dim. Ф. Кума.

Купак, пка. т. vіdе шуљак 1., m. yidе угаљ.

Тупалица , f. Der im mеr fфweigt, faciТумурција*, m. Der Roblenbrenner, car turuus. bonarius, coctor carbonum.

Купење, р. (Pec.) vide Кућење. тўп*, m. eine Art Topf su ponig, Tymепи, пим, Рес)vide hykепи, Rindschmalz, ollae genus.

Култипи, им, (Срем.) hyna, f. eine Art Krug, urcei genus. Тушкање, п, дав ефweigenheiper, imКупина , f. augш. 9. Куп.

positio silentii. Купић, m. dim. p. Куп.

һу акати, ам, v. impf, кога , jemano Куприја*, f. 1) vide мосці. 2) варош schweigen heißen, silentium impono.

у Србији на десном бријегу Мора- тупкац! maufetia, obmutuit,oboutuere. ве (у Ресави). Купријский, ка, но, ту пук*, m. her grupp, turma. on Куприја.

Thење, п. (Ерц.) Зав ёфweigen, si. Купријца, f. dim. 9. ћуприја.

lentium. Тура, f. vіdе будија.

Тfегии, купим, v. impf. (Ерц.) (фwei. Курад, f. (coll.) vide бучад.

get , sileo. cf. мучати. Турак, рка, m. vіdе будац.

Työmema*, n pl. ein Gericht (von Fleisch турак*, , pra, m. ein mit Pelz gefütter: Enodeln), cibi genus. Hojeva ce cum

ter und verbrämter Rock , toga pelli но пријесно месо и метiне се у њеbus subsuta et praetexta.

га мало бибера и ситно исјецана Туран. m. vіdе fўрак.

црнога лука, па се онда начине турдија, f. 1) (€ријему, у Бачки у Бан.) као ораси и умељају се ушенично der Kurze Pelzrock, vestis pelliceae ge брашно (и по се зову ћуфлета), nus. 2) (у Србији) ein Tagger (Peli =) ІЇослије пога Куфпета се попрже Rock ohne Äermel.

на маслу, па се поспу бијелим лу: Турдијетина, f. augm. р. Курдија. ком и киселим млијелом. Турдијца , f. dim. р. Курдија.

Түнша, f. Оer Rüffel, rostrum (suis). cf. туре, ета, р. vіdе буче.

Тушање, . Вав Obrfeigen, colaphi imПурићи, m, pl. (coll.) vide бучићи. actio. Трій, рја, pie, vide будињи. Тушати, ам, v. impf. оқrfeigen, coТурка, f. vіdе tура.

laphum impingo. Typarikane, n. das Trilern auf einem hyiue ! interj. sagt man dem Esel, um ihn

Blasinstrumente, fistulae modulatio. zu entfernen, vox asivos repellentis. турликапи, ичем, v. impf. trilern (auf Tўшипи, им, v. pf. оқrfeigen, coalder Flöte), modulor.

phun impingo. cf. приунципи. Туршаук, m. hypја (будиња) болест, тушка, f. vіdе приуiuак. (icherzhaft) eine Krankheit der Weiber, Tywkāne, n. das Fortstoßen, protrusio,

Urt Sehnsucht, desiderium veneris. Тушкапа, f. ein epiel, ludi genus. Ћурче, чета , , еіnе pelsiate, tunica Кушкали, ам, v. impf. н. п. капу но, pellicea.

rom, fortstoßen, protrudo. Турчибаша *, m. See Зефneifter Str Пушнути, нем, v. pf. einen &top ge Kürschnerzunft, magister pellionum.

beri, trudo. Турчибашин. на, но, бев Курчибаша,

magistri pellionum. Ћурчибашиница , f. Die Srаи бев Кур

чибаша , uxor magistri pelliоnum. Ћурчија *, m. See $iirfфner, pellio. cf.

кож уар. Турчијин, нa, нo, turfner •, pellionis. 1) in, in (mit dem accus, und abl.): Турчийјница, f. Die Wür[фnerin, pellio отишао у цркву; био сам у цркви.

2) (mit dem genii.) bei, apud : y Horą Турч iјнски, кa, кo, 1) Würfфners, је свашта доста; ишге у мене ;

pellionum. 2) adv. wie ein Kürschner, има у њега. 3) interj. cf, yx ! more pellionis.

Ўабапіи, амі, v. pf. (ein neues fleiv) Турчијскій, кa, кo, vide Курчијнски. strapazieren, attero (pannum). Турчиілук *, м. Вав Rürfфnethanomere, Уабоноснписе, сисе, v. г. pf. дрво у ars pellionis.

BOAn, im Wasser nur noch dauerhafter Турчић, m. (dim, v. ћу рак) vide Курче. werden, humore firmari. тўсқија *, f. деr рebel, vectis. cf. по уб, m. Fluß und Stadt in der Babesлуга.

ска наја.

У.

Ў,

nis uxor.

уіх :

бав,

[ocr errors]

Во ,

1

S10.

vo in

уба, adv. Ringelit, pie uno pa, Райт, убражѣйвапи , ђујем, v. impf. та іt

убраздити, им , v. pf. ein GeА. Има ли јабука на јабукама ? schäft einlassen, immittere se in negoБ. Нема, уба ће која.

tium. (ријетко се говори, ўбрати, уберем, v. pf, pflient, ans него се чује у пјесмама) vidе лијеп,

idien, lego. убавац, вца, m. tanie einer Suеuе убрзипи, им, v. pf. убрзићу ја тебе! zwischen Nemeta und Kruidhedol in Sirs sagt man dem Kinde, das man straft,

miet nomen fontis (Bandusiae) in (faciam te celerem ?). Sirmio.

убрисапи, ришем, v. pf, wifфеn, tеrgео. убівница , f. cf. Злапоје.

убрисивање, и. дав 26 mifфеn, absterY causarbe, u. das Bineinwerfen, injectio.

убрисівати, сујем, v. impf. абwifфен, убацівапни, цујем, т. impf. Fineinwer= abstergo. убедили, им, v. pf. Ifen, injicio. Yeaanmu , HM, V. pf. hineinwälzen, inубилипини, им , (Рес. и Срем.) vide volvo. убијелими.

Уваљали, ам, v. pf. Fineinwalsen, volубијање, р. 1) ав 23erlegen, laesio. 2) das Erschlagen, occisio.

Уваљаписе, амce, v, r. pf. ) fф биеф убија пти, ам, у. impf. 1). serlegen, laedo: Wälzen beschmußen, volutando macu2). !odtschlagen, occidó.

Tor. 2) sich einwalken, im Walken eins убјаписе, амсе, т. г. impf. ft. an= geheit, minui subigendo. schlagen, illidor.

Уваљівање, и. дав ріnеinmülken, inУбијелилии, им, v. pf. (Ерц.) н. п. плап

volutio. Ho, bleiden, insolo.

Уваљивали, љујем, v. impf, pineinwäfe убиши, бијем, v. pf. ) erflagen, zen, involvo, volvo in :

occidó. 2) abschlagen, verwunden, ver: Ysap je ,, vide ja yöap je, leben, laedo.

уватили, имт, v. pf. ertappen, fangen, убитисе, бијемсе , v. т. pf. jih verteben, capio, prehendo. Jaedi.

ўвалінінсе, имce, y, r. pf. unbeegубљу вапн, љујем, у. pf, befpepen,

lich bleiben, nicht bewegt werden, ers

starren, consisto, non moveor, H. II. ýboj (760)), m. die Schläge, verbera : рука , нога, мјесец, сунце. лежи од убоја.

Увёзапи, ежем, v. pf. binven, colliубојаписе, јимсе, т. r. pf. mit bеr blof. gare.

sen Furcht davon kommen (en être YBezubame, u. das Binden, ligatio. quіtte pour la peur), tіmоrе luo: бо- увезавапіи, зујем, y, impf. binsen,

јао сам се, али се нијесам убојао. colligare. убојнпі , па , по, (ст.) vidе ўбојни: Увек, (Рес. и Срем.) vidе у вијек.

„Дадоше му копље убојно Увен упи, нем; v. pf. verwelleri, már. убојица , m. Bеr fіф gut fdlägt, pugna

Уверавање, n. (Рес. и Срем.) vidе увјеубојна , на , но, н. п. Попови, Rampfs,

Schlacht, zerstörend, praeliaris Уверавани, ам, (Рес. и Срем.) vide убојни камен, т. (©ontufiоnѕ ftein), деп увјеравами. man den in einer Schlägerey Zerschla: Ybepabamnce, amce, (Pec. a Cpem.) vide genen zerrieben eingibt, lapis ad contu увјераваписе. siones

Уверили, им, (Рес. и Срем.) vidе увје.. убоспи, одем, у. pf. Ourch Steфen рили.

verwunden, pungo, puugendo laedo : Ýbepamce , umce, (Pec. x Cpem.) vide увола га нрава.

увјериписе. убрадач, m. cine 2rt lеіnеnев Wopftuф, увеспін, едем, v. pf. 1) bineinführen,

duco in 2) пређу у брдо, ап} et. убрадипи, им, v. pf, беn убрадач ит . teln, ordior. thun, ѕumеrе vittam, circum dаrе. Убра. Увесни, везем , V. pf. hineinfahren, ђена без игала (п. ј. пијана).

inveho. : убрађивање, п. Вав Иmthun бев убра. Увести, везем, т. pf. pineinftičen, Aali, vittae circumdatio.

ipeludo picturae acus: убрађивати , Бујем , v. impf. Bеn убра- увезла сам при дуката злата

Aay umthun, circumdo vittam. Увече (у вече), *24ben 8, vesperi. убражѣ іванье, п. Рав Иnternehmen (ed. увецбапти, ам, (Рес. и Єрем.) rida ne$ Gefäfts), moliinen.

увјецбады.

convomo.

cesco.

tor acer.

равање.

vittae genus.

acus.

fio in re.

Ўвештиписе, имce, (Рес. и Срем.) ўвраћаписе, амсе, т. г. impf. einfpres vidе увјештиписе,

chen, 'deversor. увијање, р, дав, Цmminsen, involutio... Уврачали, ам, v. pf. treffen (durch ÝBújamu, am, v. impf. umwinden, in. Wahrsagung), divino. volvo.

Увребапи", ам, y, pf. erlauern, dерrе, Твијек (б. і. у вијек), (Ерц.) іmmеr, hendo aucupando. semper.

Увредили, им, (Рес. и Срем.) vide Увирање, п, 2) бав @infieдen, Sintos ўвриједитаи.

chen, decoctio. 2) das Durch schmiegen, YBpemên (CK0Yumu), auf der nämlichen perreptio (?), perlapsus.

Stelle in die Höhe, adsilio in altum: Увпрапии, ре, v. impf. cintoфen, de „Трипуп доращ уврепен скочио coqui, coquendo evaporari.

увреции, ри, v. pt. einfoфen, perдато ўвираптисе, ремce, v. г. impf. fіф юр* pfen, decoqui.

hin durchschmiegen, arcte perlabi. Увреписе, ремсе, увръосе, (Рес, и Увити, вијем, v. pf. umminea, cir Срем.) vidе увријентисе. cumvolvo.

Увриједили, им, v. pf. (Ерц.) en eine Увјеравање, п.(Ерц.) Зав $ereben, Цёбеrѕ Wunde ansioßen, offendo in vulnus. zeugen, persuasio, convictio.

Увријентисе, ремсе, увръоce, v.r. pf. увјеравати, ам, т. impf. (Ерц.) glau= (Ep4.) fich hineinschmiegen, arcte perben machen, persuadeo.

labi. увјеравалінсе, амсе, у. е. impf. (Ерц.) Уврнуон, негби, v. pf. н. п. овна (п. і. sich überreden, persuadeo mihi.

yјаловити), абоreben, Burd, Drebet Ўвјерии, им, v. pf. (Ерц.) glauben verderben, eneco torquendo (testiculos). machen, persuadeo.

Уврнутисе, немсе, vidc

уврапиписе. ўвјерилисе, имсе, т. г. pf. (Ерц). ft) уврсти, уврзем, v, pf. и. п. конац у überreden, persuadea mihi.

uray, 'einfädeln, insero per foramen Ўвјебати, ам, т. pf. (Ерц.) einlers nea, sich einüben, condisco, expertus ūbpmâle, 1. das Eindrehen, retorsio.

contorsio. ўвјешпишисе, имce, v, г. pf. (Ерц.) Ўврпати, уврћем, v. impf, einereben,

geschickt werden in einer Arbeit), ex retorqueo, contorqueo. pertus fio.

Уврлепи, пим, (Pec.) vidе уврћели. Увлачење, п. Зав $ingieben, retrасtiо. Укртеписе, исе, (Pec.) vidе уврће. увлачипін, им, v. impf. bineinsieben, retraho, traho, contraho.

Укрпили, им, (Срем.) vidе уврћети. Уво (genit. ува и увепта ; р. упци), дав увриписе, тисе, (Срем.) vidе увеDhr, auris.

fеписе. Ўвода, ғ. деr &pion, Sunsfфаftеr, ex• Уврђепи, увршим, т. pf. (Ерц.) binə plorator.

einbohren, terebro. Уводити , им , v. impf. 1) bineinführen, Уврђелисе, увртисе, т. г. pf. (Ерц.)

induco. 3) auskundschaften, exploro. коме у главу; ft in Ben Xopf fesel , 3) пређу у брдо, anşettein, оrdior. in animum induco. Увођење , п. ) сав біnеinführen, in- увршан, ина, но, н. п. чанак брашна,

ductio. 2) das Spioniren, exploratio. ungestrichenes Maß, mensura cacumi.

3) das Unzetteln, orsus. Твојак, јка, m. (сп.) gode (?), cin- Увршивање, п. (oftеrе. дав 2 цfg i cinnus:

pfeln des Getreides), demensio exun„Како распие права на увојке

dans. Уволажа, f. Der Spermurni, forticula Lion. Увршівати, шујем, т. impf. | aufgipfeln, Увражење, п. бав @infäoetn, immissio Увршипи, им, v. pf. fili in acum.

увуки, учем, v. pf, bineti sieben, traУвразити, им, v. impf. н. п. конац у

ho' in hray, einfädeln, insero filum in fora Yrahane, n. 1) das Rechtmachen, satis.

factio , probatio , accomodatio. 2) das Увралгине, f. pl. Die plugmente, ver Nichten, Stimmen, correctio , tempe. sus aratri, Боље се навр њиве дого

ratio, constitutio. варати, него се на уврашинама угађапии, ам, v. impf. 1) коме, в сі.

каралІІІ. уврагшипнсе, имce, y. г. pf. einfpres

nem recht machen, probo alicui quid.

2) шпіо (н. п. гадње), gurebt тафен, chea, einkehren, deverto ad aliquem. richten, tempero, constituo. Ўвраћање, в. дав &infprehen, ingres- ўгазипи, нм, v. pf. 1) у шпо,

ten, calco, 2) zusammentreten, conculca :

[ocr errors]
[ocr errors]

nata,

cacumino.

men acus.

hineintre

[ocr errors]

2

ago in

ам,

угазиле свиње испред куће;, угази- Уговор, m. Die 23erabrерung, bit 3 пи земљу (за пећ и. f. ш.).

sprechung, colloquium (besonders die угаипиписе, имce , vidе гаип учини.

Verabredung, wann und wie die er. писе.

bettene Braut abgeholt werden foll). ўтал, гла, m. vіdе нуп.

cf. колачи. угаљ, гља, m. Die Chmiebekohlen, car- Уговорити, им, т. pf. veratreben, conhones.

dico. Уганути, нем, v. pf. руку, ногу, ўгодан, дна, но, 1) ret, аngеnеfnm, verrenken, luxo.

gratus. 2) bequem, commodus. Угар , f. Die sum tunftigen 21nbau aufa Угодини, им, v. pf. 1) коме, e8 cinem geriffene (und dem Durch w är men recht machen, facio satis, probo rem

ausgelegte) Erde, ager proscissús. alicui. 2) umo, richten, zurecht más ўгарак , pкa, m. See Brano, titiо.

chen, constituo. ўгарипи, им, у. pf. п. і. њиву (или ўгодник, m. н. п. Бокји, беr eв wет

3emny), aufreißen (die Erde mit dem recht macht, gratus , qui gratum mihi Pfluge), proscindo.

facit: Угарніца, f. vіdе угарак.

„И ради су Божји угодници ўгарнице, f. pl. aufgeriffene Zeder, agri Угојити, им, v. pl. futtern, muften, proscissi :

sagino. „Падоше Пице на угарнице

Угонипи, им, y. impf. pineintreiben, Угарчик, m. dim. р. угарак. Угасити, им , v. pf, lifфеn, restinguo. угоњење, п. Вав фіnеintreiben, actio Углавипи, им, v. pf. feftfeken, statuo. in глављивање, о. Вав etfesen, JefeУгостипи, им, v. pf. Demirthen, hoftigen, Einstecken, fixio.

spitio excipio. Углављивати, љујем, т. impf, befejliУготовити, им, у. pf. и.

п. ручак, gen, figo.

Beyepy, fertig machen, adparo. Угладни, им, v. pf. glätten , polio. Ўграбиппи, им, v. pf. erhaschen, arriУглаши,

vide
угледати,

pio, comprehendo. углачали, ам, vide

угладити. Угрёвање, п. (Рес. и Срем.) vidе угриÝraea, m. der Augenschein , conspectus: јевање.

„Изведи брале сестру на углед - Угревати, ам, (Pec. к Срем.) vide yУгледалін, ам, v. pf, erfeben, conspicor. тријевами. угледалінсе, амce, v. r. pf. на кога, Угрејати, јем, (Рес. и Срем.) vide y

Beispiel nehmen an einem , exemplum гријати. capio (bonum aut malum).

Угризак, риска, m. Вав 2ngebіgеnе, ad. Углубипи, им, v. pf, einfügen, insero, .morsum quid, e. g. pomum, panis..

(clavuin in foramen , ad continendum). Yrpusale , n. das Unbeißen, admorsio. Углобљавање, n. Das infügen, insertio. Угрізати, ам, v. impr. arbeiten, adуглобљавали, ам, т. impf. einfügen, mordeo. insero.

Угријати, јем, v. pf. (Ерц.) erwärmen, Угљевље, р. (coll.) бie Rohlen im Sfen, calefacio. carbones.

Угријевање, п. (Ерц.) tas 3ärmen, Угљен, m. eine Roble , carbo.

calefactio. Угљенчић, m. dim, v. угљен.

Угријевали, ам, у. impf. (Ерц.) mät. Угљеша, m. Rannname, nomen yiri.

men ,

calefacio. Угљичак, чка , m. vіdе угљенчић. ўгриња, f. Srauenname, nomen feminae, Угнал, ам, v. pf, bineintreiben, ago ўгрисли, ризем , v. pf. anbeige, ad-, adigo.

mordeo. Угнутисе, немсе, y, r, pf. ki, fenten, ўгрн, m. црв, цито живи љети у sido.

говеда испод коже. Угњавипи, им, v. pf. eroriden, elido. Угрушатисе, шace, vide прогрушаУгњечипти, им, v. pf. Eneten, subigo. Угњйлипи, ли, v. pf. mille, weih mеrѕ Угурсуз*, m. Bеt palunte, nebulo.

Den (vom objite, 8. 8. Bee ifpe), Угурсузлук*, m. pie paluntеrеp, gie. mitesco.

derlichkeit, Dequitio. Уговарање, в. дав Зеrqbresen, consti- Угурсуски, кa, кo, bаluntifa, nebu. tutio, condictio.

lonum: угурсузе угурсуски ! Уговарапи, ам, у. impf. berapresen., Урушівање, а. "Вав &ttien, suffocatie. constituo, Condico.

Угушивали, шујем, т. impf. eritien, уговели, ем, v. pf. (у Сријему и у

suffoco. Бачкој) yidе угодишни І.

Угушиши, им, т. pf, erdiet, suffecom

in —

тисе.

raten, nubo.

bar,

но

do ,

Occurro.

nen,

cursus.

уд (comp. уђи), да, до, über, fФlet, itch bei jemand einschmeicheln, beliebt malus :

machen, insinuo me apud aliquem. „Jao jадна уде пи сам среће ўдворица , f. човек, који се удвора. Удавање, т. брав 23ereblichen (von Räд. ва код кога, дее доfling, ёфтеіф. chen, collocatio puellae.

ler , adulator : Турска удворица. удавани, дајем, т. impf. ereblіфеп, Удевање, р. (Рес. и Срем.) vidе удиcolloco filiam.

јевање. У даваписе, дајемсе , v, r. impf. beus Удёвати, ам, (Рес. и Срем. ) vide

удијевацій. удавии, им, v. pf. erwürgen, stran- Удёлипи, им, (Рес. и Срем.) vide gulo.

удијелити. ў дадба, ғ. 5евојка на удадбу, mаnitа ўденули, нем, (Рес. н Срем.) vide nubilis.

удеспи. ўдадбеніі , на, н. п, кошуља, удесан, сна, но, іn оrѕципg, ribtiq, Vermählungs-, nuptialis.

ordinatus. Удадбеница , f. л. і. удадбена кошу. Удёситаи, им, v. pf. 1) rihten, jurефі

Aa, das Vermählungshemde, indusium machen, corrigo, vide yrogum. 2) ko. uuptiale.

ra, treffen, auf jemand stoßeni, offenУдаја, f. vide удaдба. У дан, дна , но, vidе уд.

удеснтисе, имce, y. г. pf. ft bеgед? ударање, п. 1) Baseblagen auf еtmав,

occurro : удесили смо се инд percussio. 2) das Stoßen auf etwas, удесно сам се с њим. incursio. 3) реr görmen (ber #inser), у деспи (говорисе и уденути), удеstrepitus. 4) der Geruch nach etwas, нем, (Рес. и Срем.) vidе уђеспін. , odor. 5) das Legen auf etwas, iinpositio. Ygewabakhe, n. i) das Richten, accumУдарaпи, ам, v. impf. 1) у што аuf, modatio. 2) das Zusammentreffen, ocсtіvав јФlagen, percutio. 2) на кога, froßen (auf den Feind), incurro. 3) y- Yxemábamı, am, v. impf. 1) zurecht Aapajy heija, lärmen, tumultuari. 4) machen, accommodo. 2) zusammentrefMeco, riecht ein wenig, olet, foetet ali fen, occurro.

quantum. 5) auflegen, impono. Удешаватисе, avice, y. г. impf. fi ў даралінсе, расе, v. г. impf. jufatna begegnen, occurro, тезірајfen, congruo.

Удивитисе, имce, v. г. pf. jih verpun= ударити, им, v. pf. :) у шпо, auf dern, miror rem. ' etwas flagen, percutio. 2) на кога, удијевање, п. (Ерц.) бав ріnеintbun, floßen, incurro; ' überfallen, invado. Einfädeln, immissio. 3) на кога, на што, беn Beg eins Удијевапи, ам, т. impf. (Ерц.) н. п. ichlagen, viam ingredi versus —. 4) Ши конац у иглу, einfäseln, immitto, ига, ji, ergie jpen, effundi ; крв из ноза. insero. 5) lеgеn, thип auf еtmав, impoo , н, п. Удијелипи, им, v. pf. (Ерц.) (almo? обруч на пацу; седло на коња; аљи fen) geben, reichen, praebeo, не на се, или на слуге ;

VAÎn, immer, semper. „Удри браца пуца низ њедарца Удипіи, им, v. inpf. 1) месо, зеrti. удариписе, имce, v, r, pf. 1) bаngез cken, dispertio. 2) übel thun, facio mein werden , committor congredior. male, noceo : уди ми козје месо. 2) zusammenpassen, congruo.

Ўдица, к. деr sifфаngеl, hаmus (piscaударац, рца, ш. беr &фlag , фieb, rius).

удо, п. п. ј. меса, ein еtut $leif) ўдати, ам, v. pf. verheurаtеп, colloco (zum Räuchern), segmentum carpis (ap. Gliam.

pendendum in fumum). Удаптисе , амсе, г. pf. eurаtеn, Удобравање, п. дав Butterдеп, Guts пnbo.

erscheinen, ostensio bonitatis. удбиња , f. Ctast in Dalmatient, no- Удобравалінсе, амce, v, r. impf. 1 fi gut

men urbis. ўдбињанин, човек из Удобритансе, имce, v, г. pf. Ўзеіgеt , удбиње. Удбињка, жена, или ђе ostendere se bonum. војка и удбиње. ӯдбињски, кa, ўдов, ва, во , permitmet, vіduus. ко, раn удбиња.

Удовац (удовану), вца, m. per Bitwee, У двоје (у двоје), итв дoppette, duplo. viduus. У дворавање, п. Bas Ginfф meihein (ourф удовица, f. Die sysite, vіduа. Hofieren), insinuatio.

Удовичин, на, но, беr Bitme, vіduа. Удворавашисе, амce, v. г. impf. код Удовичић, ш, дer 23itwe Cohn, ilius Удворишисе, инсе, ү, г. pf. кога ,

viduae.

jct us.

ү.

« PreviousContinue »