Page images
PDF
EPUB

је на врби свирала (р. і. піфів). Кад Врезнути, нем, v. pf. einen Strei врба грожђем родін (nie).

verseßen, baculo percutio (onoma. Врбас, т. і) вода у Босни. 2) село top.) у Бачкој.

Врело, п. извор, pie Duele, Ser из Врбица, f. dim. 9. врба.

sprung des Flußes, fons. врбљак, т. бie stiдengegen, Вав Време , мена, п. (Рес. и Срем.) vide Weidengebüsch, salictum.

вријеме. Врбов, ва, во, 23eiten = , 3. 3. Фаиб, Временип, па, по, беtagt, proyectae

salicis. Поуздатисе у кога, као у aetatis. србов клин.

Врењак, њка m. eine 21st pautPrantВрбован, бујем, т. pf. и. impf. (у Сри-. heit,

, genus morbi cutanei. јему, у Бачко и у Бан.) werhen (зпо врење, п. Зав ©ieven, aestuаtiо.

Kriegspienite), perducere (ad militiam). Вpeo, врела, лo, beip, fеrvіdus. Врбованиисе, бујемсе, т. г. pf, jih an= ' вреоце , и, dim. р. врело, дав Suel

werben lassen, do me (ad militiam). chen, fonticulus. Врбовина, f, Beisenbols, lіgnum sali- Вретенap, m. Der Cpulmaфer, fistugnum.

larius. Врбовка, f. Дзебинд, comparatio (de- Врешенaрa, f. н. п. мјерица, копаlectus) militum.

pnya, der Korb, worin die von angeBphonyil, m. die Zeit, da die Weide auss sponnenen Spulen gethan

werden, schlägt (mit satyrischen Nebenbegrif),

sporta fusis plenis adservandis. tempus quo salix frondescit.

Врепенарев, ва, во, 1 фев бритафеев, Врвепи, вим (Pec.)

vide

Временаров, ва, вo, fistularii. Врвипи, вим (Срем.)

врвљети.

вретено, п. 1) бie epule, fistula neВрвљење , п. das Gedränge von hins toria. 2) вретпен у кола воденичноströmenden Menschen, turba properan- ra, die 2de am Mühlrade, axis. tium.

Вретенце цепта, п, dim. 2. вретено. Врвљети, вим, v, impf. (Ерц.) roohin Врепти, врим, v. impf. fteben, aestuo.

itrömen (von Menschen), confluo. 2) ври ћамо нешто, еѕ it ein Betife, врвца, f. Die Офnur, funiculus :

Tumult, tumultuantur. „Вуку му се за ногама врвце Bpèka, f. der Sack, saccus. врг, m. крбањ, ein eфopfgefäg von Врећепина , f, augm, v. врећа. Kürbis, baustrum o cucurbita,

Вре Кица , f. dim. . врела Вргнули, нем , vidе врли.

Врећурина, f. vіdе врећетина. Вргорац, рца m. Ctabt in Dalmatien: Врзино коло, р. Србљи приповиједају, „Ти оптиди ка Вргорцу граду,

да неки ђаци, кад изуче дванаест „Те савежи Шарића Асана

школа, оптиду (њи 12 мора бити) Врдање, п. даѕ tu8wеіфеп, deelinаtiо. на врзино коло (да доврше са врдати, ам, v. impf, диёзитеіфеп свим и да се закуну ? А ђе је то suchen, declinare.

Брзино коло ? и шта је ? Бог би га Врднің, m. ) село у Фрушкој гори. знао.), и онђе некакву особипу

намастир код шог села (пај се књигу чашећи нестане једнога изнамастир зове и Раваница). Врд- међу њи дванаест (однесу га ђаничанин, човек из Врдника. В рд

или виле), но они не могу нички, кa, кo, von Врдник. В рд- познали кога је неспало. (Тај је ничка кула, спаре зидине на

био и на врзину колу говорное брду више Врдника.

• за човека који је млого учио —). врднути, нем, v.pf, auBetwen, declino. Такови ђаци послије зов усе граВръбање, п. бав @auern, insidiae. банцијаши, и иду са ђаволима и са Вребапи, ам, v, inpf. Tauern, insidior. вклама, и воде облаке у вријеме Bpesa, f. der Tumult, tumultus.

грмљаве, олује и пуче. ГрабанциВредан, дна, но, (Рес. н Срем.) side јаши су сви издрпани (какав је издрвриједан.

пан) као грабаніцијаш). Вредити, им, (Рес. и Срем.) vide Вријећи, вршем, у. impf. (Ерц.) Bes приједипін.

treide austreten (mit Pferde), tero fruBpearoka, f. der Werth, die Würdigkeit, inentum. dignitas. .

Bpacka, f. ein durchdringendes Eeschren Вређање, п. (Рес, и Срем.) vide BPII.

Ž. B. von Kindern, wieherndea Pfere јеђање. •

den, sonus acer. Вређати, ам, (Рес, и Срем.) vidе ври- Вриснули, нем, v. pf. auffфереп, јекати.

exclamo, в ёња, f. (Рес, и Срем.) vidе вријежа, Вршак, шка, ко, (у Сријему, у Бачк, и

ВОЛИ

[ocr errors]

Врнчање

murmur.

у Бан.) 2) frifф, rесеns, cf. тазе, при- Вридање, п. 1) бав grobe Spinnen, jęcah. 2) frisch, burtig, celer.

netio crassioris lini. 2) dal Daherplau. Вpirптање, п. das durchdringende dern, garritus. Schreyen , clamor vehemens.

Врндали, ам; v. impf. .) прести на Вриштати, пим, т. impf, биефоrtn= велико врeпeнo, grob fpinnen, nere gend schreyen, clamo acriter,

crassius linum. 2) daher, plaudern, nu. Вриједан, дна, но, (Ерц.) würbig, gas profero. dignus.

Врнду», т. највише се говори у Вриједнпи, им , у.. impf. (Ерц.) weet) млож. броју врндуми, и dim. врн.

fepn, valeo : вриједи царева града. дуљики" (Самотвори почкови Вријеђање, (Врц.) Зав 2nitopen, aufrei. као воденично. Камење, или кола

fen der Wunde, divulsio, offensio. од піакови точкова. На паковим Вријеђапи, ам, v. impf. (Ерт.) aufrei. лочковима стоје обично Турски Ben (die Wunde), rumpo ,

offenda. monobu), eine Art Rades, aus einem Вријеђаписе, амсе, т. г. impf. (Ерц.)

Stüde, rotae genus. feine Bunce aufreigen, diyello ipse Врнули, нем, vide вратили. vulnus meum, 'offendens.

Врнутисе, немсе, vidе вратиписе. Вријежа , f. (Ерц.) 1) Der Stängel (1. Венчаница, f. einer per Siemen, bie an B. des fiürbisses, der Melone), sur- der Opanke statt des Oberleders find, pus. 2) пасја вријежо! (ефеltwort

Jorum crepidae. gegen Kinder) convicium in pueros.

n. 1) das Unmachen der Вријеме, времена, п. (Ерц.) 2) дie Ober. Riemen der Opanken, aptatio

Zeit, tempus. 2) Wetter, tempestas. lororum superiorum crepidao. 2). das Врка , f. дав nurren, i• 3. Pet Жаве, undeutliche Reden eines Mißvergnügten,

mussitatio. Вркнупін, не , y, impf: wеgfфтеttern, Врнети, ам,0.impf, 2) опанке, бie Ober. cum strepitu avolo.

riemen anmadjen, lora snperiora apto.

. Bpre3, m. die Verlesung (der Sols 2) zornig reden, mussito. Daten), recitatio nominum militum : Врсан, сна, но, vidе врстан. оширили војници на врлез.

Bpchûk, m. der mit mir gleichen Alters Вpлeзoвaњe, n. дав 23 etdefen, reci- ift, aequalis. tatio.

Bpcrnua, f. die mit mir gleichen Altere Вpлeзoвaпи, зујем, v. impf. uns pf. ift, acqualis. verlesen, recito nomen (ja cam obe Bochoka, f. die Ordentlichkeit, Bravheit светри ријечи слушао 1807 године ће се говоре на Дрини у војсци Ва- Врста, f. Reihe, series. љевској; и сам сам ишао ле врле. Врстан, сна, но , orbentlt, frugi. зовао војску).

врспање, п. Зав Зtellen in Xeih uns Bpném, f. die Steile, declivitas.

Glied, collocatio in ordine. Врлетан, ана , но, teil, praeceps. Врсптаписе, амсе, т. г. impf. fid, in Врліна, f. vіdе добропа.

Reih und Glied stellen, in ordine colloco : Врло, vidе веома.

А. Врстајесе , ето цара Мутапа ! Врло fa, f. vіdе врлина.

Б. Врстаосе не врспао, не ма Врлудање, п. бав шеben (uno shun) еіnев, Оet jinit wohl bеfіnset, in- Врспелези (п. ј. врзи ме лези), (tomif) cessus hominis aut bestiae minus bene

ale) Feiertagenamo, dies festus fictus yalentis. .

joci • caussa : Врлудали, ам, v. impf. i gehе (обеr A. какав је данас светец? rehe aus), wie einer der sich nicht wohl Б. врспелези !

bеfinеt, inсеdo ut minus bеnе vаlеnѕ. Врша», m. (у Сријему, у Бачк. и у Врљав, ва, вo, am aluge befälist, Бан.) дав 93iertheii, vidе чепіврпі. 'laesus oculo.

Врпаче, чепа п, буре од четврпін Врљање, р. фав ОфTenbert, ambulаtiо. акова. Врали, ам, v. impf, flеntеrn, am» Врпање, р. ) vidе враќање. 2) бав *bulo.

Aufbrechen der Nüße mit dem Messer, Врљика, f. Die Stange gum. Singäипеп, effractura nucis ope cultri.

tignum (pertica) sepiendo horto. Врати, врћем, т. impf. 1) vidе вра. Врљиши, им, v. pf, wеrfеn, megwers kami. 2) opae, die Nüße aufbrechen, fen, jacio. cf. бации, пурипн.

effringo nucem cultro. Врљичица, f. dim. 4. врљика. Вртаписе, врћемсе, vidе враћатися, Bфьо, т. беr аn einem ugе bеfфätigt, Вршење , п. (Рес.) vidе врћење. saucius altero oculo.

вршепти, тим (Рес,) vidе вркети,

frux (?).

нас више него

[ocr errors]

dim. р. врг.

писе..

!

[ocr errors]

nae.

жени

Врметисе, тимсе, (Рее.) vidе врће- Вршнік, m, vide црепуља.

Врничанин, m. einet pon Berfфек. Вртиши, им, (Срем.) vidе врћели. Вршчић, m, t) dim, p. вр. 2) (зржчаћ) Врлитисе, имce, Срем.) vidе врке

Връо, врла, ло,

vidе добар. Вртлог, m. Der 2affеrmiebel, Vortex. . връбвипі, па, по, м. п. гора , ein Вртоглав, ва, вo, fфwindiig , ver- Berg mit vielen Spigen, cacuminatiginosus.

sus(?). Врпіоглавица, f. Set ©фwinset, ver- Впица , f. (у Ерц.) vide пица. tigo. .

Вугдраг (Вукдраг), т. 2Xannвпате, Bpkere, n. 1) dab Bohren, terebratio. nomen viri. 2) das Drehen, volutio.

Вузман, m. Rangname , nomen viri. врђепи, вртим, v. impf. (Ерц.) бор. Bу ило, m. Rannéname, uomen viri. rent, terebro.

ву ин, m. Rannénаmе, поmеn yiri. Вркеписе, вртимce, vr, impf. (Ерц.) вулица, m. Orannname, ponen yiri. fich drehen, vertor.

Вуја, m. (Рес. и Срем.) vide Byjo. Вpkи, вргнем, pf, thun (itelen, Вујадин, m. Mannsname, nomen viri. legen), pono.

Byják, m. Mannsname, nomen viri.
Врли, вршем, (у Бачкој) vidе вријећи, Вујан, m. Xannвпате, поmеn viri.
Врбисе, вргнемсе , v. r. pf, на кога, вујана , f. Srauenname, pomen femi-
wem nacharten, nachgerathen, imitor.
Дете се вргне и на ујца преко Ду- Вујепа , m. OXannвпате, поmеn viri.

нава, акамо ли на слугу у кући. Вујо, m. (Срц.) 1) hyp. 9. Вук 2) һур.
Bpk (comp. Bpyka),ka,fe, heiß, fervidus. р. Вуица.
Врућина, f. Die pike, aestus.

Вујко, m. DannBname, nomen viri. Врућица, f. biѕіgев Sieber, febris ar- Вујчепка, m. Лаппвате, поmеn viri. deus.

Вујчин, m. Rannname, nomen viri. Врућична, f, augm. е. врућица.. вук, m. 1) der Wolf, lupus. 2) Mannss Врућутилінна, f. vіdе врућичина.

name, nomen viri. Кад се каквој Вру шка гора, f. vide Фрушка —

не даду феца, онда нађене Врушкиња, f, cine Art Wirfфеn, cerasi Белепу име вук (да га не могу genus.

вјештице изјести: запо су и меВрц, cf. при врц.

ни овако име нађели). Грцање, п. 1) баѕ fфnele pin = any Вука, f. Slup tеВуковар. Herbewegen, micatio. 2) das Sprüßen, Bykaqun, m. Mannsname, nomen viri. emicatio.

Вукајло, m. Rann&rtame, nomen viri.
Врцан, ца , v. impf, fprägen, emico : Вука», m. Лайпвпате, поmеn yri.

„Црна крвца кроз кошуљу врца — Вукана, f. Stанеплате, поmеn femi-
Врцалисе, амce, vr. impf, ji, fфnel
hins und berbewegen (z. B. wenn ein Bykac, m. Mannename, nomen viri.
Mann ein Seauengimmer nadyafen вукац, кца, m. Rannname, nomen

mico?
Врцкање, п, dim. . врцање.

Вукач, m. Хаппвпате , nomen viri. Врцкапінсе, амce, dim, p. вруаписе. Вукашин , m. Rann&name, nomen viri. Врчак, чка m, vidе мачак.

Вукеља, m. Лаппвпате, поmеn viri. Врчање, р. баѕ fаurren, murmur. Býkuk, Mannsname, nomen viri. Врчапи, чим, v. impf. као мачка , вукман, м. Охапвпате, поmе yiri.

или као празно вретено кад се обе- Вукм пљ, m. ЭХаппвпате, поmеn yiri. ke, knurren , murmuro.

By Map, m. Mannsname , nomen viri.
Bourâj, m. eine Schicht Garben, die auf Býkmupa, f. Frauenname, nomen femi-

einmal ausgetretten wird, stratum.
Вршак, шка m. vіdе вршчић 1. Вуковар, m. Otgot in elavonien , по-
Вршац, шца m. Die Stact Berfфев (im men urbis. Вуковарац (рца), човек
Banat).

из Вуковара. Вуковарски, кa, кo, Вршачкії, кa, кo, Berfфеkеr :,

pon Вуковар. Bouche, n. das Lustreten (des Getrei: Bykolojë, m. Mannsname , nomen virt. des), trituratio.

Вукодлак, m. вампир, беr Затруд, Вршидба, f., бав Дивtretеr, triturаtiо. vampyrus (Das Vulcolacsae im Adelung Вршиписе, шисе, v. r. impf. in Ers a, v. Bampyr). Вукодлак се зове чо. füllung gehen, perficior : Bpunce BO- век, у кога (по приповијепикама нәља Божја.

родними), послије смрти 40 дана, Borm, f, die Fischreuße, nassa.

уђе некакав ђаволски ду, и оживи

nae.

will),

viri.

nae.

и ,

[ocr errors]

се

[ocr errors]

га (овампирисе). Попом вукодлак Вукопићи, m. p. cf. сјекулићи (санзлази ноћу из гроба и дави људе мо у оној загонетки). по кућама и пије крв њнову. Пош- Вуксан, m. ЭХаппвпате, поmеn viri. пен се човек не може повампири- Вукша, m. Лаппвпате, поmеn viri.

већ ако да преко њега мрпiва Вуле, ш. Лаппвпате, поmеn yiri. прелепи каква пица , или друго вулепа, m. Лаппвиame, pomen viri. какво живинче пређе: запо свагда вуна, f. Die PXBole, lаnа. чувају, меца да преко њега што вунен, на , но, фоlеn, lancus. не прење. Вукодлаци се обично по- вуница, f. 1) dim. р. вуна. 2) вуненн јављују зими (од Божића памо до Kohtu, der Wolzwira, filurz läueum "Спасова дне). Како почну људи МАО

duplicatum. то умирапи по селу, онда почну Вунко, m. Лаппвпате, поmеn viri. говорити да је вукодлак у гробљу вунија , f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) (а ђекоји почну казивати да су га das Pfund, pondo. фе ноћу вуђели с покровом на ра- Вунташ, т. п. ј. лан, Slафв, Ber мену), и стану погађати ко pfundmete verkauft (verpackt) wird, повампирио. Кашпо узму врана

lipum quod jam pepsum veuditur. , ждријевца без биљеге, па ја одве. Вунпашки, кa, кo, н. п. канттар, bie ду на гробље и преводе преко гро- Pfundwage, libra quae pondo exhibet. бова, у којима се боје да није ву- в унцуп, der Hundsfott (österr. кодлак: зашто кажу да макови Sundsjutt), nebulo. ждријевац не ће, нити смије, прећи Вунцузарија, f. Die фипов fütterer , res преко вукодлака.

Ако се оком scelesta. . увјере и догодисе да га ископавају, вуруна* (вуруна), f. vіdе пећ. онда се скупе сви сељаци сглого. Вуруница (вуруница), f. dim. р. вувим кољем (зашто се он само гло- рува. това коца боји : зато говоре, кад вурунски, кa, кo, н. п. лончић, Ofen-, та спомену у кући, „на пуппу му fornacalis. броб и глогово трње” зашпо Вурунција*, m. 2) беr оfenmaфer, forсу и брошњаци цокривени глого- Dacarius. 2) der Beder, pistor. вим трњем —), па раскопају гроб, Вули, вучем, т. іmрt, sieben, fфера и ако у њему нађу човека да се није распао ,

га избоду Вуцибалина, f. ) Per mit Bem @tофе оним кољем , па га баце на ватру herumspaziert, otiosns cum baculo. ме изгори. Кажу да паковога ву.

2) der offenbar Sträfliche, baculo diтодлака нађу у грабу а он се уго

gnus, quem sequitur baculus expectans јио, надуо и поцрвењео од љуцке illum qui verberet. крви („црвен као вампир”). Вукод. Вучa, m. (ст.) Лаппвпате, пошел лак долази кашпо и својој женн (а viri : особимо ако му је лијепа и млада)

„Шемлук чини Вуча ценерале — не спава с њоме ; и кажу да оно Byyah, m. Mannsname, nomen viri. дијете не мa коспију које се роди Вучен, м. Лаппвпame , nomen viri. с вукодлаком. А у вријеме глади Вучење, п. Вав вфleppen, 3leben, traoчесто га привиђају око воденица ,

"tio (?). око амбара жипније и око чардака Вучета, m. Хапивпате, поmcn viri. и кошева кукурузније.

Вучија*, f. ein aufrефttebeпрeв Хар, Bykoje, m. Mannsnamé, nomen viri. Wanne, cadi genus. Вук једина, f. Der Boljebiв, аdmor. Вучјца , f. dim. р. вучија.

sus lupi; (приповиједају) кад жена вӱчина, f. 1) дit 28olfsbaut, pellis lupi, трудна једе меса од овце, или од

2) augm. bоп вук. 3) Лаппвпате. козе, коју је в ук jeo, онда по

nonen viri. њезином ћетету, кад се роди, из

Вучитрн, m. варош у Косову код Вођу некакве ране, које се зову ву- де Сипінице. коједина. Вукоједина се кади Вучић, m. RannBname, nomen viri. измечетом и тим се лијечи.

вучица , f. Pie Bilfin, lupa. вукола, m. Rannвпате, hоmеn viri. Вучји, чја , чје, 28olfés, lupinus. Вукоман , m. RannBname, pomen viгi. вухко, m. Ranuname, nomen viгi. Вукосав, m. Лапвпате , поmеn yiri. Bшеница , , (у Ерц.) vidе шевица. вукосава, Ж. $rauenname, pomen fe

minae. вукоща, ш. Жаппвпате, дорви viri.

pen, traho.

a

они

Га) 16n, eum. ә) ев, на (im accut).

92

jus rei.

Газдин, на, но, бет газда gehörig , Г.

heri, patris familias. Газдински, кa, кo, 1) Sen газдe gebö.

rig, dominoram, lautus. 2) adv. mie

сіп газла, lаute. 3) pleonastisch:

Tasema, f. eine kupferne Münze, фоэ „Чарне очи ви га не гледален

von 3 auf einen Para gehen, numi Tabes, m. die Wallwurz, symphytum

genus. officinale Lion.

Газиблато, m. tomife Benennung ei. Тавра, т. Mannsname, . nomen viri nes geringen Beamten, der sich wichtig (8abriel).

macht (q. d. Wątekoth). Гавран, m, Ser Rabe, corvus.

Газипи, им, у.

impf. i) waten, vadaГавранов, ва, вo, See Raben, corvі.

re. 2) treten, calcare. Гаврање, р. eir pіrtenjpiel, ludi Гаип* учинилисе, wеrfфwinsen (wic pastoralis genus.

ein Geist ,) evanesco. Гавратисе, амсө Ү. г. impf. (у Бач- Гај, m, беr pain, nemus.

Koj) eine Art Hirtenspiel, ludi genus. Гаја, т. (Рес. н Срем.) vide Гајо. Гаврило, m. Babriel, Gabriel, Гајдаш, m. ride гадар. Гагрица, f. ein 2Burm Der ungegdebte Гајде, f. pl. (Сријему и у Бачк.) vide Häute frißt, tineae genus.

гадње. Гагричав , ва , во. н. п кожа , тиет. Гајење, п. бав рlеgеn, curatio, culstichig, von Würmern gerfressen, exe

tura. sus a tineis.

Гајин, m. OXann&name, nomen viri. Тад, а. беr &Pet, nаuѕеа.

. Гајипи, им, y. impf. pflegen, curo, Гадан, дна, но, еtеlhaft, crеаnѕ fа- Гаjo, m. (Ерц.) hyp. 2. Гаврило. stidium.

Гајскӣ, ка, но, н. п. дрозаң, 23 albe Гадиши, им , v, impf. etelbaft mафеп, Drossel, silvestris. abtadeln, fastidium creo alicui alicu- r'ajman*, m. die Schnur , funiculus.

Гајтанили , иуг, v. impf. н. п. аљину, Гадиписе, имсе, т. г. impf, &Pet bas

Schnüre annähen (ans Kleid), clavum ben, fastidio: ја се гадим на то, adsuere vesti. иар нешто ми се гади.

Гајањeњe, n. Bas Befфnüren, adѕutio Гадљање, . ба8. Фидеlfapfeifen, mu- clavi. . sica utriculi.

Така, f. Зав Beträfe, cornicatio (?): Гадwap, m. per Фидеlfadpfeifer, utri

спіоји гака врана. cularius,

Гакање, п. Зав' Giefrey Bee Srdje, claГадљарев, ва, во, бев Зибеlјағpfei. mor cornicis. Гадларов, ва, во , fers, utricularii. Гакали, гачем, v. impf.ltraben, (bot Гадљарски, кa, кo, 1) дивеlјағpfei- Гакнути, нем , v. pf. Tбеr fräбе,

ferisc, utriculariorum. 2) adv. Dudel: cornicor.

fakpfeiferisch, more utricularii. Галиба , f. (у Сријему, Бачк. и у Бан.) Гадљапии, ам, т. impf. деп диреlfae Ungelegenheit, molestia. spielen, sonare utriculo.

Галија, ї. pie Baleje (groфeв Ceefфії). гадње , f. pl. See Рибеlfae, utriculus navis. Гадљи, f. p. musicus.

Галијца , f. dim. 9. галија. Гадљив, ва , вo, etel., fastidiosus.

Галица, f. Der Bitrio, vitriolum. Гађање, п. ба8 3ielent, cоllіnеаtiо. Галицање, n. vіdе чкакљање. Тађапти, ам, v. impf. (у Шумадији) Галицати, ам (и галичем), vidе чка. zielen, collineo.

Кљати. Гађење, п. 1) бав Дneteln, taedium, Галоња, m. cin fф marker Офв, bos 2) das Perefeln, taedii creatio.

ater. Гажење , п.л) зав Іaten, vadatio. 2) Галоьин, на, но, бев fфwarsen Sф: 1 das Betreten, calcatio.

fen, bovis atri. Газ, m. vіdе брод 1,

Галојш, m. црна панпљика, што се Газда, ш. 1) vidе домаћин. 2) еіn tеі: уплеће у косу (у Србији), vide

феr Xann, dives. cf. господар. уплетњак. Газдалук, m. das Vermögen (eines Tamame, n. das Watscheln, vacillans газда ,) facultаtеѕ.

gradus, Газдарица, f. vіdе домаћица.

Гамбал, ам, у. impf. watscheln, ire Газдаричин, на, но, беr раивfeat vacillanti gradu.

gehörig, herae, matris familias. "Тамизање, п. бав frieen, reptatio. Газдашаг, ш, үid, газдалуы,

Гализащи, мижем, Ү, impf. Frieden,геро,

« PreviousContinue »