{

Fiyma, f. das Büschel, fasciculus, crista. Rycmek*, m. die Fußichelle (für ung * Умез m. vide kokowaps.

bändige, feurige Pferde), compes. Кумица, f. dim. р. Кума.

Туппак, пка. т. vіdе шуљак 1. Кумур m. yidе угаљ.

Кўпалипа, f. Vеr іmmеr fфweigt, tаciТумурција *, м. ове Rohtenbrenner, car.

turuus, bonarius, coctor carbonum. .

Купење, п. (Рес.) vide Кућење. Кўп*, m. eine art Sopf iu ponig , Түптепи, пим, (Pec.)

vide kykemu, Nindschmalz, ollae genus.

Купипи, им, (Срем.) hyna, f. eine Art Krug, urcei genus. Туткање, р, дав ефweigenyeifen, imКупина, f. augm. 2. Куп.

positio silentii. . Купић, m. dim, p. Куп.

ту пікати, ам, v. impf. кога, јетапі туприја*, f. 1) vide мoстi. 2) варош schweigen heißen, silentium impono.

у Србији на десном бријегу Мора. Купкац! naufeftil, obmutuit,oboutuеге.
ве (у Ресави). Купријскій, кa, hо, ту тук*, ш. беr grupp, turma.
bon Куприја.

тубење, в. (Ерц.) бав Єфweigen, siТупрiijrja, f. dim. 9. Куприја.

lentium. . Tiy pa, f. vіdе будија.

Кућепи, ђутим, v. impf. (Ерц.) (+mei. Курад, f. (coll.) vide бучад.

get , sileo. cf. мучати. Турак, рка , m. vіdе будац.

Työmema*, n pl. ein Gericht (von FleischТурак*рка , m. ein mit peis gefätter. knodeln); cibi genus. Mcjeya ce cumter und verbrämter Rod, toga pelli- но пријесно месо и метiне се у ње. bus snbsuta et praetexta.

га мало бибера и сищно исјецана Куран. m. vіdе fўрак.

црнога лука, па се онда начине турдија, f. 1) (Єријему, у Бачки у Бан.) као ораси и умељају се ушенично der Kurze Pelzrock, vestis pelliceae ge- брашно (и пiо се зову ћуфтета), nus. 2) (у Србији) ein Tanger (Pels :) Послије мога куфліепа се попрже Rock ohne Äermel.

на маслу, па се поспу бијелим лу: Турдијепина, f. augm. р. Курдија. ком и киселим млијелом. Турдијца, f. dim. 2. Курдија. Týmua, f. der Rüffel, rostrum (suis). cf, Туре, ета, р. vіdе буче.

тушање, д. Вав Эbrfeigen, colaphi imтурићи, р. р. (coll.) vide бучићи. actio. Трій, рја, pje, vide будињи. Тўшати, ам, v. impf. оқrfeigen, coТурка, f. vіdе tура.

laphum impingo. Typríkame, n. das Trillern auf einem Tyvue! interj. sagt man dem Esel, um ihn

Blasinstrumente, fistulae modulatio. zu entfernen, vox asiuos repelleutis. турлiкапи, ичем, v. impf. trilern (auf Tў шипи, им, v. pf. obrfeigen, coalder Flöte), modulor.

phurn impingo. cf. приушипти. Турпаук, т. Курја (будиња) болест, Пушка, f. vіdе приуішак. (icherzhaft) eine Krankheit der Weiber, Týukaite, n. das Förtstoßen, protrusio,

Urt Sehnsucht, desiderium veneris. пушкапа, f. ein epiel, ludi genus. Ћурче, чеша, а, еіnе pеlgiate , tunica тушками, ам, v. impf. н. п. капу но, pellicea.

rom, fortstoßen, protrudo. Турчибаша*, m. See Зеф neifter Ber hушнути, нем, v. pf.

Str einen Gtop gf4 Kürschnerzunft, magister pellionum.

ben, trudo. Турчибашин. на, но, бев Курчибаша,

magistri pellionum. Турчибашиница , f. Die Srаи бев Кур

чибана , uxor magistri pelliоnum. Турчија*, m. per kirfфner, pellio. cf.

кожуар. Турчијница, f. Die fürfфnerin, pellio- опишао у цркву; био сам у цркви.

2) (mit dem genit.) bei, apud : y Hora Турч јнски, кa, кo, 1) Würfфner», је свашта доста; ишrtie у мене; pellionum. 2) adv. wie ein Kürschner, има у њега. 3) interj. cf. more pellionis.

ўабапій, ам, v. pf. («in neues &ltis) Ћурчијски, кa, кo, vide Курчијнски. strapazieren , attero (pannum). турчиілук *, м. дав Жürfфnerbanomert, yaбoнoсиписе, сисе, v. г. pf. дрво у ars pellionis.

BOAH, im Wasser nur noch dauerhafter Турчић, m. (dim, p. Курак) vide Курче. werden, humore firmari. тўсқија *, f. Der ребёi, vectis. с. по- уб, m. Slug une etact in Ser Ваљевлуга.

ска наја.

У. hip hayao; wa, xo, Kürføner o, pellionis. Ý, 1) in , in (mit dem accus, und abl.):

nis uxor.

ух ?

S10.

vo in

уба, adv. einefit, pie uno pa, Райт, убражђивати , Бујем, v. impf. ftin vix :

убраздипти, им, v. pf. jein Bea А. Има ли јабука на јабукама ? dhäft einlassen, immittere se in nego-. Б. Нема, уба ће која.

tium. убав, на, во, ријетко се говори, ўбрати, уберем, т. pf, pfliiten, ans него се чује упјесмама) vidе лијеп,

Teen, lеgо. убавац, віца , m. tame einer guеuе убрзипи, им, v. pf. убрзићу ја тебе!

zwischen Nemeta und Kruichedol in Sirs sagt man dem Kinde, das man straft, mien , nomen fontis (Bandusiae) in (faciam te celerem ?). Sirmio.

убрисали, ришем, v. pf, wifфеn, tеrgео. убеница , f. cf. Злаптоје.

убрисивање, и. дав 2b mifфеn, absterубац 18.1ње, в. да3 pinteinwerfen, injectio.

убрисівати, сујем, v. impf. абwifфен, убацівати, цујем , v. impf, bineinwers abstergo. .

. pf. ў fen, injicio. Увалипи, им, v, pf. pineinvalsen , inублили, им , (Рес. и Срем.) vide

volvo. убијелили.

Уваљали, ам, v, pf, bineinwäljet, volyrjarne, n. 1) nat Verlegen, laesio. 2) cas Ersdagen, occisio.

.

Уваљаписе, амce, v, r. pf. 1) 1 риф убија пти, ам, у. impf. 1) yerlegen, laedo. Wälzen beschmußen, volutando macu2) !00tschlagen, occidó.

Tor. 2) sich einwalken, im Walken eins убјалінсе, амсе, т. impf. ft. an= geheit, minui subigendo. schlagen, illidor.

Уваљівање, и. дав фіnеinmalsen, inубијелилии, им, v. pf. (Ерц.) н. п. плап

volutio. но, Бleiden , insolo.

Уваљивали, љујем, v. impf, bineinwäle ўвипти, бијем, т. pf. 2) erfФlagen, fen, involvo, volvo in-:

occido. 2) abschlagen, verwunden, ver: Yeap je ,, vide ja yöap je, Teßen, laedo.

уватими, им, v. pf. ertappen, fangen,, убитисе, бијемсе, у.г. pf. fi, yerlegen, capio, prehendo. laedi.

ўвапівлінсе, имесе v. r. pf. unbewege убљувати, љујем, у. pf. Defpepen, lich bleiben, nicht bewegt werden, ers

ftarten, consisto, no moyeor, н. п. ўбој (убј), т. діе еф1äge, verbera : рука, нога, мјесец, сунце. лежи од убоја.

Увёзапи, ежем, у. pf. binden, colliубојаписе, јимсе , т. г. pf. mit bеr blof.

gare. sen Furcht davon kommen;" (en être Yeezh babe, u. das Binden, ligatio. quіtte pour la peur), tіmоrе luo: бо- Увезывапи, зујем, т. impf. "binдеи,

јао сам се , се нијесам убојао. colligare. убојилі ,-ла , по, (ст.) vidе ўбојни: Увек, (Рес. и Срем.) vidе у вијен.

„Дадоше му копље убојшто увен уши, нем, v. pf. perioditeii, marўбојица , m. Bеr fi gut fdlagt, pugna

cesco.

Уверавање, р. (Рес. и Срем.) vidе увје. убојна , на, но, н. п. Попови, $ampfs,

равање. Schlacht, jerstörend, praeliaris Уверавапіи, ам, (Рес. и Срем.) vide y65јнӣ камен , m. (Confujiоnѕ ftein), деп увјеравали.

man den in einer Schlägerey Zerschla: Ybepabamnce, amce, (Pec. n Cpem.) vide geren zerrieben eingibt, lapis ad contu- увјераваписе. siones

уверили, им, (Рес. и Срем.) vidе увје. убоспи, одем, у. pf. Surd, Steфen

рити. verwunden, pungo, 'puugendo laedo: Ýsepamuce, umce, (Pec. n Cpem.) vide увола га права.

увјериписе.. убрадач, m. cine Art lеіnеnев Ropftuф, Увести, едем, v. pf. 1) bineinführen

duco іn -. 2) пређу у брдо, аngеt. убрадипои, им, v. pf, беn убрадач и . teln, ordior.

thun, ѕumеrе vittam, circum dаrе. Убра. Увестни, везем, ү. pf. bineinfabren, ђена без игала (п. ј. пијана).

invеhо. : убрађивање, п. Зав Иmthun бев убра. Увёепти, везем, т. pf. pineinftiden, дач, vittae circumdatio,

ipeludo picturae acus: Убрађівати, ђујем , , impf. Bеn убра- Увезла сам при дуката златпа —

Aay umthun, circumdo vittam. Увече (у вече), *24bеnев, vesperi. убражѣ іванье, n. Рав Иnternehmen (ed. увецбапти, ам, (Рес. и срем.) ride nes Gefäfts), molimen.

увјецбади.

Convomo.

али

. tor acer.

vittae genus. .

fio in re.

Увештитисе, имce, (Ресе и Срем.) ўпрабаптисе, амce, y, r. impf., einfort, vidе увјештиписе,

chen, 'deversor. увијање, р, дав Цmminsen , involutio. - Уврачати, ам, v. pf. treffen (durch Увијати, ам, у. impf. umwinden, in. Wahrsagung), divino. үolvo.

Увребати, ам, v. pf. erlauern, dерге, Ўвијек (б. і. у вијек), (Ерц.) іmmеr, hendo aucupando semper.

Увредили, им, (Рес. и Срем.) vide Увирање, п, ) баѕ ginjieben, Sinto,

увеніредитпаи. феn, decoctio. 2) дав Диффmiegen, Увремён (скочити), auf per nömlien реrrеptіо (?), perlapsus.

Stelle in die Höhe, adsilio in altum : Увпрапи, pe, v. impf. eineoфen, de- „Трипуп дораш уврептен скочио coqui, coquendo evaporari.

Увреци, ри, v. pt. einfoфen, percamə ўвираптисе, ремсе, т. г. impf. fi) фр. pfen, decoqui.

hin durchschmiegen, arcte perlabi. Уврелисе, ремсе, увръосе, (Рес. и Укиши, вијем, v. pf. umpinven, cir- Срем.) vidе увријентисе. cumvolvo.

Увриједипин, им, v. pf. (Ерц.) en eine Увјеравање, .(Ерц.) 5a8 Sereben, uebers Wunde anstoßen, offendo in vulnus. zeugen, persuasio, convictio.

вријетисе, ремсе, увръоce, v.r. pf. увјеравати, ам, т. impf. (Ерц.) glaua (Epų.) sich hineinschmiegen, arcte perben machen, persuadeo.

labi. Увјеравалисе, амce, v.r. impf. (Ерц.) Уврнути, ней, v. pf. н. п. овна (п. іfich überreden, persuadeo mihi.

yja obimu), abdrehen, durch Drehen Увјериши, им , v. pf. (Ерц.) glauben verderben, eneco torquendo (testiculos). machen, persuadeo.

Уврнуписе, немсе, vidе украпиписе. ўвјериписе, имce, y, r. pf. (Ерц), біф уврсіпи, уврзем, v. pf. й. ін. конац у überreden, persuadeo mihi,

uray, 'einfädeln, insero per foramen Увјебати, ам, т. pf. (Ерц.) cinlers

acus. nen, sich einüben, condisco, expertus ÒBpmâme, n. das Eindrehen , retorsio.

contorsio. Увјешпишисе, имce, v, r. pf. (Ерц.) Уврпати, уврћем, v. impf. einsreben,

geschickt werden in einer Arbeit), ex- retorqueo, contorqueo. pertus fio.

Уврлепи, пим, (Pec.) vidе уврђели. Увлачење , п. бав Singieben, retrасtiо. Уврпептисе, тисе, (Pec.) vidе увреувлачили, им, y. impf. bineinsiebe, retraho, traho, contraho.

Увртипи, им, (Срем.) vidе уврђепи. Уво (genit. ува и увета ; pl. упци), дав увршиписе, писё, (Срем.) vidе уврDhr, auris.

fентисе. Увода , f. Bеr &pion, Runofafter, ex. Уврђепи, увршим, т. pf. (Ерц.) bins plorator.

einbohren, terebro. Уводити, им, v. impf. a) bineinführen, Уврђелисе, увртисе, т. г. pf. (Ерц.)

induco. 2) auskundschaften, exploro. коме у главу; ft in pen Sopf fевец, 3) прећу у брдо, аngеtteln, оrdior.

io animum induco. увођенье, . ) раз рineinführen, in- ўвршан, ина, но, н. п. чанак брашна,

ductio. 2) das Spioniren, exploratio. ungestrichenes Maß, mensura cacumi. 3) das Anzetteln, orsus.

Rata, Ўвојак, јка, m. (ст.) gode (?), cin. Увршівање, п. (oftеrе. Вав Дufg is cinnus:

pfeln des Getreides), demensio exun„Како расте права на увојке

dans. Ўволажа, f. Der Spruent, forticula Linn. Увршівали, шујем, v. impf.l aufgipfelt, Увражење, n. Das &infäoein, immissio Увршипи, им, v. pf. cacumino. . fili in acum.

увући, учем, v. pf, binetiзieben, traУвразии, им, v. impf. н. п. конац у

ho in uray, einfädeln, insero filum in forao Yrakane, n. 2) das Rechtmachen, satis.

factio , probatio , accomodatio. 2) das Увралине, f. pl. Bie plugmente, ver- Nichten, Stimmen, correctio , tempe. sus аrаtrі. Боље се навр њиве дого

ratio, constitutio. варапии, него се на уврашинама угађапии, ам, у. impf. ) коме, ев еі. каралІІІ.

nem recht machen, probo alicui quid. Уврішипінсе, имсе ,

v. r. pf. einspres 2) шпо (н. п. гадље), зurеt mафеи, cheu, einkehren, deverto ad aliquem. richten, tempero, constituo. Ўвраќање, д. Тав ginjprehen, ingres- Угазиппи, нм, v. pf. ) у шпо, бineintre

ten, calco, 2) zusammentreten, conculca i

men acus.

исе.

ago in

угазиле свиње испред куће; угази- Ўговор, m. Die 23eratrebung, bie 30пи земљу (за пећ и. f. р.).

sprechung, colloquium (besonders die угаипиписе, имce, vidе гаип учини- Verabredung, wann und wie die er.

bettene Braut abgeholt werden soll). ўтал, гла, m. vіdе куп.

cf. колачи, угаљ, гља, m. Sie Chmiebetohlen, car- Уговорити, им , т. pf. yеrаbreben, conhones.

dico. Уганути, нем, v. pf. руку, ногу, ўгодан, дна, но , ) ret, аngеnеђm, verrenken, luxo.

gratus. 2) bequem, commodus. угар, f. Die 3um tunftigen 21nbau auf: Угодини, им , pf. 1) коме, e8 cinem

gērifiene (und dem Durch wärmen recht machen, facio satis, probó rem ausgelegte) Erde, ager proscissus. alicui. 2) umo, richten, zurecht más гарак , pкa, m. Der Brano, titiо. chen, constituo. Угарипои, им, у. pf. ш. і. њиву (или ўгодник, т. н. п. Богији, беr eв мет 3emny), aufreißen (die Erde mit dem

recht macht, gratus , qui gratum mibi Pfluge); proscindo.

facit: ўгарица, f. vіdе угарак.

„И ради су Божји угодници ўгарнице, f. p. aufgeriffene 2eder, agri Угојипи, им, v. pf. futtern, muften, proscissi :

sagino. „Падоше птице на угарнице

Угониши, им, y. impf. Fineintreiben, Угарчић, m. dim. р. угарак. Угасипи, им , v. pf. "lifфеn, restinguo. Угоњење , п. Тав фіnеintreiben, actio Углавиши, им , v. pf. feftfegen, statuo. in -углављивање , п. Вав Xetjesen, 25efe• Угоспипи, им, y, pf. Demirthen, hoftigen, Einstecken, fixio.

spitio excipio. Углављивати, љујем, т. impf, befefti• Уготовити, им, т. pf. и. п. ручак, gen, figo.

Beyepy, fertig machen, adparo. угладипіни , им, v. pf. glitten, polio. Ўграбини, им, v. pf. erbafфеъ, arriУглашти, ам, vide угледали.”

pio, comprehendo. углачалін, ам, vidе угладитн.

Угревање , n. (Рес. и Срем.) vidе угриÝrnea, m. der Augenschein ,. conspectus :

јевање. „Изведн брапіе сестру на углед - Угреваги, ам, (Рес. и Срем.) vide yЎгледан, ам, v. pf, ereben, conspicor. гријевами. 7гледалінсе, амce, v. P. pf, на кога, ўгрејачи, јем, (Рес. и Срем.) vide y

Beispiel nehmen an einem , exemplum гријати. capio (bonum aut malum).

Угризак, риска, m. Вав 2ngebіgеnе, ad. Углобили, им, v. pf. einfügen, insero, .morsum quid, e. g. pomum, panis..

(clavuin in foramen, ad continendum). Yrpuísabe , n. das Xinbeißen, admorsio. Углобљавање , n. Вав ®infügen, insertio. Угрозапи, ам, v. impf. anbeigen, adуглобљавали, ам, т. impf. einfügen, mоrdео. insero."

ўгријати, јем, у. pf. (Ерц.) erwärmen, Угљевље, р. (coll.) бie Rohlen im Sfen, calefacio. carbones.

Угријевање, п. (Ерц.) тав 3ärmen, Угљен, т. eine Kohle, carbo.

calefactio. Угљенчић, m. dim, v. угљен.

Угријевати, ам, т. impf. (Ерц.) wätУгљеша, m. Rannéname, nomen yiri.

calefacio. Угљичак, чка, m. vіdе угљенчић. Угриња, f. Seauenname, nomen feminae, угнали, ам, v. pf, bineintreiben, ago ўгрисли, ризем , v. pf. arbeigen, adin -, adigo.

mordeo. Угнутисе, немсе, v, r, pf. fi) fenten, ўгрк, m. црв, што живи љети у sido.

говеда нспод коже. Угњавии, им, v. pf. etbren, elido. Угрушатисе, шасе, vide прогрушаУгњечипти, v. pf. kneten, subigo. Угњйлити, ли, v. pf. mile, wei, mer. Угурсуз *, m. Bеt palunte, nebulo.

деп (vom Sье, В. В. Оer Rijpe), Угурсузлук *, m. pie paluntеrеѕ, git • mitesco.

derlichkeit, Dequitio. Уговарање, п, дав 23erapresen, consti- угурсуски, кa, кo, bаluntift, nebg. tutio, condictio.

lonum : угурсузе угуусуски! Уговарапи, ам, у. impf, berapresen., Уrушйвање, а. "сав &titiden, stufocatio. constituo, condico.

Угушівапи, шујем, т. impf. eriti#en, Уroвeти, ем, у. pf. (у Сријему и у

suffoco. Бачкој уide угодии 1.

Уry шидти, им, т. pf. erhite, sufocom

men ,

им ,

мисе.

bar,

но ,

cursus.

уд (comp, yьи), да, до, übe, fФlet, fich bei jemand einschmeicheln, beliebt malus :

machen, insinuo me apud aliquem. „Jao jадна уде пи сам среће ў дворица , f. човек, који се удвора. Y pabaibe, m. das Verehlichen (von Mäd: ва код кога, per piling, ёфтеіф. chen, collocatio puellae.

ler , adulator: Турска удворица. удавани, дајем, т. impf. berebliфен, удёвање, р. (Рес. и Срем.) vidе удиcolloco filiam.

јевање. У даватписе, дајемсе, y, r. impf. Reu• Удёвати, ам, (Рес. и Срем. ) vide raten, nubo.

удијевапін. удавити, им, v. pf. eryürgen, stran- Уделии, им, (Рес. и Срем.) vide gulo.

удијелили. удадба , ғ. ђевојка на удадбу, mаnnе ўденути, нем, (Рес. н Срем.) vide nubilis. .

удеспи. Удадбеніі , на, но , н. п, кошуља,

удесан, сна, in Ordnung, richtig, Vermählungs-, nuptialis.

ordinatus. Удадбеница , f. п. і. удадбена кошу. Удесипи, им, v. pf. 1) rihten, ѕurефt

sa, das Vermählungshemde, indusium maden, coxrigo, vidе угодипин. 2) ко. uuptiale.

ra, treffen, auf jemand stoßeri, offenУдаја, f. vide удaдба.

do, occurro. . дан, дна, но, vidе уд.

Удёсинтисе, имce, v. г. pf. fich begegs ударање, п. 1) сав Chlagen auf etwa8, 11en, occurro: удесили смо се упо

percussio. 2) das Stoßen auf etwas, удесно сам се с њиҮІ.
incursio. 3) беr Würmen (Der Winber), Ўдеспи (говорисе и уденути), уде-
strepitus. 4) der Geruch nach etwas, нем, (Рес. и Срем.) vide: уђеспин.

odor. 5) das Legen auf etwas, impositio. Удешавање, п. і дав Ritten, accom-
ў дарапи, ам, v. impf. 1) у ішпо auf, modatio. 2) das Zusammentreffen, oc-
etwas schlagen, percutio. 2) na kora,
ftefen (auf Men Sein), incurro. 3) у. Удешавали, ам, т. impf. 1) zurecht
дарају ћеца, lärment, tumultuari. 4) machen, accommodo. 2) zusammentrefa
Meco, riecht ein wenig, olet, foetet ali- fen, occurro.

quantum. 5) auflegen, impono. Удешаваписе, avice, y. г. impf. fit ударатисе, расе , v. г. impf. gufanta begegnen, occurro. meipaffen, , congruo.

Уднієнтисе, имce, y. r. pf. jih vermin= ударити, им, v. pf. :) у шпо, auf dern, miror rem. • etwas flagen, percutio. 2) на кога, удијевање, п. (Ерц.) бав ріnеintђип, floßen, incurro; ' übcrfallen, invado. Einfädeln, immissio. 3) на кога, на што, Ben Beg eins Удијевапи, ам, v. impf. (Ерц.) н. п. schlagen, viam ingredi versus 4) жи- конац у иглу, einfäteln, immitto, ша, jih ergiefie, effundi ; крв из ноза. insero. 5) lеgеn, thun auf еtmав, іmрово , н, п. Удијелиши, им, т. pf. (Ерц.) (alme> обруч на нацу; седло на коња; аљи- sen) geben, reichen, praebeo. не на се, или на слуге;

VAÎn, immer, semper. „Удри браца пуца низ њедарца удили, им, y. inpf. 1) месо, зеritis Ударитисе, имce, v, r, pf. 1) bаngез den, dispertio. 2) übel thui, facio

mein werden, committor congredior. male, noceo : уди ми козје месо. 2) zusammenpassen, congruo.

Удица, f. Ver Xijangel, hаmus (piscaударац; рца, m. Der ёфад, фіеб, rius).

Удо, п. п. ј. меса, cin etit $leif) ўдапти, ам, v. pf. verheurаtеn, colloco (zum Räuchern), segmentum carnis (ap. filiam.

pendendum in funum). Удапінсе, амсе, г. pf. Deurаtеn, Удобравање, р. Вав Bufpeten, Buts пnbo. .

erscheinen, ostensio bonitatis. удбиња , f. Ctast in Dalmatien, no- Удобравалінсе, амce, v, r. impf. 1 fiə gut

men urbis. ўдбињанин, човек из Удобриписе, имce, v. г. pf. I seigen,
удбиње. Удбињка, жена, или ђе. ostendere se bonum.
војка и Удбиње. у дбињски, кa, ўдов, ва, во , permitmet, vidunus.
ко, раn удбиња.

Удова (удовану), вца, ш. бer 2Bitmer,
У двоје (у двоје), итв Boppelte, duplo. viduus.
Удворавање, u. Bas Ginfф meihein (our Удовица, f. Die Bitme, vіduа.
Hosieren), insinuatio.

Удовичин, нa, нo, Der 2gitme,

viduae. . Удвораваписе, амce, v. p. impf. код Удовичић, п, бес 23ite Сора, ilius У дворилисе, инсе, т. г. pf. Jкога, viduae.

ictus.

ү.