*

bändige, feurige Pferde), compes. Кумак, шка. m. vide шуљак .. Ћушалица, f. Der immer idreigt, taci

*

Ћуп*, m. eine Mrt Zopf ju Sonig,
Rindschmals, ollae genus.
Ћупа, f. cine uet Krug, urcei genus.
Ћупина, f. augm. v. Куп.
Ћупић, m. dim. У. Куп.

Ћуприја*, f. 1) vide мост. 2) варош
у Србији на десном бријегу Мора.
ве (у Ресави). Ћупријски, ка, ко,
vоn Ћуприја.
Ћупријца, f. dim. 9. Куприја.
Ћура, f. vide будија.
Ћурад, f. (coll.) vide бучад.
Ћурак, рка, m. vide будац.
Ћурак*, рка, m. ein mit Pels gefütter-
ter und verbrämter Rock, toga pelli-
bus subsuta et praetexta.
Ћуран. m. vide курак.

Ћурдија, f. 1) (Сријему, у Бачк.и у Бан.)

der kurze Pelzrock, vestis pelliceae ge
nus. 2) (у Србији) ein langer (Pelz =)
Rock ohne Aermel.

Ћурдијетина, f. augm. v. ћурдија.
Ћурдијца, f. dim. v. Курдија.
Ћуре, ема, р. vide буче.
Ћурићи, m. pl. (coll.) vide бучићи.
Ћурји, pja, pje, vide будињи.
Ћурка, f. vide hypa.
Ћурликање, n. bas Frillern auf einem
Blašinftrumente, fistulae modulatio.
Ћурликаши, ичем, v. impf. trilern (auf
Der Flöte), modulor.
Ћуртаўк, т. Ћурја (будиња) болест,
(Scherzhaft) eine Krankheit der Weibèr,
Art Sehnsucht, desiderium veneris.
Ћурче, чеша, п. eine Pelzjade, tunica
pellicea.
Ћурчибаша m. ber gedmeifter е
Kürschnerzunft, magister pellionum.
Ћурчибашин, на, но, бев курчибаша,
magistri pellionum.

*

Ћурчибашиница, f. bie Frau без курчибаша, uxor magistri pellionum.

Ћурчија*, m. Der Kürf ner, pellio. cf.

кожуар.

turuus.

Ћумење, п. (Pec.) vide ћућење. Ћумети, тим, (Рес.)} vide Кукети, Ћушиши, им, (Срем.)

Ћушкање, п. 𐐨аз Gameigenteigen, im. positio silentii.

Ћумками, ам, v. impf, кога, jеmаn schweigen heißen, silentium impono. Ћупкац! maufeftil, obmutuit,obmutuere. Ћумук m. der Trupp, turma. Ћућење, п. (Ерц.) 𐐨аз фmeigen, si

*.

lentium.

Ћућеми, ћутим, v. impf. (Ерц.) id wets gen, sileo. cf. мучати. Ћуфmema*, n pl. ein Geridt (von Fleifda Enoveln), cibi genus. Исјеца се симно пријесно месо и метне се у ње га мало бибера и ситно исјецана црнога лука, па се онда начине као ораси и умељају се у шенично брашно (и то се зову ћуфмета), Послије тога куфтема се попрже на маслу, па се поспу бијелим луком и киселим млијелом. Ћуша, f. Der Küffel, rostrum (suis). cf. Кушање, а. даb Dbrfeigen, colaphi im.

actio.

Ћушами, ам, v. impf. ohrfeigen, co laphum impingo.

Ћуше! interj. jagt man dem fel, umihn zu entfernen, vox asinos repellentis. Ћушими, им, v. pf. ohrfeigen, coalphum impingo.ef. пиши. Ћушка, f. vide приушак. Kyшкâнe, n. das Fortstoßen, protrusio, Ћушкапа, f. ein Spiel, ludi genus. Ћушками, ам, v. impf. н. п. капу но, rom, fortstoßen, protrudo. Ћушнути, нем, v. pf. einen Stoß gea ben, trudo.

у.

Ћурчишин,

Ћурчијница, f. bie Rürf nerin, pellio

nis uxor.

отишао у цркву; био сам у цркви. 2) (mit dem genit.) bei, apud: y Borą је свашта доста; иште у мене има у њега. 3) interj. cf. yx! Žабати, ам, v. pf. '(ein neues Fleis) frapazieren, attero (pannum). уабоноситисе, сисе, v. r. pf. дрво у води, im Waffer nur nod Sauerhafter

werden, humore firmari.

y6, m. Flug uno Stabt in ber Baљeв

ска наија.

убавица, f. cf. Златоје. убацивање, п. даз Sineinwerfen, injectio. убацивати, цујем, v. impf. fineinwers убацити, им, v. pf. ffen, injicio. уб липи, им, (Рес. и Срем.) vide убијелити.

Убијање, п. 1) Sac Berlegen, laesio. 2) das Erschlagen, occisio. Убијаши, ам, v. impf. 1) verlegen, laedo. 2) todtschlagen, occido. убијашисе, амсе, v. r. impf. fid). an idlagen, illidor.

Убијелити, им, v. pf. (Ерц.) н. п. плат но, bleiden, insolo. убити, бијем, v. pf. i) eridlagen, pccido. 2) abidlagen, vermunjen, ver. legen, laedo.

убитисе, бијемсе, v. г. pf. fid verlegen,

убости, одем, v. pf. burd Steden vermanben, pungo, pungendo laedo: убола га крава. убрадач, m. eine urt leinenes Kopftud), vittae genus.

Убрадими, им, v. pf, den убрадач ит . thun sumere vittam, circumdare. Убрађена без игала (m. ј. пијана). Убрађивање, n. Das umthun ves убрадач, vittae circumdatio. Убрађивати, ђујем, v. impf. Sеn убрадач umtun, circumdo vittam. Убражђивање, n. as Unternehmen (eis nes Geschäfts), molimen,

Беритисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide увјериписе.

Увести, едем, v. pf. 1) bineinführen duco in 2) пређу у брдо, anget. teln, ordior.

Увести, везем, v. pf. hineinfahren,

inveho.

Увести, везем, v. pf. lineinftiđen includo picturae acus:

", увезла сам три дуката злата — Увече (у вече), bents, vesperi. у вербами, ам, (Рес. и Срем.) vide увјеџбати.

Yвиjaше, n, das Umwinden, involutio. Увијати, ам, v. impf. umwinden, in

volvo.

увjeрáваже, п. (Eрy.) das Bereden, Uebers zeugen, persuasio, convictio. увjeраваши, ам, v. impf. (Ерд.) glaus ben machen, persuadeo. Увјераватисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) sich überreden, persuadeo mihi. Увјерими, им, v. pf. (Ерц.) glauben machen, persuadeo.

увјериписе, имсе, v. r. pf. (Ерц.) (d) überreden, persuadeo mihi, уejедбаши, ам, v. pf. (Еpu.) einlers nen, sich einüben, condisco, expertus

fio in re.

Увјешмишисе, имсе, v, г. pf. (Ерц.) geschickt werden (in einer Arbeit), expertus fio.

увлáчене, n. das Einziehen, retractio. увлачиши, им, v. impf. hineinziehen, retraho, traho, contraho.

Уво (genit. ува и увета ; pl. уши), дав Ohr, auris.

YBOдa, f. der Spion, Kundschafter, explorator.

Уводити, им, v. impf. 1) bineinführen, induco. 2) auskundschaften, exploro. 3) преhу у брдo, anzetteln, ordior. Увођење, п. 1) дaš Sineinführen,

inductio. 2) das Spioniren, exploratio. 3) das Anzetteln, orsus. увоjак, jка, m. (cm.) Locke (?), cin

cinnus:

chen, deversor.

Уврачами, ам, v. pf. treffen (durch Wahrsagung), divino.

уврéбаш, ам, v. pf. erlauern, depre hendo aucupando.

Увредими, им, (Рес. и Срем.) vide увриједити.

уврemêн (скочиши), auf der nämlichen
Stelle in die Höhe, adsilio in altum :
„Трипуш дорам увремен скочио
уврешй, pи, v. pf. einkochen, verdam
pfèn, decoqui.

Увреписе, ремсе, увръосе, (Pec. и
Срем.) vide увријетисе.
Увриједити, им, v. pf. (Ерц.) сn eine
Wunde anstoßen, offendo in vulnus.
Увријетисе, ремсе, уврьосе, v. r. pf.
(Epu.) sich hineinschmiegen, arcte per-

labi.

Увршан, шна, но, н. п. чанак брашна, ungestrichenes Maß, mensura cacumiуEρшване, n. (österr. das Auf g is pfeln des Getreides), demensio exundans.

уepшиваши, шуjеm, v. impf. aufgipfeln, Увршити, им, v. pf. Jcacumino. увуkи, учем, v. pf. hineinziehen, tra

ho in

1

уráhame, n. 1) das Rechtmachen, satis factio, probatio, accomodatio. 2) das Richten, Stimmen, correctio, temperatio, constitutio.

Угађапи, ам, v. impf. 1) коме, es eis nem recht machen, probo alicui quid. 2) шmo (н. п. гague), zurecht machen, richten, tempero, constituo.

газиmи, нм, v. pf. 1) y umo, hineintres ten, calco, 2) zusammentreten, conculca i

Уганути, нем, v. pf. руку, ногу, verrenten, luxo.

Угар, f. Die zum Eünftigen unbau a u f. gerissene (und demDur chwärmen ausgefeßte) Erde, ager proscissus. гарак, рка, m. ber Brand, titio, ўгариши, им, v. pf. m. j. њигу (или земљу), aufreifen (bie Grbe mit Dem fluge), proscindo. угарица, f. vide угарак.

Угодан, дна, но, 1) redt, angene,m, gratus. 2) bequem, commodus. Угодиши, им, v. pf. 1) Rome, es einent recht machen, facio satis, probó rem alicui. 2) шmo, richten, zurecht ma= chen, constituo.

ўгодник, m. н. п. Божји, бег ез wem recht macht, gratus, qui gratum mihi facit:

,,И ради су Божји угодници —

proscissi :

„Падоше мице на угарнице Угарчић, m. dim. v. угарак. Угасипи, им, v. pf. löfden, restinguo. Углавими, им, v. pf. feftfegen, statuo. Углављивање, n. Das jeftiegen, 25efeз stigen, Einstecken, fixio. Углављивати, љујем, v. impf. befefti. gen, figo. Угладити, им, v. pf. glätten, polio. Ўглаши, ам, vide угледаши. углачапи, ам, vide угладити. углед, m. ver ulugenidein, conspectus: ,,Изведи браше сестру на углед Угледами, ам, v. pf, erfehen, conspicor. Угледаплисе, амсе, v. r. pf. на кога, Beispiel nehmen an einem, exemplum capio (bonum aut malum). Углобими, им, v. pf. einfügen, insero, (clavum in foramen, ad continendum). Углобљавање, n. Das Cinfügen, insertio. Углобљаваши, ам, v. impf, einfügen,

insero.

sagino.

Угонити, им, v. impf. fineintreiben,

ago in

Угоњење, п. баз Jineintreiben, actio

in

Угревами, ам, (Рес. и Срем.) vide yгријевами.

Угрејами, јем, (Рес. и Срем.) vide yгријами.

Угризак, риска, m. bas ungebigene, ad. .morsum quid, e. g. pomum, panis.. Угризање, n. vas ulnbeigen, admorsio. Угризами, ам, v. impf. anbeigen, admordeo.

Угријати, јем, v. pf. (Ерц.) erwärmen,

calefacio.

ўгрк, m. црв, ЦМО живи љети у

говеда испод коже.

Угрушамисе, шасе, vide

мисе.

прогруша

Угурсуз*, m. Der Salunte, nebulo. Угурсузлук*, m. bie Salunferen, gies derlichkeit, nequitio. Угурсуски, ка, ко, baluntifd, nebulonum : угурсузе угурсуски? Урушивање, n. cas critiđen, suffocatio. Угушивати, шујем, v. impf. erptiđen

suffoco.

Угушиши, им, v. pf, erftiden, suff.com

Удавити, им, v. pf. ermürgen, strangulo.

Удадба, f. ђевојка на удадбу, mann

bar, nubilis. Удадбени, на, н. п. кошуља, Bermäblunge, nuptialis. Удадбеница, f. m. j. удадбена кошу. Da, das Vermählungshemde, indusium nuptiale.

Удаја, f. vide удадба.

У дан, дна, но, vide уд. ударање, п. 1) Das Salagen auf etmas, percussio. 2) das Stoßen auf etwas, incursio. 3) bet Carmen (ber Singer), strepitus. 4) der Geruch nach etwas, odor. 5) das gegen auf etmas, impositio. Удараши, ам, v. impf. 1) y turnо auf, etmas [dlagen, percutio. 2) на кога, foben (auf ben Feinð), incurro. 3) ударају ђеца, lärmen, tumultuari. 4) meco, ried)t ein menig, olet, foetet aliquantum. 5) auflegen, impono. ударатисе, pace, v. r. impf. zufаm menpaffen, congruo. Ударими, им, v. pf. 1) у што, auf etwas iclagen, percutio. 2) на кога, floken, incurro; überfallen, invado. 3) на кога, на што, деп eg cins fd lagen, viam ingredi versus-. 4) ниша, fid ergießen, effundi; крв из ноза. 5) legen, thun auf etwas, impono, н. п. обруч на кацу; седло на коња; аљине на се, или на слуге; „Удри браца пуца низ њедарца Ударитисе, имće, v. r. pf. 1) bandges mein werden, committor congredior. 2) zusammenpassen, congruo. ударац, рца, m. ber Šalag, Sieb,

jeius.

Удесиши, им, v. pf. 1) titen, guredt maden, corrigo, vide угодити. 2) коra, treffen, auf jemand stoßen, offendo, occurro.

Удеситисе, имсе, v. г. pf. fich begegs nen. eccurro: удесили смо се ипо удесио сам се с њим. Удести (говорисе и уденути), уде нем, (Рес. и Срем.) vide уђести. Удешавање, п. 1) аз Kidten, accommodatio. 2) das Zusammentreffen, ocУдешавати, ам, V. impf. 1) zurecht maden, accommodo. 2) jufammentref= fen, occurro. Удешава исе, awce, v. r. impf. fid begegnen, occurro.

cursus.

Удивитисе, имсе, v. г. pf. fis verroun

dern,

miror rem.

.

Удијевање, п. (Ерц.) да6 Sineinthun,
Einfädeln, immissio.
Удијевати, ам, v. impf. (Ерц.) н. п.
конац у иглу, einfäveln, immitto,

insero.

Удијелити, им, v. pf. (Ерц.) (Ulmo-
fen) geben, reiden, praebeo.
Удіљ, immer, semper.
Удиши, им, v. impf. 1) месо,

zerstüs

den, dispertio. 2) übel thun, facio male, noçeo: уди ми козје месо. Удица, f. Der ii angel, hamus (piscarius).

удо, п. м. j. меса, ein Stud Fleird) (zum Räuchern), segmentum carnis (appendendum in fumum). Удобравање, п. даš Butwerben, Cuts

erfcheinen, ostensio bonitatis.

Удобрава се, амсе, v, r. impf.l fid, gut удобритисе, имсе, v. г. pf. J zeigen.

ostendere se bonum.

Удов, ва, во, vermitmet, viduus. ўдовац (удовац), вца, m. ber Bitmer.

viduus.

Удовица, f. bie Nitwe, vidua. Удовичин, на, но, бer Bitme, viduae. Удовичић, m, ber XBitme Goln, filius

viduae.